Vino i narod
| Vino i narod (1861) Pisac: Stojan Novaković |
Miriše cvetak, pesma se nosi
U ovoj dragoj večernjoj rosi,
A sija zraka iz sred oblaka
Tom noćcom tihom sred crna mraka.
Ljubav i sreća, danak i slava,
To pesma kaže, to obasjava;
Ljubav i cvetak, zora i veče;
To će se pevat’ dok sveta teče. — —
Smršti se oblak, zgasnu se zraka,
Steže se kolo tamnih oblaka;
A druga pesma, druga se peva,
Vino i narod gromko popeva.
∗
Sve drugo bujna odnosi reka
Tek ovo stoji dokle je veka! —
Izvor[uredi]
1862. Pevanija Stojana Novakovića 1. str. 29.
|