Жаба и јунац
| ←Јарац и бик и лав | Жаба и јунац Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Човек уједен од пса→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Жаба на крај баре упази јунца на ливади, пак се начне хвалити другим жабама говорећи: „Ја да хоћу само, могла бих бити колико год оно јуне онде!” „Ћути, не лудуј!, — веле јој друге — гди ће жаба бити колико јуне.” — „Не верујете? Стан'те мало.” Надме се колико игда може, пак пита: „Јесам ли?” — „Јеси луда! Та ниси слепа, погледај на се, пак на јуне!” Ова се стане још више надимати, док пукне и изиђу јој црева.
„Θνητός ων μη υπέρ άνθρωπον ϕρονεί: Смертни будући, немој више човека мудровати”. Познај себе! Храни меру у јелу и оделу! Не ревнуј већим од себе, и не завиди богатијим, нити им се подоби. Колике би фамилије поштено могле живити, пак пропадају зато што хоће да се сравне с већима од себе. Чесна и благоразумна жена не тражи славу своју у многоцјеним одјејанијам. Луда и неразумна с хаљинама се поноси, и крадом се обгледа гледа ли је ко. Не познајући цену разума и благородство срца и душе, ако се не сјају и не шуште на њој хаљине, мисли да је пропала. Кад би (сачувај боже!) све жене оваке биле, тешко би оном било ко би ово писао! Пропао би и он и с књигом заједно!
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|