Бродар (Медо Пуцић)

Бродар Писац: Медо Пуцић

Ливорно, 1848.

Често бродар помњиви
Преко мора бродећи
Слуша с краја вечером
Свето звоно да звечи;
То му буди спомену
О далеком племену,
Па од жеље што срце му пара
Плач облије смуђеног бродара.

Тако, госпо прелијепа,
Кад ти небо загледаш
И у танке гласове
С бијела грла запјеваш,
Наша душа ледена
Створи с’ одма’ пламена
И летећи до рођеног краја
Пут налази позабитог раја.

Извор

Ненад Грујичић приредио: Антологија српске поезије (1847-2000), Бранково Коло, Ср. Карловци, 2012, стр. 113

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Медо Пуцић, умро 1882, пре 141 година.