Жена без срца/4
IV
ТОМА, ПРЕЂАШЊИ
ТОМА (Доноси коњак, чај, а на истоме служавнику и пошту)
ДР. ЈАКШИЋ: То је јутрошња пошта?
ТОМА: Да, господине! (Пошто и Јакшића послужи и преда му пошту, удаљава се)
Др. ЈАКШИЋ (Разгледајући листа и новиие): Навикао сам мога послужитеаљ да ми никад не предаје пошту пре но што свршим операцију.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Врло умесно!
ДР. ЈАКШИЋ: Да. Ја то чак препоручујем и својим слушаоцима. Оператер мора бити потпуно миран, спокојан и прибран. Пошта може гдекад донети какав рђав глас, непријатну вест или ма што друто што би га могло узбудити, узнемирити и поколебати му потребан мир у моменту кад је у његовој руци живот човека.
ДР. СТЕФАНОВИЋ: Одиста, одиста! Ја знам, на пример, случај са доктором Најхајмером, код којега сам био асистент. Пред саму операцију јавили су му од куће да му је син, гимназиста, пао на неком испиту. Ствар не би морала бити ни мало трагична, али је оца толико узнемирила да је код самог операционг стола одустао од посла и предао мени операторски нож. То је била моја прва операција.
ДР. ЈАКШИЋ (Извињавајући се): Дозволите! (Разгледа пошту) Позивница. Ректорат. Ово је од колеге Љубичића а ово... (Разгледа писмо) ...женски рукопис.
ДР. НОВАК: То оставите последње да читате. Ја се увек држим тога реда, женска писма читам после свих осталих.
ДР. ПЕРИШИЋ: Увек?
ДР. НОВАК: Да... или, ако баш хоћете, и ја сам преживео доба када сам женска писма читао пре свих осталих. Али, то је давно било.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|