Biblija (Bakotić) : Pavlova poslanica Rimljanima
| ←Dela | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
1. Korinćanima→ |
Glava 1.[uredi]
1 Pavle, služitelj Isusa Hrista, pozvani apostol, izabrani za objavljivanje jevanđelja Božjega -,
2 koje Bog unapred obeća preko proroka svojih u Svetim pismima
3 o Sinu svome (koji je po puti rođen od potomstva Davidova,
4 a posvedočen silno za Sina Božjega Duhom svetosti po uskrsenju iz mrtvih) Isusu Hristu, Gospodu našemu,
5 od koga primismo milost i apostolstvo, da u ime njegovo privedemo pokornosti vere sve narode,
6 među kojima ste i vi pozvani po Isusu Hristu -,
7 svima koji su u Rimu od Boga ljubljeni, pozvani da postanu sveti: Milost vama i mir od Boga, Oca našega i Gospoda Isusa Hrista!
8 Pre svega zahvaljujem Bogu svome po Isusu Hristu za sve vas, što se vera vaša proglasi po svemu svetu.
9 Svedok mi je Bog, kome služim duhom svojim u jevanđelju Sina njegova, da vas jednako spominjem,
10 moleći se svagda u molitvama svojim da bih najzad Božjom voljom imao sreću da dođem do vas.
11 Jer želim videti vas, da vam dam kakav duhovni dar, da se učvrstite,
12 to jest da se u vašoj sredini ukrepimo verom vama i meni zajedničkom.
13 Neću, braćo, da ne znate da sam mnogo puta hteo da vam dođem, da i među vama imam kakav plod kao i među ostalim narodima, ali sam u tome do sada bio sprečen.
14 Dužnost me zove i Grcima i Varvarima, i naučenima i neveštima.
15 Zato živo želim da propovedam jevanđelje i vama koji ste u Rimu.
16 Jer se ne stidim Hristova jevanđelja; sila je to Božja na spasenje svakome koji veruje, u prvom redu Judejinu, a zatim i Grku.
17 Jer je u njemu objavljena pravda Božja iz vere u veru, kao što je napisano: Pravednik od vere živi.
18 Gnev Božji objavljuje se s neba protiv svake bezbožnosti i nepravde ljudi koji drže istinu sputanu u nepravdi.
19 Jer što se može doznati za Boga, poznato je njima, jer im je Bog dao da to poznaju.
20 Posle stvorenja sveta, nevidljiva savršenstva Božja, večna moć njegova i božanstvo njegovo, vide se zaista u delima njegovim. Oni se zato ne mogu opravdati.
21 Jer poznavši Boga, ne proslaviše ga kao Boga, niti mu hvalu dadoše, nego zaludeše u svojim mislima, i utonu u tamu nerazumno srce njihovo.
22 Gradeći se mudri poludeše,
23 i pretvoriše slavu besmrtnoga Boga u oblik smrtnoga čoveka i ptica i četvoronožnih životinja i gmizavaca.
24 Zato ih predade Bog po žudnjama srca njihovih u nečistotu, tako da oni sami oskvrnjuju svoja sopstvena telesa,
25 oni koji pretvoriše istinu Božju u laž, i dadoše veću čast i službu stvorenju nego stvoritelju, koji je blagosloven na sve vekove. Amin!
26 Zato ih predade Bog sramnim strastima; jer ženske njihove pretvoriše prirodne odnose u protivprirodne,
27 a tako isto i muškarci, napustivši prirodne odnose sa ženskim rodom, raspališe se pohotom jedan na drugoga, čineći muškarci s muškarcima stvari sramotne, i primajući na sebe same platu dostojnu svog zastranjivanja.
28 I kako ne marahu da poznaju Boga, to ih Bog predade umu njihovome pokvarenome, da čine što ne valja,
29 puni budući svake nepravde, zloće, bluda, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti;
30 klevetnici, opadači, neduševni, Bogu mrski, siledžije, hvališe, oholi, izmišljači zla, nepokorni roditeljima,
31 nerazumni, neverni, neljubazni, neprimirljivi, nemilostivi;
32 i koji, i poznajući pravdu Božju, po kojoj zaslužuju smrt oni koji to čine, ipak ne samo da to sami čine, nego i povlađuju onima koji to rade.
Glava 2.[uredi]
1 O čoveče, koji god bio, ti koji sudiš, ti se zato ne možeš opravdati, jer osuđujući druge sam sebe osuđuješ; jer ti koji sudiš, ti to isto činiš.
2 A znamo da je sud Božji prav na one koji čine takva dela.
3 Ili zar misliš, ti čoveče, koji sudiš onima koji to čine, a sam to činiš, da ćeš da izbegneš sudu Božjemu?
4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote, njegove trpeljivosti i njegove velikodušnosti, ne priznajući da te dobrota Božja goni k pokajanju?
5 Ali upornošću svojom i nepokajanim srcem svojim ti sabiraš sebi gnev za dan gneva i objavljenja pravednog suda Boga,
6 koji će dati svakome po delima njegovim,
7 spremajući život večni onima koji, ustrajući u dobrim delima, traže slavu, čast i besmrtnost,
8 a nemilost i gnev onima koji prkose i protive se istini i predaju se nepravdi.
9 Nevolja i tuga na svaku dušu čoveka koji čini zlo, u prvom redu na Judejina, pa onda i na Grka!
10 A slava, čast i mir svakome koji dobro čini, u prvom redu Judejinu, pa onda i Grku!
11 Jer kod Boga nema ličnih obzira.
12 Svi oni koji bez zakona sagrešiše, bez zakona će i propasti; a koji pod zakonom sagrešiše, po zakonu će se osuditi.
13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji slušaju zakon, nego će se oni opravdati koji ga izvršuju.
14 Kad paganci, koji nemaju zakona, sami od sebe čine što je po zakonu, oni, ne imajući zakona, sami su sebi zakon.
15 Oni dokazuju da je delo zakona zapisano u srcima njihovim, a svedoci su im za to savest i misli kojima se sami okrivljuju ili pravdaju.
16 To će se pokazati u dan kad će Bog, po jevanđelju mome, po Isusu Hristu presuditi tajna dela ljudska.
17 Ti koji sebe nazivaš Judejinom, koji se oslanjaš na zakon, i hvališ se Bogom,
18 koji poznaješ volju njegovu, i možeš da ocenjuješ razliku stvari, - jer si naučen od zakona -;
19 ti koji misliš da si vođ slepima, svetlost onima koji su u tami,
20 nastavnik bezumnima, učitelj neznalicama, jer imaš pravilo nauke i istine u zakonu;
21 ti koji drugoga učiš, sam sebe ne učiš!
22 Ti koji propovedaš da se ne krade, ti kradeš; ti koji govoriš: ne čini preljube, ti činiš preljube; ti koji se gadiš idole, ti oskrnaviš svetinje;
23 ti koji se hvališ zakonom, ti prestupom zakona Boga vređaš!
24 Jer se ime Božje s vas huli među pagancima, kao što to stoji napisano.
25 Obrezanje pomaže ako zakon vršiš; ali ako si prestupnik zakona, obrezanje je tvoje postalo neobrezanje.
26 Ako dakle neobrezani propise zakona vrši, neće li se njegovo neobrezanje za obrezanje uzeti?
27 I koji je od roda neobrezan, a izvršuje zakon, neće li on tebe osuditi, koji si i pored pisma i obrezanja prestupnik zakona?
28 Nije ono Judejin koji je to samo spolja, niti je ono obrezanje koje se na telu može videti;
29 nego je ono Judejin, koji je to unutra, i čije je obrezanje u srcu, po duhu a ne po slovu. Takvome je hvala ne od ljudi nego od Boga.
Glava 3.[uredi]
1 Kakva je dakle preimeućnost Judeja, ili koja je korist od obrezanja?
2 Ono je svakojako veliko: prvo u tome što su im poverene reči Božje.
3 A što neki ne verovaše, hoće li zato, to neverovanje njihovo vernost Božju ukinuti?
4 To nikako! Nego Bog neka se prizna da je istinit, a čovek da je svaki laža, kao što stoji pisano: "Da se pravedan u rečima svojim nađeš, da pobediš kad ti budu sudili.
5 Ali ako nepravda naša Božju pravdu podiže, što ćemo reći? Je li Bog nepravedan kad gnev svoj odreši? (govorim kao što prosti ljudi govore).
6 To nikako! Jer kako bi inače mogao Bog suditi svetu?
7 Ali ako istina Božja po mojoj laži postane jasnija, na slavu njegovu, zašto još i kao grešnik da budem osuđen?
8 Zašto dakle da ne činimo zla da dođe dobro, kao što neki, koji nas klevetaju, kažu da govorimo? - Njihovo će osuđenje biti pravedno.
9 Šta dakle? - Jesmo li mi nešto više? Nipošto! Jer već dokazasmo da su svi, i Judeji i Grci, pod grehom,
10 kao što stoji napisano: "Nikog nema pravednog, nema ga ni jednog!
11 Niko nije razuman, niko Boga ne traži. Svi su zastranili, svi se pokvarili,
12 nikog nema da dobro učini, nema ga ni jednog!
13 Grob otvoren grlo je njihovo, jezikom se svojim za prevare služe i jed gujin je pod usnama njihovim.
14 Usta su im puna kletve i gorčine,
15 brze su im noge da krv prolivaju,
16 pustoš je i rasulo na stazama njihovim.
17 Puta mira ne poznaju,
18 nema straha od Boga u očima njihovim".
19 A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zatisnu i sav svet prizna da je pred Bogom kriv;
20 jer se delima zakona niko neće opravdati pred njim; jer od zakona dolazi poznanje greha.
21 Ali se sad bez zakona javi pravda Božja, a posvedočena i od zakona i od proroka;
22 pravda Božja verom u Isusa Hrista za sve koji veruju. Nema u tome razlike.
23 Jer su svi sagrešili i lišeni su slave Božje,
24 a bez svoje zasluge su opravdani milošću njegovom, otkupom koji je u Isusu Hristu.
25 Njega odredi Bog, po cenu krvi njegove, žrtvom umilostivljenja za one koji veruju, da pokaže pravedu svoju, jer ostavi bez kazne pređašnje grehe,
26 počinjene u vreme trpljenja svoga - da pokaže, rekoh pravdu svoju u sadašnje vreme, da bude pravedan on sam i da opravda onoga koji je od vere Isusove.
27 Gde je dakle uzrok tog hvalisanja? Nema ga. Po kakvom zakonu? Je li po zakonu dela? Ne, nego po zakonu vere.
28 Jer mi mislimo da se čovek opravdava verom bez dela zakona.
29 Je li Bog samo Bog Judeja? Nije li on i Bog svih naroda? Da, i svih naroda;
30 jer je jedan Bog, koji će verom opravdati obrezane, a opet verom i neobrezane.
31 Uništujemo li mi dakle zakon verom? - Nipošto! nego ga još potvrđujemo.
Glava 4.[uredi]
1 Što ćemo, dakle, reći za Avraama, oca našega, da je po puti stekao?
2 Ako se Avraam delima opravda, ima zašto da se hvali, ali ne pred Bogom.
3 Jer šta govori Pismo? "Verova Avraam Bogu, i to mu se primi u pravdu."
4 Onome koji radi neko delo ne broji se plata po milosti, nego po dugu,
5 a onome koji ne radi delo, ali veruje u onoga koji opravdava bezdušnika, prima se vera njegova u pravdu.
6 Tako i David izrazuje blaženstvo čoveka kome Bog prima pravdu nezavisno od dela:
7 "Blago onima kojima su oproštene krivice, kojima su gresi pokriveni!
8 Blažen čovek kome Gospod greh neuračuna."
9 Ovo dakle blaženstvo je li samo za obrezane, ili i za neobrezane? - Jer mi govorimo da se Avraamu primi vera u pravdu.
10 Kako mu se dakle primi? Je li to bilo pre ili posle obrezanja njegovog? On nije još bio obrezan, nego je bio neobrezan.
11 I on primi znak obrezanja kao pečat pravde, koju dobi verom, koju imaše pre obrezanja, da bi bio otac i svih neobrezanih koji veruju, da se i njima primi u pravdu;
12 i da bi bio otac obrezanih, koji nisu samo obrezani, nego koji hode po stopama vere oca našega Avraama dok je on još neobrezan bio.
13 Jer nasleđe sveta nije obećano Avraamu ili potomstvu njegovome po zakonu, nego po pravdi vere.
14 Jer ako su naslednici oni koji su to po zakonu, uzaludna je vera i propada obećanje.
15 Jer zakon proizvodi gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa.
16 Zato naslednici postaju verom, da to bude po milosti, i da obećanje ostane tvrdo svemu potomstvu, ne samo onome koji je od zakona, nego i onome koje je od vere Avraama, koji je otac sviju nas,
17 kao što stoji napisano: "Postavih te ocem mnogih naroda." On je otac naš pred onim kome verova, pred Bogom, koji daje život mrtvima, i zove stvari koje nisu tu kao da bi tu bile.
18 Nadajući se kad se nije bilo ničemu nadati, on verova kao što mu bi rečeno: "Tako će biti potomstvo tvoje."
19 I ne oslabivši verom, ne obazre se na to što je telo njegovo već istrošeno bilo, jer mu beše oko sto godina, i što Sara više nije bila u stanju da rodi.
20 I ne posumnjao u obećanje Božje neverovanjem, nego ojača u veri i dade slavu Bogu,
21 potpuno uveren da što obeća može i učiniti.
22 Zato se to i primi njemu u pravdu.
23 Ali nije pisano samo za njega da mu se to primi,
24 nego i za nas, kojima će se to primiti, za nas koji verujemo u onoga koji uskrsnu od mrtvih Gospoda našega Isusa Hrista,
25 koji se predade za grehe naše i uskrsnu za opravdanje naše.
Glava 5.[uredi]
1 Opravdani dakle verom, imamo mir s Bogom po Gospodu našemu Isusu Hristu,
2 kome dugujemo što smo verom dobili pristup u tu milost u kojoj čvrsto stojimo, a hvalimo se nadanjem slave sinova Božjih.
3 I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući da nevolja daje postojanost,
4 a postojanost iskustvo, a iskustvo nadanje.
5 I to nadanje nije varljivo, jer se ljubav Božja izli u srca naša Duhom Svetim, koji je dat nama.
6 Jer Hristos, još kad bez snage bejasmo, umre u vreme svoje za bezdušnike.
7 Jedva ko umire za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko rešio umreti;
8 ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama u tome što Hristos, još kad bejasmo grešnici umre za nas.
9 Tim pre ćemo dakle biti po njemu spaseni od gneva, sad kad smo opravdani u krvi njegovoj.
10 Jer ako smo, - kad smo neprijatelji bili -, pomireni s Bogom smrću Sina njegova, tim pre ćemo sad, pošto smo pomireni, spasti se življenjem njegovim.
11 I ne samo to, nego se još hvalimo Bogom po Gospodu svome Isusu Hristu, po kome primismo pomirenje.
12 Zato, kao što po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše...
13 Jer greh beše na svetu i do zakona: ali se greh ne ubraja kad nema zakona.
14 Međutim je smrt vladala od Adama do Mojsija i nad onima koji nisu sagrešili prestupivši kao Adam, koji je prilika onoga koji je imao doći.
15 Ali s darom milosti nije kao s grehom, jer kad s greha jednoga pomreše mnogi, mnogo se većma milost Božja i dar izli izobilno na mnoge, milošću jednoga čoveka, Isusa Hrista.
16 A s darom nije kao s onim što dođe preko jednog samog grešnika, jer je posle greha jednog samog suđenje vodilo u osuđenje, dok dar milosti vodi k opravdanju od mnogih grehova.
17 Ako je za greh jednoga, preko njega samoga, zavladala smrt, tim pre će oni koji primaju izobilje milosti i dar pravde vladati u životu, preko samoga Isusa Hrista.
18 Zato dakle kao što po grehu jednoga dođe osuđenje na sve ljude, tako isto po delu pravde jednoga dođe na sve ljude opravdanje na život.
19 Jer kao što neposlušanjem jednog čoveka postaše mnogi grešni, tako će poslušanjem jednoga mnogi postati pravedni.
20 Zakon dođe da se uveća greh, ali gde se uveća greh, tu je još veća milost bila,
21 da bi, kao što zavlada greh na smrt, tako i milost zavlada pravdom na život večni, po Isusu Hristu, Gospodu našemu.
Glava 6.[uredi]
1 Šta ćemo dakle reći? Hoćemo li ostati u grehu, da bi se umnožila milost? Nipošto!
2 Jer mi koji umresmo grehu, kako ćemo još živeti u njemu?
3 Neznate li da svi koji smo se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se?
4 Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u smrt njegovu, da kao što uskrsnu Hristos iz mrtvih slavom očinom, tako i mi u obnovljenju života da hodimo.
5 Jer ako smo jednaki s njim jednakom smrti, bićemo i jednakim uskrsenjem,
6 znajući da se stari naš čovek razape s njime, da bi se uništilo telo greha, da više ne budemo robovi greha;
7 jer koji umre oprosti se od greha.
8 A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim,
9 znajući da Hristos, uskrsnuvši iz mrtvih, već više ne umire, i smrt više nema vlasti nad njim.
10 Jer što umire, grehu umre, jedanput za svagda, a život koji živi, on Bogu živi.
11 Tako i vi dakle držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Isusu Hristu.
12 Da ne zavlada dakle greh u vašem smrtnom telu, i ne slušajte ga u žudnjama njegovim.
13 Niti dajte udova svojih grehu za oružje nepravde, nego dajte sebe Bogu, kao koji ste živi iz mrtvih, i prinesite ude svoje Bogu kao oruđe pravde.
14 Jer greh neće imati vlasti nad vama, jer vi niste pod zakonom nego ste pod milošću.
15 Šta dakle? Hoćemo li grešiti, kad nismo pod zakonom nego pod milošću? Nipošto!
16 Ne znate li da kad se predajete nekome za robove da ga poslušate, robovi ste onoga koga slušate, bilo to greha, koji vodi u smrt, ili poslušanja koje vodi u pravdu?
17 Hvala dakle Bogu što kao bivši robovi greha, postadoste od srca poslušni nauci kojoj ste se predali.
18 Oslobodivši se greha postaste služitelji pravde.
19 Kao prost čovek govorim zbog slabosti puti vaše. Jer kao što dadoste ude svoje u službu nečistote i bezakonja na bezakonje, tako sad dajte udove svoje u službu pravde na posvećenje.
20 Jer kad bejaste robovi greha, prosti bejaste od pravde.
21 Kakve dakle onda dadoste plodove? Plodove za koje se sad stidite. Jer je kraj tih stvari smrt.
22 Ali sad, oslobodivši se greha i postavši služitelji Božji, imate kao plod svoje posvećenje, a kao kraj život večni.
23 Jer je plata za greh smrt, a dar Božji je život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu.
Glava 7.[uredi]
1 Ili ne znate, braćo, (jer govorim ljudima koji znaju zakona), da zakon vrši svoju vlast nad čovekom dokle je on živ!
2 Tako je udata žena privezana zakonom za muža dokle on živi; ali ako muž umre razreši se zakona koji je za muža vezivaše.
3 Zato dakle dok joj je muž živ, biće brakolomna ako pođe za drugoga, ali ako joj umre muž, razrešena je od zakona, tako da ne postaje brakolomna ako pođe za drugoga.
4 Tako i vi, braćo moja, vi ste telom Hristovim predani bili smrti što se zakona tiče, da pripadnete drugome, onome koji uskrsnu iz mrtvih, da Bogu plod donesemo.
5 Jer dok bejasmo u puti, žudnje grehova izazvane od zakona delovahu u udima našim, tako da smo smrti plod donosili.
6 Ali sad, umrevši, izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo u novosti duha, a ne u zastarelosti slova.
7 Šta ćemo dakle reći? Je li zakon greh? To nikako! Nego ja greha ne poznah osim kroz zakon. Jer ne bih poznao želju da zakon ne kaza: Ne zaželi.
8 I greh, koristeći se tom prilikom, pobudi u meni kroz zapovest svaku vrstu žudnji; jer je greh bez zakona mrtav.
9 A ja, budući nekad bez zakona, ja življah, ali kad dođe zapovest, onda greh ožive,
10 i ja sam umreh, i nađe se da zapovest koja beše na život, bi meni data na smrt.
11 Jer greh, iskorišćujući priliku, zavede me preko zapovesti, i ubi me njome.
12 Zakon je dakle svet i zapovest sveta, pravedna i dobra.
13 Dobro li dakle bi meni uzrok smrti? Nipošto! Nego je to bio greh, da bi se pokazao kao greh dajući mi smrt kroz ono što je dobro i da bi preko zapovesti najveću osudu zaslužio.
14 Znamo zaista da je zakon duhovan, ali sam ja puten, prodan grehu.
15 Jer ja ne znam šta činim. Ne činim ono što hoću, nego činim ono što mrzim.
16 Ako li ono činim što neću, priznajem time da je zakon dobar;
17 a to više ja ne činim, nego greh koji prebiva u meni.
18 Jer znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u puti mojoj. Volju imam u sebi, ali ne i moć da učinim ono što je dobro.
19 Jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću da činim.
20 A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni.
21 Nalazim dakle u sebi ovaj zakon: Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni.
22 Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku,
23 ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim.
24 Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti iz tela ove smrti?...
25 Neka je hvala Bogu po Isusu Hristu, Gospodu našemu... Tako dakle, ja po razumu svome služim zakonu Božjemu, a po puti služim zakonu greha.
Glava 8.[uredi]
1 Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Isusu Hristu.
2 Jer je zakon Duha koji daje život u Isusu Hristu oslobodio me od zakona grehovnoga i od smrti.
3 Jer, - što zakonu beše nemoguće, jer mu je put oduzimala snagu -, Bog je osudio greh u puti, poslavši, zbog greha, Sina svoga u puti jednakoj puti greha,
4 da bi se pravda zakona ispunila u nama, koji hodimo ne po puti nego po duhu.
5 Jer koji su po puti, puteno su raspoloženi, a koji su po duhu, duhovno su raspoloženi;
6 i puteno je raspoloženje smrt, a duhovno je raspoloženje život i mir.
7 Jer je puteno raspoloženje neprijateljstvo Bogu, jer se ono ne pokorava zakonu Božjemu, niti može.
8 A koji po puti žive ne mogu biti Bogu ugodni.
9 Ali vi ne živite po puti, nego po duhu, samo ako duh Božji prebiva u vama. Ali ako ko nema duha Hristova, on nije njegov.
10 A ako je Hristos u vama, onda jeste telo zbog greha mrtvo ali je duh, usled opravdanja, život.
11 I ako je u vama duh onoga koji je uskrsnuo Isusa iz mrtvih, to će onaj koji je uskrsnuo Hrista iz mrtvih, oživeti i vaša smrtna telesa radi Duha svoga, koji prebiva u vama.
12 Tako dakle, braćo, mi nismo dužni puti da po puti živimo.
13 Jer ako živite po puti pomrećete, ali ako duhom dela putena morite živećete.
14 Jer koji se vladaju po duhu Božjemu, oni su sinovi Božji.
15 Jer ne primiste duha ropstva, da budete još u strahu, nego primiste duha posinjenja, kojim kličemo: Ava![1] Oče!
16 Ovaj isti Duh sam svedoči duhu našemu da smo deca Božja,
17 a ako smo deca i naslednici smo; naslednici dakle Božji, a sunaslednici Hristovi, samo ako sa njim trpimo, da se sa njim proslavimo.
18 Ja držim da se muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti sa budućom slavom koja će se objaviti u nama.
19 Jer stvorenja stalno čeznu za otkrivenjem sinova Božjih;
20 jer su stvorenja podložena taštini, (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloži) sa nadom
21 da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u slobodi slave dece Božje.
22 Jer mi znamo da sva stvorenja u mukama rađanja uzdišu za tim danom.
23 I ne samo ona, nego i mi, koji prvine Duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo u očekivanju posinjenja, izbavljenja tela svoga.
24 Jer se mi u nadi spasavamo. A nada koja se vidi nije nada; jer kad ko vidi što kako će mu se još i dalje nadati?
25 Ali ako se nadamo onome što ne vidimo, mi to s postojanošću očekujemo.
26 Tako nam i Duh dolazi u pomoć u našim slabostima, jer mi ne znamo šta treba da tražimo u molitvama svojim, nego sam Duh posreduje za nas uzdisanjem neiskazivim.
27 A onaj koji ispituje srca zna što je misao Duha, jer on po Božjoj volji posreduje za svete.
28 A znamo da sve doprinosi dobru onih koji Boga ljube, i koji su po njegovoj namisli pozvani,
29 jer koje unapred pozna, one i odredi da budu slični obličju Sina njegova, da bi on bio prvorođeni među mnogom braćom.
30 A koje unapred odredi, one i pozva, a koje pozva, one i opravda, a koje opravda, one i proslavi.
31 Šta ćemo dakle reći za ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?
32 On koji svog Sina ne poštedi, nego predade za sve nas, kako da nam s njim sve ne daruje?
33 Ko će optužiti izabranike Božje? Bog je tu koji će ih opravdati,
34 ko će ih osuditi? Isus Hristos koji umre, ali i uskrsnu, on je s desne strane Bogu i moli za nas.
35 Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja ili tuga, ili progonstva ili glad, ili golotinja, ili opasnosti, ili mač? -, kao što stoji napisano:
36 "Svaki dan nas zbog tebe ubijaju, gledaju nas kao ovce za klanje."
37 Ali u svemu ovome pobeđujemo po onom koji nas je ljubio.
38 Jer sigurno znamo da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće stvari,
39 ni bilo što visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu našemu.
Glava 9.[uredi]
1 Istinu govorim u Hristu, ne lažem. To mi svedoči savest moja Duhom Svetim:
2 veliku imam žalost i stalna je tuga u srcu mome,
3 jer bih želeo da sam budem odvojen od Hrista za braću svoju, koja su mi rod po puti,
4 koji su Izrailjci, čiji su posinaštvo i slava, i savezi i zakon, i bogosluženje i obećanja,
5 i patrijarsi, i od kojih je po puti i Hristos, koji je nad svima, blagosloven Bog na sve vekove. Amin!
6 Ali nije da je reč Božja ostala prazna. Jer svi potomci Izrailja nisu Izrailj, i zato što su potomstvo Avraamovo,
7 nisu svi deca njegova, nego je rečeno: "U Isaku nazvaće ti se potomstvo".
8 To jest: Nisu to sinovi po puti koji su sinovi Božji, nego se sinovi obećanja smatraju kao potomstvo.
9 Jer su ovo reči obećanja: "U ovo vreme opet ću doći, i Sara će dobiti sina."
10 I ne samo to, nego je tako bilo i sa Revekom, koja zatrudne od samoga Isaka, oca našega;
11 jer još dok se deca ne behu ni rodila, niti učinila dobra ni zla, - da ostane Božja naredba o izboru,
12 nezavisno od dela, a po samoj volji onoga koji poziva -, reče se Reveki: "Veći će služiti manjemu",
13 kao što stoji napisano: "Jakov mi omile a omrzoh na Isava".
14 Šta ćemo dakle reći? Ima li nepravde u Boga? Nipošto!
15 Jer on reče Mojsiju: "Koga ću pomilovati, pomilovaću, i na koga ću se smilovati, smilovaću se."
16 Tako dakle niti to zavisi od nečije volje ili o nečijeg trčanja, nego od Božje milosti.
17 Jer Pismo govori Faraonu: "Zato te i podigoh da na tebi pokažem moć svoju, i da se proglasi ime moje po svoj zemlji".
18 Tako, dakle, koga hoće on miluje, a koga hoće stegne.
19 Reći ćeš mi: Zašto on još kudi? Jer ko može protiviti se volji njegovoj?
20 Ali ko si ti, čoveče, da se s Bogom prepireš? Hoće li lonac od gline kazati onome koji ga je načinio: "Zašto si me tako načinio?"
21 Ili zar lončar nema vlasti nad glinom, da od jedne guke načini jedan sud za čast a drugi za prostu upotrebu?
22 I šta da se kaže ako je Bog, hoteći da pokaže gnev svoj i da objavi silu svoju, podneo s velikom trpeljivošću sudove gneva pripravljene za pogibao,
23 i ako je hteo da pokaže bogatstvo slave svoje na sudovima milosrđa koje unapred pripravi za slavu?
24 Tako nas on dozva ne samo iz Judeja, nego i iz paganaca,
25 kao što i u Osiji govori: "Nazvaću narodom svojim narod koji nije moj narod, i neljubljenu ljubljenom;
26 i onde gde mi se reče: Vi niste moj narod, tamo će se oni nazvati sinovi Boga živoga."
27 A Isaija kliče Izrailju: "Kad bi broj sinova Izrailjevih kao morski pesak bio samo će se ostatak spasti.
28 Jer će Gospod ispuniti potpuno i naskoro na zemlji rešenje svoje".
29 I kao što ranije reče Isaija: "Da nam nije Gospod nad vojskama potomstva ostavio, postali bismo kao Sodom, jednaki Gomoru bismo bili".
30 Šta ćemo dakle reći? Da paganci, koji nisu tražili pravde, postigoše pravdu, pravdu koja dolazi od vere,
31 a Izrailj, koji je tražio zakon pravde, nije dostigao do tog zakona.
32 Zašto? Jer ga Izrailj ne traži iz vere, nego kao da izvire iz dela. Oni se spotakoše na kamen spoticanja,
33 kao što stoji napisano: "Evo mećem u Sionu kamen spoticanja i stenu sablazni, ali koji u njega veruje neće se zbuniti".
Glava 10.[uredi]
1 Braćo! Želja je srca moga i molitva moja k Bogu da se oni spase.
2 Ja im svedočim da imaju revnost za Boga, ali bez razuma.
3 Ne poznajući pravde Božje, i gledajući da svoju pravdu utvrde, oni se ne pokoriše pravdi Božjoj;
4 jer Hristos je završetak zakona, za opravdanje svakoga koji veruje.
5 Jer Mojsije ovako opisuje pravdu koja izvire iz zakona: "Čovek koji te stvari ispuni živeće kroz njih".
6 Ali pravda koja izvire iz vere ovako govori: Ne reci u srcu svome: Ko će se popeti na nebo? (to bi bilo svesti Hrista s njega);
7 ili: Ko će sići u bezdan? (to bi bilo izvesti Hrista iz mrtvih).
8 Šta dakle govori ona? Blizu ti je reč, u ustima tvojim i u srcu tvome. A to je reč vere koju mi propovedamo.
9 Ako ispovedaš ustima svojim da je Isus Gospod, i veruješ u srcu svome da ga Bog uskrsnu od mrtvih, bićeš spasen.
10 Jer se verujući od srca dolazi do pravde, a ispovedanjem usta do spasenja,
11 kao što govori Pismo: "Koji u njega veruje neće se zbuniti".
12 I nema tu nikakve razlike između Judejina i Grka, jer oni svi jednog Gospoda imaju, koji je bogat za sve koji ga prizivlju.
13 Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se.
14 Ali kako će prizivati onoga u koga ne verovaše? A kako će verovati u onoga za koga ne čuše? A kako će čuti za njega, ako ga niko ne propoveda?
15 A kako će propovednika biti, ako nisu poslani?-, kao što stoji napisano: "Krasne li su noge onih koji mira glas donose, koji dobre vesti donose!"
16 Ali svi ne poslušaše dobru vest: jer Isaija govori: Gospode, "ko verova propovedanju našemu?"
17 Tako dakle vera dolazi od slušanja propovedi, a propoved od reči Hristove.
18 Ali ja velim: Zar ne slušaše? Naprotiv! "Glas njihov kroz celu zemlju otide, i reči njihove sve do kraja vaseljene."
19 Ali ja velim: Zar ne znade Izrailj? - Prvi Mojsije govori: "Uzbudiću revnost vašu narodom koji nije narod, nerazumnim narodom izazvaću srdnju vašu."
20 A Isaija smelo govori: "Nađoše me oni koji me ne potražiše, javih se onima koji ne pitaše za me."
21 Ali o Izrailju govori: "Vas dan pružah ruke svoje k narodu buntovnome i protivurečivom."
Glava 11.[uredi]
1 Govorim dakle: Je li Bog odbacio svoj narod? Nipošto! Jer sam i ja Izrailjac, od potomstva Avraamova, od kolena Venijaminova.
2 Ne odbaci Bog naroda svoga, koji unapred pozna. Ili ne znate što govori Pismo za Iliju, kako se tuži Bogu na Izrailja govoreći:
3 "Gospode! proroke tvoje pobiše i oltare tvoje razvališe, i ja ostah sam, i sad traže život da mi uzmu!"
4 A koji mu odgovor daje Bog? - "Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji ne prekloniše kolena pred Valom."
5 Tako i u sadašnje vreme postoji ostatak po izboru milosti.
6 A ako je po milosti, onda nije po delima, jer milost već ne bi bila milost.
7 Šta dakle? Što iskaše Izrailj, ono nije postigao; a izbor je to postigao, ali ostali otvrdnuše,
8 kao što je napisano: "Dade im Bog duh neosetljiv, oči da ne vide, i uši da ne čuju, do samoga dana današnjega."
9 A David govori: "Trpeza njihova zamka njima bila, klopka, uzrok propadanja i odmazda!
10 Zaslepele oči njihove - da ne vide, i leđa njihova jednako pognuta bila!"
11 Govorim dakle: Jesu li se spotakli da bi pali? Nipošto! Nego je od spoticanja njihova došlo spasenje pagancima, da bi se i oni pokrenuli.
12 A ako je spoticanje njihovo bogatstvo svetu, i umaljenje njihovo bogatstvo pogancima, koliko li to neće biti veće kad se svi obrate?
13 Jer vama govorim, pagancima; u koliko sam ja apostol paganaca, hoću da hvalim službu svoju,
14 ne bih li kako pokrenuo ljubomoru svoga roda i spasao koga od njih.
15 Jer ako je odbacivanje njihovo bilo primirenje svetu, šta će biti njihovo povraćanje nego život iz mrtvih?
16 Ako je kvasac svet, to je i celo testo, i ako je koren svet, to su i grane.
17 Ali ako se neke od grana odlomiše, i ti, koji si divlja maslina bio, pricepio si se na njih, i postao zajedničar u korenu i u masti od masline,
18 ne hvali se na štetu otpalih grana; a ako se hvališ, znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe.
19 Ti ćeš dakle reći: Odlomiše se grane da se ja pricepim.
20 Dobro! S neverovanja odlomiše se, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego se boj!
21 Jer kad Bog nije prirodne grane poštedeo, neće ni tebe poštedeti.
22 Pazi dakle na dobrotu i na strogost Božju: strogost nad onima koji otpadoše, a na sebe dobrotu Božju, ako ostaneš u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen.
23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, precepiće se, jer je Bog moćan da ih opet pricepi.
24 Jer kad si ti, odsečen od rođene divlje masline, pricepio se na nerođenu pitomu maslinu, tim pre će se oni po prirodi svojoj pricepiti na rođenu svoju maslinu.
25 Jer neću, braćo, da ostanete u neznanju ove tajne (da ne biste se pravili pametni prema sebi), da jedan deo Izrailja otvrdnu, dok ne uđe celina paganaca.
26 I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: "Iz Siona će izbavitelj doći i bezdušnost odvratiće od Jakova.
27 To će biti savez moj sa njima, kad im dignem grehe njihove."
28 Po jevanđelju, su oni neprijatelji, vas radi, ali po izboru ljubljeni su, otaca radi.
29 Jer darovi Božji i pozivanje njegovo ne poznaju raskajanja.
30 Kao i vi što se nekad suproćaste Bogu, a sad ste s njihovog suproćenja pomilovani,
31 tako i oni sada ne hteše poslušati, da bi milošću koja se vama učini i oni bili pomilovani,
32 jer Bog zatvori sve ljude u neposlušnost, da sve pomiluje.
33 O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjega! Kako su neispitljivi sudovi njegovi i neistražljivi putevi njegovi! Jer
34 "Ko poznaje misao Gospodnju,
35 ili ko mu bi savetnik?"
36 Ili ko mu prvi dade što, da mu se vrati? Jer je od njega i kroz njega sve. Njemu slava na sve vekove! Amin!
Glava 12.[uredi]
1 Molim vas dakle, braćo, milosrđa Božjega radi, da prinesete telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu, i to da bude vaše razumno bogosluženje.
2 Ne vladajte se po ovome veku, nego se preobrazujte obnovljenjem uma svoga, da biste mogli osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božja.
3 Po milosti koja je meni data, kažem svakome od vas: Nemojte imati preveliko mišljenje o sebi, nego imajte smerne misli, po meri vere koju je kome Bog udelio.
4 Jer kao u jednom telu što imamo mnoge ude, a svi udi nemaju jednak posao,
5 tako smo i mi koji smo mnogi, jedno telo u Hristu, a pojedinačno smo udi jedan prema drugome.
6 I kako imamo različite darove, po milosti koja nam je dana, to onaj koji ima dar proricanja neka ga po meri vere upotrebi;
7 koji ima da vrši službu neka se drži službe,
8 koji je učitelj neka se drži učenja; koji je utešitelj neka teši; koji daje neka daje dragovoljno; koji upravlja neka se revnosno brine; koji čini dela milosti, neka ih rado čini.
9 Ljubav da ne bude pretvorna. Zgranjavajte se od zla i prionite uz dobro.
10 Bratskom ljubavlju budite jedan prema drugome ljubazni. Čašću jedan drugoga pretecite.
11 U revnosti budite neumorni. Budite duha plamenoga. Služite Gospodu.
12 Nadanjem veselite se, budite ustrpljivi u nevolji, postojani u molitvi.
13 Brinite se o potrebama svetih; budite gostoljubivi.
14 Blagosliljajte one koji vas gone; blagosiljajte i ne kunite.
15 Radujte se s onima koji su radosni i plačite s onima koji plaču.
16 Budite jedne misli među sobom. Ne idite za onim što je visoko, nego da vas privuče ono što je smerno. Ne budite pred očima svojim mudri.
17 Nikome ne vraćajte zla za zlo, i tražite što je dobro pred svim ljudima.
18 Ako je moguće, koliko do vas stoji, imajte mir sa svim ljudima.
19 Ne osvećujte se za sebe, ljubljeni, nego puštajte gnevu Božjemu da deluje, jer je napisano: "Moja je osveta, moja je odmazda, govori Gospod."
20 Ako je dakle gladan neprijatelj tvoj, nahrani ga; ako je žedan, napoj ga; jer čineći to ugljevlje usijano skupljaš na glavu njegovu.
21 Ne daj da te zlo nadvlada, nego nadvladaj zlo dobrim.
Glava 13.[uredi]
1 Svi da se pokoravaju višim vlastima, jer nema vlasti da nije od Boga; i vlasti što postoje od Boga su određene.
2 Zato koji se suproti vlasti, suproti se Božjoj naredbi; a koji se suprote, primiće osudu na sebe.
3 Jer poglavari nisu za strah zbog dobrih dela nego zbog zlih. Hoćeš li pak da se ne bojiš vlasti? Čini dobro, i imaćeš hvalu od nje.
4 Zvaničnik je sluga Božji za tvoje dobro. Ali ako zlo činiš boj se, jer uzalud ne nosi mača; jer je Božji sluga da vrši osvetu, i da kazni onoga koji zlo čini.
5 Zato treba da se pokoravate ne samo iz straha od kazne, nego i radi savesti.
6 Zato i poreze dajete, jer su zvaničnici sluge Božje, koje su za to postavljene.
7 Podajte svakome što ste mu dužni: kome dakle porezu, porezu; kome danak, danak; kome strah, strah; kome čast, čast.
8 Ne budite nikome ništa dužni, osim da ljubite jedan drugoga; jer koji druge ljubi zakon ispuni.
9 Jer zapovesti: Ne čini preljube, ne ubi, ne kradi, ne svedoči lažno, ne zažudi, i ako ima još kakva druga zapovest, u ovoj se reči sadrže: Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.
10 Ljubav ne čini zla bližnjemu; ljubav je dakle izvršenje zakona.
11 I to radite zato što znate vreme u kome smo, jer je već vreme da se prenete iz sna, jer nam je sad spasenje bliže nego kad postadosmo vernici.
12 Noć je na izmaku a dan se približuje. Odbacujmo dakle sva dela mraka, i opasujmo oružje svetlosti.
13 Hodimo pošteno kao po punom danu, daleko od razuzdanosti, od pijanstva, od bluda, od nečistote, od svađa i od zavisti.
14 Ali se obucite u Gospoda našega Isusa Hrista, i ne ugađajte žudnjama puti.
Glava 14.[uredi]
1 Slaboga u veri primajte bez spora o mišljenjima.
2 Neko misli da sme svašta jesti, a ko je slab taj jede zelje.
3 Koji jede[2] neka ne ukorava onoga koji ne jede, a koji ne jede neka ne osuđuje onoga koji jede, jer ga Bog primi.
4 Ko si ti koji sudiš tuđemu sluzi? Stoji li on, pada li, to je posao njegovog gospodara. Ali će se on održati, jer ima Bog moć da ga podrži.
5 Tako jedan razlikuje dan od dana, a drugi drži da su svi dani jednaki. Svaki u duhu svome nek ima puno uverenje.
6 Koji pazi na dane, Gospodu pazi, a koji jede Gospodu jede, jer hvali Boga, i koji ne jede, Gospodu ne jede, i hvali Boga.
7 Ni jedan od nas ne živi sam za sebe, i ni jedan ne umire sam za sebe.
8 Jer ako živimo, Gospodu živimo, a ako umremo, Gospodu umremo. Živeli ili umrli, dakle, Gospodnji smo.
9 Jer je za to Hristos umro i živeo, da vlada i nad mrtvima i nad živima.
10 Ali ti, zašto osuđuješ brata svoga?, i ti zašto prezireš brata svoga? Jer ćemo svi izići na Božji sud.
11 Jer je pisano: "Živ sam ja, govori Gospod, svako će se koleno preda mnom pokloniti, i svaki će jezik Bogu slavu dati."
12 Tako će dakle svaki od nas dati Bogu račun za sebe.
13 Zato ne sudimo više jedan drugome, nego mesto toga gledajte da ne činite ništa što bi bilo kamen spoticanja ili uzrok padanja za brata vašega.
14 Znam i uveren sam u Isusu Hristu da ništa nije pogano po sebi, osim ako nije nešto pogano onome koji misli da je to pogano.
15 Ali ako je brat tvoj zbog kakvog tvog jela nespokojan, već se ne vladaš po ljubavi. Ne izazivaj jelom svojim propast onoga za koga Hristos umre.
16 Gledajte dakle da vaše dobro ne bude povod huljenju.
17 Jer kraljevstvo Božje nije jelo i piće nego pravda i mir i radost po Duhu Svetome.
18 Ko ovako služi Hristu, ugodan je Bogu i vredan ljudima.
19 Tako dakle da se staramo za mir i za ono čime vodimo na bolje jedan drugoga.
20 Ne kvari dela Božja jela radi. Jer je sve čisto, nego je zlo za čoveka koji jede da postane kamen spoticanja.
21 Dobro je ne jesti mesa i vina ne piti, i ono ne činiti što bi za tvog brata bilo uzrok spoticanja ili slabljenja.
22 Veru koju imaš čuvaj sam za sebe pred Bogom. Blago onome koji ne osuđuje sebe u onome što odobrava!
23 A onaj koji posumnja u pogledu onoga što jede, kriv je, jer on ne radi po uverenju. Što god nije plod uverenja greh je.
Glava 15.[uredi]
1 Dužni smo dakle mi koji smo jači da podnesemo slabosti onih koji su slabi, a ne da sebi ugađamo.
2 I svaki od vas da ugađa bližnjemu na dobro, za uzdizanje.
3 Jer i Hristos ne ugodi sebi, nego kao što je pisano: "Ruženja onih koji te ruže padoše na mene."
4 Jer što se unapred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo.
5 Bog ustrajnosti i utehe da vam da da složno mislite među sobom po Isusu Hristu,
6 da svi zajedno na jedna usta slavite Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista.
7 Zato primajte jedan drugoga kao i Hristos što primi vas, na slavu Božju.
8 Jer ja kažem da je Isus Hristos bio sluga obrezanih, da pokaže istinu Božju potvrđujući obećanja koja su ocevima učinjena,
9 a paganci slave Boga radi milosrđa njegovog, kao što stoji napisano: "Zato ću te hvaliti, Gospode, među narodima i pevaću slavi tvog imena."
10 I opet govori: "Veselite se narodi s narodom njegovim".
11 I još: "Hvalite Gospoda svi narodi, slavite ga svi narodi!"
12 I opet Isaija govori: "Izići će šibljika od Jeseja, i ustaće da narodima vlada. Narodi će u njega se uzdati."
13 Bog nadanja da ispuni vas svake radosti i mira u veri, da imate izobilje nadanja po sili Duha Svetoga.
14 Ja sam i sam uveren za vas, braćo, da ste i vi puni dobrih naklonosti i svakoga razuma, i da možete jedni druge poučiti.
15 Ipak vam, braćo, u pogledu nekih stvari nekako smelo pisah, da bih probudio vaše sećanje radi milosti koja mi je dana od Boga,
16 da budem služitelj Isusa Hrista u pagancima, da služim jevanđelju Božjemu, da paganci postanu prinos ugodan, posvećen Duhom Svetim.
17 Imam dakle hvalu u Isusu Hristu za ono što Bogu pripada.
18 Jer se ja ne bih usudio spomenuti ono što Hristos nije učinio kroza me da dovede pagance na poslušanje rečima i delima,
19 silom znaka i čudesa, silom Duha Božjega, tako da od Jerusalima i okolnih mesta pa sve do Ilirika obilno širih Hristovo jevanđelje.
20 I tako se starah da propovedam jevanđelje, ne gde se Hristos već spominjaše, da na tuđem temelju ne zidam,
21 nego, kao što je napisano: "Kojima se ne javi za njega videće, i koji ne čuše za njega razumeće."
22 To me i zadrža mnogo puta da ne dođem k vama.
23 Ali sad, ne imajući više ništa što bi me u ovim zemljama zadržalo, a imajući želju od mnogo godina da dođem k vama,
24 nadam se da ću vas videti na prolasku, kad pođem u Španiju, i da ćete me otpratiti onamo, pošto budem udovoljio malo želji svojoj da se među vama nađem.
25 Sad idem u Jerusalim na službu svetima.
26 Jer Makedonija i Ahaja skupiše neke priloge za svete siromahe koji žive u Jerusalimu.
27 One to učiniše dragovoljno, a i dužne su im bile, jer kad paganci dobiše deo u njihovim duhovnim imanjima, dužne su i one njima u telesnim pomagati.
28 Kad to svršim i te priloge njima predam, poći ću u Španiju i svratiću kod vas.
29 A znam da kad pođem k vama, poći ću s obilnim blagoslovom Hristovim.
30 Molim vas, braćo, Gospodom našim Isusom Hristom, i ljubavlju Duha, borite se zajedno sa mnom, moleći se Bogu za mene,
31 da se izbavim od nevernih iz Judeje, i da prilozi koje nosim u Jerusalim budu po volji svetima,
32 tako da s radošću dođem k vama, ako Bog da, i da se kod vas nauživam malo mira.
33 A Bog mira neka je sa svima vama. Amin!
Glava 16.[uredi]
1 Preporučujem vam Fivu, sestru našu, koja je đakonica u crkvi u Kenhreji,
2 da je primite u Gospodu kao što prilikuje svetima, i da joj budite u pomoći u svakoj stvari koju od vas zatreba; jer je ona mnogima pomogla a i samome meni.
3 Pozdravite Priskilu i Akvilu, drugove moje na delu u Isusu Hristu,
4 koji glave svoje izložiše da mi život očuvaju, kojima ne samo ja zahvaljujem, nego i sve crkve u zemljama paganskim; pozdravite i domaću crkvu njihovu.
5 Pozdravite Epeneta moga ljubljenoga, koji je za Hrista bio prvina iz Azije.
6 Pozdravite Mariju, koja se mnogo trudila za vas.
7 Pozdravite Andronika i Juniju, rodbinu moju i drugare moje u sužanjstvu, koji uživaju veliko poštovanje među apostolima, i koji i pre mene verovaše u Hrista.
8 Pozdravite Amplija, meni ljubaznoga u Gospodu.
9 Pozdravite Urbana, druga našega na delu u Hristu, i Stahija meni ljubaznoga.
10 Pozdravite Apelija, okušanoga u Hristu. Pozdravite domaće Aristovulove.
11 Pozdravite Irodijona, rođaka moga. Pozdravite domaće Narkisove koji su u Gospodu.
12 Pozdravite Trifenu i Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite Persidu ljubljenu, koja se mnogo trudila u Gospodu.
13 Pozdravite Rufa izabranoga u Gospodu i mater njegovu i moju.
14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Erma, Patrova, Ermija i braću koja su s njima.
15 Pozdravite Filologa i Juliju, Nireja i sestru njegovu, i Olimpana i sve svete koji su s njima.
16 Pozdravite jedan drugoga celivom svetim. Pozdravljaju vas sve Crkve Hristove.
17 Molim vas braćo, čuvajte se onih koji izazivaju raspre i razdore na štetu nauke koju naučiste. Uklonite se od njih.
18 Jer takovi ne služe Gospodu našemu Isusu Hristu, nego svome trbuhu, i slatkim rečima i ulagivanjima prelašćuju srca bezazlenih.
19 Vaša poslušnost razglasi se svuda. I radujem se za vas; ali želim da ste vi mudri u onome što se odnosi na dobro, i čisti u onome što se odnosi na zlo.
20 A Bog mira satrće sotonu uskoro pod noge vaše. Milost Gospoda našega Isusa Hrista s vama!
21 Pozdravlja vas Timotej, pomoćnik moj, i Lukije i Jason i Sosipatar, rođaci moji.
22 Pozdravljam vas u Gospodu i ja, Tertije, koji napisah ovu poslanicu.
23 Pozdravlja vas Gaj, ugostitelj moj i cele crkve. Pozdravljaju vas Erast, gradski rizničar i brat Kvart.
24 Milost Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama! Amin!
25 A onome koji vas može utvrditi po jevanđelju mojemu i propovedanju Isusa Hrista, po otkrivenju tajne sakrivenog kroz cele vekove,
26 a otkrivene sad kroz pisma proročka, po zapovesti večnoga Boga, i obznanjene svim narodima za poslušanje vere, -
27 Bogu, jedinomu mudromu, po Isusu Hristu, slava na vekove vekova Amin!