Јарац и бик и лав

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јарац и бик и лав
Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије.


Бик упази из далека лава страховита, уплаши се, побегне и сакрије се у туђу појату. Домаћи јарац узме га терати, претећи му с рогови. „Бре мируј, добaр јарче,“ вели му бик — „док само лав прође, нећу ти ја појате изести!” Али ко ће маниту памет дати! Све се залеће, кад страг кад с ребарке. Прође лав и удаљи се. Онда бик, излазећи, лупи мимогред јарца, те се стане преметати по кошари и стане гa „бекеке кее.” „Е, бекекечи сад ту” — рече му бик — „Не вељах ли ти ја да мирујеш док си чишав.”

Наравоученије

Неки новопогоспођени, илити слуге при великој господи, кад виде поштена и бољега од њих човека у беди и у утјесненију, и они на њега наскачу. А кад бог дâ те се време окрене другојаче, онда им дође јарчева зановетка на главу. Разуман човек, колико га више шчастије узвишава, толико он бива слатконаравнији и чловечнији. А худ и високоуман, како му се стане шчастије осмијавати, сасвим полуди, заври му се мозак, нити га већ његова кожа вмјештава. Почне наскакивати на боље од себе, и тако остане смех и поруганије последним родовом.

Размотримо с вниманијем ови прекрасни характер благородна срца. Адријан, кад постане римским цесаром, упази једног свога великог непријатеља, који се уклањаше испред њега. „Нит ме се више бој”, — рече му Адријан — „нит сакривај од мене; ја сам већ цесар!” Јошт једно подобно овом. Лудовик Дванаести, будући јоште херцег бургундски, имађаше неке од господе велике непријатеље, који му на сваки начин пакост дјејаху. А кад ови постане краљем, почну га совјетовати неки да се освети над своји злотвори. Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи? Срамота би била краљу францускому да чини освету за обиде учињене херцегу бургундскому!" Прекрасне, божествене душе, достојне господства и царствованија!

Извори[уреди]

  • Антологија српске књижевности [1]


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2579 година.
Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 208 година.