Вино и народ
| Вино и народ (1861) Писац: Стојан Новаковић |
Мирише цветак, песма се носи
У овој драгој вечерњој роси,
А сија зрака из сред облака
Том ноћцом тихом сред црна мрака.
Љубав и срећа, данак и слава,
То песма каже, то обасјава;
Љубав и цветак, зора и вече;
То ће се певат’ док света тече. — —
Смршти се облак, згасну се зрака,
Стеже се коло тамних облака;
А друга песма, друга се пева,
Вино и народ громко попева.
∗
Све друго бујна односи река
Тек ово стоји докле је века! —
Извор
[уреди]1862. Певанија Стојана Новаковића 1. стр. 29.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.
|