Библија (Бакотић) : Исус Навин
| ←Поновљени закони | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
Судије→ |
Глава 1.
[уреди]1 По смрти Мојсија слуге Господњега, Господ говори Исусу, сину Навинову, слузи Мојсијеву и рече:
2 Мојсије слуга мој, умре; устани сад, пређи преко тог Јордана, ти и сав тај народ у земљу коју дајем синовима Израиљевим.
3 Свако место на које ступи стопа ваша дао сам вама, као што рекох Мојсију.
4 Од пустиње и од овога Ливана до реке велике, реке Еуфрата, сва земља Хетејска до великога мора на западу биће ваша.
5 Нико се неће одржати пред тобом свега века твога. Бићу с тобом као што сам био с Мојсијем; нећу одступати од тебе, нити ћу те напустити.
6 Буди јак и храбар, јер ћеш ти предати у наслеђе том народу земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати.
7 Само буди јак и храбар и да се држиш и владаш у свему по закону који је прописао Мојсије, слуга мој. Не одступај од њега ни на десно ни на лево, да би успео у свим предузећима својим.
8 Нека се не удаљи од уста твојих ова књига закона; размишљај о њој дан и ноћ, да радиш све како је у њој написано; јер ћеш тада бити срећан у потхватима својим и успећеш.
9 Нисам ли ти дао ову заповест: Буди јак и храбар? Не плаши се и не запрепасти се, јер је Господ, Бог твој, с тобом у свему чега се подухватиш.
10 Исус даде вођама народа ову заповест:
11 Пођите кроз логор и заповедите ово народу: Спремите храну, јер ћете до три дана прелазити преко Јордана да заузмете земљу коју вам Господ, Бог ваш, даје.
12 Исус рече племену Рувимовом и Гадовом и половини племена Манасијина:
13 Опомените се што вам је прописао Мојсије, кад рече: Господ, Бог ваш, даде вам одмор и удели вам ову земљу.
14 Жене ваше, деца ваша и стока ваша остаће у земљи коју вам Мојсије даде с ове стране Јордана; али ћете ви сви људи храбри прећи под оружјем пред браћом својом, и ви ћeтe им помоћи,
15 докле Господ не да одмор и браћи вашој као вама и заузму и они земљу коју им даје Господ, Бог ваш. После ћете се вратити да узмете земљу своју, коју вам је дао Мојсије, слуга Господњи, с ове стране Јордана, к истоку сунчаном.
16 Они одговорише Исусу говорећи: Све што си нам заповедио учинићемо, и ићи ћемо свуда куд нас пошљеш.
17 Слушаћемо те као што смо слушали Мојсија. Само ти гледај да Господ, Бог твој буде с тобом као што је био с Мојсијем!
18 Сваки човек који би се бунио против твојих заповести, и који не би послушао све што му ти заповеди биће кажњен смрћу. Само буди јак и храбар!
Глава 2.
[уреди]1 Исус, син Навинов, посла из Ситима потајно две уходе, рекавши им: Идите, извидите земљу, а нарочито Јерихон. Они отидоше и дођоше у кућу једне блуднице, којој беше име Рава, и легоше онде.
2 Краљу Јерихонскоме би јављено: Ево, неки људи од синова Израиљевих дођоше ноћас овамо да уходе земљу.
3 Краљ Јерихонски поручи Рави: Учини да изиђу људи који су к теби дошли, који су у твоју кућу ушли; јер су они дошли да уходе сву земљу.
4 Жена узе она два човека и сакри их, и рече: Истина је да су људи дошли к мени, али ја нисам знала одакле су;
5 и како су ноћу врата имала да се затворе, људи су изишли; не знам куда су се упутили; пожурите, стићи ћете их.
6 Она их беше извела на кров и сакрила под лан нетрвен, који беше разастрла по крову.
7 Људи пођоше за њима у потеру путем који иде ка брдима Јордана, и кад они изиђоше затворише се врата.
8 Пре но што су уходе легли, Рава дође к њима на кров
9 и рече им: Господ вам је, знам, дао ову земљу. Страх нас попаде од вас, те су се препали од вас сви становници ове земље,
10 јер чусмо како је Господ осушио пред вама Црвено море кад изиђосте из Египта и што сте учинили од два краља Аморејска преко Јордана, од Сиона и Ога, које побисте.
11 Кад то чусмо изгубисмо храброст и дух је наш клонуо пред вама, јер је Господ, Бог ваш, Бог и горе на небу и доле на земљи.
12 А сад, молим вас, закуните ми се Господом да ћете према дому оца мога имати ону самилост коју сам ја према вама имала.
13 Дајте ми обећање да ћете сачувати живот оцу моме и матери мојој, браћи мојој и сестрама мојим, и свима њиховим, и да ћете нас избавити од смрти.
14 Људи јој одговорише: Ми смо спремни да изгинемо за вас, ако не издате оно што се на нас односи; а кад нам Господ да ову земљу поступаћемо с тобом милостиво и верно.
15 Она их спусти конопцем кроз прозор, јер куша њезина беше на зиду градскоме.
16 Она им рече: Идите према гори, да не наиђе на вас потера; останите ту три дана сакривени, док се потера не врати, а после идите својим путем.
17 Људи јој рекоше: Ево како ћемо испунити заклетву којом си нас оклела.
18 Кад ми уђемо у земљу, завежи ову узицу конца гримизнога на прозор кроз који си нас спустила и позови код себе у кућу оца свога, матер своју, браћу своју и сав дом оца свога.
19 Ако би тада неко од њих излазио из куће твоје, крв ће његова на његову главу пасти и ми ћемо остати праведни, али ако се дигне рука на некога од оних који буду с тобом у кући твојој, крв ће његова пасти на наше главе.
20 А ако разгласиш оно што се односи на нас, тад ћемо ми бити прости од твоје заклетве, којом си нас оклела.
21 Она одговори: Нека буде по вашим речима. Она се опрости с њима и они отидоше. И она свеза узицу гримизну на прозор.
22 Они отидоше и дођоше на гору, где осташе три дана, докле се не врати потера. Потера их тражи по свим путевима, али их не нађе.
23 Та се два човека вратише, сиђоше с горе и пређоше преко Јордана. Дођоше к Исусу, сину Навинову, и приповедише му све што им се беше догодило.
24 Они рекоше Исусу: Заиста нам је Господ дао у руке сву ову земљу, и сви становници њени дрхћу од страха од нас.
Глава 3.
[уреди]1 Исус уста рано и крену сe из Ситима са свим синовима Израиљевим. Стигоше до Јордана и ноћише oнде, али не пређоше преко њега.
2 После три дана прођоше вође кроз логор
3 и дадоше народу ову заповест: Кад видите свештенике Левите, да носе ковчег савеза Господа, Бога свога, ви ћете се кренути с места на коме се налазите, и ићи ћете за њим.
4 Али између вас и њега треба да остане раздаљина од две хиљаде лаката: Не приближујте му се. Он ће вам показати пут којим ће требати да идете, јер ви нисте још никад или овим путем.
5 Исус рече народу: Освештајте се, јер ће cyтра Господ чинит чудеса међу вама.
6 И Исус рече свештеницима: Носите ковчег савеза и идите пред народом. Они узеше ковчег савеза и пођоше пред народом.
7 Господ рече Исусу: Данас ћу почети да те узвисујем пред свим Израиљем, да познају да ћy бити с тобом као што сам био с Мојсијем.
8 Даћеш ову заповест свештеницима који носе ковчег савеза: Кад дођете на обалу воде Јорданске, стаћете у Јордану.
9 Исус рече синовима Израиљевим: Приступите овамо и чујте речи Господа, Бога свога.
10 Исус рече: По овоме ћете познати да је Бог живи усред вас, и да ће одагнати испред вас Хананеје, Хетеје, Јевеје, Ферезеје, Гергecejе, Амореје и Јевусеје:
11 Ево ковчег савеза Господа целе земље проћи ће пред вама преко Јордана.
12 Изберите сад дванест људи из племена Израиљевих, по једног човека из свакога племена.
13 И чим свештеници који носе ковчег савеза Господа, Господа целе земље, стану ногама совјим у води Јорданској, вода ће се у Јордану прекинути, вода која тече озго, и стаће у гомилу.
14 Народ изиђе из шатора својих да пређе преко Јордана, и свештеници који ношаху ковчег савеза пођоше пред народом.
15 Кад свештеници који ношаху ковчег дођоше до Јордана и оквасише ноге своје на обали воде (а Јордан се излива преко брегова својих за цело време жетве),
16 устави се вода што тецијаше озго и стаде у једну гомилу, на великој даљини, код града Адама који је крај Заретана; а вода која тецијаше доле у море крај поља у море Слано, отече сасвим. Народ прође прекопута од Јерихона.
17 Свештеници који ношаху ковчег савеза Господњега засташе на суху усред Јордана, док сав Израиљ који је ишао по суху не пређе преко Јордана.
Глава 4.
[уреди]1 Пошто сав народ пређе преко Јордана, Господ рече Исусу:
2 Узмите из народа дванаест људи, по једног човека из свакога племена,
3 и дајте им ову заповест: Узмите одавде, из средине Јордана, с места где стоје ногама својим свештеници, дванаест каменова, које ћете са собом носити и поставити oнде где ћете ноћас ноћити.
4 Исус позва дванаест људи које изабра између синова Израиљевих, по једног човека из свакога племена,
5 и рече им: Идите пред ковчег Господа, Бога свога, усред Јордана, и узмите сваки по један камен на раме, према броју племена синова Израиљевих,
6 да вам то буде знамење међу вама. Кад вас једнога дана синови ваши запитају: Шта вам значе ти каменови?,
7 ви ћете им рећи: Вода се Јорданска испрекида пред ковчегом савеза Господњег кад прелажаше преко Јордана, вода се Јорданска прекину, и ови су каменови вечити спомен синовима Израиљевим.
8 Синови Израиљеви учинише како им Исус заповеди. Они узеше дванаест каменова исред Јордана као што Господ беше рекао Исусу, према броју племена Израиљевих; однесоше их са собом и поставише их онде где су имали да преноће.
9 Исус постави такође дванаест каменова усред Јордана на месту где беху стајали ногама својим свештеници који ношаху ковчег савеза; и ти каменови осташе оңде до данас.
10 Свештеници који ношаху ковчег осташе усред Јордана све докле се не изврши све оно што Господ беше заповедио Исусу да каже народу, сасвим онако као што Mojсије беше заповедио Исусу. И народ похита да пређе.
11 Кад већ сав народ пређе, онда пређоше и ковчег Господњи и свештеници испред народа.
12 Пређоше синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина, пређоше под оружјем пред синовима Израиљевим, као што им беше казао Мојсије.
13 Око четрдесет хиљада наоружаних људи, спремних за бој пређоше преко Јордана у Јерихонску равницу.
14 Тог дана узвиси Господ Исуса пред очима целог Израиљ и они га се бојаше као што су се бојали Мојсија, целог века његова.
15 Господ рече Исусу:
16 Заповеди свештеницима који носе ковчег сведочантва да изиђу из Јордана.
17 Исус даде свештеницима ову заповест: Изиђите из Јордана.
18 Чим свештеници који ношаху ковчег савеза Господњег изиђоше из Јордана и стадоше на копно ногом својом, одмах се вода у Јордану поврати на своје место и потече као и пре поврх свих брегова његових.
19 Народ изиђе из Јордана десетог дана првога месеца, и улогори се у Галгалу, на источном крају Јерихона.
20 Исус постави у Галгалу оних дванаест каменова које изнесоше из Јордана,
21 и он рече синовима Израиљевим: Кад једног дана синови ваши запитају оцеве своје: Шта вам значе ти каменови,
22 тад научите синове своје, и реците им:Сухим пређе Израиљ преко овога Јордана.
23 Јер Господ, Бог ваш, осуши Јордан пред вама докле ви пређосте, као што Господ, Бог ваш, беше учинио од Црвенога мора, које осуши пред нама докле пређомо,
24 да би сви народи на земљи познали да је рука Господа моћна и да бисте се ви свагда бојали Господа, Бога свога.
Глава 5.
[уреди]1 Кад сви краљеви Аморејски са западне стране Јордана и сви краљеви Ханански покрај мора сазнаше да је Господ осушио Јордан пред синовима Израильевим, докле не пређоше, изгубише сву храброст, и запрепастише се гледајући синове Израильеве.
2 У то време Господ рече Исусу: Начини камене ножеве и обрежи опет синове Израиљеве, по други пут.
3 Исус начини камене ножеве и обреза синове Израиљеве на брегу Аралоту.
4 А ево зашто их Исус обреза: Сав народ који беше изишао из Египта, сви мушки, сви ратници, беху помрли у пустињи на путу после изласка њиховог из Египта.
5 Цео тај народ који изиђе из Египта беше обрезан; али цео народ који се беше родио у пустињи, на путу, после изласка из Египта, не би обрезан.
6 Јер синови Израиљеви бејаху ишли четрдесет година по пустињи док не помре цео народ ратника који беше изишао из Египта и који не беше слушао гласа Господњега. Господ им се закле да им неће дати да виде земљу за коју се беше заклео оцима њиховим да ће им је дати земљу у којој тече млеко и мед.
7 На место њихово он подиже синове њихове, и Исус их обреза, јер бејаху необрезани, јер не беху обрезани на путу.
8 Кад се цео народ обреза, осташе на свом месту у логору докле не оздравише.
9 Господ рече Исусу: Данас скидох с вас срамоту египатску. Оно се место прозва Галгал до данашњег дана.
10 Синови Израиљеви осташе у логору у Галгалу, и они славише пасху четрнаестога дана оног месеца, у вече, у Јерихонској равници.
11 Сутрадан после пасхе једоше од жита оне земље, хлебове бесквасне и зрна пржена; једоше то тог истог дана.
12 Сутрадан пошто једоше жита оне земље преста мана, и већ више не имаше мане синови Израиљеви, него једоше оне године од рода земље Хананске.
13 Кад Исус бејаше код Јерихона, подиже очи своје и погледа. И гле, према њему стајаше један човек с голим мачем у руци. Исус приступи к њему и рече му: Јеси ли од наших или од наших непријатеља?
14 Он одговори: Не, него сам ја војвода војске Господње сада дођох. Исус паде лицем на земљу, поклони се и рече му: Шта заповеда Господар мој слузи своме? И војвода војске Господње рече Исусу:
15 Изуј обућу с ногу својим јер је место на коме стојиш свето. И Исус учини тако.
Глава 6.
[уреди]1 Јерихон бејаше затворен и утврђен пред синовима Израиљевим. Нико не излажаше нити ко улажаше.
2 Господ рече Исусу: Ето предајем ти у руке Јерихон и краља његовога и храбре ратнике његове.
3 Обиђите око града, сви ви ратници идите један пут около града. Тако ћеш учинити шест дана.
4 Седам свештеника носиће седам труба гласних пред ковчегом; седмога дана обићи ћете около града седам пута и свештеници ће трубити у трубе.
5 Чим затрубе трубе гласне, чим чујете глас од труба, повикаће цео народ из гласа. Тад ћe зидови градски попадати и народ ће улазити, сваки преда се.
6 Исус, син Навинов, позва свештенике и рече им. Узмите ковчег савеза, а седам свештеника нека носе седам гласних труба пред ковчегом Господњим.
7 А народу рече: Идите и обиђите около града, а ратници нека иду пред ковчегом Господњим.
8 Пошто Исус говори народу, кренуше се седам свештеника који ношаху седам гласних труба пред Господом и затрубише у трубе. Ковчег савеза Господњега пође за њима.
9 Ратници иђаху пред свештеницима који трубљаху у трубе, а остали иђаху за ковчегом. Идући трубљаху у трубе.
10 Исус даде народу ову заповест. Не вичите, да вам се не чује глас, ни једна реч да не изиђе из уста ваших до дана кад вам ја кажем: Вичите! Тада ћете викати.
11 Тако обиђе ковчег Господњи један пут около града; па се вратише у логор, и ноћише у логору.
12 Сутрадан Исус уста рано, и свештеници узеше ковчег Господњи.
13 Седам свештеника који ношаху седам труба гласних иђаху пред ковчегом Господњим. Идући трубљаху у трубе. Ратници иђаху пред њима, а остали иђаху за ковчегом Господњим. Идући трубљаху у трубе.
14 Прођоше около града једанпут другога дана; па се вратише у логор. Тако учинише шест дана.
15 Седмога дана усташе у зору и прођоше около града исто онако седам пута; само тога дана прођоше около града седам пута.
16 При седмом опходу, а док свештеници трубљаху у трубе, Исус рече народу: Вичите, јер вам Господ предаде град!
17 Град да се уништи у име Господње, и што је год у нему; само ће остати у животу Рава, блудница, и сви коју буду код ње у кући, јер она сакри гласнике које бејасмо послали.
18 Само се чувајте од проклетих ствари, јер ако што узмете од онога што имате да уништите, навући ћете проклетство и пометњу на логор Израиљев.
19 Све сребро и злато и посуђе од бакра и од гвожђа бићe посвећено Господу и ући ће у ризницу Господњу.
20 Народ стаде викати, и затрубише трубе. Чим то народ чу глас труба, завика из гласа и зидови попадоше, и народ уђе у град сваки преда се Узеше град,
21 и побише као проклето оштрицом мача све што беше у граду, људе и жене, децу и и старце, па и волове и овце и магарце.
22 Исус рече оној двојици који уходише земљу: Идите у кућу оне жене блуднице, и изведите њу и све њезине, као што сте јој се заклели.
23 Они млади људи, уходе, уђоше и изведоше Равy, оца њезина, мајку њезину, браћу њезину и све остале њезине, изведоше сав род њезин, и отавише их изван логора Израиљева.
24 Спалиле град и све што беше у њему, само сребро, злато и посуђе од бакра и од гвожђа метнуше у ризницу дома Господњега.
25 Исус остави у животу Раву, блудницу, дом она њезина и све њезине, и она оста међу Израиљцима до данас, јер сакри гласнике које Исус посла да уходе Јерихон.
26 Тада Исус изрече клетву говорећи: проклет да је пред Господом човек који би устао да презида овај град Јерихон! Он ће му темеље по цену свог првенца назидати и врата му по цену мезимчета свога поставити.
27 Господ би с Исусом и име се његово разгласи по свој земљи.
Глава 7.
[уреди]1 Синови Израиљеви огрешише се о забрану. Ахан, син Хармије, сина Завдије, сина Зарина, од племена Јудина, узе од запречених ствари. И гнев Господњи се распали на синове Израиљеве.
2 Исус посла из Јерихона људе у Гај, који је близу Вет-Авена, с истока од Ветиља. Он им рече: Идите и уходите земљу. И ти људи отидоше и уходише Гај.
3 Они се затим вратише к Исусу и рекоше му: Није потребно да се крене цео народ; доста ће бити две до три хиљаде људи да тучемо Гај; немој трудити цео народ јер их је мало.
4 Око три хиљаде кренуше се, али побегоше од Гајана.
5 Гајани им посекоше до тридесет и шест људи, гонише их до врата до Сиварима, и тукаше их на низбрдици. Народ се запрепасти и изгуби храброст.
6 Исус раздре хаљине своје и паде лицем на земљу пред ковчегом Господњим, и оста тако до вечера, он и старешине Израиљеве, и посуше се с прахом по глави.
7 Исус рече: Господе, Боже, зашто преведе овај народ преко Јордана, да нас предаш у руке Аморејаца, да нас побију? Ох, да смо остали преко Јордана!
8 Јaoх, Господе, шта да кажем пошто Израиљ окрену леђа пред непријатељима својим?
9 Чуће Хананеји и сви становници те земље, и слећи ће се око нас и истребиће име наше из земље; и шта ћеш ти учинити за велико име своје?
10 Господ рече Исусу: Устани! Зашто остајеш тако лицем на земљи?
11 Израиљ је згрешио; преступише савез мој који сам им ја прописао, јер узеше од запречених ствари, украдоше и затајише, и метнуше их међу своје ствари.
12 Зато синови Израиљеви не могу одолети непријатељима својим, окренућe леђa пред непријатељима својим, јер су под запреком; ја нећу више бити с вама, ако не одстраните запреку од себе.
13 Устани, освештај народ. Реци: Освештајте се за сутра, јер овако говори Господ, Бог Израиљев: Запрека је усред тебе Израиљу; ти нећеш моћи одолети непријатељима својим докле не одстраните запреку од себе.
14 Приступићете у јутро по племенима својим, и које племе означи Господ оно ће приступити по породицама својим, и коју породицу означи Господ, она ће приступити по домовима својим, и који дом означи Господ, приступиће људи из њега један по један.
15 Ко се нађе да је под запреком спалиће се огњем он и све што је његово, јер преступи савез Господњи и учини злодело у Израиљу.
16 Исус уста рано и нареди да Израиљ приступи по племенима својим; и означи се племе Јудино.
17 Нареди да приступе породице Јудине и значи се породица Зарина. Нареди да приступи породица Зарина, сваки домаћин један по један и означи се Завдија.
18 Нареди да приступи његов дом, сваки човек један по један и означи се Ахан, син Хармије, сина Завдије, сина Зарина, од племена Јудина.
19 Исус рече Ахану: Сине, дај хвалу Господу, Богу Израиљевом, и подај му почаст. Кажи ми шта си учинио, немој тајити од мене.
20 Ахан одговори Исусу, и рече: Истина је, сагреших Господу, Богу Израиљевом, и ево шта учиних:
21 Видех у плену један леп плашт Вавилонски, и двеста сикли сребра и једну шипку злата од педесет сикли, па се полакомих и узех; све је то закопано у земљу усред мог шатора, сребро је оздо.
22 Исус посла људе који отрчаше у шатор, и гле, све беше закопано у шатору његовом, и сребро оздо.
23 Они узеше то из шатора и донесоше к Исусу и свим синовима Израиљевим и метнуше пред Господа.
24 Исус и сав Израиљ с ним узеше Ахана, сина Зарина, сребро, плашт и шипку злата, и синове његове и кћери његове, волове његове, магарце његове и овце његове, шатор његов и све што беше негово и изведоше у долину Axop.
25 Исус рече: Зашто си нас смео? Господ ће данас тебе да смете. И цео га Израиљ засу камењем. Попалише их огњем и засуше их камењем,
26 и подигоше на њ велику гомилу камења, која и данданас постоји. Господ се поврати од жестине гнева свога. Због тог догађаја ове се оно место долина Ахор још и данас.
Глава 8.
[уреди]1 Господ рече Исусу. Не бој се и не плаши се! Узми са собом све ратнике, па устани и удари на Гај. Ево предајем ти у руке у руке краља Гајскога и народ његов, град његов и земљу његову.
2 Учинићеш с Гајем и с краљем његовим као што си учинио с Јерихоном и његовим краљем, али плен из њега и стоку негову разрабићere зa ce. Намести заседу иза града.
3 Исус уста са свим ратницима да удари на Гај. Изабра тридесет хиљада јунака које упути ноћу,
4 и даде им ову заповест: Слушајте, ви ћете бити у заседи иза града, не удаљујте се много од града, и држите се спремни.
5 Ја и сав народ који је са мном примакнућемо се ка граду. А кад они изиђу на нас као и први пут, ми ћемо окренути у бегство испред њих.
6 Они ће нас гонити докле их не намамимо далеко до града, јер ће рећи: Беже испред нас као и први пут! И ми ћемо бежати испред њих.
7 Тад ћете ви изићи из заседе и заузећете град, и Господ, Бог ваш, предаће га у ваше руке.
8 Кад заузмете град, запалићете га. Тако вам заповедам.
9 Исус их отпреми и они отидоше у заседу, и стадоше између Ветиљa и Гaja, западно од Гаја. Исус преноћи ону ноћ с народом.
10 Сутрадан Исус уста рано и преброји народ, па на челу народа пође на Гај, он и старешине Израиљеве.
11 Сви ратници који бејаху с њим кренуше се, дођоше према граду и улогорище се северно од Гаја. Између њих и Гаја простираше се долина.
12 Исус узе око пет хиљада људи и намести их у заседу између Ветиъа и Гаја, западно од града.
13 Кад се сав народ намести северно од града, а заседа западно од града, Исус изиђе ону ноћ усред долине.
14 Кад то виде краљ Гајски, људи Гајани, похиташе и уранише пред Израиља у бој. Краљ и сав народ његов упути се ка одређеном месту у равници, а он није знао да је иза града за њим постављена заседа.
15 Исус и сав Израиљ чинише се као да су побеђени и нагоше бежати кa пустињи.
16 Тад се скупи цео народ што бејаше у граду, да их тера. И они тераше Исуса и беху намамљени далеко од града.
17 Није било никога у Гају и у Ветиљу да не пође на Израиља. Оставише град отворен и тераху Израиља.
18 Господ рече Исусу: Дигни копље које имаш у руци према Гају, јер ћу ти га предати у руке. И Исус подиже према граду копље које је имао у руци.
19 Чим он подиже руку своју, она што бејаху у заседи одмах усташе са свог места, потрчаше и уђоше у град и узеше га и пожурише да га запале.
20 Кад се Гајани обазреше видеше дим који се из града до неба дизаше, и не могоше се спасти ни на коју страну. Народ који бежаше у пустињу окрену се и удари на оне који га тераху;
21 јер Исус и сав Израиљ, видевши да је заседа њихова узела град и да се диже дим из града, вратише се и ударише на Гајане.
22 Они из града изиђоше пред њих, и Гајани беху од свих страна окољени од Израиљаца, који их побише тако да ни један не оста жив, нити утече.
23 Краља Гајскога ухватише жива и доведоше к Исусу.
24 Кад Израиљци побише све Гајане у пољу, у пустињи, куда их они гонише, и ови падоше сви од оштрице мача, те се истребише, цео Израиљ се врати у Гај и оштрицом мача исече све што још бејаше у њему.
25 Тог дана изгибе дванаест хиљада људи и жена, самих Гајана.
26 Исус не спусти руку своју коју беше подигао с копљем, докле се не побише сви становници Гајски.
27 Само Израиљ остави за себе стоку и сав плен из града, као што Господ беше заповедио Исусу.
28 Исус спали град и обрати га у развалине вечне и у пустош која још данас постоји.
29 Краља Гајског даде обесити на дрво и остави га до вечера. О заходу сунчаном Исус заповеди да се леш његов скине с дрвета; бацише га пред градска врата, и набацише на њега велику гомилу камења, која и данас постоји.
30 Тада Исус начини олтар Господу, Богу Израиљеву, на гори Евалу,
31 као што беше заповедио Мојсије, слуга Господњи, синовима Израиљевим, као што је писано у књизи закона Мојсијева, олтар од грубога камења преко кога није превучено гвожђе. На том олтару принесоше Господу жртве паљенице и жртве захвалнице.
32 И Исус преписа ондe на камену закон који Мојсије беше написао пред синовима Израиљевим.
33 Сав Израиљ, старешине његове, вођи и судије његове, стадоше с обе стране ковчега, према свештеницима, Левитима, који ношаху ковчег савеза Господњега. И странац и син Израиљев бејаше ту, половина према гори Гаризину, а половина према гори Евалу, према заповести коју беше дао Мојсије, слуга Господњи, да се благослови народ Израиљев.
34 Исус прочита затим све речи закона, благослове и проклетства, као што стоји писано у књизи закона.
35 Не би ниједне речи од свега што је Мојсије написао, коју Исус не прочита пред целим збором Израиљевим, и пред женама и децом и странцима који бејаху међу њима.
Глава 9.
[уреди]1 Кад за те догађаје чуше сви краљеви који бejaxy с ове стране Јордана, по брдима и по долинама и уздуж обала великога мора, све до Ливана, Хетеји и Амореји, Хананеји, Ферезеји, Јевеји и Јевусеји,
2 скупише се сви да се заједно боре с Исусом и с Израиљем.
3 Становници Гаваона, чувши шта Исус учини од Јерихона и од Гаја,
4 замислише и они једно лукавство. Они се кренуше на пут узевши храну за пут. Узеше старе торбе на своје магарце и старе мехове винске, подеране и искрпљене,
5 стару и искрпљену обућу на ноге своје и старе хаљине на се; и сав хлеб који беху понели на пут беше сух и плеснив.
6 Они пођоше к Исусу у логор у Талгал, и рекоше њему и свима Израиљцима: Ми долазимо из далеке земље, а ви учините савез с нама.
7 Људи Израиљци одговорише тим Јевејима: Може бити да ви седите усред нас, па како да учинимо савез с вама?
8 Они рекоше Исусу: Ми смо слуге твоје. А Исус им рече: ко сте ви и од куда долазите?
9 Они му одговорише: Слуге твоје долазе из земље врло далеке чувши за име Господа, Бога твога. Јер чусмо говорити о слави његовој, и о свему што је учинио у Египту,
10 и о свему што је учинио двојици краљева Аморејских, с оне стране Јордана, Сиону краљу Есавонском и Огу краљу Васaнcкoмe који бејаше у Астароту.
11 Старешине наше и сви становници наше земље рекоше нам: Узмите храну на пут, идите им у сусрет и реците им: Ми смо слуге ваше, и сад учините савез с нама.
12 Ево хлеба нашега, још је врућ био кад смо од кућа својих кренули да к вама идемо, а сад је већ сух и мрви се.
13 А ови мехови који су нови били кад смо их налили ето су се већ подерали, а и одећа и обућа наша истроши се од далекога пута.
14 Људи Израиљци узеше од хране њихове, а не упиташе Господа.
15 Исус учини мир с њима и склопи с њима савез по коме су се они имали оставити у животу; и заклеше им се поглавице збора.
16 Три дана после закључења тог савеза, синови Израиљеви сазнаше да су им они суседи и да живе усред њих.
17 Јер синови Израиљеви кренуше и после три дана стигоше у њихове градове. Њихови градови бејаху: Гаваон, Кефира, Верот и Киријат-Јарим.
18 Синови Израиљеви, их не побише, јер им се поглавице збора бејаху заклели Господом, Богом Израиљевим. Али сав збор викаше на поглавице.
19 И све поглавице рекоше свему збору: Ми смо им се заклели Господом, Богом Израиљевим; зато сад не можемо дирати у њих.
20 Ево како ћете поступати са њима: Оставићемо их у животу, да не дође гнев на нас због заклетве којом им се заклесмо.
21 Остаће у животу, рекоше им поглавице. Али они беху употребљени за сечу дрва и за црпање воде за цео збор, као што им поглавице беху казале.
22 Исус их позва и рече им: Зашто нас преваристе говорећи: Ми смо врло далеко од вас, кад живите усред нас?
23 Сад сте ви проклети и нећете никад престати бити робови, сећи дрва и црпети воду за дом Бога мога.
24 Они одговорише Исусу и рекоше: Јављено је слугама твојим да је Господ, Бог твој, заповедио Мојсију, слузи своме, да вам да сву ову земљу и да истреби све становнике ове земље испред вас. Зато се много побојасмо од вас за живот свој, и учинисмо тако.
25 А сад ето смо у твојим рукама; ради с нама онако како нађеш да је добро и право да чиниш.
26 Исус поступи с њима као што је било већ решено; он их избави од руку синова Израиљевих, који их не побише,
27 али их од тог дана одреди да секу дрва и да црпе воду за збор и за олтар Госпдоњи, на месту које Господ избере, а то они и данданас раде.
Глава 10.
[уреди]1 Адониседек, краљ Јерусалимски, сазна да је Исус узео Гај и раскопао га, и да је учинио с Гајем и с његовим краљем као што беше учинио с Јерихоном и с његовим краљем, и да су Гаваоњани учинили мир с Израиљем, и да беху усред њих.
2 Он се тада много уплаши; јер Гаваон беше велики град, као какав краљевски град, већи од Гаја, и сви људи његови бејаху храбри.
З Адониседек, краљ Јерусалимски, поручи Оаму, краљу Хевронском, Пираму краљу Јармутском, Јафији, краљу Лахиском и Давиру, краљу Јеглонском:
4 Ходите к мени и помозите ми да ударимо на Гаваон, јер је тај град учинио мир с Исусом и са синовима Израиљевим.
5 Пет краљева Аморејских, краљ Јерусалимски, краљ Хевронски, краљ Јермутски, краљ Лахиски, краљ Јеглонски удружише се тако и кренуше са свим оружјем својим; улогорише се код Гаваона и ударише на њега.
6 Гаваоњани поручише Исусу у логор у Галгалу: Не напуштај слуге своје; пожури к нама, избави нас и помози нам, јер се сви краљеви Аморејски који наставају у горама удружише против нас.
7 Исус се крену их Галгала, он и сви ратници с њим, и сви храбри људи.
8 Господ рече Исусу: Не бој их се, јер ти их у руке предајем; ни један се неће пред тобом одржати.
9 Исус брзо стиже до њих, пошто је целу ноћ ишао из Галгала.
10 Господ их разби пред Израиљем; и Израиљ им зададе велики пораз код Гаваона, потера их путем који се пење према Веторону, и тера их до Азике и до Макиде.
11 Како они бежаху испред Израиља и бејаху на низбрдици од Веторона, баци Господ на њих велико камење с неба све до Азике, и они изгибоше, више их изгибе од камења граднога него што их побише синови Израиљеви мачем.
12 Тада Исус говори Господу, у онај дан кад Господ предаде Аморејце синовима Израиљевим, и рече пред синовима Израиљевим: Стани, сунце, пред Гаваоном, и ти, месече, над Елонском долином!
13 И стаде суше, и устави месец трку своју, докле се не освети народ непријатељима својим. Не пише ли то у књизи Истинитога? И гле стале сунце усред неба, и нe нaжe се ка западу скоро цео дан.
14 Таквога дана не би ни пре ни после, да Господ послуша глас човечји; јер Господ војева за Израиљ.
15 И Исус и сав Израиљ с њим врати се у логор у Галгал.
16 Оних пет краљева утекоше и сакрише се у пећину код Макиде.
17 Прoкaзaше их Исусу, говорећи: Нађе се пет краљева сакривених у пећини код Макиде.
18 Исус рече: Привалите велико камење на врата од пећине, и наместите код ње људе да их чувају.
19 А ви не застаните него гоните непријатеље своје и бијте остатак њихов; не дајте им да уђу у градове своје, јер вам их даде у руке Господ, Бог ваш.
20 Пошто им Исус и синови Израиљеви задаше тако велики пораз те их сасвим потукоше, они који се спасише утекоше у тврде градове,
21 и цео се народ врати у миру у логор к Исусу у Макиду, а да нико не маче ни језиком својим на синове Израиљеве.
22 Тада Исус рече: Отворите улаз од пећине и изведите к мени оних пет краљева из ње.
23 Они учинише тако, и изведоше к њему оних пет краљева из пећине; краља Јерусалимскога, краља Хевронскога, краља Јармутскога, краља Лахискога, краља Јеглонскога.
24 Пошто изведоше те краљеве к Исусу, Исус сазва све људе Израиљце и рече војводама ратника који бејаху ишли с њим: Приближите се, станите ногама својим на вратове ових краљева. Они се приближише и стадоше им на вратове ногама својим.
25 Исус им рече: Не бојте се и не плашите се, будите срчани и храбри, јер ће тако учинити Господ свим непријатељима против којих се ви борите.
26 После тога Исус их удари и погуби их, и обеси их на пет дрвета и осташе обешени на дрветима до вечера.
27 О заходу сунчаном заповеди Исус да се скину с дрвета, бацише их у пећину у коју се бејаху сакрили, и метнуше велико камење на улаз од пећине, које оста онде до данас.
28 Тог истог дана узе Исус Макиду и удари је оштрицом мача; и поби краља и све оне који бејаху у њој, и уништи град; никога не поштеди, и учини краљу Макидском као што беше учинио краљу Јерихонском.
29 Исус и сав Израиљ с њим крену се из Макиде на Ливну, и нападе Ливну.
30 Господ предаде и њу с краљем њезиним Израиљу у руке, и он је удари оштрицом мача, њу и све оне који бejaxy у њој; не пусти да избегне нико, и учини с краљем њезиним као што беше учинио с краљем Јерихонским.
31 Исус и сав Израиљ с њим крену сe из Ливне на Лахис, улогори се пред њим и нападе га.
32 Господ предаде Лахис Израиљу у руке, и он га удари отрицом мача, њега и све оне који бејаху у њему, као што беше учинио с Ливном.
31 Тад стиже Орам, краљ Гезерски, у помоћ Лахису, али Исус поби и њега и народ његов да не побеже ни један.
34 Исус и сав Израиљ с њим крену се из Лахиса на Јеглон; улогорише се пред њим и ударише на њ.
35 Узеше га тог истог дана и ударише га оштрицом мача, њега и све оне који бејаху у њему. Исус га тог истог дана уништи сасвим као што беше учинио с Лахисом.
36 Исус и сав Израиљ с њим крену из Јеглона на Хеврон и нападе га.
37 Узеше га и ударише га оштрицом мача, њега, краља његова, и све градове његове и све оне који бејаху у њима. Исус не пусти да побегне нити један, као што беше учинио с Јеглоном, и уништи га са свима онима који се нађоше у њему.
38 Исус и сав Израиљ с њим крену се на Давир и нападе га.
39 Он га узе, њега, краља његова и све градове његове, они их ударише оштрицом мача и истребише све оне који се нађоше у њима а да ни један не утече; Исус учини с Давиром и са краљем његовим, као што беше учинио с Хевроном и као што беше учинио с Ливном и с краљем њезиним.
40 Исус победи тако сву земљу, гору, јужну страну, равнице и долине; и порази све краљеве њихове, не пусти да побегне ни један, и истреби све оно што је дисало, као што беше заповедио Господ, Бог Изаиљев.
41 Исус их потуче од Кадис-Варније до Газе, потуче сву земљу Госенску до Гаваона.
42 Исус узе у исто време све те краљеве и сву земљу њихову, јер Господ, Бог Израиљев, војеваше за Израиља.
43 И Исус и сав Израиљ с њим врати се у логор у Галгал.
Глава 11.
[уреди]1 Јавин краљ Асорски, чувши за ове догађаје, посла гласнике к Јоваву, краљу Мадонском, ка краљу Симронском и ка краљу Ахсавском,
2 ка краљевима који бејаху на северу у горама, у равницама јужно од Хинерота, у долини и на Дорској висоравни к западу,
3 ка Хананејцима на истоку и на западу, ка Аморејима, Хетејима, Ферезејима, Jeвусејима у горама и к Јевејима под Ермоном, у земљи Миспи.
4 Они изиђоше, они и све војске њихове, и они бејаху као народ који се не могаше избројити, као год и песак на обали морској; и они имаху са собом велики број коња и кола.
5 Сви ти краљеви одредише једно место на коме ће се састати и улогорише се сви заједно поред воде Мерома, да ударе на Израиља.
6 Господ рече Исусу: Не бој их се, јер ћу их ја сутра у ово доба предати побијене пред Израиљем. Испресецаћеш жиле коњима његовим и кола ћеш њихова огњем спалити.
7 Исус и сви ратници његови пожурише одмах на њих код воде Мерома, и ударише на њих.
8 Господ их даде у руке Израиљу, и они их разбише и тераше их до великог Сидона, до воде Мисрефот и до долине Миспе ка истоку; потукоше их а да се не избави ни један од њих.
9 Исус им учини као што му беше заповедио Господ; коњима њиховим испресеца жиле, а кола њихова попали огњем.
10 На повратку узе Исус у то време и Асор, и поби краља његовога мачем. Асор бејаше једанпут главни град свих тих краљевства.
11 Они ударише оштрицом мача, и истребише све оне који се у њему нађоше; не оста ништа од онога што дисаше, и запалише Асор.
12 Исус узе и све градове оних краљева и све краљеве њихове и удари их оштрицом мача, и поби их, као што беше заповедио Мојсије, слуга Господњи.
13 Али Израиљ не попали ни једног од градова на бреговима, осим самога Асора, који спали Исус.
14 Синови Израиљеви оставише за себе сав плен из тих градова и стоку; али побише оштрицом мача све људе док их сасвим не истребише, не оставивши ништа од онога што дисаше,
15 Исус изврши оно што Господ беше заповедио Мојсију, слузи своме, а Мојсије Исусу; он не пропусти ништа од онога што Господ беше заповедио Мојсију.
16 Тако Исус заузе сву ту земљу, горе, сав јужни крај, сву земљу Госенску, равницу и поље, гору Израиљеву и равницу њезину,
17 од горе Алака, која се пружа к Сиру, до Вал-Гада, у долини Ливанској под гором Ермоном. Он узе и све њихове краљеве, зароби и погуби их.
18 Дуго је трајао рат који је Исус водио против свих тих краљева.
19 Не би ни једнога града који би се мирно предао синовима Израиљевим, осим Гаваона у коме наставаху Јевеји; све они узеше борбом.
20 Јер Господ допусти да ти народи отврдну у намери да воде рат с Израиљем, да би их потро и да не би имао милосрђа према њима и да би их уништио као што Господ беше заповедио Мојсију.
21 У то исто време Исус се крену и истреби Енакиме из горе Хеврона, из Давира, из Анава, из све горе Јудине и из све горе Израиљеве; Исус их сасвим истреби; њих и градове њихове.
22 Не оста више Енакима у земљи синова Израиљевих; остаде их само у Гази, у Гату и у Азоту.
23 Тако Исус заузе сву земљу, као што Господ беше казао Мојсију. И Исус је даде у наслеђе Израиљу, свакоме према делу његовом, по племенима њиховим. И земља опочину од рата.
Глава 12.
[уреди]1 Ово су краљеви које победише синови Израиљеви и чије земље они освојише с оне стране Јордана према истоку сунчаном, од потока Арнона до горе Ермона са свом источном равницом:
2 Сион, краљ Аморејски, који наставаше у Есевону и владаше од Ариора, који је на потоку Арнону, и од средине тог потока, над половином Галада до потока Јавока, где је граница синова Амонових;
3 над равницом до Хинeрeтског мора с истока и до мора уз равницу, мора Сланога, с Истока према Ветсимоту, а на југу над подножјем Фазге.
4 Ог, краљ Bacански, једини остатак од Рефаја, који наставаше у Астароту и у Едраиму.
5 Он владаше над гором Ермоном, над Салхом, над целим Васаном до границе Гесурске и Махатске, и над половином Галада до границе Сиона, краља Есевонскога.
6 Њих победи Мојсије, слуга Господњи, и Mojсије, слуга Господњи, даде ту земљу племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијина.
7 Ово су краљеви које победише Исус и синови Израиљеви с ове стране Јордана, на западу од Вал-Гада, у долини Ливанској, до голе горе која се диже према Сиру. Ту земљу даде Исус племенима Израиљевим према деловима њиховим,
8 у гори, у долинама, у равници, у крајинама, у пустињи и на југу: земљу Хетејску, Аморејску, Хананејску, Ферезејску, Јевејску и Јевусејску.
9 Краљ Јерихонски, један, краљ Гајски до Ветиља, један;
10 краљ Јерусалимски, један; краљ Хевронски, један;
11 краљ Јармутски, један;
12 краљ Јеглонски, један; краљ Гезерски, један;
13 краљ Давирски, један; краљ Гедерски, један;
14 краљ Орамски, један; краљ Арадски, један;
15 краљ од Ливне, један; краљ Одоламски, један;
16 краљ Макидски, један; краљ Ветиљски, један;
17 краљ Тафувски, један; краљ Еферски, један;
18 краљ Афечки, један; краљ Саронски, један;
19 краљ Мадонски, један; краљ Асорски, један;
20 краљ Шимрон-Меронски, један; краљ Ахсафски, један;
21 краљ Танашки, један, краљ Мегидски, један;
22 краљ Кедески, један; краљ Јокнеамски, код Кармела, један;
23 краљ Дорски, на висоравни Дору, један;
24 краљ Тераски, један. Свега тридесет и један краљ.
Глава 13.
[уреди]1 Исус бејаше стар и зашао у године. Господ му тада рече: Ти си остарио, зашао си у године, и има још много земље да се освоји.
2 Ево земље која је остала: Све земље Филистејске и сва Гесурска,
3 од Сиона који тече пред Египтом до Акаронске границе на север: то је земља која има да се сматра Хананејска а њу држе пет кнезова Филистејских, онај од Газе, онај од Азота, онај од Аскалона, онај од Гете и онај од Акрона, и Авеји;
4 с југа сва земља Хананејска и Меара, која припада Сидонцима, до Афека, до границе Аморејске;
5 земља Гивлејска и цео Ливан к истоку сунчаном, од Вал-Гада, под гором Ермоном до уласка у Емат;
6 сви становници те горе, од Ливана до воде Мисрефота, сви Сидонци. Ја ћу их отеpати испред синова Изаиљевих. Само ти ту земљу раздели коцком Израиљу, као што сам ти заповедио;
7 раздели сад ту земљу на делове међу девет племена и половину племена Манасијина.
8 Племе Рувимово и племе Гадово и друга половина племена Манасијина примили су своје наслеђе, које им је Мојсије дао на другој страни Јордана, на истоку, као што им то даде Мојсије, слуга Господњи:
9 од Apoира на обали потока Арнона и од града који је усред долине, сву Мадевску равницу до Девона;
10 све градове Сиона, краља Аморејскога, који краљева у Есевону до границе синова Амонових;
11 Галад, земљу Гесурску и Махатску, сву гору Ермонску и цео Васан до Салхе:
12 цело краљевство Огово у Васану, који Ог краљева у Астароту и у Едраину и који би једини остатак од Рафаха. Мојсије победи те краљеве и истера их.
13 Али синови Израиљеви не истераше Гесуреје и Махатеје, који осташе међу Израиљем до данас.
14 Само племену Левијевом не даде Мојсије наслеђа: жртве огњем спаљене пред Господом, Богом Израиљевим, то је наслеђе његово, као што му је он то и рекао.
15 Мојсије даде племену синова Рувимових делове по породицама њиховим.
16 Они добише у део од Apoира на обали потока Арнона и од града који је усред долине, сву равницу до Медеве,
17 Есевон са свим градовима његовим у равници, Девон, Вамот-Вал, Вет-Валмеон,
18 Јаса, Кадимот, Мифат,
19 Киријатајим, Сивма, Зарет-Сар на гори код долине,
20 Вет-Фегор, крајеве Фазге, Вет-Јесимот,
21 све градове у равници и цело краљевство Сиона, краља Аморејскога, који краљева у Есевону; Мојсије беше победио њега и све кнезове Мадијамске, Евија, Рекема, Сура, Ура и Реву, кнезове Сионове, које наставаху у оној земљи.
22 Између оних које побише синови Израиљеви, они убише мачем и врача Валама, сина Веорова.
23 Земљама синова Рувимових беше граница Јордан. То је наслеђе синова Рувимових по породицама њиховим; то су градови њихови и села њихова.
24 Племену Гадовом, синовима Гадовим, Mojсије беше дао део по породицама њиховим.
25 Земље њихове бејаху: Јазир и сви градови Галадски и половина земље синова Амонових до Ароира преко пута Раве,
26 од Есевона до Рамон-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до границе Давирске,
27 а у долини Вет-Арам, Вет-Химра, Сокот и Сафон, остатак краљевства Сиона, краља Есевонскога, имајући као границу Јордан до краја мора Хинеротскога с оне стране Јордана на истоку.
28 То је наслеђе синова Гадових. По породицама њиховим; то су градови њихови и села њихова.
29 Половини племена Манасијина, синовима Манасијиним Мојсије беше дао део према породицама њиховим.
30 Земље њихове се простираху од Маханаима и обухватаху сав Васан, цело краљевство Ога, краља Васанскога, и сва села Јаирова у Васану шездесет градова.
31 Половина Галада, Астарот и Едраин, градови краљевства Огова у Васану, допадоше синовима Махира, сина Манасијина, половина синова Махирових, по породицама њиховим.
32 То су делови које раздели Мојсије кад беше у Моавским равницама с оне стране Јордана према Јерихону, на истоку.
33 Племену Левијевом не даде Мојсије наслеђа: Господ је, Бог Израиљев, њихово наслеђе, као што им је он то рекао.
Глава 14.
[уреди]1 Ево што добише у наслеђе синови Израиљеви у земљи Хананској а разделише им је свештеник Елеазар, Исус син Навинов и поглавице породица племена синова Израиљевих.
2 Деоба је извршена коцком, као што заповеди Господ преко Мојсија, међу девет племена и половину племена.
3 Јер Мојсије беше дао наслеђе двама племенима и половини племена с оне стране Јордана; али Левитима не беше дао наслеђа међу њима.
4 Синови Јосифови образоваху два племена: Манасијино и Јефремово; а Левитима се не даде дела у земљи, осим градова за борављење и предграђа за стоку њихову и за благо њихово.
5 Синови Израиљеви учинише као што Господ беше заповедио Мојсију, и поделише земљу.
6 Синови Јудини приђоше Исусу у Галгалу и Халев, син Јефонијин, Кенезеј, рече му: Ти знаш шта је рекао Господ Мојсију, слузи Божјему, за ме и за те у Кадис-Варнији.
7 Било ми је четрдесет година кад ме Мојсије, слуга Господњи, посла из Кадис-Варније да уходим земљу и ја га известих правим срцем.
8 Браћа моја која беху ишла са мном обесхрабрише народ, али се ја држах сасвим Господа, Бога свога.
9 И тог се дана Мосије закле говорећи: Земља по којој си ходио ногама својим допашће теби и синовима твојим у вечно наслеђе, јер си се сасвим држао Господа, Бога мога.
10 А сад, ето, сачува ме Господ у животу, као што је рекао. Има четрдесет и пет година како рече то Господ Мојсију, кад Израиљ иђаше по пустињи, а сад, ето, има ми данас осамдесет и пет година.
11 Још сам снажан као што сам био кад ме је Мојсије слао, снага ми је и сад онаква каква је била онда и за борбу и за излажење и за долажење.
12 Дај ми дакле ову гору за коју је Господ говорио у онај дан; јер си чуо у онај дан да су онде Енакими и градови да су велики и утврђени. Господ ће ваљда са мном бити, и ја ћу их истeрати као што Господ рече.
13 Исус благослови Халева, сина Јефонијина и даде му Хеврон у наслеђе.
14 Тако Хеврон припаде Халеву, сину Јефонијину, Кенезеју, у наслеђе до данашњега дана, јер се он беше сасвим држао Господа, Бога Израиљева.
15 Хеврон се називаше пре Киријат-Арва. Арва бејаше највећи човек међу Енакимима. И земља отпочину од рата.
Глава 15.
[уреди]1 Део који допаде синовима Јудиним по породицама њиховим простирао се је ка граници Едомској до пустиње Синске, на крају јужне стране.
2 Тако јужна граница њихова иђаше од Сланога мора до рта који је према југу.
3 Отуда иђаше на југ на брдо Акравим прелажаше преко Сина и пружаше се с југа на Кадис-Варна, допираше до Хеврона, а отуда иђаше на Адар и савијаше се на Карку;
4 отуда пролажаше кроз Аселмон и излажаше на поток египатски и свршаваше код мора. То вам је јужна граница.
5 Источна граница бејаше Слано море до ушћа Јордана.
6 Северна граница полажаше од залива морскога код ушћа Јордана; одатле иђаше на Вет-Оглу и пружаше се од севера до Вет-Араве, а одатле на камен Воана, сина Рувимова;
7 одатле се пружаше до Давира не далеко од долине Ахора, а на север иђаше на Галгал, према брду Адумимском, на јужној страни потока. Пролажаше крај воде Ен-Семеса, протежући се до Ен-Рогила;
8 одатле иђаше преко долине синова Еномових, покрај Јевусеја с југа, а то је Јерусалим, а отуда на врх горе која је према долини Еному к западу и на крај долине Рефајске к северу;
9 с врха те горе савијаше се ка извору воде Нефтојел и излажаше на градове у гори Ефрону, а одатле се пружаше до Вала, а то је Киријат-Јарим,
10 од Вала савијаше се к западу ка гори Сиру и покрај горе Јарима са севера, у Хапсалону, и спушташе се на Вет-Семес и долажаше до Тамне.
11 Даље иђаше покрај Акарона ка северу, и допираше до Сикрона, па иђаше преко горе Вала и пружаше се до Јавнила и излажаше на море.
12 Западна граница бејаше велико море. То су са свих страна границе синова Јудиних по породицама њиховим.
13 Халеву сину Јефонијину даде се део међу синовима Јудиним, као што Господ беше заповедио Исусу; њему се даде Киријат-Арва, а то је Хеврон. Арва је био отац Енаков.
14 Халев изагна одатле три сина Енакова: Cecaja, Ахимана и Талмаја, синове Енакове.
15 Одатле се он крену на Давиране: Давир се пре зваше Киријат-Сефер.
16 Халев рече: Ко нападне и узме Киријат-Сефер даћу му своју кћер Ахсу за жену.
17 и узе га Готонило, син Кенеза, брата Халевова; и Халев му даде своју кћер Ахсу за жену.
18 Кад она дође Готонилу, наговори га да тражи од оца њезина да јој да једно поље. Она се скиде са свог магарца и Халев јој рече: Шта ти је?
19 Она одговори: Дај ми дар, јер си ти мени дао једну земљу на југу; дај ми и изворе воде. И он јој даде изворе горње и изворе доње.
20 То је наслеђе племена синова Јудиних по породицама њиховим.
21 Градови у јужном крају племена синова Јудиних, на граници Едомској бејаху: Кавсеил, Едер, Јагур,
22 Кина, Димона, Адада,
23 Кедес, Асор, Итнан,
24 Зиф, Телем, Валот,
25 Асор-Адата, Кириот-Ecром, а то је Асор,
26 Амам, Сама, Молада,
27 Асар-Гада, Есмон, Вет-Фалет,
28 Асар-Суал, Вир-Савеја, Визиотија,
29 Вала, Им, Асем,
30 Елтолад, Хесил, Орма,
31 Сиклаг, Мадмана, Сансана,
32 Леваот, Силеим, Ајин, Римон. Свега двадесет и девет градова са селима њиховим.
33 У равници: Естаол, Сараја, Асна, Заноја,
34 Ен-Ганим, Тафуја, Инам,
35 Јармут, Одолам, Сохот, Азика,
36 Сагарим, Адитајим, Гедира, Гедиротајим: четрнаест градова са селима својим.
37 Севан, Адаса, Мигдал-Гад,
38 Дилан, Миспа, Јоктеил,
39 Лахис, Васкат, Јеглон,
40 Хавон, Ламас, Хитлис,
41 Гедирот, Вет-Дагон, Нама и Макида шеснаест градова са селима њиховим.
42 Ливна, Етер, Асан,
43 Јефта, Асна, Несив,
44 Кеила, Ахзив, и Мариса: девет градова са селима њиховим.
45 Акарон са градовима и селима његовим;
46 од Акарона до мора све што је покрај Азота са селима његовим;
47 Азот са градовима и селима његовим, Газа с градовима и са селима његовим до потока египатскога и до великога мора који образује границу.
48 У гори: Самир, Јатир, Сохот,
49 Дана, Киријат-Сана, а то је Давир,
50 Анав, Естемон, Аним,
51 Госен, Олон и Гилон: једанаест градова са селима њиховим.
52 Арав, Дума, Есан,
53 Јанум, Вет-Тафуја, Афека,
54 Хумата, Киријат-Арва, а то је Хеврон и Сиор: девет градова са селима њиховим.
55 Маон, Кармел, Зир, Јута,
56 Језраел, Јогдеам, Заноја,
57 Кајин, Гаваја и Тамна: Десет градова са селима њиховим.
58 Алул, Вет-Сур, Гедор,
59 Марат, Вет-Анот и Елтекон: Шест градова са селима њиховим.
60 Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим и Рава: Два града са селима њиховим.
61 У пустињи; Вет-Арава, Мидин, Сехаха,
62 Нивсан, и град соли и Енгадија: шест градова са селима својим.
63 Синови Јудини не могоше истeрaти Јевусеје који наставаху у Јерусалиму, и Јевусеји остадоше са синовима Јудиним у Јерусалиму до данас.
Глава 16.
[уреди]1 Део који допаде синовима Јосифовим простираше се од Јордана код Јерихона, према Јерихонским водама ка истоку. Граница његова иђаше поред пустиње која се пружа од Јерихона на гору Ветиљску;
2 од Ветиља иђаше на Луз до границе Архијске, до Атарота;
3 затим се спусташена запад до границе Јафлетске до границе доњег Вет-Орона и до Гезера, и излажаше на море.
4 Ту добише наслеђе своје синови Јосифови, Манасија и Јефрем.
5 Ево границе синова Јефремових по породицама њиховим. Граница наслеђа њиховога бејаше на истоку Атарог-Адар до горњега Вет-Орона.
6 Она се пружаше на запад према Михмети ка северу, па се обрташе на исток према Танат-Силону и пролажаше у правцу према истоку кроз Јаноху.
7 Од Јанохе силажаше на Атарот и на Нарат, додираваше Јерихон и пружаше се до Јордана.
8 Од Тафује иђаше ка истоку до потока Кане и излажаше на море. То је наслеђе племена синова Јефремових, по породицама њиховим.
9 Синови Јефремови имаху такође у наслеђу синова Манасијиних и одвојених градова са селима њиховим.
10 Они не изагнаше Хананеје који наставаху у Гезеру, и Хананеји осташе међу синовима Јефремовим, до данас, али је њима наметнуто да им плаћају данак.
Глава 17.
[уреди]1 Један део допаде и племену Манасијину, јер је Манасија био првенац Јосифов. Махиру првенцу Манасијину, оцу Галадову, допаде Галад и Васан, јер је он био ратник.
2 Добише део и остали синови Манасијини, по породицама својим: синови Авијезерови, синови Хелекови, синови Азрилови, синови Сихемови, синови Еферови, синови Семидини: То су синови Манасије, сина Јосифова, по породицама њиховим.
3 Салпад, син Ефера сина Галада, сина Махира, сина Манасијина, није имао синова, него кћери, и ово су имена кћери његових: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.
4 Оне дођоше пред свештеника Елеазара и пред Исуса, сина Навинова и пред кнезове, и рекоше: Господ је заповедио Мојсију да нам се да наслеђе међу браћом нашом. И Исус им даде наслеђе међу браћом оца њихова по заповести Господњој.
5 Манасији допаде десет делова, осим земље Галадске и Васанске, која је с оне стране Јордана.
6 Јер кћери Манасијине добише наслеђе међу синовима његовим, а земља Галадска допаде другим синовима Манасијиним.
7 Граница Манасијина иђаше од Асира к Михмети, који је близу Сихема и иђаше у Јамин к становницима Ен-Тафујским.
8 Земља Тафујска припадаше синовима Манасијиним, али Тафуја на граници Манасијиној припадаше синовима Јефремовим.
9 Одатле силажаше та граница на поток Кану, с јужне стране тог потока. Ти градови бејаху Јефремови између градова Манасијиних. Граница Манасијина са северне стране потока излажаше на море.
10 Земља на југу била је Јефремова, а на северу Манасијина, а море им је граница; они се граничаху на северу с Асиром, а на истоку с Исахаром.
11 Манасија је имао у Исахару и у Асиру: Вет-Сан са околином његовом, Ивлеам са околином његовом, Дор са околином његовом, Ен-Дор са околином његовом, Танах са околином његовом и Мегидо са околином његовом; три краја.
12 Синови Манасијини не могоше узети те градове и Хананеји хтедоше да остану у тој земљи.
13 Кад синови Израиљеви постадоше јачи, ударише данак на Хананеје, али их не изагнаше.
14 Синови Јосифови говорише Исусу и рекоше: Зашто си нам дао у наслеђе само један део, само једну деоницу кад нас је тако много, а благословио нас је Господ до сад?
15 Исус им рече: Кад вас је толико много, идите у шуму и оборите је; направите себи места у земљи Ферезејској и Рефајској, кад вам је тесна гора Јефремова.
16 Синови Јосифови рекоше: Неће нам бити доста ова гора; а сви Хананеји који су у долини имају гвоздена кола, па и они који су у Вет-Сану и у селима његовим, и они који су у долини Језраелској.
17 Исус рече дому Јосифову, Јефрему и Манасији: Велик сте ви и силан народ, нећете ви имати само једну деоницу;
18 него ћете ви имати гору, јер је то гора коју ћете ви оборити, а пролазак за себе држати, и ви ћете изагнати Хананеје, ако и имају гвоздена кола, ако и јесу јаки.
Глава 18.
[уреди]1 Сав се збор синова Изаиљевих сабра у Силом, онде наместише шатор од састанка, пошто покорише земљу.
2 Још бејаше седам племена синова Израиљевих којима не би дато наслеђе.
3 Исус рече синовима Израиљевим: Докле ћете оклевати да идете и узмете земљу коју вам је дао Господ, Бог отаца ваших?
4 Изберите између себе по три човека из свакога племена, па нека се дигну и прођу земљу и нека замисле како ће је поделити, и онда нека дођу к мени.
5 Они ће је разделити на седам делова; Јуда ће остати у својим границама на југу и дом ће Јосифов остати у својим границама на северу.
6 Ви ћете дакле направити основу поделе на седам делова и донећете ми је амо, да овде, пред Господом, Богом нашим, бацим коцку за племена ваша.
7 Али Левити неће имати дела међу вама, јер је њихово наслеђе свештенство Господње; а Гад и Рувим и половина племена Манасијина примише наслеђе своје с оне стране Јордана, ка истоку, које њима даде Мојсије, слуга Господњи.
8 Кад ти људи устадоше да иду, даде им Исус ову заповест: Идите прођите земљу, направите основу деобе па онда дођите к мени, и ја ћу бацити за вас коцку овде у Силом, пред Господом.
9 Људи пођоше, прођоше земљу и саставише према градовима једну основу деобе коју преписаше у једну књигу, и они се вратише к Исусу у логор у Силом.
10 Исус баци коцку за њих у Силому пред Господом и подели земљу међу синове Израиљеве дајући свакоме његов део.
11 Коцка паде на племе синова Венијаминових, по породицама њиховим, и део који им допаде дође међу границе синова Јудиних и синова Јосифових.
12 Њихова граница иђаше са севера од Јордана. Северно она пролажаше кроз Јерихон пружаше се к западу на гору и излажаше у пустињу Вет-Авен;
13 одатле иђаше до Луза, јужно од Луза, а то је Ветиљ, и силазаше до Атарот-Адара испод горе, јужно до Вет-Орона доњега.
14 Са запада се она протезаше и савијаше се покрај мора, јужно од горе која је према Вет-Орону на југу, и излажаше на Киријат-Вал, а то је Киријат-Јарим, град синова Јудиних. То бејаше западна страна.
15 Јужна страна почињаше од краја Киријат-Јарима. Граница се протезаше к западу до извора воде Нефтоје,
16 па силажаше на крај горе која је према долини синова Еномових, у долини Рафајској на северу, и спушташе се долином Еномовом на јужну страну Јевусејску до извора Рогила.
17 Од севера иђаше на Ен-Семес, а отуда на Галилот, који је према гори Адумимској, и силажаше на камен Воана, сина Рувимова;
18 отуда иђаше страном која је према Арави и силажаше на Араву;
19 затим иђаше поред Вет-Огле к северу и ударише у залив Сланога мора са северне стране до ушћа Јордана на југу. То је била јужна граница.
20 С источне стране граница бејаше Јордан. То је наслеђе синова Венијаминових, по породицама њиховим, с границама њиховим унаоколо.
21 Градови племена синова Венијаминових, по породицама њиховим, бејаху: Јерихон, Вет-Огла, Емек-Кесис,
22 Вет-Арава, Семарајим, Ветиљ,
23 Авим, Фара, Офра,
24 Кефар-Амона, Офнија и Гава: дванаест градова са селима њиховим.
25 Гаваон, Рама, Вирот,
26 Миспа, Хефира, Моса,
27 Рекем, Јерфаил, Тарала,
28 Села, Елеф, Јевус, а то је Јерусалим, Гават и Киријат: четрнаест градова са селима њиховим. То би наслеђе синова Венијаминових, по породицама њиховим.
Глава 19.
[уреди]1 Друга коцка паде на Симеона, на племе синова Симеонових, по породицама њиховим, и њихово наслеђе оста усред наслеђа синова Јудиних.
2 Њима допаде у наслеђе: Вир-Савеја, Савеја, Молада,
3 Асар-Суал, Вала, Асем,
4 Елтолад, Ветул, Орма,
5 Сиклаг, Вет-Маркавот, Асар-Суса,
6 Вет-Леваот и Саруен: тринаест градова са селима њиховим.
7 Ајин, Римон, Етер и Асан: четири града са селима њиховим;
8 и сва села у околини тих градова до Валат-Вира, а то је Рамат јужни. То би наслеђе синова Симеонових, по породицама њиховим.
9 Наслеђе синова Симеонових би узето из дела синова Јудиних; јер је део синова Јудиних био сувише велик за њих, и синови Симеонови добише свој део усред њиховог наслеђа.
10 Трећа коцка паде на синове Завулонове, по породицама њиховим. Граница њиховог наслеђа простираше се до Сарида;
11 одатле иђаше поред мора на Маралу и допираше до Давасета и до потока који тече пред Јокнеами.
12 Од Сарида се окреташе на исток до границе Кислот-Таворске, иђаше на Даврат и пењаше се на Јафу.
13 Отуда иђаше на исток кроз Гита-Ефер, кроз Ита-Касин и кроз Римон-Метоар и допираше до Неје.
14 Отуда се савијаше к северу на Анатон и излажаше у долину Јефтаил.
15 Сем тога: Катат, Налал, Симрон, Идала, Витлејем: дванаест градова са селима њиховим.
16 То би наслеђе синова Завулонових, по породицама њиховим, ти градови и села њихова.
17 Четврта коцка паде на Исахара, на синове Исахарове, по породицама њиховим.
18 Граница њихова пролажаше кроз Језреел, Кесулот, Суним,
19 Аферајим, Сеон, Анахарат,
20 Равит, Кисион, Авес,
21 Ремет, Ен-Аним, Ен-Адаи, Вет-Фасис.
22 Отуда иђаше на Тавор, на Шахасиму, на Вет-Семес, и ударише у Јордан; шеснаест градова са селима њиховим.
23 То би наслеђе племена синова Исахарових, по породицама њиховим, ти градови и села њихова.
24 Пета коцка паде на племе синова Асирових, по породицама њиховим.
25 Граница њихова полажаше кроз Хелкат, Алија, Ветен, Ахсав,
26 Аламелех, Амад и Мисеал и пружаше се западно до Кармела и до Сихор-Ливнота.
27 Одатле се савијаше к истоку на Вет-Дагон и допираше до Завулона и до долине Јефтаила, северно од Вет-Емека и Наила и иђаше према Хабулу, на лево,
28 и према Хеврону, Реову, Амону и Кани, до Сидона великога.
29 Отуда се савијаше на Раму, до тврдога града Тира, и на Осу и излажаше на море преко Ахсивске крајине.
30 Сем тога Ама, Афек и Реов: двадесет и два града са селима њиховим.
31 То би наслеђе племена синова Асирових, по породицама њиховим, ти градови и села њихова.
32 Шеста коцка паде на синове Нефталимове, по породицама њиховим.
33 Граница њихова се протезаше од Елафа и од Алона, преко Сананима, Адами-Некева и Јавнила до Лакума, и излажаше на Јордан;
34 затим се савијаше на запад код Азнот-Тавора, оданде иђаше на Укок и допираше до Завулона с југа, до Асира са запада и до Јуде на Јордану с истока.
35 Тврди градови беху: Сидим, Сер, Амат, Ракат, Хинерот,
36 Адама, Рама, Асор,
37 Кедес, Едреј, Ен-Асор.
38 Ирон, Мигдалил, Орем, Вет-Анат и Вет-Семес: деветнаест градова са селима њиховим.
39 То би наслеђе племена синова Нефталимових, по породицама њиховим, ти градови и села њихова.
40 Седма коцка паде на племе синова Данових, по породицама њиховим.
41 Граница наслеђа обухваташе Сара, Естаол, Ир-Семес,
42 Салавин, Ајалон, Јетла,
43 Елон, Тамната, Акарон,
44 Елтекон, Гиветон, Валат,
45 Јуд, Вани-Варак, Гат-Римон,
46 Ме-Јаркон и Ракон са земљом према Јопи.
47 Земља синова Данових изиђе преко граница својих. Синови Данови се кренуше и ударише на Лесем; узеше га и ударише га оштрицом мача; освојише га и населише се у њему и дадоше му име Дан по имену Дана, оца свога.
48 То би наслеђе племена синова Данових, по породицама њиховим, ти градови и села њихова.
49 Кад свршише поделу земље, по границама њезиним, синови Израиљеви дадоше Исусу, сину Навинову, имање у својој средини.
50 Према заповести Господњој, дадоше му град који заиска, Тамнат-Сарах, у гори Јефремовој. Он презида град и настани се у њему.
51 То су наслеђа која свештеник Елеазар, Исус син Навинов и поглавице породица и племена синова Изаиљевих поразделише коцком пред Господом у Силому, на вратима шатора од састанка. Тако они свршише деобу земље.
Глава 20.
[уреди]1 Господ говори Исусу и рече:
2 Говори синовима Израиљевим и реци: Одредите градове уточишта, као што сам вам то по Мојсију заповедио,
3 да у њих утече убица који убије некога нехотице, без намере, да вам буду уточишта од крвног осветника.
4 Убица који утече у који од тих градова стаће пред градска врата и казађе старешинама тога града ствар своју. Они ће га примити к себи и даће му место да седи код њих.
5 Ако га крвни осветник гони, они му неће предати убицу у руке, јер је он нехотице убио ближњега свога, а да му пре није био непријатељ.
6 Он ће остати у том граду докле не стане пред збор на суд, до смрти првосвештеника који онда буде. Тада ће се убица вратити и ићи ће у свој град и својој кући, у град из кога је утекао.
7 Они освешташе Кедес у Галилеји, у гори Нефталимовој, Сихем, у гори Јефремовој и Киријат-Арву, а то је Хеврон, у гори Јудиној.
8 А преко Јордана, источно од Јерихона, одредише Восор, у пустињи, у равници, у племену Рувимовом, Рамот, у Галаду, у племену Гадовом, и Голан, у Васану, у племену Манасијину.
9 То су градови одређени свим синовима Израиљевим, и странцу који се бави међу њима, да утече у њих онај који убије некога нехотице, да не погине од руке крвног осветника докле не стане пред збор.
Глава 21.
[уреди]1 Поглавице породица Левитских дођоше к свештенику Елеазару и к Исусу, сину Навиновом, и к поглавицама породица у племенима синова Израиљевих.
2 Говорише им у Силому, у земљи Хананској, и рекоше: Господ је заповедио преко Мојсија да нам се даду градови за становање и предграђа њихова за стоку нашу.
3 Синови Израиљеви дадоше тад Левитима од наслеђа свога, по заповести Господњој, ове градове и предграђа њихова:
4 Баци се коцка за породице Катове; и Левитима, синовима свештеника Арона допаде тринаест градова од племена Јудина, од племена Симеонова и од племена Венијаминова.
5 Осталим синовима Катовим допаде десет градова од породица племена Јефремова, од племена Данова и од половине племена Манасијина.
6 Синовима Гирсоновим допаде тринаест градова од породица племена Исахарова, од племена Асирова, од племена Нефталимова и од половине племена Манасијина у Васану.
7 Синовима Мераријевим допаде по породицама њиховим дванаест градова од племена Рувимова, од племена Гадова и од племена Завулонова.
8 Синови Израиљеви дадоше Левитима те градове и предграђа њихова коцком, као што Господ беше заповедио по Мојсији.
9 Од племена синова Јудиних и од племена синова Симеонових дадоше ове градове који се казују поименце,
10 а који допадоше синовима Ароновим од породица Катових, између синова Левијевих, за које паде прва коцка.
11 Њима допаде: Киријат-Арва, а то је Хеврон, у гори Јудиној с предграђем около њега; Арва је отац Енаков.
12 Поље око тога града и села његова дадоше Халеву, сину Јефонијину.
13 Дадоше дакле синовима свештеника Арона град уточишта убица, Хеврон с предграђем, Ливну с предграђем,
14 Јатир с предграђем, Естемоју с предграђем,
15 Олон с предграђем; и Давир с предграђем,
16 Ајин с предграђем, Јуту с предграђем и Вет-Семес с предграђем: девет градова од та два племена;
17 од племена Венијаминова Гаваон с предграђем, Гавају с предграђем,
18 Анатот с предграђем и Алмон с предграђем: четири града.
19 Свега градова синова свештеника Арона: тринаест градова с предграђима.
20 Левитима из породица од других Катових синова допадоше градови од племена Јефремова.
21 Допаде им град уточишта убица Сихем с предграђем у гори Јефремовој, Гезер с предграђем,
22 Кивсајим с предграђем, Вет-Орон с предграђем: четири града;
23 од племена Данова: Елтекон с предграђем, Гиветон с предграђем,
24 Ајалон с предграђем, Гат-Римон с предграђем: четири града;
25 од половине племена Манасијина: Танах с предграђем и Гат-Римот с предграђем: два града.
26 Свега дадоше породицама осталих Катових синова: десет градова с предграђима.
27 Синовима Гирсоновим између породица Левитских дадоше од половине племена Манасијина град уточишта убица Голан у Васану с подграђем и Вестеру с предграђем: два града;
28 од племена Исахарова: Кисон с предграђем, Даврот с предграђем, 29 Јармут с предграђем, Ен-Ганим с предграђем: четири града;
30 од племена Асирова: Мисал с предграђем, Авдон с предграђем,
31 Хелкат с предграђем и Реов с предграђем: четири града;
32 од племена Нефталимова: град уточишта убица Кедес у Галилеји с предграђем, Амот-Дор с предграђем и Картан с предграђем: три града.
33 Свега градова синова Гирсонових по породицама њиховим; тринаест градова с предграђима.
34 Осталим Левитима из породица синова Мераријевих дадоше: од племена Завулонова: Јокнеам с предграђем, Карту с предграђем,
35 Димну с предграђем, Налол с предграђем: четири града;
36 од племена Рувимова: Восор с предграђем, Јасу с предграђем,
37 Келимот с предграђем и Мифат с предграђем: четири града;
38 од племена Гадова: град уточишта убица Рамот у Галаду с предграђем, Маханајим с предграђем,
39 Есевон с предграђем, Јазир с предграђем: свега четири града.
40 Свега градова који допадоше синовима Мераријеви по породицама њиховим, које још преостајаху од породица Левитских: дванаест градова.
41 Свега градова Левитских усред наслеђа синова Израиљевих: четрдесет и осам градова с предграђима.
42 Сваки од тих градова имаше своја предграђа около себе; тако беше за сваки град.
43 Тако даде Господ Израиљу сву земљу за коју се беше заклео да ће је дати оцима њиховим; они је заузеше и населише се у њој.
44 Господ им удели мир свуда унаоколо као што се беше заклео оцима њиховим; нико од непријатеља њихових није могао да им одоли, и Господ их предаде све у њихове руке.
45 Ништа не изоста од свега добра што Господ беше обрекао дому Израиљеву. Све се испуни.
Глава 22.
[уреди]1 Исус позва синове Рувимове и синове Гадове и половину племена Манасијина,
2 и рече им: Ви вршисте све што вам је заповедио Мојсије, слуга Господњи, и слушасте глас мој у свему што сам вам заповедио.
3 Не напустисте браћу своју од већ дужег времена до овога дана, и ви сте држали заповести Господа, Бога свога.
4 Сад, кад је Господ, Бог ваш, смирио браћу вашу, као што им беше рекао, вратите се и идите у шаторе своје у своју земљу коју вам је Мојсије, слуга Господњи, дао с оне стране Јордана.
5 Само пазите да вршите заповести и закон који вам је прописао Мојсије, слуга Господњи. Љубите Господа, Бога свога, идите свим путевима његовим, чувајте заповести његове и држите их се, и служите му свим срцем својим и свом душом својом.
6 И Исус их благослови и врати их да иду у своје шаторе.
7 Мојсије беше дао половини племена Манасијина наслеђе у Васану, а Исус даде другој половини наслеђе поред браће своје с ове стране Јордана, к западу.
8 Отпуштајуђи их у шаторе њихове Исус их благослови, и рече им: С великим благом се ви враћате у шаторе своје, са многобројним стадима, са сребром, златом, бакром и гвожђем и оделом многим. Поделите са браћом својом плен од непријатеља.
9 Синови Рувимови и синови Гадови и половина племена Манасијина отидоше, пошто се опростише са синовима Израиљевим у Силому, у земљи Хананској, у земљу Галадску, у земљу наслеђа свога, у којој се они бејаху настанили као што Господ беше заповедио преко Мојсија.
10 Кад дођаше у крај Јордански, који припада земљи Хананској, синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијина, подигоше олтар поред Јордана, олтар велик и угледан.
11 Синови Израиљеви сазнаше да се говораше: Гле, синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијина подигоше олтар према земљи Хананској у крајинама Јорданским покрај синова Израиљевих.
12 Кад то чуше синови Израиљеви, скупи се сав збор синова Израиљевих у Силом да се крене на њих и да им објави рат.
13 Синови Израиљеви послаше к синовима Рувимовим, синовима Гадовим и половини племена Манасијина, у земљу Галадску, Финеса, сина свештеника Елеазара,
14 и с њим десет кнезова, по једног кнеза дома отачкога од сваког племена Израиљевог; сви су они били поглавице дома отачкога у хиљадама Израиљевим.
15 Они дођоше к синовима Рувимовим, синовима Гадовим и половини племена Манасијина у земљу Галадску, и рекоше им:
16 Овако говори цео збор Господњи: Какво је то неверство које починисте Богу Израиљевом, и што се ви то одвраћате од Господа подигнувши олтар, да се одметнете данас од Господа?
17 Зар нам је мало злочин Фегоров, од кога се још ни до данас нисмо опрали и с кога дође погибао на збор Господњи, те се данас одвраћате од Господа?
18 Ако се ви данас одмећете од Господа, сутра ће се он на сав збор Израиљев разгневити.
19 Ако сматрате земљу наслеђа свога као нечисту, пређите у земљу наслеђа Господњега, у којој стоји шатор Господњи и узмите наслеђе међу нама; само се не одмећите од Господа, и не одмећите се од нас градећи себи олтар осим олтара Господа, Бога нашега.
20 Није ли се Ахан, син Зарин огрешио о ствари запречене, те дође гнев на сав збор Израиљев? И он не погибе сам за злочин свој.
21 Синови Рувимови, синови Гадови и половина племена Манасијина овако одговорише поглавицама хиљада Израиљевих:
22 Бог богова, Господ, Бог богова, Господ зна и Израиљ ће да зна! Ако је то из пркоса и неверства према Господу, не дођи нам у помоћ у тај дан!
23 Ако смо подигли олтар да се одвратимо од Господа, или да приносимо на њему жртве паљенице или приносе, или жртве захвалнице, Господ нек истражује!
24 Него смо ми то учинили због тога што се узнемирисмо мислећи да ће једног дана ваши синови рећи нашим синовима: Шта има заједничкога између вас и Господа, Бога Израиљева?
25 Господ је поставио Јордан као међу између нас и вас, синове Рувимове и синове Гадове; немате ви дела у Господа! И синови би ваши постали тако разлог да се наши синови више не боје Господа.
26 Зато рекосмо: Подигнимо олтар, не за жртве паљенице, ни за друге жртве
27 него да буде сведок међу нама и вама и међу потомством нашим и вашим да ми хоћемо служити Господу пред њим жртвама својим паљеницама и приносима својим, и жртвама својим захвалницама, да не би рекли једног дана синови ваши нашим синовима: Немате ви дела у Господа.
28 Рекосмо: Ако кад реку тако нама или потомству нашему тада ћемо им одговорити: Гледајте облик олтара Господњег које подигоше оци наши не за жртве паљенице ни за друге жртве, него да буде сведок међу нама и вама.
29 Не дај Боже да пркосимо Господу ни да се данас одмећемо од Господа подигнувши олтар за жртве паљенице, за приносе и за друге жртве осим олтара Господа Бога нашега који је пред станом његовим!
30 Кад свештеник Финес и кнезови од збора, поглавице од хиљада Израиљевих, који бејаху с њим, чуше речи које им рекоше синови Рувимови, синови Гадови и синови Манасијини, беху задовољни.
31 И Финес, син свештеника Елеазара, рече синовима Рувимовим, синовима Гадовим и синовима Манасијиним: Данас познасмо да је међу нама Господ, кад се не огрешисте Господу тим неверством; ви сте тако избавили синове Израиљеве од руку Господњих.
32 Финес, син свештеника Елеазара и кнезови вратише се од синова Рувимових и од синова Гадових из земље Галадске у земљу Хананску к синовима Израиљевим и јавише им ствар.
33 Синови Израиљеви били су задовољни, и они хвалише Бога и не говорише више да иду да с оружјем у руци затру земљу у којој наставаху синови Рувимови и синови Гадови.
34 Синови Рувимови и синови Гадови прозваше она олтар Ед, јер, рекоше, он је међу нама сведок да је Господ Бог.
Глава 23.
[уреди]1 Било је прошло много времена од када је Господ уделио био мир Израиљу, ослободивши га од свих непријатеља около њега. Исус беше остарео, имао је много година.
2 Тада Исус сазва сав Израиљ, старешине његове, поглавице његове, судије његове и вође његове, и рече им:
3 Ја сам стар, много имам година. Ви сте видели све што је учинио Господ, Бог ваш, свим овим народима пред вама; јер је Господ, Бог ваш, који се борио за вас.
4 Ето ја сам вама по племенима вашим поразделио коцком у наслеђе ове народе који осташе, почамши од Јордана и све народе које истребих од великога мора к западу сунчаном.
5 Господ, Бог ваш разгнаће их испред вас, и ви ћете држати земљу њихову као што вам рече Господ, Бог ваш.
6 Учврстите се добро да држите и вршите све оно што је написано у књизи закона Мојсијевог, да не одступате од њега ни на десно ни на лево.
7 Не помешајте се с тим народима који су остали међу вама и не помињите имена богова њихових, и не куните се њима, нити им служите, нити им се клањајте;
8 него се држите Господа, Бога свога, као што сте чинили до данас.
9 Господ је одагнао испред вас народе велике и јаке и нико вам до данас није могао одолети.
10 Један је сам од вас гонио хиљаду јер се је Господ, Бог ваш, борио за вас, као што вам је и казао.
11 Бдите дакле над душама својим, да љубите Господа, Бога свога.
12 Ако се ви одвратите и пристанете за остатком тих народа што су још остали међу вама, ако са њима бракове закључујете и помешате се с њима и они с вама,
13 будите сигурни да Господ, Бог ваш, неће више гонити тих народа испред вас, него ће вам они постати замка и мрежа и бич боковима вашим, и трње очима вашим, докле не изгинете у овој доброј земљи коју вам даде Господ, Бог ваш.
14 Гле, ја идем сада на пут којим иде цела земља. Признајте свим срцем својим и свом душом својом да није изостало ништа од свега добра што вам је обрекао Господ, Бог ваш; све вам се испунило, ништа није остало ненавршено.
15 И како вам се испунила свака добра реч коју вам је обрекао Господ, Бог ваш, тако ће Господ испунити против вас и све зле речи докле вас не истреби из ове добре земље, коју вам даде Господ, Бог ваш.
16 Ако преступите савез који вам је Господ, Бог ваш, прописао и отидете да служите другим боговима и станете им се клањати, распалиће се гнев Господњи на вас и нестаће вас брзо из ове добре земље коју вам је дао.
Глава 24.
[уреди]1 Исус сазва сва племена Израиљева у Сихем, и сабра старешине Израиљеве, поглавице његове, судије његове и вође његове, и они стадоше пред Богом.
2 Исус рече целоме народу: Овако говори Господ, Бог Израиљев: С оне стране реке живљаху негда оци ваши; Тара, отац Аврамов и отац Нахоров, и они служаху другим боговима.
3 Ја узех оца вашега Авраама из оне стране реке и проведох га кроз сву земљу Хананску и умножих пород његов давши му Исака;
4 Исаку дадох Јакова и Исава, и дадох Исаву гору Сир, али Јаков и синови његови сиђоше у Египат.
5 Послах Мојсија и Арона и ударих Египат чудесима што учиних усред њега, и изведох вас из њега.
6 Кад изведох из Египта оце ваше они дођоше на море, и Египћани гонише оце ваше с колима и с коњаницима до Црвенога мора.
7 Тад завапише оци ваши ка Господу, и Господ постави таму између вас и Египћана и наведе на њих море које их затрпа, и очи ваше видеше шта учиних од Египћана; затим сте дуго остали у пустињи.
8 Доведох вас затим у земљу Амореја који наставаху с оне стране Јордана и они се борише против вас, али их ја предадох у ваше руке, и ви освојисте земљу њихову и ја их истребих испред вас.
9 Валак, син Сефоров, краљ Моавски, подиже се да се бори с Израиљем и он позва Валама, сина Веорова, да вас прокуне.
10 Али ја не хтедох послушати Валама; он вас благослови и ја вас избавих из руке Валакове.
11 Прођосте преко Јордана и дођосте под Јерихон, и Јерихоњани, Амореји, Ферезеји, Хананеји, Хетеји, Гергесеји, Јевеји и Јевусеји борише се против вас. Ја их предах у ваше руке,
12 и послах пред вама стршљене који их тераше испред вас као и два краља Аморејска; не би то ни мачем твојим ни луком твојим.
13 И дадох вам земљу коју не радисте, и градове које не градисте а у којима ви наставате, и винограде и маслинике које нисте садили, а од којих се храните.
14 А сад бојте се Господа и служите му верно и истинито и избаците богове којима су служили оци ваши с оне стране реке и у Египту, и служите Господу.
15 Ако не волите служити Господу, изберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи наставате; а ја и дом мој служићемо Господу.
16 Народ одговори и рече: Не дао Бог да оставимо Господа да служимо другим боговима.
17 Јер Господ, Бог наш, он је извео нас и оце наше из земље египатске, из дома робовања, и он је учинио пред очима нашим оне знаке велике и чувао нас целим путем којим смо ишли и по свим народима кроз које смо прошли.
18 Господ је истерао испред нас све народе и Амореје који наставаху у овој земљи: и ми ћемо служити Господу, јер је он Бог наш.
19 Исус рече народу. Неђете имати моћ да служите Господу, јер је он Бог свет, Бог љубоморан, и он неће опростити преступе ваше и грехе ваше.
20 Кад будете оставили Господа и станете служити туђим боговима, он ће се окренути и учиниће вам зло и истребиће вас, пошто вам је добро чинио.
21 Народ рече Исусу: Не! Јер ћемо ми Господу служити.
22 Исус рече народу: Сами сте себи сведоци да сте изабрали Господа да му служите. Одговорише: сведоци смо.
23 Избаците дакле туђе богове што су међу вама, и привијте срце своје ка Господу, Богу Израиљевом.
24 И народ рече Исусу: Служићемо Господу, Богу своме, и слушаћемо његов глас.
25 Исус учини тог дана савезе с народом и даде му законе и наредбе у Сихему.
26 Исус написа то у књигу закона Божјега. Узе затим камен велик и подиже га онде под храстом који беше на месту посвећеном Господу.
27 И Исус рече свему народу: Ево, камен ђе овај бити вама сведок, јер је чуо све речи које нам Господ рече; он ће вам бити сведок да се не бисте изневерили Богу своме.
28 Затим Исус врати народ, свакога на његово наслеђе.
29 После ових догађаја Исус, син Навинов, слуга Господњи, умре кад му бејаше сто и десет година.
30 Сахранише га у земљи коју доби у део у Тамнат-Сараху, у гори Јефремовој, северно од горе Гаса.
31 Израиљ служи Господу свега века Исусова и свега века старешина који надживеше Исуса и који знаху све што Господ беше учинио Израиљу.
32 Кости Јосифове, који синови Израиљеви донесоше из Египта, сахранише у Сихему, у делу поља које беше купио Јаков од синова Емора, оца Сихемова за сто кесита а припадаше наслеђу синова Јосифових.
33 Елеазар син Аронов умре и сахранише га на брду Финеса, који би дат Финесу, сину његовом, у гори Јефремовој.