Бродар (Медо Пуцић)
| Бродар Писац: Медо Пуцић |
Ливорно, 1848.
Често бродар помњиви
Преко мора бродећи
Слуша с краја вечером
Свето звоно да звечи;
То му буди спомену
О далеком племену,
Па од жеље што срце му пара
Плач облије смуђеног бродара.
Тако, госпо прелијепа,
Кад ти небо загледаш
И у танке гласове
С бијела грла запјеваш,
Наша душа ледена
Створи с’ одма’ пламена
И летећи до рођеног краја
Пут налази позабитог раја.
Извор[уреди]
Ненад Грујичић приредио: Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково Коло, Ср. Карловци, 2012, стр. 113
|