Вино и народ

Вино и народ  (1861)  Писац: Стојан Новаковић

Мирише цветак, песма се носи
У овој драгој вечерњој роси,
А сија зрака из сред облака
Том ноћцом тихом сред црна мрака.

Љубав и срећа, данак и слава,
То песма каже, то обасјава;
Љубав и цветак, зора и вече;
То ће се певат’ док света тече. — —

Смршти се облак, згасну се зрака,
Стеже се коло тамних облака;
А друга песма, друга се пева,
Вино и народ громко попева.

∗

Све друго бујна односи река
Тек ово стоји докле је века! —

Извор

1862. Певанија Стојана Новаковића 1. стр. 29.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 108 година.