Biblija (Bakotić) : Isus Navin
| ←Ponovljeni zakoni | BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić |
Sudije→ |
Glava 1.
[uredi]1 Po smrti Mojsija sluge Gospodnjega, Gospod govori Isusu, sinu Navinovu, sluzi Mojsijevu i reče:
2 Mojsije sluga moj, umre; ustani sad, pređi preko tog Jordana, ti i sav taj narod u zemlju koju dajem sinovima Izrailjevim.
3 Svako mesto na koje stupi stopa vaša dao sam vama, kao što rekoh Mojsiju.
4 Od pustinje i od ovoga Livana do reke velike, reke Eufrata, sva zemlja Hetejska do velikoga mora na zapadu biće vaša.
5 Niko se neće održati pred tobom svega veka tvoga. Biću s tobom kao što sam bio s Mojsijem; neću odstupati od tebe, niti ću te napustiti.
6 Budi jak i hrabar, jer ćeš ti predati u nasleđe tom narodu zemlju za koju sam se zakleo ocima njihovim da ću im je dati.
7 Samo budi jak i hrabar i da se držiš i vladaš u svemu po zakonu koji je propisao Mojsije, sluga moj. Ne odstupaj od njega ni na desno ni na levo, da bi uspeo u svim preduzećima svojim.
8 Neka se ne udalji od usta tvojih ova knjiga zakona; razmišljaj o njoj dan i noć, da radiš sve kako je u njoj napisano; jer ćeš tada biti srećan u pothvatima svojim i uspećeš.
9 Nisam li ti dao ovu zapovest: Budi jak i hrabar? Ne plaši se i ne zaprepasti se, jer je Gospod, Bog tvoj, s tobom u svemu čega se poduhvatiš.
10 Isus dade vođama naroda ovu zapovest:
11 Pođite kroz logor i zapovedite ovo narodu: Spremite hranu, jer ćete do tri dana prelaziti preko Jordana da zauzmete zemlju koju vam Gospod, Bog vaš, daje.
12 Isus reče plemenu Ruvimovom i Gadovom i polovini plemena Manasijina:
13 Opomenite se što vam je propisao Mojsije, kad reče: Gospod, Bog vaš, dade vam odmor i udeli vam ovu zemlju.
14 Žene vaše, deca vaša i stoka vaša ostaće u zemlji koju vam Mojsije dade s ove strane Jordana; ali ćete vi svi ljudi hrabri preći pod oružjem pred braćom svojom, i vi ćete im pomoći,
15 dokle Gospod ne da odmor i braći vašoj kao vama i zauzmu i oni zemlju koju im daje Gospod, Bog vaš. Posle ćete se vratiti da uzmete zemlju svoju, koju vam je dao Mojsije, sluga Gospodnji, s ove strane Jordana, k istoku sunčanom.
16 Oni odgovoriše Isusu govoreći: Sve što si nam zapovedio učinićemo, i ići ćemo svuda kud nas pošlješ.
17 Slušaćemo te kao što smo slušali Mojsija. Samo ti gledaj da Gospod, Bog tvoj bude s tobom kao što je bio s Mojsijem!
18 Svaki čovek koji bi se bunio protiv tvojih zapovesti, i koji ne bi poslušao sve što mu ti zapovedi biće kažnjen smrću. Samo budi jak i hrabar!
Glava 2.
[uredi]1 Isus, sin Navinov, posla iz Sitima potajno dve uhode, rekavši im: Idite, izvidite zemlju, a naročito Jerihon. Oni otidoše i dođoše u kuću jedne bludnice, kojoj beše ime Rava, i legoše onde.
2 Kralju Jerihonskome bi javljeno: Evo, neki ljudi od sinova Izrailjevih dođoše noćas ovamo da uhode zemlju.
3 Kralj Jerihonski poruči Ravi: Učini da iziđu ljudi koji su k tebi došli, koji su u tvoju kuću ušli; jer su oni došli da uhode svu zemlju.
4 Žena uze ona dva čoveka i sakri ih, i reče: Istina je da su ljudi došli k meni, ali ja nisam znala odakle su;
5 i kako su noću vrata imala da se zatvore, ljudi su izišli; ne znam kuda su se uputili; požurite, stići ćete ih.
6 Ona ih beše izvela na krov i sakrila pod lan netrven, koji beše razastrla po krovu.
7 Ljudi pođoše za njima u poteru putem koji ide ka brdima Jordana, i kad oni iziđoše zatvoriše se vrata.
8 Pre no što su uhode legli, Rava dođe k njima na krov
9 i reče im: Gospod vam je, znam, dao ovu zemlju. Strah nas popade od vas, te su se prepali od vas svi stanovnici ove zemlje,
10 jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad iziđoste iz Egipta i što ste učinili od dva kralja Amorejska preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste.
11 Kad to čusmo izgubismo hrabrost i duh je naš klonuo pred vama, jer je Gospod, Bog vaš, Bog i gore na nebu i dole na zemlji.
12 A sad, molim vas, zakunite mi se Gospodom da ćete prema domu oca moga imati onu samilost koju sam ja prema vama imala.
13 Dajte mi obećanje da ćete sačuvati život ocu mome i materi mojoj, braći mojoj i sestrama mojim, i svima njihovim, i da ćete nas izbaviti od smrti.
14 Ljudi joj odgovoriše: Mi smo spremni da izginemo za vas, ako ne izdate ono što se na nas odnosi; a kad nam Gospod da ovu zemlju postupaćemo s tobom milostivo i verno.
15 Ona ih spusti konopcem kroz prozor, jer kuša njezina beše na zidu gradskome.
16 Ona im reče: Idite prema gori, da ne naiđe na vas potera; ostanite tu tri dana sakriveni, dok se potera ne vrati, a posle idite svojim putem.
17 Ljudi joj rekoše: Evo kako ćemo ispuniti zakletvu kojom si nas oklela.
18 Kad mi uđemo u zemlju, zaveži ovu uzicu konca grimiznoga na prozor kroz koji si nas spustila i pozovi kod sebe u kuću oca svoga, mater svoju, braću svoju i sav dom oca svoga.
19 Ako bi tada neko od njih izlazio iz kuće tvoje, krv će njegova na njegovu glavu pasti i mi ćemo ostati pravedni, ali ako se digne ruka na nekoga od onih koji budu s tobom u kući tvojoj, krv će njegova pasti na naše glave.
20 A ako razglasiš ono što se odnosi na nas, tad ćemo mi biti prosti od tvoje zakletve, kojom si nas oklela.
21 Ona odgovori: Neka bude po vašim rečima. Ona se oprosti s njima i oni otidoše. I ona sveza uzicu grimiznu na prozor.
22 Oni otidoše i dođoše na goru, gde ostaše tri dana, dokle se ne vrati potera. Potera ih traži po svim putevima, ali ih ne nađe.
23 Ta se dva čoveka vratiše, siđoše s gore i pređoše preko Jordana. Dođoše k Isusu, sinu Navinovu, i pripovediše mu sve što im se beše dogodilo.
24 Oni rekoše Isusu: Zaista nam je Gospod dao u ruke svu ovu zemlju, i svi stanovnici njeni drhću od straha od nas.
Glava 3.
[uredi]1 Isus usta rano i krenu se iz Sitima sa svim sinovima Izrailjevim. Stigoše do Jordana i noćiše onde, ali ne pređoše preko njega.
2 Posle tri dana prođoše vođe kroz logor
3 i dadoše narodu ovu zapovest: Kad vidite sveštenike Levite, da nose kovčeg saveza Gospoda, Boga svoga, vi ćete se krenuti s mesta na kome se nalazite, i ići ćete za njim.
4 Ali između vas i njega treba da ostane razdaljina od dve hiljade lakata: Ne približujte mu se. On će vam pokazati put kojim će trebati da idete, jer vi niste još nikad ili ovim putem.
5 Isus reče narodu: Osveštajte se, jer će cytra Gospod činit čudesa među vama.
6 I Isus reče sveštenicima: Nosite kovčeg saveza i idite pred narodom. Oni uzeše kovčeg saveza i pođoše pred narodom.
7 Gospod reče Isusu: Danas ću početi da te uzvisujem pred svim Izrailjem, da poznaju da ćy biti s tobom kao što sam bio s Mojsijem.
8 Daćeš ovu zapovest sveštenicima koji nose kovčeg saveza: Kad dođete na obalu vode Jordanske, staćete u Jordanu.
9 Isus reče sinovima Izrailjevim: Pristupite ovamo i čujte reči Gospoda, Boga svoga.
10 Isus reče: Po ovome ćete poznati da je Bog živi usred vas, i da će odagnati ispred vas Hananeje, Heteje, Jeveje, Ferezeje, Gergeceje, Amoreje i Jevuseje:
11 Evo kovčeg saveza Gospoda cele zemlje proći će pred vama preko Jordana.
12 Izberite sad dvanest ljudi iz plemena Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakoga plemena.
13 I čim sveštenici koji nose kovčeg saveza Gospoda, Gospoda cele zemlje, stanu nogama sovjim u vodi Jordanskoj, voda će se u Jordanu prekinuti, voda koja teče ozgo, i staće u gomilu.
14 Narod iziđe iz šatora svojih da pređe preko Jordana, i sveštenici koji nošahu kovčeg saveza pođoše pred narodom.
15 Kad sveštenici koji nošahu kovčeg dođoše do Jordana i okvasiše noge svoje na obali vode (a Jordan se izliva preko bregova svojih za celo vreme žetve),
16 ustavi se voda što tecijaše ozgo i stade u jednu gomilu, na velikoj daljini, kod grada Adama koji je kraj Zaretana; a voda koja tecijaše dole u more kraj polja u more Slano, oteče sasvim. Narod prođe prekoputa od Jerihona.
17 Sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjega zastaše na suhu usred Jordana, dok sav Izrailj koji je išao po suhu ne pređe preko Jordana.
Glava 4.
[uredi]1 Pošto sav narod pređe preko Jordana, Gospod reče Isusu:
2 Uzmite iz naroda dvanaest ljudi, po jednog čoveka iz svakoga plemena,
3 i dajte im ovu zapovest: Uzmite odavde, iz sredine Jordana, s mesta gde stoje nogama svojim sveštenici, dvanaest kamenova, koje ćete sa sobom nositi i postaviti onde gde ćete noćas noćiti.
4 Isus pozva dvanaest ljudi koje izabra između sinova Izrailjevih, po jednog čoveka iz svakoga plemena,
5 i reče im: Idite pred kovčeg Gospoda, Boga svoga, usred Jordana, i uzmite svaki po jedan kamen na rame, prema broju plemena sinova Izrailjevih,
6 da vam to bude znamenje među vama. Kad vas jednoga dana sinovi vaši zapitaju: Šta vam znače ti kamenovi?,
7 vi ćete im reći: Voda se Jordanska isprekida pred kovčegom saveza Gospodnjeg kad prelažaše preko Jordana, voda se Jordanska prekinu, i ovi su kamenovi večiti spomen sinovima Izrailjevim.
8 Sinovi Izrailjevi učiniše kako im Isus zapovedi. Oni uzeše dvanaest kamenova isred Jordana kao što Gospod beše rekao Isusu, prema broju plemena Izrailjevih; odnesoše ih sa sobom i postaviše ih onde gde su imali da prenoće.
9 Isus postavi takođe dvanaest kamenova usred Jordana na mestu gde behu stajali nogama svojim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza; i ti kamenovi ostaše oңde do danas.
10 Sveštenici koji nošahu kovčeg ostaše usred Jordana sve dokle se ne izvrši sve ono što Gospod beše zapovedio Isusu da kaže narodu, sasvim onako kao što Mojsije beše zapovedio Isusu. I narod pohita da pređe.
11 Kad već sav narod pređe, onda pređoše i kovčeg Gospodnji i sveštenici ispred naroda.
12 Pređoše sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijina, pređoše pod oružjem pred sinovima Izrailjevim, kao što im beše kazao Mojsije.
13 Oko četrdeset hiljada naoružanih ljudi, spremnih za boj pređoše preko Jordana u Jerihonsku ravnicu.
14 Tog dana uzvisi Gospod Isusa pred očima celog Izrailj i oni ga se bojaše kao što su se bojali Mojsija, celog veka njegova.
15 Gospod reče Isusu:
16 Zapovedi sveštenicima koji nose kovčeg svedočantva da iziđu iz Jordana.
17 Isus dade sveštenicima ovu zapovest: Iziđite iz Jordana.
18 Čim sveštenici koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjeg iziđoše iz Jordana i stadoše na kopno nogom svojom, odmah se voda u Jordanu povrati na svoje mesto i poteče kao i pre povrh svih bregova njegovih.
19 Narod iziđe iz Jordana desetog dana prvoga meseca, i ulogori se u Galgalu, na istočnom kraju Jerihona.
20 Isus postavi u Galgalu onih dvanaest kamenova koje iznesoše iz Jordana,
21 i on reče sinovima Izrailjevim: Kad jednog dana sinovi vaši zapitaju oceve svoje: Šta vam znače ti kamenovi,
22 tad naučite sinove svoje, i recite im:Suhim pređe Izrailj preko ovoga Jordana.
23 Jer Gospod, Bog vaš, osuši Jordan pred vama dokle vi pređoste, kao što Gospod, Bog vaš, beše učinio od Crvenoga mora, koje osuši pred nama dokle pređomo,
24 da bi svi narodi na zemlji poznali da je ruka Gospoda moćna i da biste se vi svagda bojali Gospoda, Boga svoga.
Glava 5.
[uredi]1 Kad svi kraljevi Amorejski sa zapadne strane Jordana i svi kraljevi Hananski pokraj mora saznaše da je Gospod osušio Jordan pred sinovima Izrailьevim, dokle ne pređoše, izgubiše svu hrabrost, i zaprepastiše se gledajući sinove Izrailьeve.
2 U to vreme Gospod reče Isusu: Načini kamene noževe i obreži opet sinove Izrailjeve, po drugi put.
3 Isus načini kamene noževe i obreza sinove Izrailjeve na bregu Aralotu.
4 A evo zašto ih Isus obreza: Sav narod koji beše izišao iz Egipta, svi muški, svi ratnici, behu pomrli u pustinji na putu posle izlaska njihovog iz Egipta.
5 Ceo taj narod koji iziđe iz Egipta beše obrezan; ali ceo narod koji se beše rodio u pustinji, na putu, posle izlaska iz Egipta, ne bi obrezan.
6 Jer sinovi Izrailjevi bejahu išli četrdeset godina po pustinji dok ne pomre ceo narod ratnika koji beše izišao iz Egipta i koji ne beše slušao glasa Gospodnjega. Gospod im se zakle da im neće dati da vide zemlju za koju se beše zakleo ocima njihovim da će im je dati zemlju u kojoj teče mleko i med.
7 Na mesto njihovo on podiže sinove njihove, i Isus ih obreza, jer bejahu neobrezani, jer ne behu obrezani na putu.
8 Kad se ceo narod obreza, ostaše na svom mestu u logoru dokle ne ozdraviše.
9 Gospod reče Isusu: Danas skidoh s vas sramotu egipatsku. Ono se mesto prozva Galgal do današnjeg dana.
10 Sinovi Izrailjevi ostaše u logoru u Galgalu, i oni slaviše pashu četrnaestoga dana onog meseca, u veče, u Jerihonskoj ravnici.
11 Sutradan posle pashe jedoše od žita one zemlje, hlebove beskvasne i zrna pržena; jedoše to tog istog dana.
12 Sutradan pošto jedoše žita one zemlje presta mana, i već više ne imaše mane sinovi Izrailjevi, nego jedoše one godine od roda zemlje Hananske.
13 Kad Isus bejaše kod Jerihona, podiže oči svoje i pogleda. I gle, prema njemu stajaše jedan čovek s golim mačem u ruci. Isus pristupi k njemu i reče mu: Jesi li od naših ili od naših neprijatelja?
14 On odgovori: Ne, nego sam ja vojvoda vojske Gospodnje sada dođoh. Isus pade licem na zemlju, pokloni se i reče mu: Šta zapoveda Gospodar moj sluzi svome? I vojvoda vojske Gospodnje reče Isusu:
15 Izuj obuću s nogu svojim jer je mesto na kome stojiš sveto. I Isus učini tako.
Glava 6.
[uredi]1 Jerihon bejaše zatvoren i utvrđen pred sinovima Izrailjevim. Niko ne izlažaše niti ko ulažaše.
2 Gospod reče Isusu: Eto predajem ti u ruke Jerihon i kralja njegovoga i hrabre ratnike njegove.
3 Obiđite oko grada, svi vi ratnici idite jedan put okolo grada. Tako ćeš učiniti šest dana.
4 Sedam sveštenika nosiće sedam truba glasnih pred kovčegom; sedmoga dana obići ćete okolo grada sedam puta i sveštenici će trubiti u trube.
5 Čim zatrube trube glasne, čim čujete glas od truba, povikaće ceo narod iz glasa. Tad će zidovi gradski popadati i narod će ulaziti, svaki preda se.
6 Isus, sin Navinov, pozva sveštenike i reče im. Uzmite kovčeg saveza, a sedam sveštenika neka nose sedam glasnih truba pred kovčegom Gospodnjim.
7 A narodu reče: Idite i obiđite okolo grada, a ratnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim.
8 Pošto Isus govori narodu, krenuše se sedam sveštenika koji nošahu sedam glasnih truba pred Gospodom i zatrubiše u trube. Kovčeg saveza Gospodnjega pođe za njima.
9 Ratnici iđahu pred sveštenicima koji trubljahu u trube, a ostali iđahu za kovčegom. Idući trubljahu u trube.
10 Isus dade narodu ovu zapovest. Ne vičite, da vam se ne čuje glas, ni jedna reč da ne iziđe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite! Tada ćete vikati.
11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji jedan put okolo grada; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru.
12 Sutradan Isus usta rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji.
13 Sedam sveštenika koji nošahu sedam truba glasnih iđahu pred kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube. Ratnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim. Idući trubljahu u trube.
14 Prođoše okolo grada jedanput drugoga dana; pa se vratiše u logor. Tako učiniše šest dana.
15 Sedmoga dana ustaše u zoru i prođoše okolo grada isto onako sedam puta; samo toga dana prođoše okolo grada sedam puta.
16 Pri sedmom ophodu, a dok sveštenici trubljahu u trube, Isus reče narodu: Vičite, jer vam Gospod predade grad!
17 Grad da se uništi u ime Gospodnje, i što je god u nemu; samo će ostati u životu Rava, bludnica, i svi koju budu kod nje u kući, jer ona sakri glasnike koje bejasmo poslali.
18 Samo se čuvajte od prokletih stvari, jer ako što uzmete od onoga što imate da uništite, navući ćete prokletstvo i pometnju na logor Izrailjev.
19 Sve srebro i zlato i posuđe od bakra i od gvožđa biće posvećeno Gospodu i ući će u riznicu Gospodnju.
20 Narod stade vikati, i zatrubiše trube. Čim to narod ču glas truba, zavika iz glasa i zidovi popadoše, i narod uđe u grad svaki preda se Uzeše grad,
21 i pobiše kao prokleto oštricom mača sve što beše u gradu, ljude i žene, decu i i starce, pa i volove i ovce i magarce.
22 Isus reče onoj dvojici koji uhodiše zemlju: Idite u kuću one žene bludnice, i izvedite nju i sve njezine, kao što ste joj se zakleli.
23 Oni mladi ljudi, uhode, uđoše i izvedoše Ravy, oca njezina, majku njezinu, braću njezinu i sve ostale njezine, izvedoše sav rod njezin, i otaviše ih izvan logora Izrailjeva.
24 Spalile grad i sve što beše u njemu, samo srebro, zlato i posuđe od bakra i od gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjega.
25 Isus ostavi u životu Ravu, bludnicu, dom ona njezina i sve njezine, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri glasnike koje Isus posla da uhode Jerihon.
26 Tada Isus izreče kletvu govoreći: proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da prezida ovaj grad Jerihon! On će mu temelje po cenu svog prvenca nazidati i vrata mu po cenu mezimčeta svoga postaviti.
27 Gospod bi s Isusom i ime se njegovo razglasi po svoj zemlji.
Glava 7.
[uredi]1 Sinovi Izrailjevi ogrešiše se o zabranu. Ahan, sin Harmije, sina Zavdije, sina Zarina, od plemena Judina, uze od zaprečenih stvari. I gnev Gospodnji se raspali na sinove Izrailjeve.
2 Isus posla iz Jerihona ljude u Gaj, koji je blizu Vet-Avena, s istoka od Vetilja. On im reče: Idite i uhodite zemlju. I ti ljudi otidoše i uhodiše Gaj.
3 Oni se zatim vratiše k Isusu i rekoše mu: Nije potrebno da se krene ceo narod; dosta će biti dve do tri hiljade ljudi da tučemo Gaj; nemoj truditi ceo narod jer ih je malo.
4 Oko tri hiljade krenuše se, ali pobegoše od Gajana.
5 Gajani im posekoše do trideset i šest ljudi, goniše ih do vrata do Sivarima, i tukaše ih na nizbrdici. Narod se zaprepasti i izgubi hrabrost.
6 Isus razdre haljine svoje i pade licem na zemlju pred kovčegom Gospodnjim, i osta tako do večera, on i starešine Izrailjeve, i posuše se s prahom po glavi.
7 Isus reče: Gospode, Bože, zašto prevede ovaj narod preko Jordana, da nas predaš u ruke Amorejaca, da nas pobiju? Oh, da smo ostali preko Jordana!
8 Jaoh, Gospode, šta da kažem pošto Izrailj okrenu leđa pred neprijateljima svojim?
9 Čuće Hananeji i svi stanovnici te zemlje, i sleći će se oko nas i istrebiće ime naše iz zemlje; i šta ćeš ti učiniti za veliko ime svoje?
10 Gospod reče Isusu: Ustani! Zašto ostaješ tako licem na zemlji?
11 Izrailj je zgrešio; prestupiše savez moj koji sam im ja propisao, jer uzeše od zaprečenih stvari, ukradoše i zatajiše, i metnuše ih među svoje stvari.
12 Zato sinovi Izrailjevi ne mogu odoleti neprijateljima svojim, okrenuće leđa pred neprijateljima svojim, jer su pod zaprekom; ja neću više biti s vama, ako ne odstranite zapreku od sebe.
13 Ustani, osveštaj narod. Reci: Osveštajte se za sutra, jer ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: Zapreka je usred tebe Izrailju; ti nećeš moći odoleti neprijateljima svojim dokle ne odstranite zapreku od sebe.
14 Pristupićete u jutro po plemenima svojim, i koje pleme označi Gospod ono će pristupiti po porodicama svojim, i koju porodicu označi Gospod, ona će pristupiti po domovima svojim, i koji dom označi Gospod, pristupiće ljudi iz njega jedan po jedan.
15 Ko se nađe da je pod zaprekom spaliće se ognjem on i sve što je njegovo, jer prestupi savez Gospodnji i učini zlodelo u Izrailju.
16 Isus usta rano i naredi da Izrailj pristupi po plemenima svojim; i označi se pleme Judino.
17 Naredi da pristupe porodice Judine i znači se porodica Zarina. Naredi da pristupi porodica Zarina, svaki domaćin jedan po jedan i označi se Zavdija.
18 Naredi da pristupi njegov dom, svaki čovek jedan po jedan i označi se Ahan, sin Harmije, sina Zavdije, sina Zarina, od plemena Judina.
19 Isus reče Ahanu: Sine, daj hvalu Gospodu, Bogu Izrailjevom, i podaj mu počast. Kaži mi šta si učinio, nemoj tajiti od mene.
20 Ahan odgovori Isusu, i reče: Istina je, sagreših Gospodu, Bogu Izrailjevom, i evo šta učinih:
21 Videh u plenu jedan lep plašt Vavilonski, i dvesta sikli srebra i jednu šipku zlata od pedeset sikli, pa se polakomih i uzeh; sve je to zakopano u zemlju usred mog šatora, srebro je ozdo.
22 Isus posla ljude koji otrčaše u šator, i gle, sve beše zakopano u šatoru njegovom, i srebro ozdo.
23 Oni uzeše to iz šatora i donesoše k Isusu i svim sinovima Izrailjevim i metnuše pred Gospoda.
24 Isus i sav Izrailj s nim uzeše Ahana, sina Zarina, srebro, plašt i šipku zlata, i sinove njegove i kćeri njegove, volove njegove, magarce njegove i ovce njegove, šator njegov i sve što beše negovo i izvedoše u dolinu Axop.
25 Isus reče: Zašto si nas smeo? Gospod će danas tebe da smete. I ceo ga Izrailj zasu kamenjem. Popališe ih ognjem i zasuše ih kamenjem,
26 i podigoše na nj veliku gomilu kamenja, koja i dandanas postoji. Gospod se povrati od žestine gneva svoga. Zbog tog događaja ove se ono mesto dolina Ahor još i danas.
Glava 8.
[uredi]1 Gospod reče Isusu. Ne boj se i ne plaši se! Uzmi sa sobom sve ratnike, pa ustani i udari na Gaj. Evo predajem ti u ruke u ruke kralja Gajskoga i narod njegov, grad njegov i zemlju njegovu.
2 Učinićeš s Gajem i s kraljem njegovim kao što si učinio s Jerihonom i njegovim kraljem, ali plen iz njega i stoku negovu razrabićere za ce. Namesti zasedu iza grada.
3 Isus usta sa svim ratnicima da udari na Gaj. Izabra trideset hiljada junaka koje uputi noću,
4 i dade im ovu zapovest: Slušajte, vi ćete biti u zasedi iza grada, ne udaljujte se mnogo od grada, i držite se spremni.
5 Ja i sav narod koji je sa mnom primaknućemo se ka gradu. A kad oni iziđu na nas kao i prvi put, mi ćemo okrenuti u begstvo ispred njih.
6 Oni će nas goniti dokle ih ne namamimo daleko do grada, jer će reći: Beže ispred nas kao i prvi put! I mi ćemo bežati ispred njih.
7 Tad ćete vi izići iz zasede i zauzećete grad, i Gospod, Bog vaš, predaće ga u vaše ruke.
8 Kad zauzmete grad, zapalićete ga. Tako vam zapovedam.
9 Isus ih otpremi i oni otidoše u zasedu, i stadoše između Vetilja i Gaja, zapadno od Gaja. Isus prenoći onu noć s narodom.
10 Sutradan Isus usta rano i prebroji narod, pa na čelu naroda pođe na Gaj, on i starešine Izrailjeve.
11 Svi ratnici koji bejahu s njim krenuše se, dođoše prema gradu i ulogoriщe se severno od Gaja. Između njih i Gaja prostiraše se dolina.
12 Isus uze oko pet hiljada ljudi i namesti ih u zasedu između Vetiъa i Gaja, zapadno od grada.
13 Kad se sav narod namesti severno od grada, a zaseda zapadno od grada, Isus iziđe onu noć usred doline.
14 Kad to vide kralj Gajski, ljudi Gajani, pohitaše i uraniše pred Izrailja u boj. Kralj i sav narod njegov uputi se ka određenom mestu u ravnici, a on nije znao da je iza grada za njim postavljena zaseda.
15 Isus i sav Izrailj činiše se kao da su pobeđeni i nagoše bežati ka pustinji.
16 Tad se skupi ceo narod što bejaše u gradu, da ih tera. I oni teraše Isusa i behu namamljeni daleko od grada.
17 Nije bilo nikoga u Gaju i u Vetilju da ne pođe na Izrailja. Ostaviše grad otvoren i terahu Izrailja.
18 Gospod reče Isusu: Digni koplje koje imaš u ruci prema Gaju, jer ću ti ga predati u ruke. I Isus podiže prema gradu koplje koje je imao u ruci.
19 Čim on podiže ruku svoju, ona što bejahu u zasedi odmah ustaše sa svog mesta, potrčaše i uđoše u grad i uzeše ga i požuriše da ga zapale.
20 Kad se Gajani obazreše videše dim koji se iz grada do neba dizaše, i ne mogoše se spasti ni na koju stranu. Narod koji bežaše u pustinju okrenu se i udari na one koji ga terahu;
21 jer Isus i sav Izrailj, videvši da je zaseda njihova uzela grad i da se diže dim iz grada, vratiše se i udariše na Gajane.
22 Oni iz grada iziđoše pred njih, i Gajani behu od svih strana okoljeni od Izrailjaca, koji ih pobiše tako da ni jedan ne osta živ, niti uteče.
23 Kralja Gajskoga uhvatiše živa i dovedoše k Isusu.
24 Kad Izrailjci pobiše sve Gajane u polju, u pustinji, kuda ih oni goniše, i ovi padoše svi od oštrice mača, te se istrebiše, ceo Izrailj se vrati u Gaj i oštricom mača iseče sve što još bejaše u njemu.
25 Tog dana izgibe dvanaest hiljada ljudi i žena, samih Gajana.
26 Isus ne spusti ruku svoju koju beše podigao s kopljem, dokle se ne pobiše svi stanovnici Gajski.
27 Samo Izrailj ostavi za sebe stoku i sav plen iz grada, kao što Gospod beše zapovedio Isusu.
28 Isus spali grad i obrati ga u razvaline večne i u pustoš koja još danas postoji.
29 Kralja Gajskog dade obesiti na drvo i ostavi ga do večera. O zahodu sunčanom Isus zapovedi da se leš njegov skine s drveta; baciše ga pred gradska vrata, i nabaciše na njega veliku gomilu kamenja, koja i danas postoji.
30 Tada Isus načini oltar Gospodu, Bogu Izrailjevu, na gori Evalu,
31 kao što beše zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji, sinovima Izrailjevim, kao što je pisano u knjizi zakona Mojsijeva, oltar od gruboga kamenja preko koga nije prevučeno gvožđe. Na tom oltaru prinesoše Gospodu žrtve paljenice i žrtve zahvalnice.
32 I Isus prepisa onde na kamenu zakon koji Mojsije beše napisao pred sinovima Izrailjevim.
33 Sav Izrailj, starešine njegove, vođi i sudije njegove, stadoše s obe strane kovčega, prema sveštenicima, Levitima, koji nošahu kovčeg saveza Gospodnjega. I stranac i sin Izrailjev bejaše tu, polovina prema gori Garizinu, a polovina prema gori Evalu, prema zapovesti koju beše dao Mojsije, sluga Gospodnji, da se blagoslovi narod Izrailjev.
34 Isus pročita zatim sve reči zakona, blagoslove i prokletstva, kao što stoji pisano u knjizi zakona.
35 Ne bi nijedne reči od svega što je Mojsije napisao, koju Isus ne pročita pred celim zborom Izrailjevim, i pred ženama i decom i strancima koji bejahu među njima.
Glava 9.
[uredi]1 Kad za te događaje čuše svi kraljevi koji bejaxy s ove strane Jordana, po brdima i po dolinama i uzduž obala velikoga mora, sve do Livana, Heteji i Amoreji, Hananeji, Ferezeji, Jeveji i Jevuseji,
2 skupiše se svi da se zajedno bore s Isusom i s Izrailjem.
3 Stanovnici Gavaona, čuvši šta Isus učini od Jerihona i od Gaja,
4 zamisliše i oni jedno lukavstvo. Oni se krenuše na put uzevši hranu za put. Uzeše stare torbe na svoje magarce i stare mehove vinske, poderane i iskrpljene,
5 staru i iskrpljenu obuću na noge svoje i stare haljine na se; i sav hleb koji behu poneli na put beše suh i plesniv.
6 Oni pođoše k Isusu u logor u Talgal, i rekoše njemu i svima Izrailjcima: Mi dolazimo iz daleke zemlje, a vi učinite savez s nama.
7 Ljudi Izrailjci odgovoriše tim Jevejima: Može biti da vi sedite usred nas, pa kako da učinimo savez s vama?
8 Oni rekoše Isusu: Mi smo sluge tvoje. A Isus im reče: ko ste vi i od kuda dolazite?
9 Oni mu odgovoriše: Sluge tvoje dolaze iz zemlje vrlo daleke čuvši za ime Gospoda, Boga tvoga. Jer čusmo govoriti o slavi njegovoj, i o svemu što je učinio u Egiptu,
10 i o svemu što je učinio dvojici kraljeva Amorejskih, s one strane Jordana, Sionu kralju Esavonskom i Ogu kralju Vasanckome koji bejaše u Astarotu.
11 Starešine naše i svi stanovnici naše zemlje rekoše nam: Uzmite hranu na put, idite im u susret i recite im: Mi smo sluge vaše, i sad učinite savez s nama.
12 Evo hleba našega, još je vruć bio kad smo od kuća svojih krenuli da k vama idemo, a sad je već suh i mrvi se.
13 A ovi mehovi koji su novi bili kad smo ih nalili eto su se već poderali, a i odeća i obuća naša istroši se od dalekoga puta.
14 Ljudi Izrailjci uzeše od hrane njihove, a ne upitaše Gospoda.
15 Isus učini mir s njima i sklopi s njima savez po kome su se oni imali ostaviti u životu; i zakleše im se poglavice zbora.
16 Tri dana posle zaključenja tog saveza, sinovi Izrailjevi saznaše da su im oni susedi i da žive usred njih.
17 Jer sinovi Izrailjevi krenuše i posle tri dana stigoše u njihove gradove. Njihovi gradovi bejahu: Gavaon, Kefira, Verot i Kirijat-Jarim.
18 Sinovi Izrailjevi, ih ne pobiše, jer im se poglavice zbora bejahu zakleli Gospodom, Bogom Izrailjevim. Ali sav zbor vikaše na poglavice.
19 I sve poglavice rekoše svemu zboru: Mi smo im se zakleli Gospodom, Bogom Izrailjevim; zato sad ne možemo dirati u njih.
20 Evo kako ćete postupati sa njima: Ostavićemo ih u životu, da ne dođe gnev na nas zbog zakletve kojom im se zaklesmo.
21 Ostaće u životu, rekoše im poglavice. Ali oni behu upotrebljeni za seču drva i za crpanje vode za ceo zbor, kao što im poglavice behu kazale.
22 Isus ih pozva i reče im: Zašto nas prevariste govoreći: Mi smo vrlo daleko od vas, kad živite usred nas?
23 Sad ste vi prokleti i nećete nikad prestati biti robovi, seći drva i crpeti vodu za dom Boga moga.
24 Oni odgovoriše Isusu i rekoše: Javljeno je slugama tvojim da je Gospod, Bog tvoj, zapovedio Mojsiju, sluzi svome, da vam da svu ovu zemlju i da istrebi sve stanovnike ove zemlje ispred vas. Zato se mnogo pobojasmo od vas za život svoj, i učinismo tako.
25 A sad eto smo u tvojim rukama; radi s nama onako kako nađeš da je dobro i pravo da činiš.
26 Isus postupi s njima kao što je bilo već rešeno; on ih izbavi od ruku sinova Izrailjevih, koji ih ne pobiše,
27 ali ih od tog dana odredi da seku drva i da crpe vodu za zbor i za oltar Gospdonji, na mestu koje Gospod izbere, a to oni i dandanas rade.
Glava 10.
[uredi]1 Adonisedek, kralj Jerusalimski, sazna da je Isus uzeo Gaj i raskopao ga, i da je učinio s Gajem i s njegovim kraljem kao što beše učinio s Jerihonom i s njegovim kraljem, i da su Gavaonjani učinili mir s Izrailjem, i da behu usred njih.
2 On se tada mnogo uplaši; jer Gavaon beše veliki grad, kao kakav kraljevski grad, veći od Gaja, i svi ljudi njegovi bejahu hrabri.
Z Adonisedek, kralj Jerusalimski, poruči Oamu, kralju Hevronskom, Piramu kralju Jarmutskom, Jafiji, kralju Lahiskom i Daviru, kralju Jeglonskom:
4 Hodite k meni i pomozite mi da udarimo na Gavaon, jer je taj grad učinio mir s Isusom i sa sinovima Izrailjevim.
5 Pet kraljeva Amorejskih, kralj Jerusalimski, kralj Hevronski, kralj Jermutski, kralj Lahiski, kralj Jeglonski udružiše se tako i krenuše sa svim oružjem svojim; ulogoriše se kod Gavaona i udariše na njega.
6 Gavaonjani poručiše Isusu u logor u Galgalu: Ne napuštaj sluge svoje; požuri k nama, izbavi nas i pomozi nam, jer se svi kraljevi Amorejski koji nastavaju u gorama udružiše protiv nas.
7 Isus se krenu ih Galgala, on i svi ratnici s njim, i svi hrabri ljudi.
8 Gospod reče Isusu: Ne boj ih se, jer ti ih u ruke predajem; ni jedan se neće pred tobom održati.
9 Isus brzo stiže do njih, pošto je celu noć išao iz Galgala.
10 Gospod ih razbi pred Izrailjem; i Izrailj im zadade veliki poraz kod Gavaona, potera ih putem koji se penje prema Vetoronu, i tera ih do Azike i do Makide.
11 Kako oni bežahu ispred Izrailja i bejahu na nizbrdici od Vetorona, baci Gospod na njih veliko kamenje s neba sve do Azike, i oni izgiboše, više ih izgibe od kamenja gradnoga nego što ih pobiše sinovi Izrailjevi mačem.
12 Tada Isus govori Gospodu, u onaj dan kad Gospod predade Amorejce sinovima Izrailjevim, i reče pred sinovima Izrailjevim: Stani, sunce, pred Gavaonom, i ti, meseče, nad Elonskom dolinom!
13 I stade suše, i ustavi mesec trku svoju, dokle se ne osveti narod neprijateljima svojim. Ne piše li to u knjizi Istinitoga? I gle stale sunce usred neba, i ne naže se ka zapadu skoro ceo dan.
14 Takvoga dana ne bi ni pre ni posle, da Gospod posluša glas čovečji; jer Gospod vojeva za Izrailj.
15 I Isus i sav Izrailj s njim vrati se u logor u Galgal.
16 Onih pet kraljeva utekoše i sakriše se u pećinu kod Makide.
17 Prokazaše ih Isusu, govoreći: Nađe se pet kraljeva sakrivenih u pećini kod Makide.
18 Isus reče: Privalite veliko kamenje na vrata od pećine, i namestite kod nje ljude da ih čuvaju.
19 A vi ne zastanite nego gonite neprijatelje svoje i bijte ostatak njihov; ne dajte im da uđu u gradove svoje, jer vam ih dade u ruke Gospod, Bog vaš.
20 Pošto im Isus i sinovi Izrailjevi zadaše tako veliki poraz te ih sasvim potukoše, oni koji se spasiše utekoše u tvrde gradove,
21 i ceo se narod vrati u miru u logor k Isusu u Makidu, a da niko ne mače ni jezikom svojim na sinove Izrailjeve.
22 Tada Isus reče: Otvorite ulaz od pećine i izvedite k meni onih pet kraljeva iz nje.
23 Oni učiniše tako, i izvedoše k njemu onih pet kraljeva iz pećine; kralja Jerusalimskoga, kralja Hevronskoga, kralja Jarmutskoga, kralja Lahiskoga, kralja Jeglonskoga.
24 Pošto izvedoše te kraljeve k Isusu, Isus sazva sve ljude Izrailjce i reče vojvodama ratnika koji bejahu išli s njim: Približite se, stanite nogama svojim na vratove ovih kraljeva. Oni se približiše i stadoše im na vratove nogama svojim.
25 Isus im reče: Ne bojte se i ne plašite se, budite srčani i hrabri, jer će tako učiniti Gospod svim neprijateljima protiv kojih se vi borite.
26 Posle toga Isus ih udari i pogubi ih, i obesi ih na pet drveta i ostaše obešeni na drvetima do večera.
27 O zahodu sunčanom zapovedi Isus da se skinu s drveta, baciše ih u pećinu u koju se bejahu sakrili, i metnuše veliko kamenje na ulaz od pećine, koje osta onde do danas.
28 Tog istog dana uze Isus Makidu i udari je oštricom mača; i pobi kralja i sve one koji bejahu u njoj, i uništi grad; nikoga ne poštedi, i učini kralju Makidskom kao što beše učinio kralju Jerihonskom.
29 Isus i sav Izrailj s njim krenu se iz Makide na Livnu, i napade Livnu.
30 Gospod predade i nju s kraljem njezinim Izrailju u ruke, i on je udari oštricom mača, nju i sve one koji bejaxy u njoj; ne pusti da izbegne niko, i učini s kraljem njezinim kao što beše učinio s kraljem Jerihonskim.
31 Isus i sav Izrailj s njim krenu se iz Livne na Lahis, ulogori se pred njim i napade ga.
32 Gospod predade Lahis Izrailju u ruke, i on ga udari otricom mača, njega i sve one koji bejahu u njemu, kao što beše učinio s Livnom.
31 Tad stiže Oram, kralj Gezerski, u pomoć Lahisu, ali Isus pobi i njega i narod njegov da ne pobeže ni jedan.
34 Isus i sav Izrailj s njim krenu se iz Lahisa na Jeglon; ulogoriše se pred njim i udariše na nj.
35 Uzeše ga tog istog dana i udariše ga oštricom mača, njega i sve one koji bejahu u njemu. Isus ga tog istog dana uništi sasvim kao što beše učinio s Lahisom.
36 Isus i sav Izrailj s njim krenu iz Jeglona na Hevron i napade ga.
37 Uzeše ga i udariše ga oštricom mača, njega, kralja njegova, i sve gradove njegove i sve one koji bejahu u njima. Isus ne pusti da pobegne niti jedan, kao što beše učinio s Jeglonom, i uništi ga sa svima onima koji se nađoše u njemu.
38 Isus i sav Izrailj s njim krenu se na Davir i napade ga.
39 On ga uze, njega, kralja njegova i sve gradove njegove, oni ih udariše oštricom mača i istrebiše sve one koji se nađoše u njima a da ni jedan ne uteče; Isus učini s Davirom i sa kraljem njegovim, kao što beše učinio s Hevronom i kao što beše učinio s Livnom i s kraljem njezinim.
40 Isus pobedi tako svu zemlju, goru, južnu stranu, ravnice i doline; i porazi sve kraljeve njihove, ne pusti da pobegne ni jedan, i istrebi sve ono što je disalo, kao što beše zapovedio Gospod, Bog Izailjev.
41 Isus ih potuče od Kadis-Varnije do Gaze, potuče svu zemlju Gosensku do Gavaona.
42 Isus uze u isto vreme sve te kraljeve i svu zemlju njihovu, jer Gospod, Bog Izrailjev, vojevaše za Izrailja.
43 I Isus i sav Izrailj s njim vrati se u logor u Galgal.
Glava 11.
[uredi]1 Javin kralj Asorski, čuvši za ove događaje, posla glasnike k Jovavu, kralju Madonskom, ka kralju Simronskom i ka kralju Ahsavskom,
2 ka kraljevima koji bejahu na severu u gorama, u ravnicama južno od Hinerota, u dolini i na Dorskoj visoravni k zapadu,
3 ka Hananejcima na istoku i na zapadu, ka Amorejima, Hetejima, Ferezejima, Jevusejima u gorama i k Jevejima pod Ermonom, u zemlji Mispi.
4 Oni iziđoše, oni i sve vojske njihove, i oni bejahu kao narod koji se ne mogaše izbrojiti, kao god i pesak na obali morskoj; i oni imahu sa sobom veliki broj konja i kola.
5 Svi ti kraljevi odrediše jedno mesto na kome će se sastati i ulogoriše se svi zajedno pored vode Meroma, da udare na Izrailja.
6 Gospod reče Isusu: Ne boj ih se, jer ću ih ja sutra u ovo doba predati pobijene pred Izrailjem. Ispresecaćeš žile konjima njegovim i kola ćeš njihova ognjem spaliti.
7 Isus i svi ratnici njegovi požuriše odmah na njih kod vode Meroma, i udariše na njih.
8 Gospod ih dade u ruke Izrailju, i oni ih razbiše i teraše ih do velikog Sidona, do vode Misrefot i do doline Mispe ka istoku; potukoše ih a da se ne izbavi ni jedan od njih.
9 Isus im učini kao što mu beše zapovedio Gospod; konjima njihovim ispreseca žile, a kola njihova popali ognjem.
10 Na povratku uze Isus u to vreme i Asor, i pobi kralja njegovoga mačem. Asor bejaše jedanput glavni grad svih tih kraljevstva.
11 Oni udariše oštricom mača, i istrebiše sve one koji se u njemu nađoše; ne osta ništa od onoga što disaše, i zapališe Asor.
12 Isus uze i sve gradove onih kraljeva i sve kraljeve njihove i udari ih oštricom mača, i pobi ih, kao što beše zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji.
13 Ali Izrailj ne popali ni jednog od gradova na bregovima, osim samoga Asora, koji spali Isus.
14 Sinovi Izrailjevi ostaviše za sebe sav plen iz tih gradova i stoku; ali pobiše oštricom mača sve ljude dok ih sasvim ne istrebiše, ne ostavivši ništa od onoga što disaše,
15 Isus izvrši ono što Gospod beše zapovedio Mojsiju, sluzi svome, a Mojsije Isusu; on ne propusti ništa od onoga što Gospod beše zapovedio Mojsiju.
16 Tako Isus zauze svu tu zemlju, gore, sav južni kraj, svu zemlju Gosensku, ravnicu i polje, goru Izrailjevu i ravnicu njezinu,
17 od gore Alaka, koja se pruža k Siru, do Val-Gada, u dolini Livanskoj pod gorom Ermonom. On uze i sve njihove kraljeve, zarobi i pogubi ih.
18 Dugo je trajao rat koji je Isus vodio protiv svih tih kraljeva.
19 Ne bi ni jednoga grada koji bi se mirno predao sinovima Izrailjevim, osim Gavaona u kome nastavahu Jeveji; sve oni uzeše borbom.
20 Jer Gospod dopusti da ti narodi otvrdnu u nameri da vode rat s Izrailjem, da bi ih potro i da ne bi imao milosrđa prema njima i da bi ih uništio kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju.
21 U to isto vreme Isus se krenu i istrebi Enakime iz gore Hevrona, iz Davira, iz Anava, iz sve gore Judine i iz sve gore Izrailjeve; Isus ih sasvim istrebi; njih i gradove njihove.
22 Ne osta više Enakima u zemlji sinova Izrailjevih; ostade ih samo u Gazi, u Gatu i u Azotu.
23 Tako Isus zauze svu zemlju, kao što Gospod beše kazao Mojsiju. I Isus je dade u nasleđe Izrailju, svakome prema delu njegovom, po plemenima njihovim. I zemlja opočinu od rata.
Glava 12.
[uredi]1 Ovo su kraljevi koje pobediše sinovi Izrailjevi i čije zemlje oni osvojiše s one strane Jordana prema istoku sunčanom, od potoka Arnona do gore Ermona sa svom istočnom ravnicom:
2 Sion, kralj Amorejski, koji nastavaše u Esevonu i vladaše od Ariora, koji je na potoku Arnonu, i od sredine tog potoka, nad polovinom Galada do potoka Javoka, gde je granica sinova Amonovih;
3 nad ravnicom do Hineretskog mora s istoka i do mora uz ravnicu, mora Slanoga, s Istoka prema Vetsimotu, a na jugu nad podnožjem Fazge.
4 Og, kralj Bacanski, jedini ostatak od Refaja, koji nastavaše u Astarotu i u Edraimu.
5 On vladaše nad gorom Ermonom, nad Salhom, nad celim Vasanom do granice Gesurske i Mahatske, i nad polovinom Galada do granice Siona, kralja Esevonskoga.
6 Njih pobedi Mojsije, sluga Gospodnji, i Mojsije, sluga Gospodnji, dade tu zemlju plemenu Ruvimovom i plemenu Gadovom i polovini plemena Manasijina.
7 Ovo su kraljevi koje pobediše Isus i sinovi Izrailjevi s ove strane Jordana, na zapadu od Val-Gada, u dolini Livanskoj, do gole gore koja se diže prema Siru. Tu zemlju dade Isus plemenima Izrailjevim prema delovima njihovim,
8 u gori, u dolinama, u ravnici, u krajinama, u pustinji i na jugu: zemlju Hetejsku, Amorejsku, Hananejsku, Ferezejsku, Jevejsku i Jevusejsku.
9 Kralj Jerihonski, jedan, kralj Gajski do Vetilja, jedan;
10 kralj Jerusalimski, jedan; kralj Hevronski, jedan;
11 kralj Jarmutski, jedan;
12 kralj Jeglonski, jedan; kralj Gezerski, jedan;
13 kralj Davirski, jedan; kralj Gederski, jedan;
14 kralj Oramski, jedan; kralj Aradski, jedan;
15 kralj od Livne, jedan; kralj Odolamski, jedan;
16 kralj Makidski, jedan; kralj Vetiljski, jedan;
17 kralj Tafuvski, jedan; kralj Eferski, jedan;
18 kralj Afečki, jedan; kralj Saronski, jedan;
19 kralj Madonski, jedan; kralj Asorski, jedan;
20 kralj Šimron-Meronski, jedan; kralj Ahsafski, jedan;
21 kralj Tanaški, jedan, kralj Megidski, jedan;
22 kralj Kedeski, jedan; kralj Jokneamski, kod Karmela, jedan;
23 kralj Dorski, na visoravni Doru, jedan;
24 kralj Teraski, jedan. Svega trideset i jedan kralj.
Glava 13.
[uredi]1 Isus bejaše star i zašao u godine. Gospod mu tada reče: Ti si ostario, zašao si u godine, i ima još mnogo zemlje da se osvoji.
2 Evo zemlje koja je ostala: Sve zemlje Filistejske i sva Gesurska,
3 od Siona koji teče pred Egiptom do Akaronske granice na sever: to je zemlja koja ima da se smatra Hananejska a nju drže pet knezova Filistejskih, onaj od Gaze, onaj od Azota, onaj od Askalona, onaj od Gete i onaj od Akrona, i Aveji;
4 s juga sva zemlja Hananejska i Meara, koja pripada Sidoncima, do Afeka, do granice Amorejske;
5 zemlja Givlejska i ceo Livan k istoku sunčanom, od Val-Gada, pod gorom Ermonom do ulaska u Emat;
6 svi stanovnici te gore, od Livana do vode Misrefota, svi Sidonci. Ja ću ih otepati ispred sinova Izailjevih. Samo ti tu zemlju razdeli kockom Izrailju, kao što sam ti zapovedio;
7 razdeli sad tu zemlju na delove među devet plemena i polovinu plemena Manasijina.
8 Pleme Ruvimovo i pleme Gadovo i druga polovina plemena Manasijina primili su svoje nasleđe, koje im je Mojsije dao na drugoj strani Jordana, na istoku, kao što im to dade Mojsije, sluga Gospodnji:
9 od Apoira na obali potoka Arnona i od grada koji je usred doline, svu Madevsku ravnicu do Devona;
10 sve gradove Siona, kralja Amorejskoga, koji kraljeva u Esevonu do granice sinova Amonovih;
11 Galad, zemlju Gesursku i Mahatsku, svu goru Ermonsku i ceo Vasan do Salhe:
12 celo kraljevstvo Ogovo u Vasanu, koji Og kraljeva u Astarotu i u Edrainu i koji bi jedini ostatak od Rafaha. Mojsije pobedi te kraljeve i istera ih.
13 Ali sinovi Izrailjevi ne isteraše Gesureje i Mahateje, koji ostaše među Izrailjem do danas.
14 Samo plemenu Levijevom ne dade Mojsije nasleđa: žrtve ognjem spaljene pred Gospodom, Bogom Izrailjevim, to je nasleđe njegovo, kao što mu je on to i rekao.
15 Mojsije dade plemenu sinova Ruvimovih delove po porodicama njihovim.
16 Oni dobiše u deo od Apoira na obali potoka Arnona i od grada koji je usred doline, svu ravnicu do Medeve,
17 Esevon sa svim gradovima njegovim u ravnici, Devon, Vamot-Val, Vet-Valmeon,
18 Jasa, Kadimot, Mifat,
19 Kirijatajim, Sivma, Zaret-Sar na gori kod doline,
20 Vet-Fegor, krajeve Fazge, Vet-Jesimot,
21 sve gradove u ravnici i celo kraljevstvo Siona, kralja Amorejskoga, koji kraljeva u Esevonu; Mojsije beše pobedio njega i sve knezove Madijamske, Evija, Rekema, Sura, Ura i Revu, knezove Sionove, koje nastavahu u onoj zemlji.
22 Između onih koje pobiše sinovi Izrailjevi, oni ubiše mačem i vrača Valama, sina Veorova.
23 Zemljama sinova Ruvimovih beše granica Jordan. To je nasleđe sinova Ruvimovih po porodicama njihovim; to su gradovi njihovi i sela njihova.
24 Plemenu Gadovom, sinovima Gadovim, Mojsije beše dao deo po porodicama njihovim.
25 Zemlje njihove bejahu: Jazir i svi gradovi Galadski i polovina zemlje sinova Amonovih do Aroira preko puta Rave,
26 od Esevona do Ramon-Mispe i Vetonima, i od Mahanaima do granice Davirske,
27 a u dolini Vet-Aram, Vet-Himra, Sokot i Safon, ostatak kraljevstva Siona, kralja Esevonskoga, imajući kao granicu Jordan do kraja mora Hinerotskoga s one strane Jordana na istoku.
28 To je nasleđe sinova Gadovih. Po porodicama njihovim; to su gradovi njihovi i sela njihova.
29 Polovini plemena Manasijina, sinovima Manasijinim Mojsije beše dao deo prema porodicama njihovim.
30 Zemlje njihove se prostirahu od Mahanaima i obuhvatahu sav Vasan, celo kraljevstvo Oga, kralja Vasanskoga, i sva sela Jairova u Vasanu šezdeset gradova.
31 Polovina Galada, Astarot i Edrain, gradovi kraljevstva Ogova u Vasanu, dopadoše sinovima Mahira, sina Manasijina, polovina sinova Mahirovih, po porodicama njihovim.
32 To su delovi koje razdeli Mojsije kad beše u Moavskim ravnicama s one strane Jordana prema Jerihonu, na istoku.
33 Plemenu Levijevom ne dade Mojsije nasleđa: Gospod je, Bog Izrailjev, njihovo nasleđe, kao što im je on to rekao.
Glava 14.
[uredi]1 Evo što dobiše u nasleđe sinovi Izrailjevi u zemlji Hananskoj a razdeliše im je sveštenik Eleazar, Isus sin Navinov i poglavice porodica plemena sinova Izrailjevih.
2 Deoba je izvršena kockom, kao što zapovedi Gospod preko Mojsija, među devet plemena i polovinu plemena.
3 Jer Mojsije beše dao nasleđe dvama plemenima i polovini plemena s one strane Jordana; ali Levitima ne beše dao nasleđa među njima.
4 Sinovi Josifovi obrazovahu dva plemena: Manasijino i Jefremovo; a Levitima se ne dade dela u zemlji, osim gradova za boravljenje i predgrađa za stoku njihovu i za blago njihovo.
5 Sinovi Izrailjevi učiniše kao što Gospod beše zapovedio Mojsiju, i podeliše zemlju.
6 Sinovi Judini priđoše Isusu u Galgalu i Halev, sin Jefonijin, Kenezej, reče mu: Ti znaš šta je rekao Gospod Mojsiju, sluzi Božjemu, za me i za te u Kadis-Varniji.
7 Bilo mi je četrdeset godina kad me Mojsije, sluga Gospodnji, posla iz Kadis-Varnije da uhodim zemlju i ja ga izvestih pravim srcem.
8 Braća moja koja behu išla sa mnom obeshrabriše narod, ali se ja držah sasvim Gospoda, Boga svoga.
9 I tog se dana Mosije zakle govoreći: Zemlja po kojoj si hodio nogama svojim dopašće tebi i sinovima tvojim u večno nasleđe, jer si se sasvim držao Gospoda, Boga moga.
10 A sad, eto, sačuva me Gospod u životu, kao što je rekao. Ima četrdeset i pet godina kako reče to Gospod Mojsiju, kad Izrailj iđaše po pustinji, a sad, eto, ima mi danas osamdeset i pet godina.
11 Još sam snažan kao što sam bio kad me je Mojsije slao, snaga mi je i sad onakva kakva je bila onda i za borbu i za izlaženje i za dolaženje.
12 Daj mi dakle ovu goru za koju je Gospod govorio u onaj dan; jer si čuo u onaj dan da su onde Enakimi i gradovi da su veliki i utvrđeni. Gospod će valjda sa mnom biti, i ja ću ih isterati kao što Gospod reče.
13 Isus blagoslovi Haleva, sina Jefonijina i dade mu Hevron u nasleđe.
14 Tako Hevron pripade Halevu, sinu Jefonijinu, Kenezeju, u nasleđe do današnjega dana, jer se on beše sasvim držao Gospoda, Boga Izrailjeva.
15 Hevron se nazivaše pre Kirijat-Arva. Arva bejaše najveći čovek među Enakimima. I zemlja otpočinu od rata.
Glava 15.
[uredi]1 Deo koji dopade sinovima Judinim po porodicama njihovim prostirao se je ka granici Edomskoj do pustinje Sinske, na kraju južne strane.
2 Tako južna granica njihova iđaše od Slanoga mora do rta koji je prema jugu.
3 Otuda iđaše na jug na brdo Akravim prelažaše preko Sina i pružaše se s juga na Kadis-Varna, dopiraše do Hevrona, a otuda iđaše na Adar i savijaše se na Karku;
4 otuda prolažaše kroz Aselmon i izlažaše na potok egipatski i svršavaše kod mora. To vam je južna granica.
5 Istočna granica bejaše Slano more do ušća Jordana.
6 Severna granica polažaše od zaliva morskoga kod ušća Jordana; odatle iđaše na Vet-Oglu i pružaše se od severa do Vet-Arave, a odatle na kamen Voana, sina Ruvimova;
7 odatle se pružaše do Davira ne daleko od doline Ahora, a na sever iđaše na Galgal, prema brdu Adumimskom, na južnoj strani potoka. Prolažaše kraj vode En-Semesa, protežući se do En-Rogila;
8 odatle iđaše preko doline sinova Enomovih, pokraj Jevuseja s juga, a to je Jerusalim, a otuda na vrh gore koja je prema dolini Enomu k zapadu i na kraj doline Refajske k severu;
9 s vrha te gore savijaše se ka izvoru vode Neftojel i izlažaše na gradove u gori Efronu, a odatle se pružaše do Vala, a to je Kirijat-Jarim,
10 od Vala savijaše se k zapadu ka gori Siru i pokraj gore Jarima sa severa, u Hapsalonu, i spuštaše se na Vet-Semes i dolažaše do Tamne.
11 Dalje iđaše pokraj Akarona ka severu, i dopiraše do Sikrona, pa iđaše preko gore Vala i pružaše se do Javnila i izlažaše na more.
12 Zapadna granica bejaše veliko more. To su sa svih strana granice sinova Judinih po porodicama njihovim.
13 Halevu sinu Jefonijinu dade se deo među sinovima Judinim, kao što Gospod beše zapovedio Isusu; njemu se dade Kirijat-Arva, a to je Hevron. Arva je bio otac Enakov.
14 Halev izagna odatle tri sina Enakova: Cecaja, Ahimana i Talmaja, sinove Enakove.
15 Odatle se on krenu na Davirane: Davir se pre zvaše Kirijat-Sefer.
16 Halev reče: Ko napadne i uzme Kirijat-Sefer daću mu svoju kćer Ahsu za ženu.
17 i uze ga Gotonilo, sin Keneza, brata Halevova; i Halev mu dade svoju kćer Ahsu za ženu.
18 Kad ona dođe Gotonilu, nagovori ga da traži od oca njezina da joj da jedno polje. Ona se skide sa svog magarca i Halev joj reče: Šta ti je?
19 Ona odgovori: Daj mi dar, jer si ti meni dao jednu zemlju na jugu; daj mi i izvore vode. I on joj dade izvore gornje i izvore donje.
20 To je nasleđe plemena sinova Judinih po porodicama njihovim.
21 Gradovi u južnom kraju plemena sinova Judinih, na granici Edomskoj bejahu: Kavseil, Eder, Jagur,
22 Kina, Dimona, Adada,
23 Kedes, Asor, Itnan,
24 Zif, Telem, Valot,
25 Asor-Adata, Kiriot-Ecrom, a to je Asor,
26 Amam, Sama, Molada,
27 Asar-Gada, Esmon, Vet-Falet,
28 Asar-Sual, Vir-Saveja, Viziotija,
29 Vala, Im, Asem,
30 Eltolad, Hesil, Orma,
31 Siklag, Madmana, Sansana,
32 Levaot, Sileim, Ajin, Rimon. Svega dvadeset i devet gradova sa selima njihovim.
33 U ravnici: Estaol, Saraja, Asna, Zanoja,
34 En-Ganim, Tafuja, Inam,
35 Jarmut, Odolam, Sohot, Azika,
36 Sagarim, Aditajim, Gedira, Gedirotajim: četrnaest gradova sa selima svojim.
37 Sevan, Adasa, Migdal-Gad,
38 Dilan, Mispa, Jokteil,
39 Lahis, Vaskat, Jeglon,
40 Havon, Lamas, Hitlis,
41 Gedirot, Vet-Dagon, Nama i Makida šesnaest gradova sa selima njihovim.
42 Livna, Eter, Asan,
43 Jefta, Asna, Nesiv,
44 Keila, Ahziv, i Marisa: devet gradova sa selima njihovim.
45 Akaron sa gradovima i selima njegovim;
46 od Akarona do mora sve što je pokraj Azota sa selima njegovim;
47 Azot sa gradovima i selima njegovim, Gaza s gradovima i sa selima njegovim do potoka egipatskoga i do velikoga mora koji obrazuje granicu.
48 U gori: Samir, Jatir, Sohot,
49 Dana, Kirijat-Sana, a to je Davir,
50 Anav, Estemon, Anim,
51 Gosen, Olon i Gilon: jedanaest gradova sa selima njihovim.
52 Arav, Duma, Esan,
53 Janum, Vet-Tafuja, Afeka,
54 Humata, Kirijat-Arva, a to je Hevron i Sior: devet gradova sa selima njihovim.
55 Maon, Karmel, Zir, Juta,
56 Jezrael, Jogdeam, Zanoja,
57 Kajin, Gavaja i Tamna: Deset gradova sa selima njihovim.
58 Alul, Vet-Sur, Gedor,
59 Marat, Vet-Anot i Eltekon: Šest gradova sa selima njihovim.
60 Kirijat-Val, a to je Kirijat-Jarim i Rava: Dva grada sa selima njihovim.
61 U pustinji; Vet-Arava, Midin, Sehaha,
62 Nivsan, i grad soli i Engadija: šest gradova sa selima svojim.
63 Sinovi Judini ne mogoše isterati Jevuseje koji nastavahu u Jerusalimu, i Jevuseji ostadoše sa sinovima Judinim u Jerusalimu do danas.
Glava 16.
[uredi]1 Deo koji dopade sinovima Josifovim prostiraše se od Jordana kod Jerihona, prema Jerihonskim vodama ka istoku. Granica njegova iđaše pored pustinje koja se pruža od Jerihona na goru Vetiljsku;
2 od Vetilja iđaše na Luz do granice Arhijske, do Atarota;
3 zatim se spustašena zapad do granice Jafletske do granice donjeg Vet-Orona i do Gezera, i izlažaše na more.
4 Tu dobiše nasleđe svoje sinovi Josifovi, Manasija i Jefrem.
5 Evo granice sinova Jefremovih po porodicama njihovim. Granica nasleđa njihovoga bejaše na istoku Atarog-Adar do gornjega Vet-Orona.
6 Ona se pružaše na zapad prema Mihmeti ka severu, pa se obrtaše na istok prema Tanat-Silonu i prolažaše u pravcu prema istoku kroz Janohu.
7 Od Janohe silažaše na Atarot i na Narat, dodiravaše Jerihon i pružaše se do Jordana.
8 Od Tafuje iđaše ka istoku do potoka Kane i izlažaše na more. To je nasleđe plemena sinova Jefremovih, po porodicama njihovim.
9 Sinovi Jefremovi imahu takođe u nasleđu sinova Manasijinih i odvojenih gradova sa selima njihovim.
10 Oni ne izagnaše Hananeje koji nastavahu u Gezeru, i Hananeji ostaše među sinovima Jefremovim, do danas, ali je njima nametnuto da im plaćaju danak.
Glava 17.
[uredi]1 Jedan deo dopade i plemenu Manasijinu, jer je Manasija bio prvenac Josifov. Mahiru prvencu Manasijinu, ocu Galadovu, dopade Galad i Vasan, jer je on bio ratnik.
2 Dobiše deo i ostali sinovi Manasijini, po porodicama svojim: sinovi Avijezerovi, sinovi Helekovi, sinovi Azrilovi, sinovi Sihemovi, sinovi Eferovi, sinovi Semidini: To su sinovi Manasije, sina Josifova, po porodicama njihovim.
3 Salpad, sin Efera sina Galada, sina Mahira, sina Manasijina, nije imao sinova, nego kćeri, i ovo su imena kćeri njegovih: Mala, Nuja, Egla, Melha i Tersa.
4 One dođoše pred sveštenika Eleazara i pred Isusa, sina Navinova i pred knezove, i rekoše: Gospod je zapovedio Mojsiju da nam se da nasleđe među braćom našom. I Isus im dade nasleđe među braćom oca njihova po zapovesti Gospodnjoj.
5 Manasiji dopade deset delova, osim zemlje Galadske i Vasanske, koja je s one strane Jordana.
6 Jer kćeri Manasijine dobiše nasleđe među sinovima njegovim, a zemlja Galadska dopade drugim sinovima Manasijinim.
7 Granica Manasijina iđaše od Asira k Mihmeti, koji je blizu Sihema i iđaše u Jamin k stanovnicima En-Tafujskim.
8 Zemlja Tafujska pripadaše sinovima Manasijinim, ali Tafuja na granici Manasijinoj pripadaše sinovima Jefremovim.
9 Odatle silažaše ta granica na potok Kanu, s južne strane tog potoka. Ti gradovi bejahu Jefremovi između gradova Manasijinih. Granica Manasijina sa severne strane potoka izlažaše na more.
10 Zemlja na jugu bila je Jefremova, a na severu Manasijina, a more im je granica; oni se graničahu na severu s Asirom, a na istoku s Isaharom.
11 Manasija je imao u Isaharu i u Asiru: Vet-San sa okolinom njegovom, Ivleam sa okolinom njegovom, Dor sa okolinom njegovom, En-Dor sa okolinom njegovom, Tanah sa okolinom njegovom i Megido sa okolinom njegovom; tri kraja.
12 Sinovi Manasijini ne mogoše uzeti te gradove i Hananeji htedoše da ostanu u toj zemlji.
13 Kad sinovi Izrailjevi postadoše jači, udariše danak na Hananeje, ali ih ne izagnaše.
14 Sinovi Josifovi govoriše Isusu i rekoše: Zašto si nam dao u nasleđe samo jedan deo, samo jednu deonicu kad nas je tako mnogo, a blagoslovio nas je Gospod do sad?
15 Isus im reče: Kad vas je toliko mnogo, idite u šumu i oborite je; napravite sebi mesta u zemlji Ferezejskoj i Refajskoj, kad vam je tesna gora Jefremova.
16 Sinovi Josifovi rekoše: Neće nam biti dosta ova gora; a svi Hananeji koji su u dolini imaju gvozdena kola, pa i oni koji su u Vet-Sanu i u selima njegovim, i oni koji su u dolini Jezraelskoj.
17 Isus reče domu Josifovu, Jefremu i Manasiji: Velik ste vi i silan narod, nećete vi imati samo jednu deonicu;
18 nego ćete vi imati goru, jer je to gora koju ćete vi oboriti, a prolazak za sebe držati, i vi ćete izagnati Hananeje, ako i imaju gvozdena kola, ako i jesu jaki.
Glava 18.
[uredi]1 Sav se zbor sinova Izailjevih sabra u Silom, onde namestiše šator od sastanka, pošto pokoriše zemlju.
2 Još bejaše sedam plemena sinova Izrailjevih kojima ne bi dato nasleđe.
3 Isus reče sinovima Izrailjevim: Dokle ćete oklevati da idete i uzmete zemlju koju vam je dao Gospod, Bog otaca vaših?
4 Izberite između sebe po tri čoveka iz svakoga plemena, pa neka se dignu i prođu zemlju i neka zamisle kako će je podeliti, i onda neka dođu k meni.
5 Oni će je razdeliti na sedam delova; Juda će ostati u svojim granicama na jugu i dom će Josifov ostati u svojim granicama na severu.
6 Vi ćete dakle napraviti osnovu podele na sedam delova i donećete mi je amo, da ovde, pred Gospodom, Bogom našim, bacim kocku za plemena vaša.
7 Ali Leviti neće imati dela među vama, jer je njihovo nasleđe sveštenstvo Gospodnje; a Gad i Ruvim i polovina plemena Manasijina primiše nasleđe svoje s one strane Jordana, ka istoku, koje njima dade Mojsije, sluga Gospodnji.
8 Kad ti ljudi ustadoše da idu, dade im Isus ovu zapovest: Idite prođite zemlju, napravite osnovu deobe pa onda dođite k meni, i ja ću baciti za vas kocku ovde u Silom, pred Gospodom.
9 Ljudi pođoše, prođoše zemlju i sastaviše prema gradovima jednu osnovu deobe koju prepisaše u jednu knjigu, i oni se vratiše k Isusu u logor u Silom.
10 Isus baci kocku za njih u Silomu pred Gospodom i podeli zemlju među sinove Izrailjeve dajući svakome njegov deo.
11 Kocka pade na pleme sinova Venijaminovih, po porodicama njihovim, i deo koji im dopade dođe među granice sinova Judinih i sinova Josifovih.
12 Njihova granica iđaše sa severa od Jordana. Severno ona prolažaše kroz Jerihon pružaše se k zapadu na goru i izlažaše u pustinju Vet-Aven;
13 odatle iđaše do Luza, južno od Luza, a to je Vetilj, i silazaše do Atarot-Adara ispod gore, južno do Vet-Orona donjega.
14 Sa zapada se ona protezaše i savijaše se pokraj mora, južno od gore koja je prema Vet-Oronu na jugu, i izlažaše na Kirijat-Val, a to je Kirijat-Jarim, grad sinova Judinih. To bejaše zapadna strana.
15 Južna strana počinjaše od kraja Kirijat-Jarima. Granica se protezaše k zapadu do izvora vode Neftoje,
16 pa silažaše na kraj gore koja je prema dolini sinova Enomovih, u dolini Rafajskoj na severu, i spuštaše se dolinom Enomovom na južnu stranu Jevusejsku do izvora Rogila.
17 Od severa iđaše na En-Semes, a otuda na Galilot, koji je prema gori Adumimskoj, i silažaše na kamen Voana, sina Ruvimova;
18 otuda iđaše stranom koja je prema Aravi i silažaše na Aravu;
19 zatim iđaše pored Vet-Ogle k severu i udariše u zaliv Slanoga mora sa severne strane do ušća Jordana na jugu. To je bila južna granica.
20 S istočne strane granica bejaše Jordan. To je nasleđe sinova Venijaminovih, po porodicama njihovim, s granicama njihovim unaokolo.
21 Gradovi plemena sinova Venijaminovih, po porodicama njihovim, bejahu: Jerihon, Vet-Ogla, Emek-Kesis,
22 Vet-Arava, Semarajim, Vetilj,
23 Avim, Fara, Ofra,
24 Kefar-Amona, Ofnija i Gava: dvanaest gradova sa selima njihovim.
25 Gavaon, Rama, Virot,
26 Mispa, Hefira, Mosa,
27 Rekem, Jerfail, Tarala,
28 Sela, Elef, Jevus, a to je Jerusalim, Gavat i Kirijat: četrnaest gradova sa selima njihovim. To bi nasleđe sinova Venijaminovih, po porodicama njihovim.
Glava 19.
[uredi]1 Druga kocka pade na Simeona, na pleme sinova Simeonovih, po porodicama njihovim, i njihovo nasleđe osta usred nasleđa sinova Judinih.
2 Njima dopade u nasleđe: Vir-Saveja, Saveja, Molada,
3 Asar-Sual, Vala, Asem,
4 Eltolad, Vetul, Orma,
5 Siklag, Vet-Markavot, Asar-Susa,
6 Vet-Levaot i Saruen: trinaest gradova sa selima njihovim.
7 Ajin, Rimon, Eter i Asan: četiri grada sa selima njihovim;
8 i sva sela u okolini tih gradova do Valat-Vira, a to je Ramat južni. To bi nasleđe sinova Simeonovih, po porodicama njihovim.
9 Nasleđe sinova Simeonovih bi uzeto iz dela sinova Judinih; jer je deo sinova Judinih bio suviše velik za njih, i sinovi Simeonovi dobiše svoj deo usred njihovog nasleđa.
10 Treća kocka pade na sinove Zavulonove, po porodicama njihovim. Granica njihovog nasleđa prostiraše se do Sarida;
11 odatle iđaše pored mora na Maralu i dopiraše do Davaseta i do potoka koji teče pred Jokneami.
12 Od Sarida se okretaše na istok do granice Kislot-Tavorske, iđaše na Davrat i penjaše se na Jafu.
13 Otuda iđaše na istok kroz Gita-Efer, kroz Ita-Kasin i kroz Rimon-Metoar i dopiraše do Neje.
14 Otuda se savijaše k severu na Anaton i izlažaše u dolinu Jeftail.
15 Sem toga: Katat, Nalal, Simron, Idala, Vitlejem: dvanaest gradova sa selima njihovim.
16 To bi nasleđe sinova Zavulonovih, po porodicama njihovim, ti gradovi i sela njihova.
17 Četvrta kocka pade na Isahara, na sinove Isaharove, po porodicama njihovim.
18 Granica njihova prolažaše kroz Jezreel, Kesulot, Sunim,
19 Aferajim, Seon, Anaharat,
20 Ravit, Kision, Aves,
21 Remet, En-Anim, En-Adai, Vet-Fasis.
22 Otuda iđaše na Tavor, na Šahasimu, na Vet-Semes, i udariše u Jordan; šesnaest gradova sa selima njihovim.
23 To bi nasleđe plemena sinova Isaharovih, po porodicama njihovim, ti gradovi i sela njihova.
24 Peta kocka pade na pleme sinova Asirovih, po porodicama njihovim.
25 Granica njihova polažaše kroz Helkat, Alija, Veten, Ahsav,
26 Alameleh, Amad i Miseal i pružaše se zapadno do Karmela i do Sihor-Livnota.
27 Odatle se savijaše k istoku na Vet-Dagon i dopiraše do Zavulona i do doline Jeftaila, severno od Vet-Emeka i Naila i iđaše prema Habulu, na levo,
28 i prema Hevronu, Reovu, Amonu i Kani, do Sidona velikoga.
29 Otuda se savijaše na Ramu, do tvrdoga grada Tira, i na Osu i izlažaše na more preko Ahsivske krajine.
30 Sem toga Ama, Afek i Reov: dvadeset i dva grada sa selima njihovim.
31 To bi nasleđe plemena sinova Asirovih, po porodicama njihovim, ti gradovi i sela njihova.
32 Šesta kocka pade na sinove Neftalimove, po porodicama njihovim.
33 Granica njihova se protezaše od Elafa i od Alona, preko Sananima, Adami-Nekeva i Javnila do Lakuma, i izlažaše na Jordan;
34 zatim se savijaše na zapad kod Aznot-Tavora, odande iđaše na Ukok i dopiraše do Zavulona s juga, do Asira sa zapada i do Jude na Jordanu s istoka.
35 Tvrdi gradovi behu: Sidim, Ser, Amat, Rakat, Hinerot,
36 Adama, Rama, Asor,
37 Kedes, Edrej, En-Asor.
38 Iron, Migdalil, Orem, Vet-Anat i Vet-Semes: devetnaest gradova sa selima njihovim.
39 To bi nasleđe plemena sinova Neftalimovih, po porodicama njihovim, ti gradovi i sela njihova.
40 Sedma kocka pade na pleme sinova Danovih, po porodicama njihovim.
41 Granica nasleđa obuhvataše Sara, Estaol, Ir-Semes,
42 Salavin, Ajalon, Jetla,
43 Elon, Tamnata, Akaron,
44 Eltekon, Giveton, Valat,
45 Jud, Vani-Varak, Gat-Rimon,
46 Me-Jarkon i Rakon sa zemljom prema Jopi.
47 Zemlja sinova Danovih iziđe preko granica svojih. Sinovi Danovi se krenuše i udariše na Lesem; uzeše ga i udariše ga oštricom mača; osvojiše ga i naseliše se u njemu i dadoše mu ime Dan po imenu Dana, oca svoga.
48 To bi nasleđe plemena sinova Danovih, po porodicama njihovim, ti gradovi i sela njihova.
49 Kad svršiše podelu zemlje, po granicama njezinim, sinovi Izrailjevi dadoše Isusu, sinu Navinovu, imanje u svojoj sredini.
50 Prema zapovesti Gospodnjoj, dadoše mu grad koji zaiska, Tamnat-Sarah, u gori Jefremovoj. On prezida grad i nastani se u njemu.
51 To su nasleđa koja sveštenik Eleazar, Isus sin Navinov i poglavice porodica i plemena sinova Izailjevih porazdeliše kockom pred Gospodom u Silomu, na vratima šatora od sastanka. Tako oni svršiše deobu zemlje.
Glava 20.
[uredi]1 Gospod govori Isusu i reče:
2 Govori sinovima Izrailjevim i reci: Odredite gradove utočišta, kao što sam vam to po Mojsiju zapovedio,
3 da u njih uteče ubica koji ubije nekoga nehotice, bez namere, da vam budu utočišta od krvnog osvetnika.
4 Ubica koji uteče u koji od tih gradova staće pred gradska vrata i kazađe starešinama toga grada stvar svoju. Oni će ga primiti k sebi i daće mu mesto da sedi kod njih.
5 Ako ga krvni osvetnik goni, oni mu neće predati ubicu u ruke, jer je on nehotice ubio bližnjega svoga, a da mu pre nije bio neprijatelj.
6 On će ostati u tom gradu dokle ne stane pred zbor na sud, do smrti prvosveštenika koji onda bude. Tada će se ubica vratiti i ići će u svoj grad i svojoj kući, u grad iz koga je utekao.
7 Oni osveštaše Kedes u Galileji, u gori Neftalimovoj, Sihem, u gori Jefremovoj i Kirijat-Arvu, a to je Hevron, u gori Judinoj.
8 A preko Jordana, istočno od Jerihona, odrediše Vosor, u pustinji, u ravnici, u plemenu Ruvimovom, Ramot, u Galadu, u plemenu Gadovom, i Golan, u Vasanu, u plemenu Manasijinu.
9 To su gradovi određeni svim sinovima Izrailjevim, i strancu koji se bavi među njima, da uteče u njih onaj koji ubije nekoga nehotice, da ne pogine od ruke krvnog osvetnika dokle ne stane pred zbor.
Glava 21.
[uredi]1 Poglavice porodica Levitskih dođoše k svešteniku Eleazaru i k Isusu, sinu Navinovom, i k poglavicama porodica u plemenima sinova Izrailjevih.
2 Govoriše im u Silomu, u zemlji Hananskoj, i rekoše: Gospod je zapovedio preko Mojsija da nam se dadu gradovi za stanovanje i predgrađa njihova za stoku našu.
3 Sinovi Izrailjevi dadoše tad Levitima od nasleđa svoga, po zapovesti Gospodnjoj, ove gradove i predgrađa njihova:
4 Baci se kocka za porodice Katove; i Levitima, sinovima sveštenika Arona dopade trinaest gradova od plemena Judina, od plemena Simeonova i od plemena Venijaminova.
5 Ostalim sinovima Katovim dopade deset gradova od porodica plemena Jefremova, od plemena Danova i od polovine plemena Manasijina.
6 Sinovima Girsonovim dopade trinaest gradova od porodica plemena Isaharova, od plemena Asirova, od plemena Neftalimova i od polovine plemena Manasijina u Vasanu.
7 Sinovima Merarijevim dopade po porodicama njihovim dvanaest gradova od plemena Ruvimova, od plemena Gadova i od plemena Zavulonova.
8 Sinovi Izrailjevi dadoše Levitima te gradove i predgrađa njihova kockom, kao što Gospod beše zapovedio po Mojsiji.
9 Od plemena sinova Judinih i od plemena sinova Simeonovih dadoše ove gradove koji se kazuju poimence,
10 a koji dopadoše sinovima Aronovim od porodica Katovih, između sinova Levijevih, za koje pade prva kocka.
11 Njima dopade: Kirijat-Arva, a to je Hevron, u gori Judinoj s predgrađem okolo njega; Arva je otac Enakov.
12 Polje oko toga grada i sela njegova dadoše Halevu, sinu Jefonijinu.
13 Dadoše dakle sinovima sveštenika Arona grad utočišta ubica, Hevron s predgrađem, Livnu s predgrađem,
14 Jatir s predgrađem, Estemoju s predgrađem,
15 Olon s predgrađem; i Davir s predgrađem,
16 Ajin s predgrađem, Jutu s predgrađem i Vet-Semes s predgrađem: devet gradova od ta dva plemena;
17 od plemena Venijaminova Gavaon s predgrađem, Gavaju s predgrađem,
18 Anatot s predgrađem i Almon s predgrađem: četiri grada.
19 Svega gradova sinova sveštenika Arona: trinaest gradova s predgrađima.
20 Levitima iz porodica od drugih Katovih sinova dopadoše gradovi od plemena Jefremova.
21 Dopade im grad utočišta ubica Sihem s predgrađem u gori Jefremovoj, Gezer s predgrađem,
22 Kivsajim s predgrađem, Vet-Oron s predgrađem: četiri grada;
23 od plemena Danova: Eltekon s predgrađem, Giveton s predgrađem,
24 Ajalon s predgrađem, Gat-Rimon s predgrađem: četiri grada;
25 od polovine plemena Manasijina: Tanah s predgrađem i Gat-Rimot s predgrađem: dva grada.
26 Svega dadoše porodicama ostalih Katovih sinova: deset gradova s predgrađima.
27 Sinovima Girsonovim između porodica Levitskih dadoše od polovine plemena Manasijina grad utočišta ubica Golan u Vasanu s podgrađem i Vesteru s predgrađem: dva grada;
28 od plemena Isaharova: Kison s predgrađem, Davrot s predgrađem, 29 Jarmut s predgrađem, En-Ganim s predgrađem: četiri grada;
30 od plemena Asirova: Misal s predgrađem, Avdon s predgrađem,
31 Helkat s predgrađem i Reov s predgrađem: četiri grada;
32 od plemena Neftalimova: grad utočišta ubica Kedes u Galileji s predgrađem, Amot-Dor s predgrađem i Kartan s predgrađem: tri grada.
33 Svega gradova sinova Girsonovih po porodicama njihovim; trinaest gradova s predgrađima.
34 Ostalim Levitima iz porodica sinova Merarijevih dadoše: od plemena Zavulonova: Jokneam s predgrađem, Kartu s predgrađem,
35 Dimnu s predgrađem, Nalol s predgrađem: četiri grada;
36 od plemena Ruvimova: Vosor s predgrađem, Jasu s predgrađem,
37 Kelimot s predgrađem i Mifat s predgrađem: četiri grada;
38 od plemena Gadova: grad utočišta ubica Ramot u Galadu s predgrađem, Mahanajim s predgrađem,
39 Esevon s predgrađem, Jazir s predgrađem: svega četiri grada.
40 Svega gradova koji dopadoše sinovima Merarijevi po porodicama njihovim, koje još preostajahu od porodica Levitskih: dvanaest gradova.
41 Svega gradova Levitskih usred nasleđa sinova Izrailjevih: četrdeset i osam gradova s predgrađima.
42 Svaki od tih gradova imaše svoja predgrađa okolo sebe; tako beše za svaki grad.
43 Tako dade Gospod Izrailju svu zemlju za koju se beše zakleo da će je dati ocima njihovim; oni je zauzeše i naseliše se u njoj.
44 Gospod im udeli mir svuda unaokolo kao što se beše zakleo ocima njihovim; niko od neprijatelja njihovih nije mogao da im odoli, i Gospod ih predade sve u njihove ruke.
45 Ništa ne izosta od svega dobra što Gospod beše obrekao domu Izrailjevu. Sve se ispuni.
Glava 22.
[uredi]1 Isus pozva sinove Ruvimove i sinove Gadove i polovinu plemena Manasijina,
2 i reče im: Vi vršiste sve što vam je zapovedio Mojsije, sluga Gospodnji, i slušaste glas moj u svemu što sam vam zapovedio.
3 Ne napustiste braću svoju od već dužeg vremena do ovoga dana, i vi ste držali zapovesti Gospoda, Boga svoga.
4 Sad, kad je Gospod, Bog vaš, smirio braću vašu, kao što im beše rekao, vratite se i idite u šatore svoje u svoju zemlju koju vam je Mojsije, sluga Gospodnji, dao s one strane Jordana.
5 Samo pazite da vršite zapovesti i zakon koji vam je propisao Mojsije, sluga Gospodnji. Ljubite Gospoda, Boga svoga, idite svim putevima njegovim, čuvajte zapovesti njegove i držite ih se, i služite mu svim srcem svojim i svom dušom svojom.
6 I Isus ih blagoslovi i vrati ih da idu u svoje šatore.
7 Mojsije beše dao polovini plemena Manasijina nasleđe u Vasanu, a Isus dade drugoj polovini nasleđe pored braće svoje s ove strane Jordana, k zapadu.
8 Otpuštajuđi ih u šatore njihove Isus ih blagoslovi, i reče im: S velikim blagom se vi vraćate u šatore svoje, sa mnogobrojnim stadima, sa srebrom, zlatom, bakrom i gvožđem i odelom mnogim. Podelite sa braćom svojom plen od neprijatelja.
9 Sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijina otidoše, pošto se oprostiše sa sinovima Izrailjevim u Silomu, u zemlji Hananskoj, u zemlju Galadsku, u zemlju nasleđa svoga, u kojoj se oni bejahu nastanili kao što Gospod beše zapovedio preko Mojsija.
10 Kad dođaše u kraj Jordanski, koji pripada zemlji Hananskoj, sinovi Ruvimovi, sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijina, podigoše oltar pored Jordana, oltar velik i ugledan.
11 Sinovi Izrailjevi saznaše da se govoraše: Gle, sinovi Ruvimovi, sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijina podigoše oltar prema zemlji Hananskoj u krajinama Jordanskim pokraj sinova Izrailjevih.
12 Kad to čuše sinovi Izrailjevi, skupi se sav zbor sinova Izrailjevih u Silom da se krene na njih i da im objavi rat.
13 Sinovi Izrailjevi poslaše k sinovima Ruvimovim, sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijina, u zemlju Galadsku, Finesa, sina sveštenika Eleazara,
14 i s njim deset knezova, po jednog kneza doma otačkoga od svakog plemena Izrailjevog; svi su oni bili poglavice doma otačkoga u hiljadama Izrailjevim.
15 Oni dođoše k sinovima Ruvimovim, sinovima Gadovim i polovini plemena Manasijina u zemlju Galadsku, i rekoše im:
16 Ovako govori ceo zbor Gospodnji: Kakvo je to neverstvo koje počiniste Bogu Izrailjevom, i što se vi to odvraćate od Gospoda podignuvši oltar, da se odmetnete danas od Gospoda?
17 Zar nam je malo zločin Fegorov, od koga se još ni do danas nismo oprali i s koga dođe pogibao na zbor Gospodnji, te se danas odvraćate od Gospoda?
18 Ako se vi danas odmećete od Gospoda, sutra će se on na sav zbor Izrailjev razgneviti.
19 Ako smatrate zemlju nasleđa svoga kao nečistu, pređite u zemlju nasleđa Gospodnjega, u kojoj stoji šator Gospodnji i uzmite nasleđe među nama; samo se ne odmećite od Gospoda, i ne odmećite se od nas gradeći sebi oltar osim oltara Gospoda, Boga našega.
20 Nije li se Ahan, sin Zarin ogrešio o stvari zaprečene, te dođe gnev na sav zbor Izrailjev? I on ne pogibe sam za zločin svoj.
21 Sinovi Ruvimovi, sinovi Gadovi i polovina plemena Manasijina ovako odgovoriše poglavicama hiljada Izrailjevih:
22 Bog bogova, Gospod, Bog bogova, Gospod zna i Izrailj će da zna! Ako je to iz prkosa i neverstva prema Gospodu, ne dođi nam u pomoć u taj dan!
23 Ako smo podigli oltar da se odvratimo od Gospoda, ili da prinosimo na njemu žrtve paljenice ili prinose, ili žrtve zahvalnice, Gospod nek istražuje!
24 Nego smo mi to učinili zbog toga što se uznemirismo misleći da će jednog dana vaši sinovi reći našim sinovima: Šta ima zajedničkoga između vas i Gospoda, Boga Izrailjeva?
25 Gospod je postavio Jordan kao među između nas i vas, sinove Ruvimove i sinove Gadove; nemate vi dela u Gospoda! I sinovi bi vaši postali tako razlog da se naši sinovi više ne boje Gospoda.
26 Zato rekosmo: Podignimo oltar, ne za žrtve paljenice, ni za druge žrtve
27 nego da bude svedok među nama i vama i među potomstvom našim i vašim da mi hoćemo služiti Gospodu pred njim žrtvama svojim paljenicama i prinosima svojim, i žrtvama svojim zahvalnicama, da ne bi rekli jednog dana sinovi vaši našim sinovima: Nemate vi dela u Gospoda.
28 Rekosmo: Ako kad reku tako nama ili potomstvu našemu tada ćemo im odgovoriti: Gledajte oblik oltara Gospodnjeg koje podigoše oci naši ne za žrtve paljenice ni za druge žrtve, nego da bude svedok među nama i vama.
29 Ne daj Bože da prkosimo Gospodu ni da se danas odmećemo od Gospoda podignuvši oltar za žrtve paljenice, za prinose i za druge žrtve osim oltara Gospoda Boga našega koji je pred stanom njegovim!
30 Kad sveštenik Fines i knezovi od zbora, poglavice od hiljada Izrailjevih, koji bejahu s njim, čuše reči koje im rekoše sinovi Ruvimovi, sinovi Gadovi i sinovi Manasijini, behu zadovoljni.
31 I Fines, sin sveštenika Eleazara, reče sinovima Ruvimovim, sinovima Gadovim i sinovima Manasijinim: Danas poznasmo da je među nama Gospod, kad se ne ogrešiste Gospodu tim neverstvom; vi ste tako izbavili sinove Izrailjeve od ruku Gospodnjih.
32 Fines, sin sveštenika Eleazara i knezovi vratiše se od sinova Ruvimovih i od sinova Gadovih iz zemlje Galadske u zemlju Hanansku k sinovima Izrailjevim i javiše im stvar.
33 Sinovi Izrailjevi bili su zadovoljni, i oni hvališe Boga i ne govoriše više da idu da s oružjem u ruci zatru zemlju u kojoj nastavahu sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi.
34 Sinovi Ruvimovi i sinovi Gadovi prozvaše ona oltar Ed, jer, rekoše, on je među nama svedok da je Gospod Bog.
Glava 23.
[uredi]1 Bilo je prošlo mnogo vremena od kada je Gospod udelio bio mir Izrailju, oslobodivši ga od svih neprijatelja okolo njega. Isus beše ostareo, imao je mnogo godina.
2 Tada Isus sazva sav Izrailj, starešine njegove, poglavice njegove, sudije njegove i vođe njegove, i reče im:
3 Ja sam star, mnogo imam godina. Vi ste videli sve što je učinio Gospod, Bog vaš, svim ovim narodima pred vama; jer je Gospod, Bog vaš, koji se borio za vas.
4 Eto ja sam vama po plemenima vašim porazdelio kockom u nasleđe ove narode koji ostaše, počamši od Jordana i sve narode koje istrebih od velikoga mora k zapadu sunčanom.
5 Gospod, Bog vaš razgnaće ih ispred vas, i vi ćete držati zemlju njihovu kao što vam reče Gospod, Bog vaš.
6 Učvrstite se dobro da držite i vršite sve ono što je napisano u knjizi zakona Mojsijevog, da ne odstupate od njega ni na desno ni na levo.
7 Ne pomešajte se s tim narodima koji su ostali među vama i ne pominjite imena bogova njihovih, i ne kunite se njima, niti im služite, niti im se klanjajte;
8 nego se držite Gospoda, Boga svoga, kao što ste činili do danas.
9 Gospod je odagnao ispred vas narode velike i jake i niko vam do danas nije mogao odoleti.
10 Jedan je sam od vas gonio hiljadu jer se je Gospod, Bog vaš, borio za vas, kao što vam je i kazao.
11 Bdite dakle nad dušama svojim, da ljubite Gospoda, Boga svoga.
12 Ako se vi odvratite i pristanete za ostatkom tih naroda što su još ostali među vama, ako sa njima brakove zaključujete i pomešate se s njima i oni s vama,
13 budite sigurni da Gospod, Bog vaš, neće više goniti tih naroda ispred vas, nego će vam oni postati zamka i mreža i bič bokovima vašim, i trnje očima vašim, dokle ne izginete u ovoj dobroj zemlji koju vam dade Gospod, Bog vaš.
14 Gle, ja idem sada na put kojim ide cela zemlja. Priznajte svim srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Gospod, Bog vaš; sve vam se ispunilo, ništa nije ostalo nenavršeno.
15 I kako vam se ispunila svaka dobra reč koju vam je obrekao Gospod, Bog vaš, tako će Gospod ispuniti protiv vas i sve zle reči dokle vas ne istrebi iz ove dobre zemlje, koju vam dade Gospod, Bog vaš.
16 Ako prestupite savez koji vam je Gospod, Bog vaš, propisao i otidete da služite drugim bogovima i stanete im se klanjati, raspaliće se gnev Gospodnji na vas i nestaće vas brzo iz ove dobre zemlje koju vam je dao.
Glava 24.
[uredi]1 Isus sazva sva plemena Izrailjeva u Sihem, i sabra starešine Izrailjeve, poglavice njegove, sudije njegove i vođe njegove, i oni stadoše pred Bogom.
2 Isus reče celome narodu: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev: S one strane reke življahu negda oci vaši; Tara, otac Avramov i otac Nahorov, i oni služahu drugim bogovima.
3 Ja uzeh oca vašega Avraama iz one strane reke i provedoh ga kroz svu zemlju Hanansku i umnožih porod njegov davši mu Isaka;
4 Isaku dadoh Jakova i Isava, i dadoh Isavu goru Sir, ali Jakov i sinovi njegovi siđoše u Egipat.
5 Poslah Mojsija i Arona i udarih Egipat čudesima što učinih usred njega, i izvedoh vas iz njega.
6 Kad izvedoh iz Egipta oce vaše oni dođoše na more, i Egipćani goniše oce vaše s kolima i s konjanicima do Crvenoga mora.
7 Tad zavapiše oci vaši ka Gospodu, i Gospod postavi tamu između vas i Egipćana i navede na njih more koje ih zatrpa, i oči vaše videše šta učinih od Egipćana; zatim ste dugo ostali u pustinji.
8 Dovedoh vas zatim u zemlju Amoreja koji nastavahu s one strane Jordana i oni se boriše protiv vas, ali ih ja predadoh u vaše ruke, i vi osvojiste zemlju njihovu i ja ih istrebih ispred vas.
9 Valak, sin Seforov, kralj Moavski, podiže se da se bori s Izrailjem i on pozva Valama, sina Veorova, da vas prokune.
10 Ali ja ne htedoh poslušati Valama; on vas blagoslovi i ja vas izbavih iz ruke Valakove.
11 Prođoste preko Jordana i dođoste pod Jerihon, i Jerihonjani, Amoreji, Ferezeji, Hananeji, Heteji, Gergeseji, Jeveji i Jevuseji boriše se protiv vas. Ja ih predah u vaše ruke,
12 i poslah pred vama stršljene koji ih teraše ispred vas kao i dva kralja Amorejska; ne bi to ni mačem tvojim ni lukom tvojim.
13 I dadoh vam zemlju koju ne radiste, i gradove koje ne gradiste a u kojima vi nastavate, i vinograde i maslinike koje niste sadili, a od kojih se hranite.
14 A sad bojte se Gospoda i služite mu verno i istinito i izbacite bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke i u Egiptu, i služite Gospodu.
15 Ako ne volite služiti Gospodu, izberite sebi danas kome ćete služiti: ili bogove kojima su služili oci vaši s one strane reke, ili bogove Amoreja u čijoj zemlji nastavate; a ja i dom moj služićemo Gospodu.
16 Narod odgovori i reče: Ne dao Bog da ostavimo Gospoda da služimo drugim bogovima.
17 Jer Gospod, Bog naš, on je izveo nas i oce naše iz zemlje egipatske, iz doma robovanja, i on je učinio pred očima našim one znake velike i čuvao nas celim putem kojim smo išli i po svim narodima kroz koje smo prošli.
18 Gospod je isterao ispred nas sve narode i Amoreje koji nastavahu u ovoj zemlji: i mi ćemo služiti Gospodu, jer je on Bog naš.
19 Isus reče narodu. Neđete imati moć da služite Gospodu, jer je on Bog svet, Bog ljubomoran, i on neće oprostiti prestupe vaše i grehe vaše.
20 Kad budete ostavili Gospoda i stanete služiti tuđim bogovima, on će se okrenuti i učiniće vam zlo i istrebiće vas, pošto vam je dobro činio.
21 Narod reče Isusu: Ne! Jer ćemo mi Gospodu služiti.
22 Isus reče narodu: Sami ste sebi svedoci da ste izabrali Gospoda da mu služite. Odgovoriše: svedoci smo.
23 Izbacite dakle tuđe bogove što su među vama, i privijte srce svoje ka Gospodu, Bogu Izrailjevom.
24 I narod reče Isusu: Služićemo Gospodu, Bogu svome, i slušaćemo njegov glas.
25 Isus učini tog dana saveze s narodom i dade mu zakone i naredbe u Sihemu.
26 Isus napisa to u knjigu zakona Božjega. Uze zatim kamen velik i podiže ga onde pod hrastom koji beše na mestu posvećenom Gospodu.
27 I Isus reče svemu narodu: Evo, kamen đe ovaj biti vama svedok, jer je čuo sve reči koje nam Gospod reče; on će vam biti svedok da se ne biste izneverili Bogu svome.
28 Zatim Isus vrati narod, svakoga na njegovo nasleđe.
29 Posle ovih događaja Isus, sin Navinov, sluga Gospodnji, umre kad mu bejaše sto i deset godina.
30 Sahraniše ga u zemlji koju dobi u deo u Tamnat-Sarahu, u gori Jefremovoj, severno od gore Gasa.
31 Izrailj služi Gospodu svega veka Isusova i svega veka starešina koji nadživeše Isusa i koji znahu sve što Gospod beše učinio Izrailju.
32 Kosti Josifove, koji sinovi Izrailjevi donesoše iz Egipta, sahraniše u Sihemu, u delu polja koje beše kupio Jakov od sinova Emora, oca Sihemova za sto kesita a pripadaše nasleđu sinova Josifovih.
33 Eleazar sin Aronov umre i sahraniše ga na brdu Finesa, koji bi dat Finesu, sinu njegovom, u gori Jefremovoj.