Žaba i junac
| ←Jarac i bik i lav | Žaba i junac Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Čovek ujeden od psa→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Žaba na kraj bare upazi junca na livadi, pak se načne hvaliti drugim žabama govoreći: „Ja da hoću samo, mogla bih biti koliko god ono june onde!” „Ćuti, ne luduj!, — vele joj druge — gdi će žaba biti koliko june.” — „Ne verujete? Stan'te malo.” Nadme se koliko igda može, pak pita: „Jesam li?” — „Jesi luda! Ta nisi slepa, pogledaj na se, pak na june!” Ova se stane još više nadimati, dok pukne i iziđu joj creva.
„Θνητός ων μη υπέρ άνθρωπον ϕρονεί: Smertni budući, nemoj više čoveka mudrovati”. Poznaj sebe! Hrani meru u jelu i odelu! Ne revnuj većim od sebe, i ne zavidi bogatijim, niti im se podobi. Kolike bi familije pošteno mogle živiti, pak propadaju zato što hoće da se sravne s većima od sebe. Česna i blagorazumna žena ne traži slavu svoju u mnogocjenim odjejanijam. Luda i nerazumna s haljinama se ponosi, i kradom se obgleda gleda li je ko. Ne poznajući cenu razuma i blagorodstvo srca i duše, ako se ne sjaju i ne šušte na njoj haljine, misli da je propala. Kad bi (sačuvaj bože!) sve žene ovake bile, teško bi onom bilo ko bi ovo pisao! Propao bi i on i s knjigom zajedno!
Izvori[uredi]
- Antologija srpske književnosti [1]
|
|
|