Библија (Бакотић) : Павлова посланица Римљанима
| ←Дела | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
1. Коринћанима→ |
Глава 1.
[уреди]1 Павле, служитељ Исуса Христа, позвани апостол, изабрани за објављивање јеванђеља Божјега -,
2 које Бог унапред обећа преко пророка својих у Светим писмима
3 о Сину своме (који је по пути рођен од потомства Давидова,
4 а посведочен силно за Сина Божјега Духом светости по ускрсењу из мртвих) Исусу Христу, Господу нашему,
5 од кога примисмо милост и апостолство, да у име његово приведемо покорности вере све народе,
6 међу којима сте и ви позвани по Исусу Христу -,
7 свима који су у Риму од Бога љубљени, позвани да постану свети: Милост вама и мир од Бога, Оца нашега и Господа Исуса Христа!
8 Пре свега захваљујем Богу своме по Исусу Христу за све вас, што се вера ваша прогласи по свему свету.
9 Сведок ми је Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његова, да вас једнако спомињем,
10 молећи се свагда у молитвама својим да бих најзад Божјом вољом имао срећу да дођем до вас.
11 Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар, да се учврстите,
12 то јест да се у вашој средини укрепимо вером вама и мени заједничком.
13 Нећу, браћо, да не знате да сам много пута хтео да вам дођем, да и међу вама имам какав плод као и међу осталим народима, али сам у томе до сада био спречен.
14 Дужност ме зове и Грцима и Варварима, и наученима и невештима.
15 Зато живо желим да проповедам јеванђеље и вама који сте у Риму.
16 Јер се не стидим Христова јеванђеља; сила је то Божја на спасење свакоме који верује, у првом реду Јудејину, а затим и Грку.
17 Јер је у њему објављена правда Божја из вере у веру, као што је написано: Праведник од вере живи.
18 Гнев Божји објављује се с неба против сваке безбожности и неправде људи који држе истину спутану у неправди.
19 Јер што се може дознати за Бога, познато је њима, јер им је Бог дао да то познају.
20 После створења света, невидљива савршенства Божја, вечна моћ његова и божанство његово, виде се заиста у делима његовим. Они се зато не могу оправдати.
21 Јер познавши Бога, не прославише га као Бога, нити му хвалу дадоше, него залудеше у својим мислима, и утону у таму неразумно срце њихово.
22 Градећи се мудри полудеше,
23 и претворише славу бесмртнога Бога у облик смртнога човека и птица и четвороножних животиња и гмизаваца.
24 Зато их предаде Бог по жудњама срца њихових у нечистоту, тако да они сами оскврњују своја сопствена телеса,
25 они који претворише истину Божју у лаж, и дадоше већу част и службу створењу него створитељу, који је благословен на све векове. Амин!
26 Зато их предаде Бог срамним страстима; јер женске њихове претворише природне односе у противприродне,
27 а тако исто и мушкарци, напустивши природне односе са женским родом, распалише се похотом један на другога, чинећи мушкарци с мушкарцима ствари срамотне, и примајући на себе саме плату достојну свог застрањивања.
28 И како не мараху да познају Бога, то их Бог предаде уму њиховоме поквареноме, да чине што не ваља,
29 пуни будући сваке неправде, злоће, блуда, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе, лукавства, злоћудности;
30 клеветници, опадачи, недушевни, Богу мрски, силеџије, хвалише, охоли, измишљачи зла, непокорни родитељима,
31 неразумни, неверни, нељубазни, непримирљиви, немилостиви;
32 и који, и познајући правду Божју, по којој заслужују смрт они који то чине, ипак не само да то сами чине, него и повлађују онима који то раде.
Глава 2.
[уреди]1 О човече, који год био, ти који судиш, ти се зато не можеш оправдати, јер осуђујући друге сам себе осуђујеш; јер ти који судиш, ти то исто чиниш.
2 А знамо да је суд Божји прав на оне који чине таква дела.
3 Или зар мислиш, ти човече, који судиш онима који то чине, а сам то чиниш, да ћеш да избегнеш суду Божјему?
4 Или не мариш за богатство његове доброте, његове трпељивости и његове великодушности, не признајући да те доброта Божја гони к покајању?
5 Али упорношћу својом и непокајаним срцем својим ти сабираш себи гнев за дан гнева и објављења праведног суда Бога,
6 који ће дати свакоме по делима његовим,
7 спремајући живот вечни онима који, устрајући у добрим делима, траже славу, част и бесмртност,
8 а немилост и гнев онима који пркосе и противе се истини и предају се неправди.
9 Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, у првом реду на Јудејина, па онда и на Грка!
10 А слава, част и мир свакоме који добро чини, у првом реду Јудејину, па онда и Грку!
11 Јер код Бога нема личних обзира.
12 Сви они који без закона сагрешише, без закона ће и пропасти; а који под законом сагрешише, по закону ће се осудити.
13 Јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га извршују.
14 Кад паганци, који немају закона, сами од себе чине што је по закону, они, не имајући закона, сами су себи закон.
15 Они доказују да је дело закона записано у срцима њиховим, а сведоци су им за то савест и мисли којима се сами окривљују или правдају.
16 То ће се показати у дан кад ће Бог, по јеванђељу моме, по Исусу Христу пресудити тајна дела људска.
17 Ти који себе називаш Јудејином, који се ослањаш на закон, и хвалиш се Богом,
18 који познајеш вољу његову, и можеш да оцењујеш разлику ствари, - јер си научен од закона -;
19 ти који мислиш да си вођ слепима, светлост онима који су у тами,
20 наставник безумнима, учитељ незналицама, јер имаш правило науке и истине у закону;
21 ти који другога учиш, сам себе не учиш!
22 Ти који проповедаш да се не краде, ти крадеш; ти који говориш: не чини прељубе, ти чиниш прељубе; ти који се гадиш идоле, ти оскрнавиш светиње;
23 ти који се хвалиш законом, ти преступом закона Бога вређаш!
24 Јер се име Божје с вас хули међу паганцима, као што то стоји написано.
25 Обрезање помаже ако закон вршиш; али ако си преступник закона, обрезање је твоје постало необрезање.
26 Ако дакле необрезани прописе закона врши, неће ли се његово необрезање за обрезање узети?
27 И који је од рода необрезан, а извршује закон, неће ли он тебе осудити, који си и поред писма и обрезања преступник закона?
28 Није оно Јудејин који је то само споља, нити је оно обрезање које се на телу може видети;
29 него је оно Јудејин, који је то унутра, и чије је обрезање у срцу, по духу а не по слову. Таквоме је хвала не од људи него од Бога.
Глава 3.
[уреди]1 Каква је дакле преимеућност Јудеја, или која је корист од обрезања?
2 Оно је свакојако велико: прво у томе што су им поверене речи Божје.
3 А што неки не вероваше, хоће ли зато, то неверовање њихово верност Божју укинути?
4 То никако! Него Бог нека се призна да је истинит, а човек да је сваки лажа, као што стоји писано: "Да се праведан у речима својим нађеш, да победиш кад ти буду судили.
5 Али ако неправда наша Божју правду подиже, што ћемо рећи? Је ли Бог неправедан кад гнев свој одреши? (говорим као што прости људи говоре).
6 То никако! Јер како би иначе могао Бог судити свету?
7 Али ако истина Божја по мојој лажи постане јаснија, на славу његову, зашто још и као грешник да будем осуђен?
8 Зашто дакле да не чинимо зла да дође добро, као што неки, који нас клеветају, кажу да говоримо? - Њихово ће осуђење бити праведно.
9 Шта дакле? - Јесмо ли ми нешто више? Нипошто! Јер већ доказасмо да су сви, и Јудеји и Грци, под грехом,
10 као што стоји написано: "Никог нема праведног, нема га ни једног!
11 Нико није разуман, нико Бога не тражи. Сви су застранили, сви се покварили,
12 никог нема да добро учини, нема га ни једног!
13 Гроб отворен грло је њихово, језиком се својим за преваре служе и јед гујин је под уснама њиховим.
14 Уста су им пуна клетве и горчине,
15 брзе су им ноге да крв проливају,
16 пустош је и расуло на стазама њиховим.
17 Пута мира не познају,
18 нема страха од Бога у очима њиховим".
19 А знамо да оно што закон говори, говори онима који су под законом, да се свака уста затисну и сав свет призна да је пред Богом крив;
20 јер се делима закона нико неће оправдати пред њим; јер од закона долази познање греха.
21 Али се сад без закона јави правда Божја, а посведочена и од закона и од пророка;
22 правда Божја вером у Исуса Христа за све који верују. Нема у томе разлике.
23 Јер су сви сагрешили и лишени су славе Божје,
24 а без своје заслуге су оправдани милошћу његовом, откупом који је у Исусу Христу.
25 Њега одреди Бог, по цену крви његове, жртвом умилостивљења за оне који верују, да покаже праведу своју, јер остави без казне пређашње грехе,
26 почињене у време трпљења свога - да покаже, рекох правду своју у садашње време, да буде праведан он сам и да оправда онога који је од вере Исусове.
27 Где је дакле узрок тог хвалисања? Нема га. По каквом закону? Је ли по закону дела? Не, него по закону вере.
28 Јер ми мислимо да се човек оправдава вером без дела закона.
29 Је ли Бог само Бог Јудеја? Није ли он и Бог свих народа? Да, и свих народа;
30 јер је један Бог, који ће вером оправдати обрезане, а опет вером и необрезане.
31 Уништујемо ли ми дакле закон вером? - Нипошто! него га још потврђујемо.
Глава 4.
[уреди]1 Што ћемо, дакле, рећи за Авраама, оца нашега, да је по пути стекао?
2 Ако се Авраам делима оправда, има зашто да се хвали, али не пред Богом.
3 Јер шта говори Писмо? "Верова Авраам Богу, и то му се прими у правду."
4 Ономе који ради неко дело не броји се плата по милости, него по дугу,
5 а ономе који не ради дело, али верује у онога који оправдава бездушника, прима се вера његова у правду.
6 Тако и Давид изразује блаженство човека коме Бог прима правду независно од дела:
7 "Благо онима којима су опроштене кривице, којима су греси покривени!
8 Блажен човек коме Господ грех неурачуна."
9 Ово дакле блаженство је ли само за обрезане, или и за необрезане? - Јер ми говоримо да се Аврааму прими вера у правду.
10 Како му се дакле прими? Је ли то било пре или после обрезања његовог? Он није још био обрезан, него је био необрезан.
11 И он прими знак обрезања као печат правде, коју доби вером, коју имаше пре обрезања, да би био отац и свих необрезаних који верују, да се и њима прими у правду;
12 и да би био отац обрезаних, који нису само обрезани, него који ходе по стопама вере оца нашега Авраама док је он још необрезан био.
13 Јер наслеђе света није обећано Аврааму или потомству његовоме по закону, него по правди вере.
14 Јер ако су наследници они који су то по закону, узалудна је вера и пропада обећање.
15 Јер закон производи гнев, и где нема закона нема ни преступа.
16 Зато наследници постају вером, да то буде по милости, и да обећање остане тврдо свему потомству, не само ономе који је од закона, него и ономе које је од вере Авраама, који је отац свију нас,
17 као што стоји написано: "Поставих те оцем многих народа." Он је отац наш пред оним коме верова, пред Богом, који даје живот мртвима, и зове ствари које нису ту као да би ту биле.
18 Надајући се кад се није било ничему надати, он верова као што му би речено: "Тако ће бити потомство твоје."
19 И не ослабивши вером, не обазре се на то што је тело његово већ истрошено било, јер му беше око сто година, и што Сара више није била у стању да роди.
20 И не посумњао у обећање Божје неверовањем, него ојача у вери и даде славу Богу,
21 потпуно уверен да што обећа може и учинити.
22 Зато се то и прими њему у правду.
23 Али није писано само за њега да му се то прими,
24 него и за нас, којима ће се то примити, за нас који верујемо у онога који ускрсну од мртвих Господа нашега Исуса Христа,
25 који се предаде за грехе наше и ускрсну за оправдање наше.
Глава 5.
[уреди]1 Оправдани дакле вером, имамо мир с Богом по Господу нашему Исусу Христу,
2 коме дугујемо што смо вером добили приступ у ту милост у којој чврсто стојимо, а хвалимо се надањем славе синова Божјих.
3 И не само то, него се хвалимо и невољама, знајући да невоља даје постојаност,
4 а постојаност искуство, а искуство надање.
5 И то надање није варљиво, јер се љубав Божја изли у срца наша Духом Светим, који је дат нама.
6 Јер Христос, још кад без снаге бејасмо, умре у време своје за бездушнике.
7 Једва ко умире за праведника; за доброга може бити да би се ко решио умрети;
8 али Бог показује своју љубав к нама у томе што Христос, још кад бејасмо грешници умре за нас.
9 Тим пре ћемо дакле бити по њему спасени од гнева, сад кад смо оправдани у крви његовој.
10 Јер ако смо, - кад смо непријатељи били -, помирени с Богом смрћу Сина његова, тим пре ћемо сад, пошто смо помирени, спасти се живљењем његовим.
11 И не само то, него се још хвалимо Богом по Господу своме Исусу Христу, по коме примисмо помирење.
12 Зато, као што по једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише...
13 Јер грех беше на свету и до закона: али се грех не убраја кад нема закона.
14 Међутим је смрт владала од Адама до Мојсија и над онима који нису сагрешили преступивши као Адам, који је прилика онога који је имао доћи.
15 Али с даром милости није као с грехом, јер кад с греха једнога помреше многи, много се већма милост Божја и дар изли изобилно на многе, милошћу једнога човека, Исуса Христа.
16 А с даром није као с оним што дође преко једног самог грешника, јер је после греха једног самог суђење водило у осуђење, док дар милости води к оправдању од многих грехова.
17 Ако је за грех једнога, преко њега самога, завладала смрт, тим пре ће они који примају изобиље милости и дар правде владати у животу, преко самога Исуса Христа.
18 Зато дакле као што по греху једнога дође осуђење на све људе, тако исто по делу правде једнога дође на све људе оправдање на живот.
19 Јер као што непослушањем једног човека посташе многи грешни, тако ће послушањем једнога многи постати праведни.
20 Закон дође да се увећа грех, али где се увећа грех, ту је још већа милост била,
21 да би, као што завлада грех на смрт, тако и милост завлада правдом на живот вечни, по Исусу Христу, Господу нашему.
Глава 6.
[уреди]1 Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху, да би се умножила милост? Нипошто!
2 Јер ми који умресмо греху, како ћемо још живети у њему?
3 Незнате ли да сви који смо се крстисмо у Исуса Христа, у смрт његову крстисмо се?
4 Тако се с њим погребосмо крштењем у смрт његову, да као што ускрсну Христос из мртвих славом очином, тако и ми у обновљењу живота да ходимо.
5 Јер ако смо једнаки с њим једнаком смрти, бићемо и једнаким ускрсењем,
6 знајући да се стари наш човек разапе с њиме, да би се уништило тело греха, да више не будемо робови греха;
7 јер који умре опрости се од греха.
8 А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с њим,
9 знајући да Христос, ускрснувши из мртвих, већ више не умире, и смрт више нема власти над њим.
10 Јер што умире, греху умре, једанпут за свагда, а живот који живи, он Богу живи.
11 Тако и ви дакле држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Исусу Христу.
12 Да не завлада дакле грех у вашем смртном телу, и не слушајте га у жудњама његовим.
13 Нити дајте удова својих греху за оружје неправде, него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и принесите уде своје Богу као оруђе правде.
14 Јер грех неће имати власти над вама, јер ви нисте под законом него сте под милошћу.
15 Шта дакле? Хоћемо ли грешити, кад нисмо под законом него под милошћу? Нипошто!
16 Не знате ли да кад се предајете некоме за робове да га послушате, робови сте онога кога слушате, било то греха, који води у смрт, или послушања које води у правду?
17 Хвала дакле Богу што као бивши робови греха, постадосте од срца послушни науци којој сте се предали.
18 Ослободивши се греха постасте служитељи правде.
19 Као прост човек говорим због слабости пути ваше. Јер као што дадосте уде своје у службу нечистоте и безакоња на безакоње, тако сад дајте удове своје у службу правде на посвећење.
20 Јер кад бејасте робови греха, прости бејасте од правде.
21 Какве дакле онда дадосте плодове? Плодове за које се сад стидите. Јер је крај тих ствари смрт.
22 Али сад, ослободивши се греха и поставши служитељи Божји, имате као плод своје посвећење, а као крај живот вечни.
23 Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Исусу Христу, Господу нашему.
Глава 7.
[уреди]1 Или не знате, браћо, (јер говорим људима који знају закона), да закон врши своју власт над човеком докле је он жив!
2 Тако је удата жена привезана законом за мужа докле он живи; али ако муж умре разреши се закона који је за мужа везиваше.
3 Зато дакле док јој је муж жив, биће браколомна ако пође за другога, али ако јој умре муж, разрешена је од закона, тако да не постаје браколомна ако пође за другога.
4 Тако и ви, браћо моја, ви сте телом Христовим предани били смрти што се закона тиче, да припаднете другоме, ономе који ускрсну из мртвих, да Богу плод донесемо.
5 Јер док бејасмо у пути, жудње грехова изазване од закона деловаху у удима нашим, тако да смо смрти плод доносили.
6 Али сад, умревши, избависмо се од закона који нас држаше, да служимо у новости духа, а не у застарелости слова.
7 Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? То никако! Него ја греха не познах осим кроз закон. Јер не бих познао жељу да закон не каза: Не зажели.
8 И грех, користећи се том приликом, побуди у мени кроз заповест сваку врсту жудњи; јер је грех без закона мртав.
9 А ја, будући некад без закона, ја живљах, али кад дође заповест, онда грех оживе,
10 и ја сам умрех, и нађе се да заповест која беше на живот, би мени дата на смрт.
11 Јер грех, искоришћујући прилику, заведе ме преко заповести, и уби ме њоме.
12 Закон је дакле свет и заповест света, праведна и добра.
13 Добро ли дакле би мени узрок смрти? Нипошто! Него је то био грех, да би се показао као грех дајући ми смрт кроз оно што је добро и да би преко заповести највећу осуду заслужио.
14 Знамо заиста да је закон духован, али сам ја путен, продан греху.
15 Јер ја не знам шта чиним. Не чиним оно што хоћу, него чиним оно што мрзим.
16 Ако ли оно чиним што нећу, признајем тиме да је закон добар;
17 а то више ја не чиним, него грех који пребива у мени.
18 Јер знам да добро не пребива у мени, то јест у пути мојој. Вољу имам у себи, али не и моћ да учиним оно што је добро.
19 Јер не чиним добро што хоћу него зло што нећу да чиним.
20 А кад чиним оно што нећу, већ то не чиним ја, него грех који пребива у мени.
21 Налазим дакле у себи овај закон: Кад хоћу да чиним добро, зло је при мени.
22 Јер се ја радујем закону Божјему по унутрашњем човеку,
23 али видим други закон у удима својим, који се супроти закону разума мога, и заробљава ме законом греховним, који је у удима мојим.
24 Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити из тела ове смрти?...
25 Нека је хвала Богу по Исусу Христу, Господу нашему... Тако дакле, ја по разуму своме служим закону Божјему, а по пути служим закону греха.
Глава 8.
[уреди]1 Никаква дакле сад нема осуђења онима који су у Исусу Христу.
2 Јер је закон Духа који даје живот у Исусу Христу ослободио ме од закона греховнога и од смрти.
3 Јер, - што закону беше немогуће, јер му је пут одузимала снагу -, Бог је осудио грех у пути, пославши, због греха, Сина свога у пути једнакој пути греха,
4 да би се правда закона испунила у нама, који ходимо не по пути него по духу.
5 Јер који су по пути, путено су расположени, а који су по духу, духовно су расположени;
6 и путено је расположење смрт, а духовно је расположење живот и мир.
7 Јер је путено расположење непријатељство Богу, јер се оно не покорава закону Божјему, нити може.
8 А који по пути живе не могу бити Богу угодни.
9 Али ви не живите по пути, него по духу, само ако дух Божји пребива у вама. Али ако ко нема духа Христова, он није његов.
10 А ако је Христос у вама, онда јесте тело због греха мртво али је дух, услед оправдања, живот.
11 И ако је у вама дух онога који је ускрснуо Исуса из мртвих, то ће онај који је ускрснуо Христа из мртвих, оживети и ваша смртна телеса ради Духа свога, који пребива у вама.
12 Тако дакле, браћо, ми нисмо дужни пути да по пути живимо.
13 Јер ако живите по пути помрећете, али ако духом дела путена морите живећете.
14 Јер који се владају по духу Божјему, они су синови Божји.
15 Јер не примисте духа ропства, да будете још у страху, него примисте духа посињења, којим кличемо: Ава![1] Оче!
16 Овај исти Дух сам сведочи духу нашему да смо деца Божја,
17 а ако смо деца и наследници смо; наследници дакле Божји, а сунаследници Христови, само ако са њим трпимо, да се са њим прославимо.
18 Ја држим да се муке садашњег времена не могу упоредити са будућом славом која ће се објавити у нама.
19 Јер створења стално чезну за откривењем синова Божјих;
20 јер су створења подложена таштини, (не по својој вољи него по вољи онога који их подложи) са надом
21 да ће се и сама опростити ропства распадања да би суделовала у слободи славе деце Божје.
22 Јер ми знамо да сва створења у мукама рађања уздишу за тим даном.
23 И не само она, него и ми, који првине Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо у очекивању посињења, избављења тела свога.
24 Јер се ми у нади спасавамо. А нада која се види није нада; јер кад ко види што како ће му се још и даље надати?
25 Али ако се надамо ономе што не видимо, ми то с постојаношћу очекујемо.
26 Тако нам и Дух долази у помоћ у нашим слабостима, јер ми не знамо шта треба да тражимо у молитвама својим, него сам Дух посредује за нас уздисањем неисказивим.
27 А онај који испитује срца зна што је мисао Духа, јер он по Божјој вољи посредује за свете.
28 А знамо да све доприноси добру оних који Бога љубе, и који су по његовој намисли позвани,
29 јер које унапред позна, оне и одреди да буду слични обличју Сина његова, да би он био прворођени међу многом браћом.
30 А које унапред одреди, оне и позва, а које позва, оне и оправда, а које оправда, оне и прослави.
31 Шта ћемо дакле рећи за ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
32 Он који свог Сина не поштеди, него предаде за све нас, како да нам с њим све не дарује?
33 Ко ће оптужити изабранике Божје? Бог је ту који ће их оправдати,
34 ко ће их осудити? Исус Христос који умре, али и ускрсну, он је с десне стране Богу и моли за нас.
35 Ко ће нас раставити од љубави Христове? Невоља или туга, или прогонства или глад, или голотиња, или опасности, или мач? -, као што стоји написано:
36 "Сваки дан нас због тебе убијају, гледају нас као овце за клање."
37 Али у свему овоме побеђујемо по оном који нас је љубио.
38 Јер сигурно знамо да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње ни будуће ствари,
39 ни било што високо ни дубоко, ни друго какво створење, не може нас раздвојити од љубави Божје, која се појави у Исусу Христу, Господу нашему.
Глава 9.
[уреди]1 Истину говорим у Христу, не лажем. То ми сведочи савест моја Духом Светим:
2 велику имам жалост и стална је туга у срцу моме,
3 јер бих желео да сам будем одвојен од Христа за браћу своју, која су ми род по пути,
4 који су Израиљци, чији су посинаштво и слава, и савези и закон, и богослужење и обећања,
5 и патријарси, и од којих је по пути и Христос, који је над свима, благословен Бог на све векове. Амин!
6 Али није да је реч Божја остала празна. Јер сви потомци Израиља нису Израиљ, и зато што су потомство Авраамово,
7 нису сви деца његова, него је речено: "У Исаку назваће ти се потомство".
8 То јест: Нису то синови по пути који су синови Божји, него се синови обећања сматрају као потомство.
9 Јер су ово речи обећања: "У ово време опет ћу доћи, и Сара ће добити сина."
10 И не само то, него је тако било и са Ревеком, која затрудне од самога Исака, оца нашега;
11 јер још док се деца не беху ни родила, нити учинила добра ни зла, - да остане Божја наредба о избору,
12 независно од дела, а по самој вољи онога који позива -, рече се Ревеки: "Већи ће служити мањему",
13 као што стоји написано: "Јаков ми омиле а омрзох на Исава".
14 Шта ћемо дакле рећи? Има ли неправде у Бога? Нипошто!
15 Јер он рече Мојсију: "Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се."
16 Тако дакле нити то зависи од нечије воље или о нечијег трчања, него од Божје милости.
17 Јер Писмо говори Фараону: "Зато те и подигох да на теби покажем моћ своју, и да се прогласи име моје по свој земљи".
18 Тако, дакле, кога хоће он милује, а кога хоће стегне.
19 Рећи ћеш ми: Зашто он још куди? Јер ко може противити се вољи његовој?
20 Али ко си ти, човече, да се с Богом препиреш? Хоће ли лонац од глине казати ономе који га је начинио: "Зашто си ме тако начинио?"
21 Или зар лончар нема власти над глином, да од једне гуке начини један суд за част а други за просту употребу?
22 И шта да се каже ако је Бог, хотећи да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднео с великом трпељивошћу судове гнева приправљене за погибао,
23 и ако је хтео да покаже богатство славе своје на судовима милосрђа које унапред приправи за славу?
24 Тако нас он дозва не само из Јудеја, него и из паганаца,
25 као што и у Осији говори: "Назваћу народом својим народ који није мој народ, и нељубљену љубљеном;
26 и онде где ми се рече: Ви нисте мој народ, тамо ће се они назвати синови Бога живога."
27 А Исаија кличе Израиљу: "Кад би број синова Израиљевих као морски песак био само ће се остатак спасти.
28 Јер ће Господ испунити потпуно и наскоро на земљи решење своје".
29 И као што раније рече Исаија: "Да нам није Господ над војскама потомства оставио, постали бисмо као Содом, једнаки Гомору бисмо били".
30 Шта ћемо дакле рећи? Да паганци, који нису тражили правде, постигоше правду, правду која долази од вере,
31 а Израиљ, који је тражио закон правде, није достигао до тог закона.
32 Зашто? Јер га Израиљ не тражи из вере, него као да извире из дела. Они се спотакоше на камен спотицања,
33 као што стоји написано: "Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни, али који у њега верује неће се збунити".
Глава 10.
[уреди]1 Браћо! Жеља је срца мога и молитва моја к Богу да се они спасе.
2 Ја им сведочим да имају ревност за Бога, али без разума.
3 Не познајући правде Божје, и гледајући да своју правду утврде, они се не покорише правди Божјој;
4 јер Христос је завршетак закона, за оправдање свакога који верује.
5 Јер Мојсије овако описује правду која извире из закона: "Човек који те ствари испуни живеће кроз њих".
6 Али правда која извире из вере овако говори: Не реци у срцу своме: Ко ће се попети на небо? (то би било свести Христа с њега);
7 или: Ко ће сићи у бездан? (то би било извести Христа из мртвих).
8 Шта дакле говори она? Близу ти је реч, у устима твојим и у срцу твоме. А то је реч вере коју ми проповедамо.
9 Ако исповедаш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу своме да га Бог ускрсну од мртвих, бићеш спасен.
10 Јер се верујући од срца долази до правде, а исповедањем уста до спасења,
11 као што говори Писмо: "Који у њега верује неће се збунити".
12 И нема ту никакве разлике између Јудејина и Грка, јер они сви једног Господа имају, који је богат за све који га призивљу.
13 Јер који год призове име Господње спашће се.
14 Али како ће призивати онога у кога не вероваше? А како ће веровати у онога за кога не чуше? А како ће чути за њега, ако га нико не проповеда?
15 А како ће проповедника бити, ако нису послани?-, као што стоји написано: "Красне ли су ноге оних који мира глас доносе, који добре вести доносе!"
16 Али сви не послушаше добру вест: јер Исаија говори: Господе, "ко верова проповедању нашему?"
17 Тако дакле вера долази од слушања проповеди, а проповед од речи Христове.
18 Али ја велим: Зар не слушаше? Напротив! "Глас њихов кроз целу земљу отиде, и речи њихове све до краја васељене."
19 Али ја велим: Зар не знаде Израиљ? - Први Мојсије говори: "Узбудићу ревност вашу народом који није народ, неразумним народом изазваћу срдњу вашу."
20 А Исаија смело говори: "Нађоше ме они који ме не потражише, јавих се онима који не питаше за ме."
21 Али о Израиљу говори: "Вас дан пружах руке своје к народу бунтовноме и противуречивом."
Глава 11.
[уреди]1 Говорим дакле: Је ли Бог одбацио свој народ? Нипошто! Јер сам и ја Израиљац, од потомства Авраамова, од колена Венијаминова.
2 Не одбаци Бог народа свога, који унапред позна. Или не знате што говори Писмо за Илију, како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 "Господе! пророке твоје побише и олтаре твоје развалише, и ја остах сам, и сад траже живот да ми узму!"
4 А који му одговор даје Бог? - "Оставих себи седам хиљада људи који не преклонише колена пред Валом."
5 Тако и у садашње време постоји остатак по избору милости.
6 А ако је по милости, онда није по делима, јер милост већ не би била милост.
7 Шта дакле? Што искаше Израиљ, оно није постигао; а избор је то постигао, али остали отврднуше,
8 као што је написано: "Даде им Бог дух неосетљив, очи да не виде, и уши да не чују, до самога дана данашњега."
9 А Давид говори: "Трпеза њихова замка њима била, клопка, узрок пропадања и одмазда!
10 Заслепеле очи њихове - да не виде, и леђа њихова једнако погнута била!"
11 Говорим дакле: Јесу ли се спотакли да би пали? Нипошто! Него је од спотицања њихова дошло спасење паганцима, да би се и они покренули.
12 А ако је спотицање њихово богатство свету, и умаљење њихово богатство поганцима, колико ли то неће бити веће кад се сви обрате?
13 Јер вама говорим, паганцима; у колико сам ја апостол паганаца, хоћу да хвалим службу своју,
14 не бих ли како покренуо љубомору свога рода и спасао кога од њих.
15 Јер ако је одбацивање њихово било примирење свету, шта ће бити њихово повраћање него живот из мртвих?
16 Ако је квасац свет, то је и цело тесто, и ако је корен свет, то су и гране.
17 Али ако се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина био, прицепио си се на њих, и постао заједничар у корену и у масти од маслине,
18 не хвали се на штету отпалих грана; а ако се хвалиш, знај да не носиш ти корена, него корен тебе.
19 Ти ћеш дакле рећи: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 Добро! С неверовања одломише се, а ти вером стојиш. Не поноси се, него се бој!
21 Јер кад Бог није природне гране поштедео, неће ни тебе поштедети.
22 Пази дакле на доброту и на строгост Божју: строгост над онима који отпадоше, а на себе доброту Божју, ако останеш у доброти; иначе ћеш и ти бити одсечен.
23 А и они, ако не остану у неверовању, прецепиће се, јер је Бог моћан да их опет прицепи.
24 Јер кад си ти, одсечен од рођене дивље маслине, прицепио се на нерођену питому маслину, тим пре ће се они по природи својој прицепити на рођену своју маслину.
25 Јер нећу, браћо, да останете у незнању ове тајне (да не бисте се правили паметни према себи), да један део Израиља отврдну, док не уђе целина паганаца.
26 И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: "Из Сиона ће избавитељ доћи и бездушност одвратиће од Јакова.
27 То ће бити савез мој са њима, кад им дигнем грехе њихове."
28 По јеванђељу, су они непријатељи, вас ради, али по избору љубљени су, отаца ради.
29 Јер дарови Божји и позивање његово не познају раскајања.
30 Као и ви што се некад супроћасте Богу, а сад сте с њиховог супроћења помиловани,
31 тако и они сада не хтеше послушати, да би милошћу која се вама учини и они били помиловани,
32 јер Бог затвори све људе у непослушност, да све помилује.
33 О дубино богатства, мудрости и знања Божјега! Како су неиспитљиви судови његови и неистражљиви путеви његови! Јер
34 "Ко познаје мисао Господњу,
35 или ко му би саветник?"
36 Или ко му први даде што, да му се врати? Јер је од њега и кроз њега све. Њему слава на све векове! Амин!
Глава 12.
[уреди]1 Молим вас дакле, браћо, милосрђа Божјега ради, да принесете телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, и то да буде ваше разумно богослужење.
2 Не владајте се по овоме веку, него се преобразујте обновљењем ума свога, да бисте могли осетити колико је добра и угодна и савршена воља Божја.
3 По милости која је мени дата, кажем свакоме од вас: Немојте имати превелико мишљење о себи, него имајте смерне мисли, по мери вере коју је коме Бог уделио.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде, а сви уди немају једнак посао,
5 тако смо и ми који смо многи, једно тело у Христу, а појединачно смо уди један према другоме.
6 И како имамо различите дарове, по милости која нам је дана, то онај који има дар прорицања нека га по мери вере употреби;
7 који има да врши службу нека се држи службе,
8 који је учитељ нека се држи учења; који је утешитељ нека теши; који даје нека даје драговољно; који управља нека се ревносно брине; који чини дела милости, нека их радо чини.
9 Љубав да не буде претворна. Зграњавајте се од зла и прионите уз добро.
10 Братском љубављу будите један према другоме љубазни. Чашћу један другога претеците.
11 У ревности будите неуморни. Будите духа пламенога. Служите Господу.
12 Надањем веселите се, будите устрпљиви у невољи, постојани у молитви.
13 Брините се о потребама светих; будите гостољубиви.
14 Благослиљајте оне који вас гоне; благосиљајте и не куните.
15 Радујте се с онима који су радосни и плачите с онима који плачу.
16 Будите једне мисли међу собом. Не идите за оним што је високо, него да вас привуче оно што је смерно. Не будите пред очима својим мудри.
17 Никоме не враћајте зла за зло, и тражите што је добро пред свим људима.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
19 Не освећујте се за себе, љубљени, него пуштајте гневу Божјему да делује, јер је написано: "Моја је освета, моја је одмазда, говори Господ."
20 Ако је дакле гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље усијано скупљаш на главу његову.
21 Не дај да те зло надвлада, него надвладај зло добрим.
Глава 13.
[уреди]1 Сви да се покоравају вишим властима, јер нема власти да није од Бога; и власти што постоје од Бога су одређене.
2 Зато који се супроти власти, супроти се Божјој наредби; а који се супроте, примиће осуду на себе.
3 Јер поглавари нису за страх због добрих дела него због злих. Хоћеш ли пак да се не бојиш власти? Чини добро, и имаћеш хвалу од ње.
4 Званичник је слуга Божји за твоје добро. Али ако зло чиниш бој се, јер узалуд не носи мача; јер је Божји слуга да врши освету, и да казни онога који зло чини.
5 Зато треба да се покоравате не само из страха од казне, него и ради савести.
6 Зато и порезе дајете, јер су званичници слуге Божје, које су за то постављене.
7 Подајте свакоме што сте му дужни: коме дакле порезу, порезу; коме данак, данак; коме страх, страх; коме част, част.
8 Не будите никоме ништа дужни, осим да љубите један другога; јер који друге љуби закон испуни.
9 Јер заповести: Не чини прељубе, не уби, не кради, не сведочи лажно, не зажуди, и ако има још каква друга заповест, у овој се речи садрже: Љуби ближњега свога као самога себе.
10 Љубав не чини зла ближњему; љубав је дакле извршење закона.
11 И то радите зато што знате време у коме смо, јер је већ време да се пренете из сна, јер нам је сад спасење ближе него кад постадосмо верници.
12 Ноћ је на измаку а дан се приближује. Одбацујмо дакле сва дела мрака, и опасујмо оружје светлости.
13 Ходимо поштено као по пуном дану, далеко од разузданости, од пијанства, од блуда, од нечистоте, од свађа и од зависти.
14 Али се обуците у Господа нашега Исуса Христа, и не угађајте жудњама пути.
Глава 14.
[уреди]1 Слабога у вери примајте без спора о мишљењима.
2 Неко мисли да сме свашта јести, а ко је слаб тај једе зеље.
3 Који једе[2] нека не укорава онога који не једе, а који не једе нека не осуђује онога који једе, јер га Бог прими.
4 Ко си ти који судиш туђему слузи? Стоји ли он, пада ли, то је посао његовог господара. Али ће се он одржати, јер има Бог моћ да га подржи.
5 Тако један разликује дан од дана, а други држи да су сви дани једнаки. Сваки у духу своме нек има пуно уверење.
6 Који пази на дане, Господу пази, а који једе Господу једе, јер хвали Бога, и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.
7 Ни један од нас не живи сам за себе, и ни један не умире сам за себе.
8 Јер ако живимо, Господу живимо, а ако умремо, Господу умремо. Живели или умрли, дакле, Господњи смо.
9 Јер је за то Христос умро и живео, да влада и над мртвима и над живима.
10 Али ти, зашто осуђујеш брата свога?, и ти зашто презиреш брата свога? Јер ћемо сви изићи на Божји суд.
11 Јер је писано: "Жив сам ја, говори Господ, свако ће се колено преда мном поклонити, и сваки ће језик Богу славу дати."
12 Тако ће дакле сваки од нас дати Богу рачун за себе.
13 Зато не судимо више један другоме, него место тога гледајте да не чините ништа што би било камен спотицања или узрок падања за брата вашега.
14 Знам и уверен сам у Исусу Христу да ништа није погано по себи, осим ако није нешто погано ономе који мисли да је то погано.
15 Али ако је брат твој због каквог твог јела неспокојан, већ се не владаш по љубави. Не изазивај јелом својим пропаст онога за кога Христос умре.
16 Гледајте дакле да ваше добро не буде повод хуљењу.
17 Јер краљевство Божје није јело и пиће него правда и мир и радост по Духу Светоме.
18 Ко овако служи Христу, угодан је Богу и вредан људима.
19 Тако дакле да се старамо за мир и за оно чиме водимо на боље један другога.
20 Не квари дела Божја јела ради. Јер је све чисто, него је зло за човека који једе да постане камен спотицања.
21 Добро је не јести меса и вина не пити, и оно не чинити што би за твог брата било узрок спотицања или слабљења.
22 Веру коју имаш чувај сам за себе пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе у ономе што одобрава!
23 А онај који посумња у погледу онога што једе, крив је, јер он не ради по уверењу. Што год није плод уверења грех је.
Глава 15.
[уреди]1 Дужни смо дакле ми који смо јачи да поднесемо слабости оних који су слаби, а не да себи угађамо.
2 И сваки од вас да угађа ближњему на добро, за уздизање.
3 Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: "Ружења оних који те руже падоше на мене."
4 Јер што се унапред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом Писма наду имамо.
5 Бог устрајности и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Исусу Христу,
6 да сви заједно на једна уста славите Бога и Оца Господа нашега Исуса Христа.
7 Зато примајте један другога као и Христос што прими вас, на славу Божју.
8 Јер ја кажем да је Исус Христос био слуга обрезаних, да покаже истину Божју потврђујући обећања која су оцевима учињена,
9 а паганци славе Бога ради милосрђа његовог, као што стоји написано: "Зато ћу те хвалити, Господе, међу народима и певаћу слави твог имена."
10 И опет говори: "Веселите се народи с народом његовим".
11 И још: "Хвалите Господа сви народи, славите га сви народи!"
12 И опет Исаија говори: "Изићи ће шибљика од Јесеја, и устаће да народима влада. Народи ће у њега се уздати."
13 Бог надања да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље надања по сили Духа Светога.
14 Ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви пуни добрих наклоности и свакога разума, и да можете једни друге поучити.
15 Ипак вам, браћо, у погледу неких ствари некако смело писах, да бих пробудио ваше сећање ради милости која ми је дана од Бога,
16 да будем служитељ Исуса Христа у паганцима, да служим јеванђељу Божјему, да паганци постану принос угодан, посвећен Духом Светим.
17 Имам дакле хвалу у Исусу Христу за оно што Богу припада.
18 Јер се ја не бих усудио споменути оно што Христос није учинио кроза ме да доведе паганце на послушање речима и делима,
19 силом знака и чудеса, силом Духа Божјега, тако да од Јерусалима и околних места па све до Илирика обилно ширих Христово јеванђеље.
20 И тако се старах да проповедам јеванђеље, не где се Христос већ спомињаше, да на туђем темељу не зидам,
21 него, као што је написано: "Којима се не јави за њега видеће, и који не чуше за њега разумеће."
22 То ме и задржа много пута да не дођем к вама.
23 Али сад, не имајући више ништа што би ме у овим земљама задржало, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24 надам се да ћу вас видети на проласку, кад пођем у Шпанију, и да ћете ме отпратити онамо, пошто будем удовољио мало жељи својој да се међу вама нађем.
25 Сад идем у Јерусалим на службу светима.
26 Јер Македонија и Ахаја скупише неке прилоге за свете сиромахе који живе у Јерусалиму.
27 Оне то учинише драговољно, а и дужне су им биле, јер кад паганци добише део у њиховим духовним имањима, дужне су и оне њима у телесним помагати.
28 Кад то свршим и те прилоге њима предам, поћи ћу у Шпанију и свратићу код вас.
29 А знам да кад пођем к вама, поћи ћу с обилним благословом Христовим.
30 Молим вас, браћо, Господом нашим Исусом Христом, и љубављу Духа, борите се заједно са мном, молећи се Богу за мене,
31 да се избавим од неверних из Јудеје, и да прилози које носим у Јерусалим буду по вољи светима,
32 тако да с радошћу дођем к вама, ако Бог да, и да се код вас науживам мало мира.
33 А Бог мира нека је са свима вама. Амин!
Глава 16.
[уреди]1 Препоручујем вам Фиву, сестру нашу, која је ђаконица у цркви у Кенхреји,
2 да је примите у Господу као што приликује светима, и да јој будите у помоћи у свакој ствари коју од вас затреба; јер је она многима помогла а и самоме мени.
3 Поздравите Прискилу и Аквилу, другове моје на делу у Исусу Христу,
4 који главе своје изложише да ми живот очувају, којима не само ја захваљујем, него и све цркве у земљама паганским; поздравите и домаћу цркву њихову.
5 Поздравите Епенета мога љубљенога, који је за Христа био првина из Азије.
6 Поздравите Марију, која се много трудила за вас.
7 Поздравите Андроника и Јунију, родбину моју и другаре моје у сужањству, који уживају велико поштовање међу апостолима, и који и пре мене вероваше у Христа.
8 Поздравите Амплија, мени љубазнога у Господу.
9 Поздравите Урбана, друга нашега на делу у Христу, и Стахија мени љубазнога.
10 Поздравите Апелија, окушанога у Христу. Поздравите домаће Аристовулове.
11 Поздравите Иродијона, рођака мога. Поздравите домаће Наркисове који су у Господу.
12 Поздравите Трифену и Трифосу, које се труде у Господу. Поздравите Персиду љубљену, која се много трудила у Господу.
13 Поздравите Руфа изабранога у Господу и матер његову и моју.
14 Поздравите Асинкрита, Флегонта, Ерма, Патрова, Ермија и браћу која су с њима.
15 Поздравите Филолога и Јулију, Ниреја и сестру његову, и Олимпана и све свете који су с њима.
16 Поздравите један другога целивом светим. Поздрављају вас све Цркве Христове.
17 Молим вас браћо, чувајте се оних који изазивају распре и раздоре на штету науке коју научисте. Уклоните се од њих.
18 Јер такови не служе Господу нашему Исусу Христу, него своме трбуху, и слатким речима и улагивањима прелашћују срца безазлених.
19 Ваша послушност разгласи се свуда. И радујем се за вас; али желим да сте ви мудри у ономе што се односи на добро, и чисти у ономе што се односи на зло.
20 А Бог мира сатрће сотону ускоро под ноге ваше. Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!
21 Поздравља вас Тимотеј, помоћник мој, и Лукије и Јасон и Сосипатар, рођаци моји.
22 Поздрављам вас у Господу и ја, Тертије, који написах ову посланицу.
23 Поздравља вас Гај, угоститељ мој и целе цркве. Поздрављају вас Ераст, градски ризничар и брат Кварт.
24 Милост Господа нашега Исуса Христа са свима вама! Амин!
25 А ономе који вас може утврдити по јеванђељу мојему и проповедању Исуса Христа, по откривењу тајне сакривеног кроз целе векове,
26 а откривене сад кроз писма пророчка, по заповести вечнога Бога, и обзнањене свим народима за послушање вере, -
27 Богу, јединому мудрому, по Исусу Христу, слава на векове векова Амин!