Библија (Бакотић) : Исаија

←Песма над песмама

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Јеремија→

Глава 1.

1 Пророчанство Исаије, сина Амосова, о Јуди и о Јерусалиму, за време Озије, Јоатана, Ахаза и Језекије, краљева Јудиних.

2 Чујте, небеса! Слушај, земљо! Јер Господ говори: Синове одгојих и подигох, али се они побунише на ме.

3 Во познаје господара свога, и магаре јасле господара свога, а Израиљ ништа не познаје; народ мој је без разума.

4 Тешко грешном народу, огрезлом у неправди, роду зликовачком, синовима поквареним! Оставише Господа, презреше Свеца Израиљева, одметнуше се...

5 Каквим казнама да вас опет казним када се ви све више буните? Сва је глава болесна, и цело је срце слабо.

6 Од пете до главе ништа није здраво, све је само убој и модрице и ране гнојаве, нити исцеђене, нити завијене, нити уљем заблажене.

7 Земља вам је раскопана, градови вам огњем попаљени; њиве ваше туђини на очи ваше грабе, пустоше и уништавају као варвари.

8 И Сионска кћер остаде као колиба усред винограда, као сеница у градини од краставаца, као поштеђен град.

9 Да нам Господ над војскама мали остатак не остави, били бисмо као Содом, једнаки Гомору бисмо били!

10 Чујте реч Господњу, кнезови Содомски! Слушај закон Бога нашега, народе Гоморски!

11 Нашто ли ми многе жртве ваше? - вели Господ. Сит сам ја жртава паљеница од оваца, и претилине од телади, и не марим за крв јунчију, јагњећу и јарећу.

12 Кад се преда мном показујете, ко вам тражи да ми тремове прљате?

13 Више залудне не приносите жртве! На тамјан се гадим, а о младинама, о суботама, и о сазиву скупштине не могу поднети што безакоња са празницима састављате.

14 На младине и на празнике ваше мрзи душа моја. Досадише ми, додијаше ми.

15 Кад ширите руке своје, ја заклањам очи своје од вас; и не слушам када молитве множите, јер су руке ваше пуне крви.

16 Умијте се и очистите се, уклоните злоћу дела својих испред очију мојих, престаните зло чинити.

17 Учите се добро чинити, правду истражујте, потлаченог у заштиту узимајте, сироти правицу дајте, браните удовицу.

18 Дођите, па да се судимо, говори Господ. Ако ли су греси ваши као скерлет, као снег постаће бели; и ако су као пурпур црвени, постаће као вуна.

19 Ако ћете слушати и покорни бити, најбољег ћете се рода земље окусити;

20 али ако се опрете и буните, мач ће вас истребити, јер уста Господња проговорише.

21 Што? Блудница зар постаде верна варош? Пуна праведности беше, правда у њој наставаше, а сада су у њој крвници.

22 Сребро твоје троска поста, вино твоје помеша се с водом.

23 Кнезови су твоји одметници и друзи лупежа: сваки мито воли, за добитком иде. Сироти правице не дају његове, парба удовице до њих не достиже.

24 Зато ево што говори Господ, Господ над војскама, Силни Израиљев: Ах!, наплатићу се ја на противницима својим, осветићу се непријатељима својим.

25 Окренућу руку своју на те, прочистићу као цеђем троске твоје, избацићу све делове олова твога.

26 Поставићу ти опет судије као пре, саветнике као у почетку. И тада ћеш се звати варош праведна, варош верна.

27 Сион ће се праведношћу спасти, и сви који се обрате правдом ће се откупити.

28 Али ће се одметници и грешници сви сатрти, изгинуће сви који Господа напуштају.

29 Јер ћете се посрамити гајева у којима уживасте, и застидети вртова које заволесте.

30 Јер ћете ви бити као храст коме је лишће исчупано, као врт у коме нема воде.

31 И јунак ће као од конопља бити и као искра дело његово; и гореће обоје, и нико гасити неће.

Глава 2.

1 Пророчанство Исаије, сина Амосова, за Јуду и за Јерусалим.

2 Биће у потоње време да ће гора дома Господњега утврђена бити уврх гора, узвишена изнад хумова, и сви ће народи у њој се стицати.

3 Ићи ће ту многи народи и казаће: Дођите да се попнемо на гору Господњу, идимо у дом Бога Јаковљева, да нас својим путевима учи, да ходимо стазама његовим. Јер ће закон из Сиона изићи, реч Господња из Јерусалима.

4 Он ће бити народима судија, одабраник многих народа. Од мачева својих коваће раонике и српове од копаља својих; неће више народ мач на народ вадити нити ће се више боју учити.

5 Доме Јаковљев, ходи да идемо к светлости Господњој!

6 Јер си народ свој ти оставио, дом Јаковљев, јер су они пуни источних зала; гатању се подаше као Филистеји, с туђинским се синовима друже.

7 Пуна сребра и злата је земља и многога блага; пуна је земља коња, а колима у њој броја нема

8 Пуна је земља идола; клањају се испред дела руку својих, испред оног што њихови прсти начинише.

9 Мали ће се оборити а велики унизити: њима нећеш опростити.

10 Уђи у стене и у прах се сакриј, да се склониш од гнева Господњег и од сјаја величанства његовог.

11 Унизиће се човек презирних очију, понизиће се охоли; Господ ће се сам у тај дан узвисити.

12 Јер има дан Господа над војскама над сваким охолим и поносним лицем, и над сваким који се подиже, - да се понизе;

13 над свим кедрима Ливанским великим и високим, и над свим Васанским храстовима,

14 и над свим горама високим, и над уздигнутим хумовима,

15 и над сваком кулом високом, и над сваким тврдим бедемом,

16 и над свим лађама тарсиским, и над свиме што је оку лепо.

17 Понизиће се охоли, унизиће се презирни; Господ ће се сам у тај дан узвисити.

18 Свих ће идола нестати.

19 И бежаће људи у пећине камене и у рупе земаљске, од гнева Господњег и од сјаја величанства његовог, кад устане да земљу престрави.

20 И тада ће своје сребрне и златне идоле, које начинише да им се клањају, бацити људи кртицама и слепим мишима.

21 И улазиће у раселине камене, у пећине камене, да се уклоне од гнева Господњег и од сјаја величанства његовог, кад устане да земљу престрави.

22 Престаните уздати се у човека у чијим је ноздрвама само дах; јер шта он вреди?

Глава 3.

1 Господ, Господ над војскама узеће Јерусалиму и Јуди сваку потпору и помоћ; сваку потпору у хлебу, сваку потпору у води,

2 и јунака и војника, и судију и пророка, мудраца и старца,

3 педесетника и управника, саветника, уметника и вешта бајача.

4 Даћу њима младиће за вође, деца ће им заповедати,

5 и затираће у народу један другога, један другога ће гњечити; млађи ће на старце нападати, неваљали на поштене.

6 И сам ће се брат у очевој кући ухватити: "Ти имаш хаљину, буди нама вођ! узми у руке своје ове рушевине!"

7 И тог истог дана он ће одговорити: "Не могу ја вама бити лекар, а у мојој кући нити има хлеба ни хаљина; не постављајте ме вођем народа!"

8 Љуља се Јерусалим и руши се Јуда, јер су им и речи и дела противу Господа, пркосећи погледима величанства његовог.

9 Само лице њихово против њих сведочи; разглашују као Содом, бестидно, зла дела своја. Тешко души њиховој!, јер сами себи зла припремају.

10 Реците им да ће прави срећни бити, јер ће уживати од плода дела својих.

11 Тешко бездушнику! Зло ће њему бити, јер ће обрати плод од руку својих.

12 Деца народ мој угњетају, жене над њим господаре. Народе мој, који те воде, заводе те, и кваре ти путеве којима идеш.

13 Иде Господ да говори; устаде да народима суди.

14 Господ ће судити са старешинама свог народа и вођама његовим:

"Ви потрасте виноград! Плен од сиромаха у вашим је кућама!

15 Којим правом народ мој газите и сатрете лице сиромаха?", - вели Господ, Господ над војскама.

16 Говори Господ: Што се кћери Сионске понеше идући уздигнуте главе, бестидно гледајући, ситним корацима звекећући гривнама што на ногама носе,

17 оћелавиће Господ теме кћерима Сионским и откриће Господ голотињу њихову.

18 И тога ће дана отети им Господ гривне, којима ноге своје накитише, и мрешчиће и месечиће,

19 и обоце, наруквице и копрене,

20 укоснице, подвезе и појасе, стакленице с мирисима, амајлије,

21 прстенове и почеонике,

22 и хаљине скупе и широке доламе, и мантије и торбице,

23 огледала и танке кошуље, и чалме и превесе лагане.

24 Смрад ће бити уместо мириса, уместо појаса коноп, уместо витица глава ћелава, уместо широких скута узан кострет, уместо лепоте огорелица.

25 Твоји ће људи сви од мача пасти, јунаци ће твоји изгинути у боју.

26 Зајаукаће од жалости врата Сиона, и на земљи пуст ће он лежати.

Глава 4.

1 И тога ће дана седам жена ухватити једнога човека и рећи ће: "Свога ћемо хлеба јести, своје ћемо хаљине носити, само да се твојим именом назовемо! Скини ти са нас срамоту нашу!"

2 И у то ће време клица Господња славу и част имати, и сјајан ће и красан бити плод од земље преостатку Израелову;

3 и што остане од Сиона, и што остане од Јерусалима свето ће се звати, и сви ће у Јерусалиму записани бити међу живима,

4 када Господ дахом правде и дахом рушења нечистоту кћери Сионских опере, и очисти Јерусалим од крви на њему.

5 Господ ће над целом гором Сионском и над зборницама њеним поставити облак дању с димом и светлост пламена огњенога ноћу, јер ће све што год је славно у заклону бити;

6 и биће склониште дању од врућине, уточиште и заклон од вихора више.

Глава 5.

1 Запеваћу драгоме своме песму драгог свога о винограду његовом. Драги је мој на родноме хуму виноград имао.

2 Окопа га, отреби камење, и посади лозом племенитом; и сазида кулу усред њега, муљаону ископа у њему. Надао се добром грожђу, ал' он роди вињагом.

3 И сад становници Јерусалима и људи из Јуде, судите између мене и мог винограда!

4 Што се имало чинити винограду моме што му не учиних?

Кад сам добром грожђу се надао, зашто он вињагом роди?

5 Казаћу вам сада што ћу винограду своме учинити. Оборићу му ограду, да опусти, развалићу му зид, да се изгази,

6 упарложићу га. Неће се он више ни резати ни копати, но ће расти чкаљ и трње у њему, и заповедићу облацима да више не пусте кише на њ.

7 Виноград је Господа над војскама дом Израиљев а људи из Јуде мили сад његов. Он се праведности надао, а гле, крви проливене! Правду очекивао, а гле, вике очајања!

8 Тешко онима који кућу с кућом састављају и њиву на њиву настављају, - па да нигда више места нема -, да би сами у земљи остали!

9 Ево што ми Господ над војскама јави: Заиста ће све те многе куће се разрушити, пусте ће остати те велике лепе куће;

10 и десет ће рала винограда један сами ват^[1] да дају, један гомер^[2] од семења само једну ефу.

11 Тешко онима што за рана јутра жестока пића траже, и који су већ пре ноћи распаљени од вина!

12 Харфе, гусле и даире, фруле и вино веселе им гозбе њихове; ал' они не пазе на дела Господња и не виде рада руку његових.

13 Зато ће се народ мој изненада у робље одвести; племство ће његово умрети од глади, а мноштво његово издисати од жеђи.

14 Зато и отвара Шеол уста своја, разваљује ждрело своје преко мере; и пропада сјај и богатство Сиона, и бучно и весело насеље његово.

15 Мали ће се оборити а велики унизити, понизиће се очи поносите,

16 Господ ће над војскама суђењем се узвисити, правдом ће се свети Бог посветити.

17 Јагањци ће као на својој паши пасти, и пропала богата имања туђини ће да

прождеру.

18 Тешко онима који безакоње ужама порока вуку и грех као ременима колским,

19 и који говоре: "Нек похити, нека брзо своје дело сврши, да га видимо! Нека дође, и изврши се намера Свеца Израиљева, да је познамо!"

20 Тешко онима који зло добро а добро зло зову, који од мрака светлост праве а мрак од светлости, који од горкога праве слатко а од слаткога горко.

21 Тешко онима који су мудри пред очима својим и мисле да су разумни!

22 Тешко онима који су на вину јаки и јунаци у мешању пића жестоких;

23 који за поклон бездушника оправдају а невинима правду отимају!

24 Зато - као што огањ стрњику прождире и нестаје сухе траве у пламену -, тако ће и корен њихов као трулеж бити и цвет ће се њихов у прах да распадне, јер одбацише закон Господа над војскама, и презреше Свеца Израиљева.

25 Зато се распали гнев Господњи на народ његов и замахнув руком својом удари га да се горе задрмаше, и мртва им тела беху као блато на улици. Код свег тога гнев се његов не утиша, и рука његова још је увек подигнута.

26 Он далеким народима заставу подиже и једнога од њих с краја земље зове; и гле, он га брзо и лако сустиже.

27 Нико уморан ни сустао није, нити дремљив нити сањив; ником није појас распасан нити се коме откида ремен на обући.

28 Стреле су његове оштре, запети су сви лукови његови; као кремен копита су коња његових, као вихор точкови кола његових.

29 Вика његова је као рика лавовска, као лавић риче, бучи и граби плен, и носи, и никог нема да у помоћ дође.

30 У тај дан ће бука око њега се дизати као од олује на мору. Гледајући земљу, видеће се само мрак, у коме се страх и чежња боре, а на небу краљеваће тама.

Глава 6.

1 У години смрти краља Озије видех Господа који је седео на престолу високом и уздигнутом, а скутови хаљине његове испуњаваху храм.

2 Више њега стајаху серафими, сваки са шест крила: Са двема он покриваше лице своје, са двема покриваше ноге своје а са двема леташе.

3 Они викаху један другоме и говораху: Свет, свет, свет је Господ над војскама! Пуна је сва земља славе његове!

4 Од гласа који се разлегаше задрмаше се врата на праговима и дом се напуни дима.

5 Тада рекох: Јаох мени, погибох!; јер сам човек нечистих усна и наставам усред народа нечистих усана, а очи моје видеше краља, Господа над војскама!

6 Али један од серафима долете к мени држећи у руци камен усијан који узе клештима с олтара.

7 Он ми додирну уста и рече: Ево, ово додирну уста твоја, узе се безакоње твоје и окајан је грех твој.

8 И чух глас Господњи који рече: Кога ћу послати, ко ће за нас ићи? И ја одговорих: Ево мене, мене пошаљи.

9 Тада он рече: Иди и реци томе народу: "Чућете, ал' нећете разумети, видећете, али нећете познати."

10 Учини том народу срце неосетљиво, уши му зачепи и очи затвори, да очима својим не види, да ушима својим не чује, и да срцем својим не разуме, и не обрати се, да се не исцели.

11 А ја рекох: Докле Господе? И он одговори: Докле се не униште градови и не остану без народа, и куће без људи, и док земља сасвим не опусти;

12 И док Господ не избаци људе, и док цела земља пустош велика не буде.

13 И остане ли у њој још десети део људи, и они ће се затирати. Али као што брест и храст сачувају прут свој када се окрешу, тако ће се из тога народа свети народ опет народити.

Глава 7.

1 У време Ахаза, сина Јотама, сина Озије, краља Јудина, догоди се да се Ресин, краљ Сирски, крену с Факејем, сином Ремалијиним, краљем Израиљевим, на Јерусалим да га опседне, али га не може опседати.

2 И дође глас дому Давидову: Сирци се улогорише у земљи Јефремовој. И срце Ахазово и срце народа његова устрепта као што дрвеће у шуми трепти од ветра.

3 Тада Господ рече Исаији: Изиђи на сусрет Ахазу, ти и Сеар-Јасув, син твој; накрај јаза од горњега језера, на пут код поља бељарева.

4 И реци му: Мируј и ничега се немој бојати, и да се не уплаши срце твоје испред краја ових угарака, испред Ресинова и Сирскога распаљеног гнева; и Ремалијина сина и оног што Сирска зло на тебе смишља,

5 и онога што Јефрем и Ремалијин син говоре: "Идимо на Јуду, да град опсадимо,

6 јуришајмо на њу, да у њој сина Тавеилова краљем поставимо." Овако говори Господ, Бог:

7 Неће се то учинити, неће то никада бити.

8 Јер је Дамаск глава Сирије а Дамаска глава јесте Ресин. (И још шесет и пет година и Јефрем неће више народ бити). Самарија глава јесте Јефрема

9 а глава је Самарије син Ремалијин. Ако то не верујете нећете се одржати.

10 Господ опет проговори Ахазу и рече:

11 Ишти за себе знак од Господа, Бога свога; ишти га оздо из дубине, или озго с висине.

12 Ахаз одговори: Нећу искати, нити ћу кушати Господа.

13 Тад Исаија рече: Слушајте, дакле, доме Давидов! мало л' вам је што људима досађујете, па да и Богу моме досађујете!

14 Зато ће вам знак сам Господ дати: Гле, девица ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило.

15 Он ће јести мед и масло, докле не научи одбацити зло и изабрати добро.

16 Али пре но што научи дете одбацити зло и изабрати добро, напуштена ће бити земља од чија се ти два краља плашиш.

17 Господ ће пустити на те, на твој народ и на кућу оца твога дане каквих није било од кад се Јефрем одвоји од Јуде (краља Асирскога).

18 У то време зазвиждаће Господ мухама које накрај река Египатских стоје и пчелама у земљи Асирској.

19 И оне ће доћи и све ће падати на пусте долине, и камене раселине, и на све честе и на све паше.

20 И тада ће Господ обријати бритвом преко реке закупљеном, краљем Асирским, и главу и длаке на ногама и сву браду.

21 И тада ће сваки младу краву и две овце хранити,

22 и биће толико млека да ће се павлака јести, јер ће се павлаком и медом хранити они који остану у земљи.

23 И тада ће свако место у ком има хиљаде чокота за хиљаду сикли сребрних, у чкаљ и трње зарасти.

24 Са стрелама, и са луком ићи ће се тамо, јер ће сва та земља чкаљ и трње бити.

25 И све горе што су мотиком се крчиле биће напуштене од страха од чкаља и од трња, и оне ће бити испуст за волове, и овце ће по њима газити.

Глава 8.

1 Господ ми рече: Узми велику таблу и напиши на њу јасно: Нек се журе на плен, нек похитају у пљачку.

2 Ја узех верне сведоке, свештеника Урију и Захарију, сина Јеверехијина.

3 Приближих се пророчици, она затрудне и роди сина. Господ ми рече: Надени му име Махер-Шелал-Хаш-Ваз^[3],

4 јер пре него дете научи говори: Оче мој! мајко моја!, однеће се благо Дамаштанско и плен Самаријски пред краљем Асирским.

5 Господ ми још говори и рече:

6 Што овај народ презре воду Силоамску која тихо тече, и радује се Ресину и сину Ремалијину,

7 зато ево, Господ навешће на њих велику и силну воду с реке, (краља Асирскога и сву славу његову), те ће преко својих брегова се дићи и преплавиће све обале своје,

8 и навалиће на Јуду и плавиће и разливаће се и до грла ће доћи. А захват крила њених захватиће сву ширину земље твоје, Емануило!

9 Дајте бојне покличе, народи!, и бићете сломљени, пригните ухо своје који сте далеко! Спремите се за бој, и бићете сломљени; спремите се за бој, и бићете сломљени!

10 Замишљајте основе, и оне ће пропасти, заповести дајте, и биће залудне, јер је с нама Бог!

11 Овако ми рече Господ кад ме рука његова ухвати и опомену ме да не идем путем овог народа:

12 Не реците да је буна све што овај народ каже да је буна, не бојте се чега се он боји, не плашите се!

13 Господа над војскама треба да светите, њега треба да се страшите и бојите.

14 И он ће бити светилиште, али и камен спотицања и стена саблазни за два дома Израиљева, замка и мрежа становницима Јерусалима.

15 Многи ће се спотакнути, и пашће и сатрће се, заплешће се и ухватиће се.

16 Свежи ово пророчанство, запечати ово објављење пред ученицима мојим.

17 Ја се у Господа уздам, који од дома Јаковљева сакри лице своје, у њега ја стављам наду своју.

18 Ево ја и деца коју ми Бог даде, ми смо знамење и знак у Израиљу од Господа над војскама који на гори Сиону настава.

19 И ако вам реку: Питајте оне који мртве зазивају и будућност проричу, који звижде и уздишу, - одговорите: Не треба ли народ Бога свог да пита? или ће зар мртве питати за живе?

20 Закон и сведочанство тражите! Ако ли се тако не говори нема зоре народу.

21 Гладан ће се и изнемогао потуцати он по земљи, а када огладне љут ће тада бити, проклињаће краља и Бога свога.

22 И дигнуће очи горе па ће гледати на земљу, и гле, ту ће само бити невоља и мрак и тешка мука и у густу биће одгурнут таму.

Глава 9.

1 Али неће увек мрак владати у земљи у којој сада је невоља Ако су прошла времена срамотом покрила земљу Завулонову и земљу Нефталимову, будуће ће време славом обавити земљу до мора преко Јордана, Галилеју паганску.

2 Народ који је у тами ходио види светлост велику; онима који у земљи сенке смрти сеђаху засветли светлост.

3 Ти свој народ умножаваш и велику му радост дајеш, и он се пред тобом радује, као што се о жетви радује, као што се весело кличе кад се дели плен.

4 Јер ти ломиш јарам под којим му тешко беше, и штап којим га по леђима бијаху и палицу мучитеља његовог; ломиш их као у дан Мадијански.

5 Јер ће сва обућа што се у боју носи и сва ратничка одећа крвљу попрскана пламену се предати.

6 Јер се роди дете, син се нама даде, и власт ће да буде на рамену његовом; назваће се: Дивни, Саветник, Бог силни, Отац вечни, Кнез мира.

7 Повећаће краљевство, даће мир бескрајан престолу Давида и краљевству његовом; правом ће га учврстити, правдом ће га подизати од сад и довека! Ето то ће учинити ревност Господа над војскама.

8 Господ посла реч Јакову и она на Израиља паде.

9 Знаће за њу цео народ, Јефрем и становници Самаријски који охоло и поносно веле:

10 "Распадоше се опеке, ал' ћемо ми тесаним каменом зидати."

11 Господ ће на њих противнике Ресинове подигнути, непријатеље оружаће његове,

12 Сирце са истока, Филистеје са запада, и они ће на сва уста Израиља прождирати. Код свег тога гнев се његов не утиша, и рука његова још је увек подигнута.

13 Народ се не враћа оном који га бије и не тражи Господа над војскама.

14 Зато ће отсећи Господ Израиљу главу и реп, грану палмову и ситу у један дан.

15 (Старешина и поглавар, то је глава, а пророк који учи лаж, то је реп.)

16 Који тај народ воде, они га заводе а који се дају водити у пропаст срљају.

17 Зато се Господ неће радовати момцима његовим, нити ће се на сироте ни на удовице смиловати његове; јер су свиколики бездушници и зликовци, и свачија уста погано говоре. Код свег тога гнев се његов не утиша, и рука његова још је увек подигнута.

18 Јер бездушност као огањ пали, као пламен који чкаљ и трње прождире, па упали густу шуму

из које се стубови дима дижу.

19 Од гнева Господа над војскама запали се земља и народ је храна огњу; нико брата свог не жали.

20 И граби се десно, и глад се не утоли, и пљачка се лево и опет се није сит, сваки гризе месо мишице своје.

21 Манасија прождире Јефрема, а Јефрем Манасију, обојица Јуду нападају. Код свег тога гнев се његов не утиша, и рука његова још је увек подигнута.

Глава 10.

1 Тешко онима који недушевне наредбе издају и пресуде неправедне пишу,

2 да одрекну право убогима, да правду сиромасима мога народа одузму, да од удовица своју пљачку праве и свој плен од сирочади.

3 Што ћете ви чинити у дан казне и погибли која ће се свалити на вас из далека?

4 Коме л' ћете прибећи за помоћ и где ћете славу своју оставити? Једни ће у ропству чамити, други ће међ' мртве пасти. Код свег тога гнев се његов не утиша и рука његова још је увек подигнута.

5 Тешко Асирцу, бичу гнева мога! Бич у руци његовој оружје је јарости моје.

6 Надражих га на народ бездушни, послах га на народ гнева мога, да га плени и отима, да га као блато улично погази.

7 Али он не суди тако и не мисли тако у свом срцу. Он хоће само да затре и да редом народе истреби.

8 Јер вели: Кнезови моји, нису ли сви краљеви?

9 Није ли Халану као и Харкемису било? Није ли Емату као и Арфаду било? Није ли Самарији било као и Дамаску?

10 Како је рука моја достигла краљевства идола, где је ликова њихових било више него у Јерусалиму и у Самарији,

11 и како сам Самарији и идолима њеним учинио, нећу ли учинити Јерусалиму и ликовима његовим?

12 Ал' кад сврши Господ цело дело своје на гори Сионској и у Јерусалиму, тад ћу краља Асирскога казном да ударим за плодове срца охола његова, и за дрскост презирних очију његових.

13 Јер он вели: Силом своје деловао сам руке, и мудрошћу својом јер сам ја разуман. Помакао сам међе народима и благо им опленио, и као јунак оборио оне што су на престоле сели;

14 и као да сам гнездо дохватио руком сам ја својом уграбио богатства народа; и као што се разбацана јаја купе покупио сам целу земљу, а да нико није ни крилом махнуо, ни кљун отворио, ни цијуком зацичио. -

15 Хвали ли се секира пред оним који се њоме служи? Тестера л' ће дрска бити пред оним који рукује њоме? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би штап подигао оног који од дрвета није!

16 Зато ће Господ, Господ над војскама, мору пустити на снажне ратнике његове, и под величанством његовим пламен ће запламтети као пламтење пожара.

17 Светлост ће Израиљева огањ постати а Светац ће његов пламен бити, који ће упалити и сажећи трње и чкаљ његов у један дан;

18 који ће и тело уништити и душу, и лепоту шуме и њива његових, и биће му као болесноме који изнеможе.

19 И што остане од дрвета шуме његове лако ће се моћи да преброји; дете ће му моћи написати број.

20 И тога ће дана преостатак Израиља и који с' избави од дома Јаковљева престати да се ослањају на онога који их је био; него ће се ослањати на Господа, на Свеца Израиљева.

21 Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, Богу силноме!

22 И кад би народа твога, Израиљу, било тол'ко кол'ко песка морског, само ће се остатак његов обратити. Решена је погибао и од ње ће правда се разлити.

23 И ту погибао, која је решена, свалиће Господ, Господ над војскама, на целу земљу.

24 Ал' овако вели Господ, Господ над војскама; Не бој се Асирца, мој народе који седиш на гори Сиону! Прутом те удари и штап на те диже, као што ти Египћани учинише.

25 Али јоште мало па ће казна престати; и тад ће се гнев мој на његову погибао обратити.

26 Замахнуће на њ Господ над војскама бичем својим, и као што удари Мадијана на стени Ориву, и као што је штап свој на море подигао, опет ће га као у Египту подигнути;

27 и тад ће се скинути бреме његово с рамена твога а и јарам његов с врата твога, и јарам ће прснути од масти.

28 Он иде на Ајат, Мигроном пролази, у Михмасу пртљаг свој оставља!

29 Прелазе кланац, у Геви заноће. Задрхти Рама, Гаваја Саулова бежи.

30 Нек одјекне глас твој, кћери Галимова! Пази се Лаисе, тешко теби Анатоте!

31 Мадмина се распрша, бегају Гевимски становници.

32 Још дан одмора у Нову, па руком својом прети гори кћери Сионске, хуму Јерусалимскоме.

33 Гле, Господ, Господ над војскама, силно гране креше; највеће се секу, највише се обарају.

34 Господ шуму гвожђем сече; и под Силним Ливан пада.

Глава 11.

1 Па ће изићи шибљика из стабла Јесејева, и изданак шикнуће из корена његова.

2 Дух Господњи ће на њему почивати, дух мудрости и разума, дух савета и силе, дух познања и страха од Господа.

3 И дисаће у страху од Господа, и неће по спољашности судити, нити по чувењу говорити,

4 него ће по правди сиромасима судити и по праву о невољама земље проговорити, и као прутом удараће земљу речима својим и убиће бездушника дахом усни својих.

5 Правда биће појас око бокова његових, и истина појас око бедара његових.

6 Вук ће са јагњетом заједно боравити и пантер ће с јаретом лежати; теле, лавић и гојна стока заједно ће бити, и мало ће дете њих водити.

7 Заједно ће крава и медведица пасти, и заједно млади лежаће њихови, и траву ће лав и во да једу.

8 Дете које сиса код рупе ће змијине играти, дете тек одбијено у рупу ће руку своју змије василинске пружити.

9 Нити ће квара нити штете бити на свој светој гори мојој; јер ће земља бити пуна познања Господа као што је морско корито пуно воде која га покрива.

10 У то време грана Јесејева биће као барјак народима; народи ће к њему се окренути и стан његов биће слава.

11 Тад ће Господ руку своју опет подигнути да остатак спасе свог народа раштркана по Асирији и Египту, у Патросу и Етиопији, у Еламу, Сенару и Емату и по морским острвима.

12 Подигнуће заставу народима и скупиће прогнане Израиљеве и сабраће расејане Јудине са четири краја земље.

13 И нестаће Јефремове зависти, уништиће се у Јуди непријатељи његови; неће више Јефрем Јуди ненавидети, неће више Јуда Јефрему злобити.

14 И они ће се к западу на Филистејска плећа залетети, и заједно ће синове Истока оборити. Едом и Моав биће плен руку њихових и покорни ће им бити синови Амонови.

15 Господ ће пресушити залив Египатски и на реку силну руку своју подигнути, и силно ће на њу задувати, и разделиће је у седам рукава, и с обућом ће се прелазити.

16 И постојаће пут остатку народа његовог који ће се из Асирије спасти, као што је био Израиљу кад изиђе из земље египатске.

Глава 12.

1 Ти ћеш у тај дан казати: Хвалим тебе Господе, јер си се ти на ме разгневио, па се гнев твој утишао и утешио си ме.

2 Гле, Бог је спасење моје; пун ћу бити поуздања и нећу се ничега плашити; јер је Господ, Господ је сила моја и песма хвала моје; он је спаситељ мој!

3 Воду ћете с радошћу грабити из извора спасења.

4 И тад ћете рећи: Хвалите Господа, гласите име његово, јављајте по народима дела његова, спомените величину имена његова!

5 Хвалите Господа, јер учини велика дела, нек се она по свој земљи познају!

6 Кликуј и радуј се становниче Сионски! јер је велик усред тебе Светац Израиљев.

Глава 13.

1 Пророчанство о Вавилону, које се објави Исаији, сину Амосову.

2 Заставу на голу гору подигните, вичите им пуним гласом, машите им рукама, нек на врата тирјанска навале!

3 Заповести светој војсци својој дадох, јунаке ја гнева свога позвах, оне који се радују с величине моје.

4 Вика се на горама чује, вика као од великога народа, вика и врева краљевстава, сакупљених народа. Господ над војскама прегледа војску која у бој иде.

5 Они из далеке земље иду, са краја небеса. Господ и оруђа гнева његова иду да сву земљу затру.

6 Ридајте, јер иде дан Господњи, долази као пустош од Свемоћног.

7 Зато свака рука клону и свако је срце људско потиштено.

8 Страх их смете, спопадају их муке и болови, превијају се као породиља, и у чуду један у другога гледа; лица су им упаљена.

9 Ево иде дан Господњи, дан страховит, дан јарости и гнева пламеног, који ће од земље пустош учинити и грешнике из ње истребити.

10 Јер звезде небеске и сазвезде њине светлост своју више пуштати неће; помрчаће сунце о своме рођају, а ни месец неће светлост своју дати.

11 Казнићу ја свет за злоћу његову, бездушнике за неправде њихове, и разметање ћу охолих укинути, и дрскост ћу силника оборити.

12 Учинићу људе ређе од жеженога злата, ређе од Офирскога злата.

13 Зато ћу затрести небо и земља ће се са свога места покренути од јарости Господа над војскама у дан пламенога гнева његовога.

14 И тад ће као срна уплашена, као стадо без пастира, сваки к своме народу гледати и у своју ће бежати земљу.

15 Сваки који се нађе биће прободен, ко се год ухвати, од мача ће пасти.

16 Деца ће се њихова на њихове очи заклати, домови ће им се опленити и жене срамотити.

17 Ево дражим на њих Миде који за сребро не маре и злата не траже.

18 Из лукова својих младиће ће убијати, немилосни плоду утроба ће бити, и ни децу неће око њихово поштедети.

19 И Вавилон, украс краљевства, поносита дика Халдејаца, биће као Содом и Гомор, које Господ затра.

20 Неће више нико живети у њему неће више бити у њему народа, нити ће ту шатор свој Арапин распети, нити ће онуда пландоват пастири.

21 Ложе ће ту своје звери из пустиње направити, буљине ће куће њихове населити, које ће ту своје станове имати, и јарци ће скакати по њима.

22 Заурлаће шакали у палатама њиховим, завијаће дивљи пси у дворима од весеља. Близу је његово време, дани се његови неће протегнути.

Глава 14.

1 Јер ће се смиловати Господ на Јакова, Израиља ће он опет изабрати, и наместиће их у земљи њиховој, и пристаће уз њих и страни народи и придружиће се дому Јаковљеву.

2 Њих ће тад народи узети и одвести на место њихово, и њих ће Израиљци у земљи Господњој држати као слуге и као слушкиње; заробиће оне који њих робише, и заповедаће мучитељима својим.

3 И кад теби Господ дадне да се смириш од свега труда свога и од муке своје, и од тешког ропства које ти наметну;

4 тад ћеш ову песму о Вавилонском краљу ти певати и казаћеш: Шта? Нестаде зар тирјанина? Нема више робовања?

5 Сломи Господ штап паганцима, владаоцима палицу!

6 Који је у јарости својој народе једнако ударцима био, и у гневу своме народима владао, немилице се гони.

7 Сва земља ужива починка и мира, песме се весеља оре.

8 С пропасти се твоје веселе чемпреси и кедри Ливански: "Од како паде, нико више не иде да нас сече!" -

9 Шеол се до темеља усколеба да те прими кад му дођеш, сени испред тебе буди, све силнике земље, и с њихових престола краљеве народа диже.

10 Сви реч узимају да ти кажу: "И ти ли си као ми без снаге, и ти поста као ми!"

11 Спусти се у Шеол величанство твоје уза звук гусала твојих; прострти су црви пода те, и црви су јорган твој.

12 Гле, ти паде с неба, звездо сјајна, зорин сине! Обори се на земљу ти, народа победиоче!

13 У срцу си своме говорио: Попећу се до неба, више звезда Божјих престо свој ћу уздигнути, сешћу на гору зборну, на страну северну;

14 изићи ћу сврх облака, са Свевишњим једнак ћу ја бити.

15 Али ти у Шеол паде, у дубину јаме.

16 Који те виде гледају те и посматрају те говорећи: "То л’ је онај који је чино да се земља тресе, који је краљевства дрмао;

17 који је у пустињу земљу обраћао и градове раскопавао њене, и робље своје отпуштавао није?"

18 Сви краљеви народа, свиколики, славно леже, сваки у свом гробу,

19 а ти из гроба избаци се свога као грана презрена, као плен од мача убијених и бачених у јаму камену, као прегажен леш.

20 Ниси се са њима у гробу састао, јер си земљу своју затро и народ свој усмртио; род се зликовачки неће више спомињати!

21 Спремајте сад покољ синовима за неправде отаца њихових! Да се не подигну да земљу добију и да душманима свет напуне. -

22 Устаћу ја на њих, вели Господ над војскама, Вавилону затрћу ја име и траг његов, и сав народ и потомке његове, говори Господ.

23 Начинићу од њега стан јежева и блатну бару, омешћу га метлом погибли, говори Господ над војскама.

24 Закле се Господ над војскама, говорећи: Јесте, што сам смислио то ће бити, вршиће се што сам наумио.

25 Сломићу Асирца ја у земљи својој, изгазићу га на горама својим, и скинућу са њих јарам његов, и с леђа њихових скинуће се терет његов.

26 Ево суда на сву земљу, руке подигнуте на све народе.

27 Господ је над војскама судио, ко ће му се противити? Његова је рука подигнута, ко ће је одвратити?

28 Године које умре краљ Ахаз би објављено ово пророчанство:

29 Не радуј се, земљо Филистејска, што се сломи прут који те био, јер ће из корена змијњег василиск изићи и род ће му змај крилати бити.

30 Тад ће најсиротији моћи да с’ нахране и убоги да почивају, али твој ћу корен глађу уморити, и што остане од тебе биће побијено.

31 Зајаучите врата! Закукај граде! Дрхти сва земљо Филистејска! Јер се дим са севера диже и густи су непријатељски редови. -

32 Што ли ће се весницима народа одговорити? - Да је Господ Сион основао, и да невољници народа његовог заклон имају у њему.

Глава 15.

1 Пророчанство о Моаву. Исте ноћи кад се раскопа, Ар-Моав пропаде! Исте ноћи кад се Кир-Моав раскопа он пропаде!...

2 Иде се у храм и у Девон, на висине, да се сузе лију. Моав плаче за Невоном и за Медевом: Све су главе обријане све су браде очупане.

3 По улицама сви су костретом огрнути, по крововима и по трговима сви кукају и сви сузе лију.

4 Вичу Есевон и Елеала, до Јасе глас се њихов чује; и ратници Моавски јадикују, мука им је у души.

5 Срце моје плаче за Моавом, чији су бегунци до Сигора утекли, до Еглат-Селисије! Плачући уз брдо се Луитско пењу, а путем Оронаимским разлеже се јаук њихов!

6 Јер су пустошене воде Нимримске, посахнуло је биље, затрта је трава, зелени је нестало.

7 Зато купе оно што им оста и преносе добра своја преко Врбова потока.

8 Јер вика њихова до Моавских се међа чује, а јаук њихов све до Еглаима, јаук њихов до Вир-Елима стиже.

9 Пуне крви воде су Димонске, а на Димон нове бацићу погибли. Лава ћу на Моавске бегунце, на остатак земље надражити.

Глава 16.

1 Владаоцу земље јагањце шаљите, шаљите их из Селе преко пустиње на гору кћери Сионске!

2 Јер ће кћери Моавске на бродима Арнонским бити као птице залутале, као гнездо уплашено.

3 Дај савет и учини правду, покриј нас ти сенком својом у по дана као усред ноћи, заклони ти оне које гоне, бегунаца немој да издајеш!

4 Код тебе нек остану изгнани из Моава, буди им ти заклон од пустошника; јер нестаће насилника и престаће пустошење, истребиће се из земље који земљу газе,

5 и престо ће се милошћу учврстити и седеће верно у дому Давидову судија који воли право и реван је за правду. -

6 Чусмо за охолост поносног Моава, за бес његов и обест његову, и чујемо празне речи његове.

7 Зато рида Моав, над Моавом све рида; и уздишете над Кир-Аресетским темељима дубоко разривеним.

8 Јер се посушише поља Есевонска и владаоци народа потрше лозе Сивамских винограда, које су до Јазира се шириле и пустињу захватале. Трсје се њихово пружаше и преко мора пролажаше.

9 Зато ја за виноградом Сивамским као за Јазиром плачем! Сузама својим заливам вас, Есевоне и Елало! Јер на бербу вашу и на жетву вашу бојни поклич паде.

10 Нестаде радости и весеља на ливадама, подвикивања и певања у виноградима! Виноградар грожђе у бадњима не муља. Прекинуо сам веселе покличе!

11 Зато плућа моја као харфа за Моавом јече и за Кир-Ересомом срце моје тужи.

12 Види се Моав где се на висинама мучи; улази у светилиште своје да се моли, али ништа не може да измоли.

13 Таква је реч коју Господ одавна изрече за Моав.

14 А сад Господ говори и вели: За три године, три најамничке године, презреће се слава Моавска са свим тим великим народом његовим, и што остане биће врло мало, скоро ништа.

Глава 17.

1 Пророчанство о Дамаску. Гле, Дамаск неће више бити град, већ гомила развалина.

2 Напуштени градови су Ароирски, за стада су остављени, она туда почивају и нико их не плаши.

3 Свршише град Јефремов, краљевство Дамаштанско и остатак Сирски! Биће с њима као са славом синова Израиљевих, говори Господ над војскама.

4 У тај дан ће малаксати слава Јаковљева, и пашће дебљина тела његовога.

5 Биће му као жетеоцу који жито купи и откида класје лактом својим; као кад се купи класје у долини Рафајској.

6 Од њега ће пабирци остати као кад се маслинка отресе, и две три маслине на врху остану, и четири или пет на родним гранама, - говори Господ, Бог Израиљев.

7 У то време погледаће човек на свог творца, на Свеца Израиљева гледаће очи његове.

8 Неће више гледати на олтаре, на дело руку својих, ни на дело прстију својих, на идоле Астартине и на ликове сунчане.

9 У то време тврди градови његови биће као грм у шуми и наврх горе напуштене испред синова Израиљевих, и сви ће пусти бити.

10 Јер си Бога спаса свога ти заборавио, ниси се сетио стене заклона свога; а и садове си за уживање садио и страну си лозу пресадио.

11 Кад си их садио плотом си их оградио и брзо су ти цветале, ал’ је издала берба у часу уживања, и остаде ти мука без лека.

12 Јаох буке народа многих! Буче као што море бучи. Јаох навале народа! Буче као велике воде што буче.

13 Буче народи као велике воде што буче... Он њима запрети и они далеко беже, гоњени као горска плева у ветру, као прах у вихору.

14 Али кад се вече спушта ето страха изненада, и пре него сване више их нема! Ето дела оних који нас газе, судбине оних који нас пљачкају.

Глава 18.

1 Земљо у којој звека од оружја преко река Етиопских одјекује,

2 ти што морем гласнике шаљеш лађама од сите веслајући по водама!

Идите хитри гласници, к народу јаком и снажном, к народу страшном од када постоји, к народу силном који све прегази, и чију земљу реке пресецају.

3 Сви ви становници света и земље погледајте заставу која се на горама вије! Чујте трубу која труби!

4 Јер овако ми говори Господ: У време топле жетве, са стана свога, кроз сјајну топлину светлости и кроз облак росе мирно гледам.

5 Али он пре жетве, кад је класје пуно и кад цвет постаје грожђе, српом својим трсје креше, граби и одсеца лозе...

6 Сви ће се они^[4] горским птицама и зверима пољским оставити, и птице ће летовати на лешевима њиховим и на њима звери пољске зиму презимити.

7 Тад ће се донети дарови Господу над војскама од народа јакога и снажног, од народа страшног од када постоји, од народа силног који све прегази, и чију земљу реке пресецају, и они ће се приносити на месту имена Господа над војскама, на гори Сионској.

Глава 19.

1 Пророчанство о Египту. Господ седе на лак облак и у Египат стиже; дрхћу пред њим идоли египатски и срце малакше у Египћанима.

2 Наоружаћу Египћана на Египћана и побиће се брат с братом и пријатељ с пријатељем, и град ће на град војевати и краљевство на краљевство.

3 И нестаће духа у Египту. И разбићу намеру његову; и питаће се идоли и бајачи и сви они који мртве зазивају и они који будућност проричу.

4 И предаћу Египат у руке свирепом господару, љут ће краљ над њим завладати, говори Господ, Господ над војскама.

5 И нестаће воде с мора и река ће пресахнути;

6 обале ће заразне постати, сасушиће се потоци египатски, и трунуће и трска и сита.

7 Све ће и до реке и на ушћу њеном голо бити, посахнуће сви усеви до реке, све ће да пропадне, свега ће нестати.

8 Тужиће рибари, сетоваће који удицу бацају, забринуће се они који по водама мреже разгрћу,

9 и збуниће се они који раде танки лан и који бело платно ткају.

10 Све ће да пропадну помоћи у земљи и сви надничари биће у очајању.

11 Безумни су кнезови Соански, луд је савет Фараона мудрих саветника. Како смете Фараону рећи: Син сам мудрих, син сам старих краљева?

12 Где су ти мудраци твоји? Нек ти кажу и нека се зна што је Господ над војскама за Египат наумио.

13 Полудеше кнезови Соански, кнезови се Нофски преварише, преластише Египат главе племена његових.

14 Господ је међу њих махнит дух излио, и они чинише да Египат посрће у свим делима својим, као што пијан човек бљујући посрће.

15 И Египат неће бити кадар да учини шта могу да чине глава или реп, грана од палме или сита.

16 И тога ће дана Египат бити као жене: бојаће се и задрхтаће од руке Господа над војскама, кад он на њега замахне.

17 И земља Јудина биће страх Египту; чим је ко спомене препашће се, ради намере Господа над војскама што је против њега намерио.

18 У то време пет ће градова земље египатске хананским језиком зборити и заклињати се Господом над војскама; један ће се звати град рушења.

19 У то време биће олтар Господњи усред земље египатске, и споменик Господњи на међи њезиној.

20 И биће то знак и сведочанство Господу над војскама у земљи египатској. Они ће ка Господу због насилника завапити и он ће им послати спаситеља, бранитеља да их избави.

21 И Господ ће бити познат Египћанима; у тај дан ће познати Египћани Господа и приносиће жртве и дарове и учиниће завете Господу и извршиће их.

22 Тако ће Господ Египћане ударити, удариће, али ће их исцелити, и они ће се Господу обратити и он ће их услишити и исцелити.

23 У то време пут ће из Египта у Асирску бити; Асирци ће пут Египта ићи и Египћани пут Асирије, и Египћани ће с Асирцима Господу служити.

24 У то време Израиљ ће бити трећи, спојен с Египтом и с Асиријом, и биће благослов у земљи њиховој.

25 Благосиљаће их Господ над војскама говорећи: Благословен да је Египат, народ мој, и Асирија, дело руку мојих, и Израиљ наслеђе моје.

Глава 20.

1 Године које Тартан, послан од Саргона, краља Асирскога, дође да опседне Азот и узе га,

2 у то време управи Господ реч Исаији, сину Амосову, и рече му: Иди, скини кострет са себе, и изуј обућу с ногу својих. И он учини тако и иђаше го и бос.

3 Тада Господ рече: Као што слуга мој Исаија иде го и бос, што ће до три године Египту и Етиопији бити знак и знамење,

4 тако ће краљ Асирски одвести из Египта и из Етиопије заробљене и протеране младе људе и старце голе и босе и откривених леђа на срамоту Египта.

5 Тада ће се они препасти и посрамити с Етиопске, узданице своје, и с Египта, поноса свога,

6 И становници ове стране рећи ће тада: Гле, то је узданица наша, ка којој притицасмо за помоћ да се ослободимо од краља Асирскога! Како ћемо се избавити?

Глава 21.

1 Пророчанство о пустињи на мору. Као што вихор с југа иде, тако он иде из пустиње, из земље страховите.

2 Страшно ми се појави виђење; Мучитељ мучи, пустошник пустоши, - попни се, Еламе, опколи Мидијо! Прекинућу свачје уздисаје. -

3 Зато су бедра моја пуна бола, и муке ме обузеше као кад се породиља у мукама превија: не чујем од болова, не видим од дрхтања.

4 Срце ми се смете, гроза ме подузе, ноћ страве поста ноћ сласти мојих!

5 Поставља се трпеза, стражар стражу чува, једе се, пије се... Устајте кнезови, намажите штитове!

6 Јер овако ми Господ рече: Иди, постави стражара, и што види нек ти јави.

7 И он виде коњицу, коњанике у два реда, јахаче на магарцима, јахаче на камилама; и он добро посматраше, добро пажаше,

8 па повика као лав: Господару, цео сам дан на стражи, целу ноћ ја стражу чувам;

9 и гле, иде коњица, у два реда иду коњаници! И тад опет повика и рече! Паде, паде Вавилон, и сви кипови богова његових разбијени на земљи леже!

10 О народе мој, који си као жито на мом гумну вршен, што чух од Господа над војскама, Бога Израиљева, то ја јавих теби!

Глава 22.

1 Пророчанство о долини виђења. Шта је теби да се цео народ твој на кровове пење,

2 граде пуни вике и вреве, граде весели? Мртви твоји неће од мача пасти, неће гинути у боју.

3 Војводе твоје беже свиколики, стрелци их заробише; сви становници твоји сви су ропства допали, ако и побегоше далеко.

4 Зато кажем: Прођите ме се, пустите да горко плачем, не трудите се да ме тешите за погибљу кћери мог народа.

5 Јер је то дан муке, потирања и буне од Господа, Господа над војскама, у долини виђења. Разваљују се бедеми, до планина вика боли одјекује.

6 Елам носи тул, иду бојна кола, иду коњаници, а Кир штит истиче.

7 Најлепше долине твоје пуне су кола, а пред вратима твојим коњаници стају у бојне редове.

8 Пробијени су последњи ровови Јудини, и ти у тај дан у шумској кући оклопе прегледаш.

9 Ви многе проломе на граду Давидову гледате и сабирате воду у доњем језеру.

10 Ви бројите куће Јерусалимске и разваљујете да бедеме утврдите.

11 Ви правите јаз између два зида из старога језера за воду; али не гледате на онога који то учини, не обазирете се на оног који одавна то спреми.

12 Господ, Господ над вкојскама, зове вас у овај дан да плачете и кукате, да главу бријете, кострет припашете!

13 А гле, радост и весеље! Туку се говеда и овце се кољу, једе се месо и вино се пије: једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!

14 Господ над војскама ми јави: Неће вам се овај злочин до смрти опростити, говори Господ, Господ над војскама.

15 Овако говори Господ, Господ над војскама: Иди к оном дворанину, к Сомни, дворском управнику,

16 и реци му: Шта ћеш ту и ко је ту, те ту копаш гроб? Копа себи гроба на висини, спрема себи стана у камену!

17 Гле, Господ ће тебе страховито зграбити, замотаће те као клупче

18 и завитлаће те, и ти ћеш се као лопта по пространој земљи котрљати; и ту ћеш умрети, и ту ће бити кола славе твоје, срамото дома господара свога!

19 Сврћи ћу ја тебе с места твога, истераће Господ тебе с места твога.

20 У то време позваћу ја слугу свога Елијакима, сина Хелкијина,

21 и обући ћу му хаљину твоју, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју власт у руке му дати, и он ће бити отац становницима Јерусалима и дому Јудину.

22 И метнућу на раме његово кључ дома Давидова: и кад он отвори неће нико затварати а кад он затвори неће нико отварати.

23 Углавићу га као клин на тврду месту, и биће престо славе дома оца свога.

24 И биће ослонац све славе оца свога, и племенитих и простих грана, свега малога посуђа, легена и судова.

25 У то време, говори Господ над војскама, видеће се клин углављен на тврду месту. И он ће се сломити и пашће, и пропашће бреме с њега, јер Господ рече.

Глава 23.

1 Пророчанство о Тиру. Заурлајте лађе Тарсиске! Јер је раскопан! Нема више кућа! нема више капија! Из земље Китимске та им вест се јави.

2 Занемите од ужаса, становници обала, које Сидонски трговци пловећи морем пунише!

3 Преко широких вода нилско жито, жетва речна, њему приход беше; сајмиште народа он беше.

4 Стиди се Сидоне, јер говори море, бедем морски овако говори: Нити сам се порођајем мучио, нити сам родио ни одгојио момке, ни девојке подигао!

5 Кад Египћани то дознају задрхтаће чујући да је пао Тир.

6 Идите у Тарсис, закукајте, становници обала!

7 Је ли то ваш град весели? Старо му порекло беше а на далек стан га воде ноге његове.

8 Ко је то на Тир смислио, који је венце делио, чији су купци кнезови били, а трговци најбогатији у земљи?

9 Господ је над војскама то решио, да уништи понос сваке славе, да све великаше у земљи понизи.

10 Пређи слободно преко своје земље, као Нил што тече, кћери Тарсиска! Нема више јарма!

11 Руку своју Господ подиже на море, задрма краљевства, нареди да се градови Ханански раскопају,

12 и рече: Нећеш се више веселити, осрамоћена девојко, кћери Сидонска! Устани, иди у Китим! И ни онде нећеш мира наћи.

13 Ено Халдејаца, који не беху народ ти становници пустиње којима је Асур земљу утврдио; они куле подижу и Тарсиске палате обарају, они њих затиру.

14 Заурлајте лађе Тарсиске, јер је град ваш раскопан!

15 И тада ће Тир заборављен бити за седамдесет година, за век једног краља, а после седамдесет година биће Тиру као и блудници о којој се пева:

16 "Узми харфу, обиђи град, блуднице заборављена! Добро играј, понови песме своје, да би те се опет сетили!"

17 Јер ће после седамдесет година Господ походити Тир, и он ће се вратити на срамну зараду своју, и као блудница подаће се свим краљевима земље.

18 Али ће се зарада његова и срамна надница његова Господу посветити; неће се ни купити ни чувати, него ће зарада његова дати храну обилату и одећу сјајну онима који пред Господом наставају.

Глава 24.

1 Гле, Господ разрива и пустоши земљу, преврће је и расејава становнике њене.

2 Свештенику је као и народу, господару као и слузи, и госпођи као и слушкињи, продавцу као и купцу, ономе који даје као оном који узима, ономе који прима добит као и ономе који је плаћа.

3 Земља је уништена и оплењена, јер Господ то рече.

4 Тужна је земља, изнемогла, жалосни су и очајни становници њени, без снаге су народа главари.

5 Оскврни се земља под становицима својим, јер преступише законе, изменише уредбе, раскидоше савез вечни.

6 Зато земљу прождире проклетство и становници њени казну својих злочина носе; зато ишчилеше становници земље и мало их остаде.

7 Тужи вино, увенула је лоза; сви уздишу који су весела срца били.

8 Престаде весеље даира, престаде безбрижна граја, престаде харфине радости.

9 Не пије се вино уз песму, огркну јако пиће пијаници.

10 Руши се тај пусти град: све су куће затворене и већ нико у њих не улази.

11 По улицама је вика, јер нестаде вина, отиде свако весеље, радост отиде из земље!

12 Пустош сама остаде у граду, и већ труну врата разваљена.

13 Јер је у земљи и у народу као кад се маслинка истресе, као кад се после бербе паљеткује.

14 Они глас подижу, покличе радости дају, они са обале морске величанство Господа славе.

15 Славите, дакле, Господа на местима где се светлост сјаји, име Господа, Бога Израиљева, на острвима морским.

16 С краја земље чујемо ми песму: "Слава праведноме!" Ал' ја кажем: Пропадох! пропадох! тешко мени! Пљачкају, пљачкају, пљачкаши и даље пљачкају. -

17 Страва, јама и замка пред тобом су, становниче земље.

18 Који утече испред вике од страхоте тај у јаму пада, а ко из јаме изиђе у замку се хвата, јер се отварају уставе с висине, и земља се стресе из темеља својих.

19 Сва је земља разривена, сва се земља распада, сва се земља усколебала.

20 Сва се земља као пијан човек љуља њиха се као колиба, јер јој безакоње њено отежа. Она пада и више не устаје.

21 У то време казниће Господ војску високу на небу и све краљеве земаљске на земљи.

22 И скупиће се као сужњи у тамници и затворени биће у тамници, и казниће се после многих дана.

23 Месец ће се срамотом покрити а сунце стидом, када Господ над војскама стане краљевати на гори Сион и у Јерусалиму, и прослави се пред старешинама њеним.

Глава 25.

1 Господе, ти си Бог мој, узвишиваћу те, име ћу твоје славити, јер си велика дела учинио, и намере твоје верно се испунише!

2 Јер си од града гомилу камења начинио, од тврдога града рушевине; уништен је град туђинаца. Никад се он више саградити неће.

3 Зато тебе силни народи славе и боје те се градови народа силних.

4 Јер си слабом уточиште био, уточиште невољноме у тескоби његовој, спас од олује, заклон од жеге; јер је јарост тирјанска као вихор који на бедем удара.

5 Туђинску си вреву савладао као што сенком од облака припеку у сухој земљи савлађујеш. Тако се угушише и победне песме тирјанина.

6 Господ над војскама на овој гори гозбу спрема свима народима земље, гозбу од сочних јела, гозбу од старих вина, од сочних јела и сржи, од старих чистих вина.

7 И на овој гори он копрену кида која све народе покрива, застор којим сви су народи застрти.

8 Он за навек и смрт уништава. Господ, Вечни, утире сузе са свачијег лица, и срамоту свог народа с целе земље скида. Јер проговори Господ.

9 У то време рећи ће се: Гле, то је Бог наш у ког се уздамо, он је нас спасао; то је Господ, у ког се уздамо,радујмо се, веселимо се за спасење његово! -

10 Јер на овој гори рука Господња почива а Моав на месту своме је прегажен, као што се слама на ђубришту гази.

11 Размахује рукама својим усред њега као што размахује пливач када плива, ал' обара Господ охолост његову и разбија сплетку руку његових;

12 и обара и руши високе бедеме твоје, на земљу их на прашину баца.

Глава 26.

1 Тада ће се у земљи Јудиној певати ова песма: Тврд град ми имамо, зидови су нама и бедеми спасење његово.

2 Отварајте врата, дајте да уђе народ праведни и верни.

3 Ко се у души својој верно држи, мир му чуваш, мир му чуваш, јер се он у тебе узда.

4 Уздајте се увек у Господа, јер је Господ, Господ је стена вечна.

5 Обори он оне који су на висинама били, обори он град високи, обори га до земље, у прах га врже.

6 Он је ногама прегажен, ногама убогих, стопалама невољника.

7 Пут је праведника праведност. Ти, који си праведан ти уравниш праведноме стазу.

8 Зато те ми чекамо, Господе, на путу судова твојих; душа наша чезне за именом твојим и за успоменом твојом.

9 Душа моја усред ноћи тебе жели и дух мој те у мени тражи; јер када се твоји судови на земљи извршују науче се правди становници света.

10 Ако се бездушник помилује он се правди не научи; он зло чини у земљи праведној, и за величанство Божје он не мари.

11 Моћна је рука твоја, Господе; они је не виде. Видеће они ревност твоју за народ и збуниће се; огањ ће прождрети непријатеље твоје.

12 Ти нам дајеш мир, Господе, јер све што ми радимо, ти за нас довршујеш.

13 Господе, Боже наш! господарише над нама осим тебе други господари; и ми само твојом милошћу помињемо име твоје.

14 Који су помрли неће оживети неће сени устати, јер си их ти осудио и истребио и затро си сваки спомен њихов.

15 Умножио си, Господе, народ, умножио си народ и прославио се, и земљи међе проширио.

16 Тражише те, Господе, кад су у невољи били, молише те скрушеном молитвом кад си њима казну ти послао.

17 Као трудној жени када рађа, кад од бола виче и превија се, тако нам је било, Господе, далеко од лица твога!

18 Затруднисмо, мучисмо се да родимо, а кад родисмо, а то само ветар беше: никако ми земљи нити помогосмо, нити се родише становници њени.

19 Да оживе мртви твоји! Да устану лешеви моји! - Пробудите се, радујте се, становници праха! Јер је твоја роса, роса од живота, и земља ће дан сенима вратити.

20 Хајд' народе мој, уђи у собе своје и закључај врата своја за собом, криј се за час, док не прође гнев!

21 Јер, гле, Господ излази из стана свога да казни недела становника земље, и земља ће крви своје да открије, и неће убиства више прикривати.

Глава 27.

1 Тад ће Господ замахнути љутим, моћним и великим мачем својим на левијатана, пругу змију, на левијатана, кривуљасту змију, и убиће змаја у мору.

2 И тог дана запевајте песму о винограду.

3 Ја, Господ, ја сам чувар његов, сваки час га ја заливам, дан и ноћ га чувам да га нико не оштети.

4 Нема гнева у мене, ал’ имам ли да се борим са чкаљем и трњем, борићу се с њима, и све ћу их уништити,

5 ако се мој закон не прихвати и мир са мном не учини, и мир са мном не учини.

6 Временом ће се укоренити Јаков, процветаће и узрашће Израиљ, и плодом ће својим напунити свет.

7 Је л’ га Господ ударио као што је ударио оне који њега ударише? Је ли га он онако убио, као што је убијао оне који су њега убијали?

8 С мером си га изгнанством казнио, када си га силним ветром источним однео.

9 Испаштан је тако злочин Јаковљев и гле плода опроштења греха његова; Господ је камење од олтара разметнуо, као раздробљено кречно камење, те се неће више подизати идоли Астартини ни сунчани кипови.

10 Јер је тврди град осамљен, напуштен и занемарен као пустиња. Туда телад пасу и леже и грање брсте.

11 Кад усахну гране ломе се; жене дођу на ватру да их ложе. Неразуман беше то народ, зато га и не жали ко га је створио, не смилује се на њ ко га је саздао.

12 У то време истрести ће Господ воћке од воде речне до потока египатског, и ви ћете се један'по један покупити, синови Израиљеви.

13 И тад ће се у велику трубу затрубити, и који беху отерани у земљу Асирску, и који беху побегли у земљу египатску, доћи ће и клањаће се Господу на светој гори у Јерусалиму.

Глава 28.

1 Тешко венцу поносноме пијаница Јефремових, увеломе цвету красног накита њиховог, уврх родног дола оних који се опијају!

2 Гле, од Господа долази човек јак и силан као олуја од града, као вихор који ломи, као пљусак који потоке воде сипа и силно на земљу их сручи.

3 Ногама ће се поносити венац пијаница Јефремових згазити,

4 и увели цвет краснога накита њиховог на врху родног дола биће као смоква пре лета узрела, коју чим ко види руком граби и једе.

5 У то време Господ ће над војскама остатку народа свога сјајна круна и дичан венац бити,

6 и дух правде оном који на седишту правде седи, и сила онима који непријатеља до врата његових узбијају.

7 Али и они од вина посрћу, заносе се од жестоких пића; свештеници и пророци посрћу од силног пића. Вино их је освојило; занели се од силнога пића и посрћу у прорицању, спотичу се у суђењу.

8 Сви столови пуни су бљувотине и нечисти, и никоме више места нема.

9 Ко ли ће се мудрости учити, коме ли ће разум се делити? Деци која више се не доје, деци тек од сисе одбијеној?

10 Јер ту јесу: Заповест на заповест, заповест на заповест, правило на правило, правило на правило, овде мало онде мало. -

11 Па добро! Због тога ће преко људи тепавих и туђинским језиком Господ том народу говорити.

12 Он им рече: Ето вам починка, дајте уморноме да почине; ево места почивања! Али они не хтеше слушати.

13 И за њих ће реч Господња бити: Заповест на заповест, Заповест на заповест, правило на правило, правило на правило, овде мало, онде мало, да иду, и наузнако падају, и разбију се, и у замке се ухвате.

14 Слушајте, дакле, реч Господњу, људи подсмевачи, који народом владате у Јерусалиму.

15 Ви рекосте: Савез са смрћу учинисмо, са Шеолом уговорисмо; када прође бич који плави, неће се он нас дохватити, јер од лажи учинисмо уточиште, за превару заклонисмо се.

16 Зато овако говори Господ, Вечни: Ево метох у Сиону камен, камен изабрани, камен скупоцени од угла, темељ тврди; ко се на њ наслони неће журити да бежи.

17 Од поштења направићу правило а од правде мерило, и град ће уточиште преваре потрти, и воде ће заклон лажи потопити.

18 Уништиће се савез ваш са смрћу, неће ваш уговор остати са Шеолом, и кад прође бич који плави потрће вас.

19 Чим он прође, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дан и ноћ, и чим се он чује биће страх.

20 Јер ће одар кратак бит човеку да се испружи, и покривач узан да се огрне.

21 Јер ће Господ као на гори Ферасиму устати, као на долу Гаваонском разгневиће се, да изврши дело своје, необично дело своје.

22 Не предајте се подругивању да вам се окови ваши још више не стегну, јер чух од Господа, Господа над војскама погибао свој земљи суђену.

23 Пригните ухо и чујте мој глас! Пазите, и слушајте моју реч!

24 Оре ли навек сејач да сеје? Бразди ли и повлачи ли непрестано њиву своју?

25 Кад поравни озго не сеје ли ким и грахор? не меће ли пшеницу на редове и крупник на место одређено?

26 И Бог његов њега учи, упућује како ће радити.

27 Јер се грахор не врше са браном нит се колски точак обрће по киму, него се цепом грахор млати а ким прутом.

28 Пшеница се врше, ал’ не врше се једнако; иду по њој и точкови колски и копита коњска, ал’ се не сатире.

29 И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.

Глава 29.

1 Тешко Арилу, Арилу, граду где је Давид пребивао! Годину на годину додајте круг свој нека празници испуне,

2 па ћу притеснити Арила! И биће жалост и туга, и град ће за мене као Арил бити.

3 Навалићу на те са свих страна, опколићу те војском оружаном, опкопе ћу против тебе подигнути.

4 И бићеш понижен. И реч твоја из земље ће доћи а глас њезин прах ће угушити. Глас ће твој из земље као глас утваре доћи, из праха ћеш говор свој муцати.

5 Мноштво непријатеља твојих биће као ситан прах, а мноштво ратника као плева која се расипа, и доћи ће за час, изненада.

6 Од Господа ће над војскама казна доћи с громовима и потресима и с хуком великом, са вихором и олујом и с пламеном огњеним који прождире.

7 И као што су у сну утваре ноћне, тако ће бити и мноштво народа који на Арила војују, и свих који ударе на њ и његов град и који га притешњују.

8 Биће као када гладан сања да једе, па му је желудац празан када се пробуди, или жедан када сања да пије, па пробуди се жедан и изнемогао. Тако ће бити мноштву свих народа који на гору Сионску војују.

9 Станите и чудите се! Затворите очи, постаните слепи! Пијани су, али не од вина, посрћу ал’ не од јаких пића.

10 Јер је Господ дух тврдога сна излио на вас и очи вам (пророке) затворио и покрио главе ваше (видеоце).

11 Пред вама је цело објављење, као речи књиге печаћене која се човеку који зна читати даје, говорећи: Читај то, а он одговори: Не могу, јер је запечаћено!

12 Или као књига која се даје човеку који не уме да чита, говорећи: Читај то, а он одговори: Не знам читати.

13 Говори Господ: Кад се овај народ мени приближује он ме устима и уснама поштује али срце његово далеко је од мене, а страх којим ме се боји заповест је само људскога предања.

14 Зато ћу ја чудима и чудесима још тај народ ударити, и пропашће мудрост мудраца његових, и нестаће разум разумних његових.

15 Тешко онима који намере своје крију да их од Господа сакривају; који у мраку дела своја раде и говоре: Ко нас види и ко нас познаје?

16 Наопаке ли су мисли ваше! Може ли се лончар посматрати као да је направљен од глине, па да дело рече о мајстору: Није ме он начинио? И да лонац о лончару рече: Нема у њему разума?

17 Јоште мало па ће Ливан у врт се претворити, и врт ће се као шума посматрати.

18 У тај дан ће глухи чути речи из књиге и из таме ће и мрака очи слепаца видети. Невољници ће све више радовати се у Господу, веселиће се убоги са Свеца Израиљева.

20 Јер неће више насилника бити и нестаће подсмевача и истребиће се они који безакоња чуваху,

21 који на суду друге осуђиваху, а ономе који пред вратима бранијаше парбу своју замке метаху, и лажима право невиних обараху.

22 Зато овако говори Господ дому Јаковљеву, овако откупитељ Аврамов говори: Постидети се неће Јаков више, нити ће му лице пребледети.

23 Јер кад виде деца његова дело руку мојих, светиће они име моје, светиће Свеца Јаковљева, бојаће се Бога Израиљева.

24 И који духом залуташе оразумеће се, и који мрмљаше примиће науку.

Глава 30.

1 Тешко синовима бунтовнима, рече Господ, који без мене решавају и савезе против воље моје закључују, да домећу грех на грех!

2 Који не питајући мене у Египат слазе да се под заштиту Фараона склоне, да заклон траже у сенци египатској.

3 Фараона ће заштита на срамоту вама бити, на поругу заклон под сенком египатском.

4 Већ су у Соану кнезови његови, до Ханеса весници његови стигоше.

5 Сви ће се посрамити с народа који њима неће бити користан ни да их избавља ни да им помогне, него ће им на срамоту и поругу бити. Изрека животиња с југа:

6 Преко земље невоље и мука, одакле долазе лави и лавићи, гује и змајеви крилати, носе благо своје на леђима магарећим и богатство своје на грбама од камила к народу који им помоћи неће.

7 Јер египатска помоћ залудна је и празна; зато ја то зовем виком која ни чему не води.

8 Иди сад, урежи ово пред њима на таблу, напиши у књигу да остане за будуће време, за навек.

9 Јер то јесте народ непокоран, синови лажљиви, синови који закона Господњег неће да слушају.

10 Који видеоцима говоре: Не прогледајте! А пророцима: Не пророкујте што јесте, говорите нам ласкаво, пророкујте опсене;

11 сврните са пута, одступите од стазе, уклоните од нас Свеца Израиљева!

12 Зато овако говори Светац Израиљев: Кад одбацујете ову реч и уздате се у насиље и превару и на њих се ослањате,

13 зато ће вам то безакоње бити као пукотина у зиду који ће да се руши, која висок зид захвати који се нагло ођедном обори,

14 и здроби се као што се суд лончарски здроби који се баца и не жали за њим, и од чијих црепова не остаје ни комад да с њим огња узмеш са огњишта, ил’ да воду захватиш с бунара.

15 Јер овако рече Господ, Вечни, Светац Израиљев: "У мпру и покоју спас ће вама бити, у тишини и у поуздању биће снага ваша." Али ви то не хтедосте.

16 Него рекосте: "Не! на коњ’ма ћемо трку ми добити!" Зато ћете бежати са трке. "Брзе ћемо коње узјахати!" Ал’ ће зато бржи бити они који ће вас терати.

17 На претњу ће само једног хиљада бежати, а на претњу петорице бежаћете док не останете као мотка на врх горе, као застава на брегу.

18 Али ће се Господ смиловати на вас и устаће да вас помилује; јер је Господ Бог праведан; благо свима који се у њ уздају!

19 Да, народе Сионски, становниче Јерусалимски, нећеш више ти плакати! Кад завапиш, помиловаће те, чим те чује, одазваће ти се.

20 Даће вама Господ хлеба у жалости и воде у невољи; који те уче неће се више крити, него ће очи твоје видети учитеље твоје.

21 И уши ће твоје слушати да се за тобом говори: "То је пут, идите њим!", јер бисте ви сврнули десно или лево.

22 И опрзнићете сребро од идола, к све злато које их покрива бацићете као нечистоту, и рећи ћеш њима: "Напоље!"

23 И даће он тад семену кишу које посејеш на њиви, и добар ће и обилан бити хлеб који ће ти земља дати. И тада ће и стада твоја на пространим пашама пасти.

24 Волови и магарци који ти земљу раде јешће чисту зоб, овејану вејалицом и решетом.

25 На свакој гори високој и на сваком хуму уздигнутом извора ће бити и воде живе у дан великог покоља, при падању кула.

26 Светлост ће месеца бити као светлост сунца а светлост од сунца седам пута већа (као светлост од седам дана), када Господ завије улом народу своме, и исцели ране од удараца својих.

27 Гле име Господње иде из далека, и гнев његов као бесан пожар гори, усне су му пуне љутње и језик му ко прождрљив пламен.

28 Дах је његов као преплављен поток који до грла допире, да народе бичем затирања бије, као ђем преварни у устима народа.

29 Певаћете ко у ноћи кад се празник празнује, и срце ће вам весело бити као оном који за фрулом иде на гору Господњу, к стени Израиља.

30 И Господ ће чинити да ођекне његов силан глас, показаће руку своју, спреман да замахне у љутини гнева свога, усред пламена огњеног који прождире, усред поплаве и олује и каменог града.

31 Од гласа Господњег препашће се Асирац; Господ ће га бичем својим ударити.

32 И на сваки ударац бича који му је намењен и којим ће Господ њега ошинути чуће се даире и чуће се харфе; ратоваће Господ уздигнутом руком на њ.

33 Одавна је спремљена ломача, краљу спремљена је она; дубока је и широка, места, огња, много има и дрва: дах ће је Господњи, као поток сумпорни запалити.

Глава 31.

1 Тешко онима који за помоћ у Египат иду, који на коње с’ ослањају, и уздају у многа кола и у силу коњаника, а не гледају на Свеца Израиљева и не траже Господа!

2 Ал’ је и он мудар и зло ће навући и реч своју неће он порећи! Он устаје на дом неваљалих и на помоћ оних који неправде чине.

3 Египћанин је човек а не Бог, и коњи њихови пут су а не дух. Кад замахне Господ руком својом посрнуће заштитник, пашће заштићени и пропашће сви заједно.

4 Јер ми овако рече Господ: Као што лав и лавић над својим ловом риче, а и кад се на њ сви пастири стичу не плаши се вике њихове, нит се броја боји њихова, тако ће да сиђе Господ над војскама да војује на гори Сионској и на хуму њеном.

5 Као птице које крила своја над птићима својим шире, тако ће и Господ над војскама заклањати Јерусалим. Заклањаће и избавиће га, сачуваће и спасиће га.

6 Вратите се к њему, од ког с’ одвргосте, синови Израиљеви!

7 У тај дан ће сваки одбацити идоле своје сребрне и идоле своје златне, које руке ваше грешне начинише.

8 И Асирац ћс пасти од мача који није мач од људи, истребиће га мач који неће од човека бити. Бежаће он испред мача, и млади ће ратници његови у ропство пасти.

9 И стена његова бежаће од страха, кнезови његови задрхтаће пред заставом, вели Господ, чији је огањ на Сиону а пећ у Јерусалиму.

Глава 32.

1 Тад ће краљ по праву краљевати и кнезови по правди владати.

2 Сваки ће бити као заклон од ветра, као уточиште од поплаве, као потоци живе воде у пресухој земљи, као сенка од велике стене у земљи зажареној.

3 И очи што виде неће бити заслепљене, и уши што чују слушаће.

4 И лакомислених срце разумеће, и језик муцавих брзо ће и јасно говорити.

5 Безумник се неће више племенитим звати, нити лукави великодушним.

6 Јер безумник лудост каже и његово се срце злу подаје, да ради безакоње и на Бога лаж говори, да испразни душу гладном, а одузме напој жедном.

7 Опасно је оружје лукавога: подвале смишља да речима лажним убоге затире и када је парба убогог праведна.

8 А ко је племенит племенито смишља и устраје у намерама племенитим својим.

9 Устаните жене немарне, слушајте мој глас! Кћери лене чујте речи моје!

10 До године и још мало дана задрхтаћете ви лене, јер неће бити бербе, а ни жетве неће бити.

11 Страшите се, ви немарне! Дрхтите, ви лене! Свуците се, свуците се голе, и кострет припашите!

12 Бију се у прса за успоменом на лепе њиве!, и на родне винограде.

13 Трње расте и чкаљ на земљи народа мога и по свима кућама весеља града веселога.

14 Напуштени су дворови, вреве градске нестало; бедеми и куле за навек ће као пећине служити. По њима ће дивљи магарци играти и пландовати стада,

15 докле се не излије на нас дух с висине и пустиња у врт се претвори и врт се као шума не посматра.

16 Тада ће у пустињи праведност становати и правда у врту наставати.

17 Дело правде мир ће бити и плод правде покој и безбедност вечна.

18 У стану ће мира мој народ седети у становима безбедним, и заклонима тихим.

19 Али ће град сурвати шуму и град ће се у понор срушити.

20 Благо вама који свуда крај воде сејете и дрешите ноге волу и магарцу!

Глава 33.

1 Тешко теби који пустошиш, а тебе не пустошише! Који пљачкаш, а још ниси опљачкан! Кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш пљачкати, бићеш опљачкан.

2 Господе, смилуј се на нас! Ми се у те уздамо! Буди нам помоћ свако јутро, и спасење наше у невољи!

3 Када глас твој јекне беже народи; расеју се народи кад се ти подижеш.

4 Жање се ваш плен као скакавци што жању; скаче се на њ као скакавци што скачу.

5 Узвишен је Господ јер високо настава; он пуни Сион праведношћу и правдом.

6 Дани твоји спокојни ће бити. Мудрост и разум извори су спаса; Страх је од Господа благо Сионско.

7 Ено вичу на пољу јунаци, горко весници мира плачу.

8 Опустеше путеви, нико више друмовима не иде. Он поквари савез, презре градове, никога не штеди.

9 Земља је у жалости и тузи, збуњен је и клоне Ливан. Као пустиња је Сарон, отпало је лишће с Васана и Кармила.

10 Сад ћу да устанем, вели Господ, сада ћу се узвисити, сада ћу се издигнути.

11 Затруднели сте сеном, родићете сламу; дах ваш то је огањ који ће вас прождрети.

12 Народи ће бити пећи кречне, трње посечено, што у ватри гори.

13 Који сте далеко, слушајте што учиних! а који сте близу, моју моћ познајте!

14 Уплашени су у Сиону грешници, бездушнике дрхат спопада! Ко ће стати код огња који прождире? ко ће стати код вечног пламена?

15 Ко у правди ходи, ко по праву збори, који на добитак од насиља мрзи, ко отреса руке да не прими мита, ко уши затискује да за крв не чује и зажима очи своје да не види зла, -

16 он ће наставати на високим местима, и тврди градови биће њему уточиште. Хлеб ће му се давати, вода му се неће премицати.

17 Очи твоје видеће краља у красоти његовој и гледаће земљу у свој ширини њеној.

18 Срце твоје сећаће се страха: "Где је тајник, где је ризничар? где је онај што прегледа куле?"

19 Нећеш више смелог народа видети, народа тамнога говора, који се не схваћа, туђинског језика који се не разуме.

20 Погледај на Сион, на град светковина наших! Очи твоје видеће Јерусалим, стан покоја, шатор који се неће више преносити, ком’ се коље неће никада вадити, и коме се узице неће откинути.

21 Ту је нама величанствени Бог наш, и он нам је река и вода широка, куд не иду бродови веслачки и велике не пролазе лађе.

22 Јер је Господ наш судија, Господ нам законе даје, Господ је наш краљ; он је који нас спасава. Тад се плен велики дели а и хроми грабе плен.

23 Попустише ужа твоја; она више стезати не могу катарке нити једра разапети.

24 Нико од житеља не говори: Болестан сам! Народ Јерусалимски прима опрост од недела својих.

Глава 34.

1 Приступите народи и чујте! Пазите народи! Нека чује земља и све што је у њој, васељена и сав њезин род!

2 Јер ће гнев Господњи на све народе планути и јарост његова на војску њихову. Затире их, покољу предаје.

3 Бацају се мртви њихови, заударају лешеви њихови, и горе се топе у крви њиховој.

4 Сва се војска небеска расплинула, небеса се као књига савијају, и сва војска њихова попада као што са лозе лист отпада, као што са смокве лист отпада.

5 Мач се мој, гле, на небу опио, и ево га, пада већ на Едом, на народ који сам пропасти предао.

6 Пун је крви и масти мач Господњи крви јагнеће и јареће, масти од бубрега овнујских. Јер има жртава Господњих у Восору, и велико клање у земљи Едомској.

7 И биволи падају са њима, и јунци са биковима. Земља се опија од крви, а прах се од масти сити.

8 Јер је то дан освете Господње, година одмазде за право Сионско.

9 Потоци ће Едомски у смолу се претворити, прах његов у сумпор, и земља његова биће као смола у пламену;

10 неће се ни ноћу ни дању гасити. Дим ће њезин вечно се дизати, од колена до колена биће у жалости: Нико неће више њоме пролазити.

11 Држаће је гем и ћук, сова ће се и гавран у њој населити, преко ње ће с’ уже погибли растегнути и висак пустошења.

12 Неће више бити кнезова да краља бирају, сви ће се кнезови њени затирати.

13 Трње ће никнути у дворима њиховим, коприва и чкаљ у градовима њиховим, и биће стан шакалима и насеље нојама.

14 Звери ће с пустиње дивље псе сретати, јарци ће се довикивати, и авети ноћне онде се населити и починка наћи.

15 Онде ће и змије јајца своја снети, лећи мале своје под сенку њезину. Онде ће се и сви јастребови срести.

16 Тражите у књизи Господњој и читајте! Ништа од овога неће изостати, ни једно ни друго неће ту недостајати, јер су то његова уста наредила и дух ће их његов већ сабрати.

17 Он им коцку баци, и рука његова ужем им земљу раздели, и она ће бити до века њихова, од колена до колена наставаће у њој.

Глава 35.

1 Радоваће се пустиња и земља суха, веселиће се пустош и цветаће ко ружа.

2 Цвећем ће се покрити, заиграће од радости с песмама весеља, с победним покличима. Даће јој се слава Ливанска, лепота Кармилска и Саронска. Видеће они славу Господњу, величанство Бога нашега.

3 Укрепите руке клонуле, изнемогла учврстите колена:

4 реците онима којима се срце замутило: Охрабрите се, не плашите се, ево Бога вашег, доћи ће освета, одмазда Божја. Сам ће он да дође и спасиће вас.

5 Тада ће се слепима очи отворити, уши ће се глухима отворити;

6 тада ће и хромац као јелен скакати, и језик немога радосно клицати, јер ће проврети воде по пустињи и потоци по беспућу;

7 светлосна варка постаће језеро, земља сасушена извор воде; и у стану где су лежали шакали рашће трска и сита.

8 Пробијен ће бити пут и стаза која ће се свети пут назвати; неће нико нечист њоме ићи; биће само за њих; ко њом иде неће застранити, ма и био луд.

9 Неће на њој бити лава, неће љута звер њом ићи.

10 Избављени Господњи вратиће се и у Сион ће с песмама победнима доћи, и вечна ће им радост главе крунисати, примакнуће се радост и весеље и бежаће туга и јадиковање.

Глава 36.

1 Четрнаесте године краљевања Језекијине, Сенахерим, краљ Асирски крену се на све тврде градове Јудине и узе их.

2 И краљ Асирски посла из Лахиса у Јерусалим према краљу Језекији Равсака с великом војском. Равсак стаде код јаза горњега језера на путу код поља бељарева.

3 Тада Елијаким, син Хелкијин, управник двора краљевскога, изиђе к њему са Сомном, тајником и с Јоахом, сином Асафовим, летописцем.

4 Равсак им рече: Кажите Језекији: Овако говори велики краљ, краљ Асирски: Која је то узданица на коју се ослањаш?

5 Ја ти кажем да су то само празне речи. За рат треба памети и силе. У што се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

6 Гле, на Египат се ослони, на штап од трске сломљене који улази у руку и прободе свакога који се на њ ослања.

7 Ако ли ми речеш: Уздамо се у Господа, Бога свога, - није ли то онај чије је висине и олтаре оборио Језекија говорећи Јуди и Јерусалиму: Пред овим олтаром клањате се?

8 Али сад, погоди сс с мојим господарем краљем Асирским, и даћу ти две хиљаде коња ако можеш добавити људе који ће их јахати.

9 Како би ти могао одбити и само једног вођу између најмањих слуга мога господара? Али се ти уздаш у Египат за кола и коњанике.

10 Иначе јесам ли ја без Господа дошао на ово место да га затрем? Господ ми рече: Иди на ту земљу и затри је.

11 Елијаким, Сомна и Јоах рекоше Равсаку: Говори слугама својим арамејски, јер га разумемо, и немој говорити јудејски на уши народа на зиду.

12 Равсак одговори: Је ли ме мој господар послао к твоме господару или к теби да кажем ове речи? Није ли к тим људима који седе на зиду, да једу своју нечист и пију своју мокраћу с вама?

13 Затим се Равсак приближи и повика гласно јудејски: Чујте речи великога краља Асирскога!

14 Овако говори краљ: Немојте да вас вара Језекија, јер вас он не може избавити.

15 Немојте да вас Језекија наговори да се поуздате у Господа говорећи: Господ ће вас избавити, овај се град неће дати у руке краљу Асирскоме.

16 Не слушајте Језекију, јер овако говори краљ Асирски: Закључите мир са мном и дођите к мени, и сваки ће од вас јести са свог чокота и са своје смокве и пиће сваки из свога студенца,

17 док не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима.

18 Немојте да вас Језекија вара говорећи: Господ ће нас избавити, је ли који од богова других народа избавио своју земљу из руке краља Асирскога?

19 Где су богови Ематски и Арфадски? Где су богови Сефарвимски? Јесу ли они избавили Самарију из мојих руку?

20 Који су између свих богова ових земаља избавили своју земљу из моје руке? А Господ ће избавити Јерусалим из моје руке?

21 Али они ћутаху; не одговорише ни речи, јер краљ беше дао ову заповест: Не одговарајте.

22 И Елијаким, син Хелкијин, управник двора краљевскога, Сомна, тајник и Јоах, син Асафов, летописац, дођоше к Језекији раздртих хаљина и казаше му речи Равсакове.

Глава 37.

1 Кад то чу краљ Језекија, раздре хаљине своје, веза око себе кострет и отиде у дом Господњи.

2 Он посла Елијакима, управника краљевскога двора, Сомну, тајника, и најстарије свештенике обучене у кострет к Исаији, пророку, сину Амосову.

3 Они му рекоше: Овако говори Језекија: Ово је дан невоље, казне и срамоте; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

4 Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака кога краљ Асирски, господар његов, посла да ружи Бога живога, и може бити да ће Господ, Бог твој, ударити казне своје због речи које је чуо. Подигни зато молитву за остатак који још постоји.

5 Слуге краља Језекије дођоше к Исаији.

6 Исаија им рече: Реците господару своме: Овако говори Господ: Не плаши се од речи које си чуо, којима слуге краља Асирскога хулише на ме.

7 Ево ја ћу пустити на њих дух, да ће на глас који ће чути вратити се у своју земљу, и учинићу да у својој земљи он погине од мача.

8 Равсак, на повратку, нађе краља Асирскога кад је нападао на Ливну, јер он беше сазнао да је он био отишао из Лахиса.

9 Тада краљ Асирски прими вест о Тираку, краљу Етиопскоме. Рече му се: Кренуо је у рат на те. Чим он то чу посла гласнике к Језекији говорећи:

10 Овако реците Језекији, краљу Јудину: Да те не вара Бог твој, у кога се уздаш говорећи: Неће се Јерусалим дати у руке краљу Асирскоме.

11 Ето чуо си шта су учинили краљеви Асирски свим земљама потрвши их сасвим; а ти ли ћеш се избавити?

12 Јссу ли народе које сатраше оци моји избавили богови њихови? Госанце, Харанце, Ресефе и синове Еденове који су у Теласару?

13 Где су краљ Емотски, краљ Арфадски и краљ од града Сефарваима од Ене и Аве?

14 Језекија прими књигу из руку гласника и прочита је. Затим отиде у дом Господњи и разви је пред Господом;

15 па се помоли Господу говорећи:

16 Господе над војскама, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, ти си сам Бог свим краљевствима на земљи, ти си створио небо и земљу.

17 Пригни, Господе, ухо своје и чуј! Отвори, Господе, очи своје и види! Чуј све речи што Сенахерим посла да ружи Бога живога!

18 Истина је, Господе, опустошили су краљеви Асирски све оне народе и земље њихове,

19 и побацали су богове њихове у огањ, али то не бејаху богови, него дело руку човечјих, дрво и камен и они их потрше.

20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из руку Сенахеримових, да познају сва краљевства на земљи да си ти сам Господ!

21 Тада Исаија, син Амосов, поручи Језекији: Овако говори Господ, Бог Израиљев; Услишио сам молитву коју си ми управио због Сенахерима, краља Асирскога.

22 Ово је реч коју за њ Господ изрече: Руга ти се, подсмехива ти се девојка, кћи Сионска; главом маше за тобом кћи Јерусалимска.

23 Кога си ти ружио и хулио? и на кога си глас подигао? Подигао си у вис очи своје на Свеца Израиљева!

24 Преко гласника својих ружио си Господа и рекао си: Са мноштвом кола својих стадох наврх гора, на висину Ливанску. Исећи ћу највеће кедре његове и најлепше чемпресе његове, и ући ћу у крајњи стан његов, у шуму његову попут баште лепу.

25 Копао сам и воду сам пио, а стопама ћу својим све египатске реке исушити.

26 Ниси л’ чуо да сам ја одавна то спремио, од искона да сам тако уредио? Сад сам пустио да се то испуни, у пусте гомиле да превратиш градове.

27 Изнемогоше становници њихови, престрашише се и сметоше се, посташе као трава пољска, као мека трава, као трава на крововима, као пшеница која се осуши пре него ли сазре.

28 Али ја знам кад ти седиш и када полазиш, и када долазиш и кад бесниш на ме,

29 А што бесниш на ме, и обест ми твоја дође до ушију, зато ћу брњицу своју провући кроз ноздрве твоје и метнућу узду своју у уста твоја, па ћу натраг те водити путем којим си дошао.

30 А теби нека ово буде знак: Јео се једне године род од отпалог жита, друге године оно што само од себе роди; али ћете треће године сејати и жети и садићете винограде и јешћете род од њих.

31 Остатак дома Јудина што се спасе опет ће пустити жиле оздо и родити озго.

32 Јер ће из Јерусалима изићи остатак и из горе Сиона избеглице. Ето то ће учинити ревност Господа над војскама.

33 Зато овако говори Господ за краља Асирскога: Неће он у овај град улазити, нити ће бацати амо стреле; неће се он к њему са штитом примаћи, нити ће опкопа око њега копати.

34 Вратиће се путем којим је дошао а у овај град он неће улазити, говори Господ.

35 Јер ћу ја тај град бранити и сачувати ради себе и ради Давида, слуге свога.

36 Анђео Господњи изиђе и поби у логору Асирском сто и осамдесет и пет хиљада људи. И кад усташе у јутру, а ту беху све сама мртва телеса.

37 Тад Сенахерим, краљ Асирски, диже своју војску и отиде, и врати се; и оста у Ниневеји.

38 И кад се он клањаше у дому Нисрока, бога свога, Адрамелех и Сарасар, синови његови, убише га мачем, а сами побегоше у земљу Араратску, и на његово се место закраљи Есар-Адон, син његов.

Глава 38.

1 У то време Језекија се разболе на смрт. Пророк Исаија, син Амосов, дође к њему и рече му: Овако говори Господ: Дај наредбе своје дому своме, јер ћеш умрети, и нећеш више живети.

2 Језекија се окрете лицем к зиду и управи Господу ову молитву:

3 Ах Господе, опомени се да сам пред лицем твојим верно и чистим срцем ходио и чинио оно што је добро пред очима твојим. И Језекија се расплака.

4 Затим реч Господња проговори Исаији и рече:

5 Иди и реци Језекији: Овако говори Господ, Бог Давида, оца твога: Чуо сам молитву твоју и видео сам сузе твоје. Ево додаћу ти веку твоме петнаест година.

6 Избавићу тебе и овај град из руку краља Асирскога и бранићу овај град.

7 И ево ти знака од Господа, по коме ћеш познати да ће Господ испунити реч коју изрече.

8 Ево ја ћу вратити натраг сенку са сунцем за десет степени по степенима по којима је пала на сунчаник Ахазов. И сунце се врати за десет степени по степенима по којима бејаше сишло.

9 Песма Језекије краља Јудина о болести својој и о оздрављењу своме:

10 Ја рекох: Кад се пресекоше дани моји морам ја на врата од Шеола ићи. Узе ми се остатак година мојих!

11 И рекох: Нећу више Господа видети, Господа на земљи живих; нећу више ја ни човека видети међу онима који на свету станују!

12 Стан ми се мој оте и далеко од мене пренесе, као шатор пастирски. Пресечен ми је живот као да је ткач одсекао ме од оснутка. Од јутра до вечера чинићеш ми крај!

13 Држао сам се до јутра; и као лав кидаше све кости моје. Од јутра до вечера чинићеш ми крај!

14 Пиштах као ласта када се превија, хуках као голубица, очи моје ишчилеше гледајући у небо. Господе, на муци сам, помози ми!

15 Шта да речем? Он ми одговори и он ме услиши. Ја ћу смерно ићи до краја својих дана после јада душе своје.

16 Твојом добротом, Господе, живот се ужива, и по њој ја јоште дишем. Исцелио си ме и вратио животу.

17 Ево, и муке моје на спас мени беху и теби би мило да из јаме погибли душу моју извучеш, јер си ти за своја леђа грехе моје све бацио.

18 Не слави тебе Шеол нити те смрт хвали. Који сиђоше у јаму верности се твојој више не надају.

19 Живи, живи они тебе славе, као ја данас! Отац синовима верност твоју јавља.

20 Господ ме спасе! Одјекнуће жице харфи наших кроз све дане живота нашег у дому Господњему.

21 Исаија беше рекао: Нека донесу груду сухих смокава и привију на оток, и Језекија ће живети.

22 А Језекија беше рекао: По коме ћу знаку познати да ћу ићи у дом Господњи?

Глава 39.

1 У то исто време Меродах-Валадан, син Валаданов, краљ Вавилонски посла писмо и поклон Језекији, јер беше сазнао за његову болест и за његово оздрављење.

2 Језекија се обрадова томе и показа изасланицима све ризнице своје, сребро и злато, мирисе и скупоцено уље, сву своју оружницу и све што се налажаше у ризницама његовим. Не оста ништа да им Језекија не показа у дому своме и на свим имањима својим.

3 Пророк Исаија дође после тога ка краљу Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су доши к теби? Језекија одговори: Дошли су ми из далеке земље, из Вавилона.

4 Исаија рече још: Шта су видели у твоме дому? Језекија одговори: Видели су све што има у моме дому; није ништа остало у ризницама мојим да им нисам показао.

5 Тада Исаија рече Језекији: Слушај реч Господа над војскама.

6 Ево доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све што има у дому твоме, и што су сабрали оци твоји до данас. Ништа неће остати, говори Господ.

7 И узеће се и синови твоји, који ће изићи од тебе, које ћеш родити да буду евнуси у двору краља Вавилонскога.

8 Језекија одговори Исаији: Добра је реч Господња коју си изговорио, јер, рече, за мога века биће мир и безбедност.

Глава 40.

1 Тешите, тешите мој народ, говори ваш Бог.

2 Говорите срцу Јерусалимском, и вичите му да се завршило робовање његово, да је испаштало безакоње своје, да је примило из руке Господње двојном за све грехе своје.

3 Виче један глас: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашему.

4 Све долине нека се повисе и слегну се брегови и горе, и долине нек постану равне и клисуре нек постану доле!

5 Тада ће се слава Господња објавити и тад ће га свако тело видети; јер уста Господња говорише.

6 Један глас говори: Вичи: И он одговори: Шта да вичем? Свако тело је као трава и слава његова као пољски цвет.

7 Осуши се трава и отпада цвет кад на њега ветар Господњи задуне. - Заиста је народ као и трава:

8 осуши се трава, и отпада цвет, али реч Бога нашега довека остаје.

9 Попни се на гору високу, Сионе, да објавиш добру вест; подигни свој глас, Јерусалиме, да објавиш добру вест; подигни свој глас, не бој се; кажи градовима Јудиним: "Ево Бога вашега!"

10 Ево иде Господ, иде Бог у сили и руком својом заповеда. Ено плата је код њега и награде су пред њиме.

11 Као пастир ће он стадо своје пасти, у наручје своје узеће јагањце, носиће их у недрима и водиће дојилице.

12 Ко је грстима својим воду измерио и небеса међу премерио? Ко је прах земаљски у варићак покупио? Ко је горе на теразије и брегове на потег мерио?

13 Ко је прозрео дух Господњи ил' научио га саветом својим?

14 С ким је он решавао, да упуте прими, ко је њега путу правде научио, ко ли га је мудрости учио и ко му је пут разума показао?

15 Гле, народи су као кап из ведра, као прашак на мерилима, гле, острва су као ситан прашак на ветру.

16 Ливан ни за ватру не достаје, а животиње његове ни за жртву паљеницу. -

17 Сви су народи пред њим као ништа; ништа су за њега они, сама су таштина!

18 С киме ћемо, дакле, Бога поредити? и какву ћемо му прилику ми наћи?

19 Уметник, он идол лије а златар га позлаћује, и меће му сребрне верижице.

20 Коме сиромаштво чини да да мало бира дрво што не труне и мајстора вешта тражи да му прави идол који се не миче.

21 Не знате ли то, нисте ли то научили? није вам се одмах то у почетку рекло? Јесте л' икад о постању земље размислили?

22 Та он је који седи над кругом од земље а њени су становници као скакавци. Он небеса као танко платно разастире и као шатор себи за стан разапиње.

23 Он кнезове у ништа обраћа, и таштину од судија земаљских он прави.

24 Они нису посађени нити посејани и стабло им се није укоренило у земљи; и он на њих дуне и они посахну, и вихор их разноси ко плеву.

25 С ким ћете ме дакле поредити, да бих му личио?, вели Свети.

26 Подигните очи своје и гледајте! Ко је све то створио? Ко ли војску води њихову? Он свакога по имену зове и с велике силе и моћи његове ни једно не изостаје.

27 Зашто говориш, Јакове, зашто говориш, Израиљу: "Судбина је моја пред Господом сакривена и не излази право моје испред Бога мога?"

28 Не знаш ли то, ниси ли то научио? Бог је, Господ вечни, крајеве земље створио: не мучи се он нити сустаје; разум његов не може се измерити.

29 Он уморном снагу даје и сусталом живот крепи;

30 деца се уморе и сустају, а и младићи посрћу;

31 али који се у Господа уздају понављају снагу своју; ко орлови подигну се, залете се, не сустају, ходе и не уморе се.

Глава 41.

1 Умукните преда мном острва! Нека снаге своје народи саберу, нек приступе и нека говоре. Хајдемо да се судимо.

2 Ко је оног подиго с истока ког спасење само к себи зове? ко ли му је народе предао и краљеве покорио, и у прах смрвио мачеве њихове, и у плеву развејану лукове њихове?

3 Погна он њих, прође сретно путем којим није пре никада закрочила нога његова.

4 Ко ли све то уради и сврши? То је онај који је од искона нараштаје подигао, ја, Господ, први и исти до последњих дана.

5 Виде га острва и плаше се, тресу се крајеви земље: Приближују се, долазе,

6 један другоме помаже, и брат брату каже: Буди храбар!

7 Вајар храбри ливца, који чекићем клепље храбри оног који на наковњу кује, и за спој каже: Добар је! и идола клинцима учврсти да се не помиче.

8 Али ти, Израиљу, слуго мој, Јакове, кога себи ја изабрах; семе Авраама, кога сам волео,

9 ти, ког узех са крајева земље, и ког дозвах из земље далеке, и рекох ти: Ти си слуга мој, - тебе ја изабрах и не одбацих те!

10 Не бој ми се, јер сам ја са тобом, не плаши се, јер сам ја твој Бог, и ја тебе крепим и спасавам и својом те подржавам победном десницом.

11 Гле, постидеће се и осрамотиће се сви који су на те љути, уништиће се, пропашће који се теби противе.

12 Потражићеш супротнике своје, ал' их нећеш више наћи, уништиће се, ништа ће постати који на тебе војеваше.

13 Јер сам ја, Господ, Бог твој, који десницу твоју крепим, и кажем ти: Не бој се, ја ти у помоћ долазим.

14 Не бој се, црвићу Јаковљев, мали остатак Израиљев, ја ти у помоћ долазим, говори Господ, Светац Израиљев спаситељ твој.

15 Гле од тебе ћу ја вршалицу оштру, нову, са зупцима учинити: горе ћеш ти гњечити и сатирати, брда ћеш у плеву обратити.

16 Вејаћеш их; ветар ће их носити, вихор ће их расути; али ћеш се ти у Господу веселити, хвалићеш се Свецем Израиљевим.

17 Сиромаси и убоги воде траже, а ње нема; језик им се од жеђи осуши. Њих ћу ја, Господ, услишити, ја, Бог Израиљев, њих оставити нећу.

18 Отворићу реке на висовима и изворе усред долина, пустињу ћу у језеро обратити и ту суху земљу у изворе воде;

19 у пустињи кедар и багрем ћу садити, мирту и маслинку; у пустој ћу земљи чемпрес, брест и шимшир посадити, -

20 да виде и да познају, да промисле и да разумеју да је то Господња рука урадила, Светац Израиљев да је то створио.

21 Изнесите парбу своју, говори Господ; изнесите права своја, вели краљ Јаковљев.

22 Нека дођу и нек нам објаве шта ће бити. Која су пророштва што пре учинисте? Кажите нам, да о њима размислимо, и познамо испуњење њихово, ил' нам казујте будућност.

23 Кажите нам што ће после бити да познамо јесте ли богови. Учините нешто зло ил' добро, па да се дивимо и сви да гледамо. -

24 Гле, ви ништа нисте, и дело је ваше ништа, срамота је вама се дивити.

25 Са севера га зазвах, и он к мени дође, са истока име моје он призива; као блато силнике он гази, као глину коју лончар гњечи. -

26 Ко га од искона објави, да га знамо, а одавна унапред, да речемо: Истина је? Нико га не објави. нико унапред не прорече, нико није ваших речи чуо.

27 Ја сам први Сиону казао: Ево их, ево их!, и Јерусалиму: Добрих вести гласника ти шаљем!

28 Гледам, и никога нема, никог који би међу њима прорицао, који би одговорио када га упитам.

29 Гле, сви они само су таштина, ништа нису дела њихова; идоли су њихови само ништавило.

Глава 42.

1 Ево слуге мога, ког ћу подржати, избраника мога, милог души мојој. На њега сам дух свој ја метнуо; и он ће јављати народима правду.

2 Неће он викати нити гласа подизати, нити ће се његов глас по улицама чути.

3 Трске он стучене неће преломити, и стењак који још гори неће угасити. По истини правду ће јављати.

4 Неће клонути нити малаксати докле год на земљи правду не постави, а у закон његов надају се острва.

5 Овако говори Бог, Господ који је створио и разапео небеса, који је земљу и плодове њене распростро и дисање даје онима који су на њој, и дах онима који по њој ходе.

6 Ја те, Господ, за спасење зазвах и за руку ћу те ухватити и чуваћу и учврстићу те, да учиним са народом савез и да будем светлост народима,

7 да отворим свим слепима очи и да сужње из затвора пустим, и из таме који у мраку седе.

8 Ја сам Господ, то је име моје, и ја славе своје нећу другом дати, нити хвале своје идолима.

9 Ево су се прва дела испунила и ја вама опет нова јављам, казујем их пре но што настану.

10 Песму нову Господу певајте, певајте хвалу његову крајевима земље, ви који по мору веслате и у њему живите, острва и становници њихови!

11 Пустиња и градови њезини нек подигну глас! Села која Кидар држи нек подигну глас! Нека се горштаци радују по брдима, нека саврх гора кликују!

12 Нек се да Господу слава и хвала његова нека се по острвима јавља.

13 Господ као јунак иде, као ратник ревност своју диже. Диже глас, покликује, силу своју над душманима својим показује.

14 Дуго сам се уздржао, ћутао сам, устезао сам се, ал' ћу сад као породиља да завичем, и све ћу истребити и потрти.

15 Опустићу горе и брегове и на њима исушићу сваку траву, од река ћу суху земљу направити и језера сва ћу исушити.

16 Упутићу слепе на пут који нису знали, водићу их стазама што нису познали; мрак ћу пред њима у светлост претворити, и неравне крајеве у равне. То ћу њима учинити и нећу их напустити.

17 Устукнуће тад и посрамиће се који се у идоле резане уздају, који идолима ливеним говоре: Ви сте наши богови!

18 Чујте глухи! Прогледајте слепи и видите!

19 Ко је слеп осим слуге мога, и глух као весник кога шаљем? Ко је глух као пријатељ Божји и слеп као слуга Господњи?

20 Многе ствари гледао си, ал' их ниси видео, отворише се уши, али не чуше.

21 Господ је за срећу Израиља хтео велик и сјајан закон прогласити.

22 А то је народ оплењен и опљачкан! Сви су по пећинама повезани, и по тамницама сакривени; опљачкани, и нико их не избавља! оплењени, а нико да рече: Враћај!

23 Ко ће од вас слушати те ствари? Ко ће пазити да и даље слуша?

24 Ко даде Јакова да с' оплени и пљачкашима Израиља издаде? Није ли то Господ?... Ми смо њему згрешили. Не хтедоше путевима његовим ходити, нити слушати закона његова.

25 Зато он изли на њих јарост своју жестоку и ратну страхоту; рат га са свих страна пламеном захвати, али он не разуме, запали га, али он не мари.

Глава 43.

1 А сад овако говори Господ који те створи, Јакове! онај који те сазда, Израиљу! Не бој се, јер те ја откупљујем, именом те твојим називам: Мој си!

2 Ако преко воде прођеш, ја ћу с тобом бити, и неће те реке потопити; идеш ли кроз ватру, нећеш изгорети, и неће те пламен опалити.

3 Јер сам ја, Господ, Бог твој, Светац Израиљев, избавитељ твој. За те Египат ја у откуп дајем, Етиопску и Севу место тебе.

4 Јер си драг ти пред очима мојим, јер си чашћен и ја тебе волим. Дајем за те људе, народе за живот твој.

5 Не бој се, јер сам ја са тобом, од истока род ћу твој довести, сабраћу те од запада.

6 Казаћу северу: Дај! а југу: Не брани!, из далека доведи ми синове, кћери моје из крајева земље,

7 све који се мојим именом зову, које створих ја себи на славу, које саздах и начиних.

8 Нек' се изведе народ слепи који очи има а и глухи који уши има.

9 Нек се сви народи скупе и племена нека се саберу. Ко је од њих ово објавио? Ко ли нам је први прорекао? Нека својим сведоцима дођу и утврде право своје; нек се чује и нека се каже: Истина је!

10 Ви сте моји сведоци, вели Господ, ви и слуга мој, кога изабрах, да знате, да верујете и да разумете да сам то ја. Пре мене није Бога било нити ће га после мене бити.

11 Ја сам, ја сам Господ, осим мене нема спаситеља.

12 Ја сам који сам објавио, спасао и пророковао, а ни који туђи бог међ вама; и ви сте сведоци, вели Господ, ја сам Бог.

13 Ја сам од искона, и нико из моје руке не избавља! Ја ћу деловати: ко ли ће се противити?

14 Овако говори Господ, избавитељ ваш, Светац Израиљев: Ради вас душмана на Вавилон ја шаљем и расејем избеглице његове, и Халдејце с лађама којима се хвалише.

15 Ја сам Господ, Светац ваш, створитељ Израиљев, краљ ваш.

16 Овако говори Господ који начини пут по мору и по силним водама стазу;

17 који изводи и кола и коње, војску и ратнике силне, да сви попадају и више не устају, и да се угасе као што се стењак гаси.

18 Што је било пре не помињите, о делима старим не мислите.

19 Ево ја ћу ново учинити и одмах ће то настати: Нећете ли га препознати? У пустињи ћу пут пробити, реке у пустој земљи.

20 Славиће ме звери пољске, шакали и ноје, што ћу у пустињу воде да изведем и у пусту земљу реке, да напојим народ свој, избраника свога.

21 Народ који себи саздах прогласиће хвалу моју.

22 И не призва ме ти, Јакове, и бејах ти досадио, Израиљу!

23 Јагањаца својих ниси ми на жртву ти принео, нити ме жртвама својим почастио. Нисам да ми служиш тебе нагонио, нити да ми кадиш ја тебе трудио.

24 Ниси ми за сребро кâда ти купио, ни жртава својих претилином ме наситио; него си ме гресима својим ти мучио и неправдама ми својим досадно.

25 Ја, сам ја, преступе твоје ради себе бришем и грехе твоје не помињем.

26 Опомени ме, па да се судимо, сам ти казуј, да би се оправдао.

27 Први отац твој сагреши, учитељи твоји скривише ми.

28 Зато сам избацио кнезове из светилишта и Јакова у проклетство дао, Израиља у срамоту.

Глава 44.

1 Ал' чуј сад, Јакове, слуго мој! Израиљу, кога ја изабрах!

2 Овако говори Гопод који те створи и сазда те од рођења твога, и који је помоћ твоја: Не бој се ти, слуго мој, Јакове, Израиљу мој, кога ја изабрах.

3 Јер на земљу зажарену излићу ја воде и потоке на земљу исушену; дух ћу свој ја на род твој излити и на децу твоју свој благослов;

4 и процветаће ти као усред траве, као врбе покрај воде живе.

5 Овај ће рећи: Ја сам Господњи, онај ће се по имену Јаковљеву звати; а други ће својом руком писати: Господњи, и радо ће име Израиља помињати.

6 Овако говори Господ, краљ Израиљев и избавитељ његов, Господ над војскама: Ја сам први и ја сам последњи, осим мене нема Бога.

7 Ко је као ја пророштва казао (нек то рече и доказује) од како утврдих народ стародревни? Нека проричу будућност и што ће даље бити!

8 Не плашите се, не дрхтите; нисам ли ја то давно казао и објавио? Ви сте ми сведоци: има ли другог Бога осим мене? Нема друге стене, ја за другу не знам.

9 Који идоле граде само су таштина; најлепша њихова дела ништа не помажу, и она то сама и сведоче: она нити виде, нити разумеју да остају у срамоти.

10 Ко је који бога гради и идоле лије да ни какву корист од њих нема?

11 Гле, сви који око њих раде посрамиће се, а који их граде, то су сами људи. Нек се скупе сви и нек се покажу, и сви ће задрхтати, и срамотом се покрити.

12 Ковач секиру прави на живом угљевљу; чекићем кује и ради снажном руком својом; али чим огладне нема више снаге, ако не пије воде, изнемогне.

13 Дрводеља узицу растеже, и оловком бележи, ножем дрвље обрађује, мере шестаром узима, и начини лик човека, лепу људску слику, да у кући стоји.

14 Сече себи кедре, храст и чесвину узима, бира међу дрвљем шумским; боре сади, и киша чини да расту.

15 Та дрвета служе човеку за огањ и узима од њих те се греје; упали их и хлеб пече; и још од њих бога гради и клања му се, идола гради и пред њиме на колена пада.

16 Половину ложи он на огањ, уз њу себи месо спрема, испече печење и сит се наједе, и греје се и говори: Ха! ха!, грејем се и пламен гледам!

17 Од остатка бога гради, идола свога, пада пред њим на колена, клања се и моли му се, и говори: Избави ме, јер си ти мој бог!

18 Немају ни памети ни разума, јер су им очи заслепљене, а не виде, и срца им затворена, да не разумеју.

19 Нити на ум узимају, нит' имају знања и разума да би који рекао: Половину од овога ја на ватру спалих и на жару њеном хлеб испекох; месо испекох и једох; а од остатка гадост ћу да правим!, клањаћу се пању дрвеноме!

20 Он се храни пепелом, заводи га преварено срце његово, и он неће душе избавити, и он неће рећи: Није ли лаж оно што у десној руци имам?

21 Памти то, Јакове! и Израиљу!, јер си слуга мој; ја сам тебе саздао, ти си слуга мој. Израиљу, нећу те ја заборавити.

22 Ја преступе твоје као облак расипам, и као маглу грехе твоје; врати се к мени, ја сам тебе искупио.

23 Веселите се, небеса! јер је Господ деловао; подвикујте од радости, дубине земаљске! Покликујте горе високе! И ви шуме са свим дрветима својим, јер откупи Господ Јакова, и показа славу своју у Израиљу.

24 Овако говори Господ, избавитељ твој, који те сазда од рођења твога: Ја, Господ, све начиних, сам сам небо разапео, сам сам земљу распростро.

25 Ја укидам знаке лажљивих порока, враче обезумљујем; чиним да мудраци узмакну, и мудрост њихову у лудост претварам.

26 Потврђујем реч слуге свога, извршујем савете гласника својих. Говорим Јерусалиму: Населићеш се! и градовима Јудиним: Президаћете се!, подигнућу пустолине њихове.

27 Бездану ја говорим: Пресахни, исушићу реке твоје!

28 Говорим о Киру: Он је пастир мој, и он ће извршити вољу моју; и он ће Јерусалиму рећи: Президаћеш се! а храму: Опет се оснуј!

Глава 45.

1 Овако говори Господ помазанику своме Киру, кога за десницу држи да обори пред њим народе и распаше краљеве, да се пред њим отварају врата, да не буду више затворена:

2 Ићи ћу ја пред тобом, поравнићу путеве неравне, разбићу врата бакрена, преворнице сломићу гвоздене;

3 и даћу ти благо тајно и богатство скривено, да познаш да сам ја Господ, Бог Израиљев, који те по имену зовем.

4 Ради љубави слуге свог Јакова и Израиља, избраника свога, прозвах те именом твојим, и милостиво ти говорих пре но што си ме познао.

5 Ја сам Господ и другога нема, осим мене нема Бога; опасах те пре но што си ме познао,

6 да се зна до истока сунчаног и до запада његовог да сем мене нема другог Бога. Ја сам Господ и другога нема.

7 Ја сам светлост стварам, а и мрак ја правим, срећу дајем и невољу припремам. Ја, Господ, све то чиним.

8 Росите, небеса, озго, облаци нека правдом капљу! Нек се отвори земља и спасење цвате, и нек из ње избављење никне! Ја, Господ, све то чиним.

9 Тешко оном који се с творцем својим препире, - црепу међу цреповима земаљским! Каже л' глина лончару који је ради: "Шта то радиш?" и дело твоје: "Он нема руку?"

10 Тешко оном који оцу своме каже: "Што си ме градио?" и мајци својој: "Што си ме родила?"

11 Овако говори Господ, Светац Израиљев и творац његов: Питате ме што ће даље бити? За синове моје и за дело руку мојих хоћете ли ми наредбе дати?

12 Ја сам земљу начинио и човека на њој сам створио, ја сам својом руком небеса разапео и сву војску њихову уредио.

13 У правди сам својој Кира подигао, и путеве његове све ћу поравнити. Он ће град мој президати и робље моје отпустити, не за сребро ни за даре, вели Господ над војскама.

14 Овако говори Господ! Труд египатски и корист од Етиопије и од Саваца висока раста, доћи ће к теби и твоји ће бити. За тобом ће ти народи ићи, у оковима ће пролазити; пред тобом ће се клањати, и рећи ће, молећи те: Само се код тебе Бог налази, и другога Бога осим њега нема.

15 Али си ти Бог који се кријеш, Боже Израиљев, спаситељу!

16 Сви су постиђени и посрамљени, сви осрамоћени иду који идоле граде.

17 Од Господа спас Израиљ добија, вечно спасење. Нећете се постидети ни збунити довека!

18 Јер овако говори Господ, створитељ неба, једини Бог, који је саздо и утврдио земљу, начинио да не буде пуста, начинио да се у њој настава: Ја сам Господ и другога нема.

19 Нисам тајно говорио на мрачноме месту на земљи; нисам ја народу Јаковљеву рекао: "Тражите ме узалуд!" Ја, Господ, истину говорим, јављам што је право.

20 Скупите се и дођите, приступите сви који сте од народа избављени! Ништа не знају који носе своје идоле дрвене и моле се богу који не може помоћи.

21 Огласите то и доведите их! Нека међу собом савете деле! Ко је то од почетка унапред казао, још одавна јавио? Нисам ли ја, Господ? Нема осим мене другог Бога; једини сам ја Бог који спасава.

22 Обратите се к мени и бићете спасени сви који сте на свима крајевима земље, јер сам ја Бог и другога нема.

23 Собом се ја кунем, истина из мојих уста излази, реч се моја не пориче. Свако ће се колено преда мном преклонити, и сваки ће језик мноме се заклињати.

24 И казаће: Само у Господу правда је и сила; ка њему ће доћи да се збуне сви који се на њега гневише.

25 У Господу ће се оправдати и прославити сви потомци Израиљеви.

Глава 46.

1 Паде Вил, извали се Нево; идоли њихови на стоку се прте, на животиње. Ви их носите и ено их натоварене, терет постадоше уморној животињи!

2 Падоше, сви скупа се срушише! Товара не могу избављати, него и сами у ропство иду.

3 Слушајте ме, доме Јаковљев, и сви који остасте од дома Израиљева, које држим од почетка вашег, које носим од рођења вашег!

4 До старости ваше ја ћу исти бити, носићу вас до старости ваше; ја сам то створио и ја ћу носити, ја ћу вас носити и вас избављати.

5 С ким ћете ме изједначити и поредити? кога чете за прилику узети да би био као ја?

6 Злато из кесе своје ваде, на мерилима сребро мере; плаћају златара да им бога прави, и пред њим падају и клањају се.

7 Носе га, на раме га мећу, стављају га на место његово и он стоји; не миче се с места свога. Вапије се к њему, али он не одговара нити из невоље икада избавља.

8 Запамтите то, и будите људи, саберите се, грешници!

9 Памтите оно што је од старине било, јер сам ја Бог и другога Бога нема. Ја сам Бог и нико није као ја.

10 Од почетка јављам што ће бити, унапред ја јављам што се још није збило. Ја говорим: Остаће решења моја и сву вољу своју ја ћу извршити!

11 Ја сам који с истока птицу грабљивицу зовем, и човека из земље далеке, да изврши вољу моју. Рекао сам и учинићу. Наумио сам и извршићу.

12 Слушајте ме људи срца упорна, противници правде!

13 Примичем ја правду своју, она није далеко, и спасење моје неће одоцнети: у Сиону спасење ћу поставити, славу своју у Израиљу.

Глава 47.

1 Сиђи и на прашину седи, девице, кћери Вавилонска! Седи, без престола, на земљу, кћери Халдејска! Нећеш се ти више љупка и нежна назвати.

2 Узми жрвње и мељи брашно, скини копрену своју, подигни скуте хаљине своје, изуј обућу своју, иди преко реке.

3 Откриће се голотиња твоја, видеће се срамота твоја. Извршићу ја освету своју, никог нећу поштедети. -

4 Спаситељ је наш онај коме је име Господ над војскама, Светац Израиљев. -

5 Седи ћутећи и уђи у таму, кћери Халдејска! Нећеш се ти више госпођом над краљевствима назвати.

6 Гневан бејах на свој народ, оскврних наслеђе своје, и теби га у руке предадох. Ти ниси за њега милости имала; на старце си јарам свој претешки метла,

7 и говорила си: Довека ћу ја владарка бити! Никад ниси на ум узимала, никад ниси помишљала да ће то престати.

8 Слушај сада ово, љубазна, ти која безбрижно седиш и у срцу своме велиш: "Ја, па ја! Нећу никад удовица бити, нећу никад без деце ја бити."

9 То ће ти обоје у једанпут доћи, у један дан: и да немаш деце и да си удовица. Обоје ће тебе оштро ошинути, поред свих чина твојих, и поред свих чарања твојих.

10 У злоћу си своју се уздала, говорила си: "Нико ме не види!" Памет твоја и знање те твоје заведоше. Ти си у свом срцу говорила: Ја, па ја!

11 Зло ће доћи на те, а да му зоре не видиш, невоља ће на те пасти да је нећеш моћи одвраћати; пропаст ће се одједном на тебе сручити, изненада.

12 Остани ти, дакле, код врачања свога и код многих чина својих, којима си од младости своје труд свој посветила; ваљда ће ти то помоћи, ваљда ћеш постати силна.

13 Уморила си се од силног пропитивања! Нек устају сад и нек те спасу ти који небо знају и звезде гледају; који по новом месецу проричу све што има да те снађе!

14 Гле, они су као слама, огањ их прождире! Неће они живот од пламена спасти; неће то бити угљен за грејање, нити ватра код које се седи.

15 То ће бити судбина оних које си се трудила да питаш и оних с којима си од младости своје трговала. Разбећи ће се сваки на своју страну, никог неће бити да би те избавио.

Глава 48.

1 Чујте ово, доме Јаковљев, и ви који носите име Израиља и из воде изиђосте Јуде, који се именом Господњим кунете, Израиља Бога призивате, али не по истини и правди!

2 Јер се именују по светоме граду и ослањају се на Бога Израиљева, коме је име Господ над војскама.

3 Одавна сам прва прорицања ја казао, она из уста мојих изиђоше, ја сам их објавио; намах сам делао, и збише се.

4 Знајући да си упоран, да ти је гвожђем врат окован, и бакрено да ти је чело,

5 одавна сам теби ја то објавио, пре него се збило казао сам ја теби, да не би ти рекао: Идол мој то учини, лик резани и лик мој ливени наредише то.

6 Разумеш ли? Размисли о томе! и нећете ли то ви признати?... Сад ја теби опет нове ствари јављам, сакривене, теби непознате.

7 Оне сад бивају, нису оне давне, и ти за њих ниси пре никада знао, - да не речеш: Ето, ја сам већ то знао.

8 О њима ти ниси чуо, за њих ниси знао, уши твоје за то ништа пре не чуше. Јер сам знао да ћеш ти неверан бити, да се од рођења свога бунтовник називаш.

9 Ради имена свога, гнев сам свој устезао, и ради славе своје ја се уздржавам, да те не истребим.

10 Претопио сам те, ал' не да бих сребро извадио, кушао сам те у пећи невоље.

11 Ради љубави своје, ради љубави своје делаћу; јер зашто да се име моје оскврни? Славе своје другом дати нећу.

12 Чуј ме Јакове! И ти Израиљу, кога ја позвах! Ја сам први, ја сам и последњи.

13 Моја је рука земљу основала, и моја десница небо разапела, кад их зовнем сви ми они дођу.

14 Скупите се сви и чујте! Ко је од њих све то објавио? Онај кога Господ воли, онај ће на Вавилону вољу његову вршити, и мишица ће његова Халдејцима тешка бити.

15 Ја, ја сам рекао и ја сам га звао, ја га дозвах и дело ће његово успети.

16 Приступите к мени и чујте! У почетку нисам тајно говорио. Од почетка од тих ствари ја сам онде био, а сада ме Господ, Вечни, духом својим посла.

17 Овако говори Господ, избавитељ твој, Светац Израиљев: Ја, Господ, Бог твој, учим те за твоје добро, и путем те водим којим имаш ићи.

18 Ох да си ти заповести моје слушао! Мир би твој као река био, срећа твоја као валови морски;

19 порода би твога као песка било, порода утроба твојих као зрна од песка; име твоје не би се затрло, уништило испред мене.

20 Изиђите из Вавилона, бежите од Халдејаца, објављујте гласом радосним и казујте, разглашујте до крајева земље, реците: Избави Господ слугу свога Јакова!

21 Они у пустињи, куда ће их водити, неће ожеднети; воду ће им из стене точити, расцепиће камен, и потећи ће вода.

22 Нема мира бездушнима, говори Господ.

Глава 49.

1 Послушајте, острва! Пазите, ви народи далеки! Господ ме позва од рођења мога, од утробе мајке моје помену он име моје.

2 Он направи уста моја као оштар мач, сенком руке своје покри ме, учини ме оштром стрелом и у тулу свом ме сакри.

3 И рече ми: Ти си слуга мој, Израиљу, у ком ћу се прославити.

4 А ја рекох: Узалуд се трудих, узалуд потроших и на празно силу своју, али је право моје код Господа и награда моја код Бога мога.

5 Сада Господ говори, он који ме од рођења мога сазда да му будем слуга, да му повратим Јакова и Израиља још расутог. Јер сам ја у части пред Господом и Бог мој је снага моја.

6 Он рече: Мало ми је да ми будеш слуга да се врати племе Јаковљево, да се остатак Израиљев купи! Учвршћујем те, да будеш светлост народима, да спасење моје до крајева земље носиш.

7 Тако вели Господ, избавитељ, Светац Израиљсв, оном ког презиру, кога мрзи народ, слузи моћника: Видеће га и устаће краљеви и кнезови, и поклониће се, ради Господа који је веран, Свеца Израиљева који те изабра.

8 Овако говори Господ: У време милости ја ћу тебе услишити, и у дан спасења ја ћу тебе избавити. Чуваћу те и утврдићу те да савез с народом чиним, да подигнем земљу да опустело наслеђе разделим;

9 да речем сужњима: Изиђите! и онима који су у мраку: Покажите се! И они ће поред пута пасти и на свим ће хумовима пашу наћи.

10 Неће бити ни гладни ни жедни, неће их ни жега ни сунце убити, јер који се њима смиловао, он ће их водити, водиће их живој води.

11 Све ћу горе своје у стазе обратити, путеви ће моји прокрчени бити.

12 Ево их, из далека стижу, једни са севера и запада, други из земље Синске.

13 Развеселите се, ви небеса! Радуј се, ти земљо! Од весеља покликујте горе! Јер Господ народ свој утеши, смилова се невољницима својим.

14 Сион рече: Остави ме Господ, заборави Господ на ме!

15 Заборавља ли мати чедо које је дојила? Не смилује ли се на плод утробе своје? А кад би га и заборавила нећу тебе ја заборавити.

16 Гле, на длану ми је слика твоја; зидови су твоји увек пред очима мојим.

17 Стижу деца твоја; који те пустошише и који те развалише отићи ће од тебе.

18 Погледај унаоколо и види: Сви се они скупљају и к теби иду. Жив сам! вели Господ, као накитом ћеш се њима окитити! ко невеста ћеш се њима огрнути.

19 Јер тргови твоји, разваљени и пусти у тој твојој раскопаној земљи тесни биће становницима твојим, и они који тебе прождираше удаљиће се.

20 И казаће ти на уши твоје деца која ти отета беху: Тесно ми је ово место, помакни се, да се могу настанити.

21 И ти ћеш у срцу своме рећи: Ко ми их роди? Јер сам ја без деце била, нероткиња сам била, заробљена, одбачена била. Ко ли ми их одгоји? Сама сам остала била, а где ли су она била?

22 Овако рече Господ, Вечни: Ево руку своју подигнућу к народима и к племенима замахнућу заставом својом; и синове твоје донећи ти они у наручју своме, кћери твоје на раменима својим.

23 Краљеви ће бити хранитељи твоји а дојкиње твоје кнегиње њихове; клањаће се лицем пред тобом до земље и лизаће прах са ногу твојих, и познаћеш да сам ја Господ, и да се неће збунити који се у ме уздају.

24 Хоће ли се плен узети јунаку, хоће ли пљачка праведнога избећи?

25 Јест, говори Господ, јунаку ће се пљачка одузети и плен ће се силнику отети. Ја ћу се с душманом твојим борити и ја ћу синове твоје избавити.

26 Учинићу да мучитељи твоји свог рођеног меса се наједу и рођене крви своје као новог напију се вина, и познаће свако тело да сам ја, Господ, спаситељ твој, избавитељ твој, моћни Јаковљев.

Глава 50.

1 Овако говори Господ: Где је књига којом матер вашу пустих? или коме сам ја вас потражиоцу своме продао? Гле, за своја сте ви недела продани и због ваших греха пуштена је матер ваша.

2 Дођох ја: Зашто није ту никога било? Звао сам: Што се нико није одазвао? Зар је кратка моја рука да би вас покупила? Немам ли ја снаге да вас избављам? Претњом својом море исушујем и обраћам реке у пустињу; покваре се с нестајања воде рибе њихове и од жеђи цркавају.

3 Ја небеса тамом обавијам и јорган им од кострети правим.

4 Господ, Вечни, вешт ми језик даде, да клонуле речју својом држим; и буди ми свако јутро уши да бих слушао као ученик што слуша.

5 Господ, Вечни, уши ми отвори и ја њему нити се противих, нити устукнух.

6 Леђа своја подметнух онима који ме бијаху и образе своје онима који ме чупаху; не заклоних лица свога од ругања и од запљувања.

7 Ал' ми Господ, Вечни ми поможе; и зато се нисам срамотио, и зато је чело моје као кремен било, знајућ да се нећу постидети.

8 Близу ми је онај који ме оправда: ко ће мени да се опре? Станимо заједно! Ко је мој противник? Нека ми приступи.

9 Гле, Господ, Вечни ће мени помоћи. Ко ће ме осудити? Гле, сви ће се они као хаљина истрошити, мољац ће их изести.

10 Ко се међу вама Господа боји нека слуша глас слуге његовога! Ко по мраку ходи и светлости нема, нек се узда у име Господње, нек се на свог Бога ослони.

11 Гле, ви сви који огањ ложите и који сте буктињама оружани, идите ви усред огња свога и буктиња својих распаљених. Моја рука вам је то спремила; у мукама ћете ви лежати.

Глава 51.

1 Слушајте ме, који за правдом идете, који Господа тражите! Погледајте стену из које сте исечени, отвор јаме из које сте извађени,

2 Погледајте на свог Оца Аврама, и на Сару која вас је родила. Јер ја њега само позвах, благослових и умножих.

3 Зато се и Господ смилује Сиону, смилује се свима рушевинама његовим; направиће Едем од пустиње његове и башту Господњу од пустоши његове. Радост ће се и весеље налазити у њему, жртве захвалнице и песме побожне.

4 Слушај, народе мој, чуј ме, роде мој! Јер ће од мене изићи закон, поставићу закон свој да засветли народима.

5 Правда моја близу је, спасење је моје готово, а народима ће мишица моја судити. У мене ће надати се острва,

6 уздаће се у мишицу моју. Подигните к небу очи и гледајте доле земљу, јер ће као дим ишчезнути небеса и земља ће се као хаљина на комаде распаднути, и њени ће становници ко мухе помрети. Ал' спасење моје остаће довека, а правди мојој неће краја бити.

7 Слушајте ме, ви који знате правду, народе, коме је закон мој у срцу! Не бојте се људскога рушења, немојте се плашити хуљења њихова.

8 Јер ће мољац њих као хаљину изести, и црв ће их као вуну гристи. Али правда моја довека остаје и спасење моје од колена на колено.

9 Прени се, прени се, у свилу се обуци, мишицо Господња! Прени се ти ко у старо доба, ко у старо време! Ниси ли ти Египат оборила и аждају пробола?

10 Ниси ли ти море исушила, воду од бездана великога, и дубином морском пут пробила, пут да прођу избављени?

11 Тако ће се вратити избављени Господњи и с песмама у Сион ће ићи, и вечно ће весеље окитити главе њихове. Доћи ће им радост и весеље и бежаће туга и уздаси.

12 Ја сам, ја сам онај који вас теши. Ко си ти па да се смртнога човека бојиш? Сина човечјега, трави једнакога?

13 И ти Бога, творца свог, да заборавиш, који је небо разапео и земљу основао? И ти целог дана једнако да дрхтиш испред гнева тлачитеља свога који се спрема да тебе затире! Где је дакле тлачитељев гнев?

14 Брзо ће се сужањ опростити тешких окова. Неће у јами он умрети, неће њему хлеб недостајати.

15 Ја сам, Господ, Бог твој, који подижем море и чиним да буче валови његови; име ми је Господ над војскама.

16 Ја теби у уста своје речи мећем и сенком те своје руке ја покривам, да небеса нова ја разапнем и утврдим нову земљу, и да речем Сиону; Ти си народ мој!

17 Прени се, прени се, устај Јерусалиме, који си из руке Господње испио чашу гнева његовог, који си до талога испио пехар од заноса!

18 Од свих синова које он роди ни један се не нађе да би му вођ био, од свих синова које он отхрани ни један се не нађе да би прихватио руку његову.

19 Ово двоје те задеси: - ко ће да те жали? - Пустош и рушење, глад и мач. - Ко сам ја да бих те утешио? –

20 Синови твоји очајни по улицама лежаху, као јелени у мрежи, под теретом гнева Господњега и претњи Бога твога.

21 Зато чујте ово, невољници, пијани, али не од вина!

22 Овако говори Вечни, Господ твој, Бог твој, који свој народ брани: Ево узимам из руке твоје пехар од заноса, чашу гнева свога: Нећеш је ти више пити!

23 Даћу је у руке мучитељима твојим који ти говорише: Сагни се да пређемо! И ти леђа своја до земље си савијао и од њих си пут пролазницима правио.

Глава 52.

1 Прени се, прени се, обуци се у силу своју, Сионе! Обуци свечане хаљине своје, Јерусалиме, граде свети, јер у тебе неће више ући необрезани ни нечисти.

2 Отреси прах са себе, устани, и седи, Јерусалиме! Скини ужа с врата свога, заробљена кћери Сионска!

3 Јер овако говори Господ: За бадава се продадосте и нећете се за новац искупити.

4 Јер овако говори Вечни, Господ: Некад народ мој у Египат сиђе да у њему живи, а после га Асирци ни за што мучише.

5 А сад шта ћу, говори Господ, кад је народ мој бадава заробљен? Тирјани његови вику дижу, говори Господ, и по цео дан се име моје хули.

6 Зато ће познати народ име моје, зато ће у онај дан познати да сам ја који говорим: Ево ме!

7 Красне ли су на горама ноге оног који добре гласе носи, који мир оглашује; онога који добре вести носи, који спасење оглашује, онога који каже Сиону: Бог твој краљује!

8 Одјекује глас стражара твојих, они глас подижу, подижу заједно веселе покличе, јер очима својим гледају како Господ Сион избавља.

9 Пуштајте радосне гласове, развалине Јерусалимске! Јер Господ народ свој утеши, избави Јерусалим.

10 Загали Господ свету мишицу своју на очи свих народа, и видеће сви крајеви земље спасење Бога нашега.

11 Идите, идите, изиђите одатле! Не дотичите се ничега нечиста! Изиђите, очистите се ви који судове Господње носите.

12 Не журите, не идите трком; јер ће Господ пред вама да иде, Бог ће Израиљев ход ваш заштитити.

13 Гле, слуга ће мој напредовати, подигнуће се, узвисиће се, високо ће се успети.

14 Као што је за многе чудо био - толико је нагрђено било лице његово, толико се одвајао изглед његов од синова човечјих -,

15 тако ће он опет многе народе удивити. Краљеви ће пред њим уста своја затиснути, јер ће видети што им није казивано и научити што пре нису знали.

Глава 53.

1 Ко верова оном што нам би јављено? Ко је препознао мишицу Господњу?

2 Подиже се пред њим као нежна биљка, као грана из опустеле земље. У њега не беше ни обличја ни лепоте да би га гледали. Изглед његов није ништа био да би нам се допао.

3 Презрен беше, одбачен од људи, човек вичан патњи и болу, као неко од ког лице своје сваки заклања, презрен, да га ни за што не узесмо.

4 Ипак нам он патње наше носи и болове наше на се узе; и ми га за кажњеног посматрасмо, униженог и од Бога погођеног.

5 Ал' је он за наше грехе рањен за наше је безакоње сломљен; казна која мир нам даје на њега паде и раном његовом ми се исцелисмо.

6 Сви смо ми као овце зашли били, сваки од нас својим путем пође, а на њ Господ пусти кривицу свију нас.

7 Мучен би и злостављен, али уста својих не отвори, као јагње које се на клање води, као овца нема пред оним који је стриже уста својих не отвори.

8 Мука и казна отеше га, и од колена његова ко је веровао да се из земље живих он истрже и да је погођен за преступе народа мога?

9 Гроб је његов међу злочинцима, гробница му с богатима, а да он не почини насиља нити се превара нађе у устима његовим.

10 Господ хтеде да га муком сломи... и пошто он за грех живот свој жртвова видеће потомство своје, продуљиће дане своје, и дело ће Господње цветати у рукама његовим.

11 С муке душе своје наситиће очи своје, и познањем својим оправдаће многе слуга мој праведни, а сам ће на себи носити неправду њихову.

12 Зато ћу ја њему део с великима дати и он ће са силнима плен делити, јер је он сам себе смрти предао, и међу злочинце је метнут, јер је грехе од многих на себи носио, и за грешнике се молио.

Глава 54.

1 Радуј се нероткињо, ти што више не рађаш! Запевај и покликни, ти што болова више немаш! Јер ће синова напуштене више бити но синова оне која је код мужа говори Господ.

2 Рашири простор свог шатора, и нек се разастру застори стана твога. Не стежи! Растегни ужа своја и утврди коље своје!

3 Јер ћеш се ти и на десно и на лево раширити, пород твој ће народе потиснути и градове пусте населити.

4 Не бој се ти, јер се нећеш обрукати, не црвени, јер се нећеш срамотити; него ћеш заборавити срамоту младости своје, и прекора удовиштва свога нећеш се сећати.

5 Јер је муж твој творац твој, име му је Господ над војскама; спаситељ је твој Светац Израиљев, презива се Бог над целом земљом.

6 Јер као жену остављену и ожалошћену тебе Господ дозива, као жену од младости отпуштену, говори твој Бог.

7 За мало сам тебе напустио, ал' ћу те с великом љубављу примити;

8 у часу гнева сакрих лице своје од тебе, али ћу се вечном љубављу смиловати на те, говори Господ, избавитељ твој.

9 Биће ти то као с потопом Нојевим, јер као што се заклех да се потоп Нојев никад више неће вратити на земљу, тако ти се кунем да се ја на тебе више гневити нећу, нити ћу ти претити више.

10 Ако ће се и горе помакнути и хумови опет усколебати, моја ти се љубав неће одмакнути и савез мира мога неће заљуљати, говори Господ, који ти се смилује.

11 Невољнице, коју ветар бије, коју нико не утеши! Ево ја ћу украсити порфирно камење твоје, и даћу ти темељ од сафира.

12 Начинићу теби пенџере од рубина, врата од црљенка, а ограду од драгог камења.

13 Синови ће твоји ученици Господњи бити, велику ће срећу синови ти имати.

14 Ти ћеш се правдом учврстити; остави сад бриге јер ти немаш чега да се бојиш, и страх, јер се неће он теби примаћи.

15 Ако се и буне на те, то ти неће бити од мене, који се год на тебе диже под твоју ће пасти власт.

16 Гле, створих ковача који угље распали и оружје за своје дело гради, али ја и пустошника створих који ће да га сломи.

17 Свако ће оружје против тебе тупо бити, а и сваки језик који би се на суду на те подигао ти ћеш сама осудити. То је наслеђе слуга Господњих и спас њихов од мене, -говори Господ.

Глава 55.

1 Сви ви који сте жедни, дођите на воду па и који новца немате! Дођите, купујте и једите, дођите, купујте вина и млека без новаца, и без плате!

2 Што сребро мерите за оно што хране не даје? Што труд свој дајете за оно што не сити? Слушајте ме зато, и јешћете што је добро, и душа ће се ваша сочних јела насладити.

3 Ухо своје сад пригните и дођите к мени, слушајте и живеће душа ваша: с вама ћу ја савез вечан учинити, да утврдим милост Давиду.

4 Ево поставих га народима за сведока, за вођа и владаоца народа.

5 Ево зваћеш народе, што ниси знао, и народи које ниси знао стећи ће се к теби, ради Господа, Бога твога, Свеца Израиљева, који те прослави.

6 Тражите Господа, док се може наћи, призивајте њега док је близу.

7 Нека пут свој бездушник остави, неправедник мисли своје; нек се врати Господу који ће му се смиловати, Богу нашему, који много прашта.

8 Јер моје мисли нису ваше мисли ни путеви ваши моји путеви, - говори Господ.

9 Колико је небо изнад земље, толико су моји путеви изнад путева ваших, мисли моје изнад мисли ваших.

10 Ко што киша и снег падају са неба и не враћају му се а да нису земљу натопили и оплодили, и чинили да се биље пупи, и семење се сејачу дели, и хлеба ономе који се њиме храни,

11 тако је и реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила.

12 Да, ви ћете с весељем изићи, и у миру бићете вођени; горе и брегови у весељу ће пред вама бити, и сва ће дрвета шумска вама запљескати.

13 Место трња чемпрес ће да расте, уместо коприве, мирта ће никнути; и слава ће то бити Господу, вечно, непропадљиво знамење.

Глава 56.

1 Овако говори Господ: Пазите на право и правду творите; јер ће ускоро спасење моје стићи, и правда се моја објавити.

2 Блажен човек који тако ради, син човечји који се чврсто држи чувајући суботу, да је не оскврни, и пазећи на руку своју да зла не учини!

3 Нек не рече туђин који уз Господа пристане: Господ ће ме одлучити од народа свога; и нека не каже ушкопљеник: Гле! та ја сам сухо дрво!

4 Јер овако говори Господ: Ушкопљеном који суботе моје држи, и избира шта ми је угодно, и савез мој поштује,

5 даћу ја у дому своме и међ’ зидовима својим место и име боље него синова и кћери, вечно ћу му име дати које се затрти неће.

6 А туђине који уз Господа пристану да му служе и да име Господње љубе, да му буду слуге; који држе суботу, да је не оскврну, и поштују савез мој,

7 њих ћу ја довести на свету гору своју, развеселићу их у мом дому молитвеном, жртве његове и паљенице његове угодне ће ми на мом олтару бити; јер ће се мој дом дом молитве свих народа звати.

8 Господ, Вечни, говори, он који прогнанике Израиљеве сабира: Још ћу њему и друге народе код већ сабраних сабрати.

9 Звери пољске свеколике, дођите да једете, ви све звери шумске!

10 Стражари његови сви су слепи, без разума, сви су неми пси који не лају, сањиви су, воле да лешкаре, мио им је дремеж.

11 Али то су пси прождрљиви, ненасити, и то су пастири који ништа не знају; сваки својим путем иде, сваки за својом коришћу, сваки до последњег:

12 "Ходите ви, идем ја по вино, напићемо се жестоких пића; Сутра ћемо исто терати и још много више!"

Глава 57.

1 Праведник пропада, и нико за то не мари, поштени се људи одводе, а да нико се не сети да се гони праведник из злобе.

2 Улазиће у мир, на одру ће своме почивати онај који правим путем ходи.

3 Али ви, врачарини синови, блуднички и браколомни роде, овамо приступите!

4 Чему се ви ругате? На кога ли уста разваљујете и језик плазите? Нисте ли ви синови преступа, род лажи,

5 који се под луговима упаљујете и под сваким зеленим дрветом, који по долинама децу своју кољете и под врлетима каменим?

6 У глатком је поточном камењу део твој; ето то је део твој. Њему налив свој ти ливаш, њему дар приносиш. Могу ли ја то трпети?

7 На високој, узвишеној гори ти постељу своју, гле, простиреш и онамо ти излазиш

8 жртве своје да принесеш. Ти свој спомен иза врата и довратка мећеш, јер се ти далеко од мене откриваш и пењеш. Одар свој ти шириш и са њиме савез чиниш; мило ти је општење са њиме, и ти себи место ту избираш.

9 Ти са уљем краљу идеш и мирисе своје множиш, и далеко шаљеш посланике своје, до Шеола се ти спушташ.

10 Уморна си од пустога пута свога, ал' не кажеш: Одричем се њега. Налазиш још снаге у руци својој, и не сустајеш.

11 Од кога ли си се уплашила, од кога се побојала, те си ме се изневерила, и нит си ме помињала, ни марила за ме? Зар не ћутим ја одавна? Зато ли се мене ти не бојиш?

12 Ја ћу твоје разгласити поштење, ал' ти твоја неће помоћ дела.

13 Кад станеш викати хоће ли те избавити војска од идола твојих? Све ће њих однети ветар, издуваће се. Али ко се у ме узда тај ће земљу наследити и свету ће гору добити моју.

14 Рећи ће се: Поравните, поравните, приправите пут, уклоните сваку сметњу мом народу с пута!

15 Јер овако говори Свевишњи, чији је дом вечан и чије је име свето: На висини и у светости станујем али сам ја са човеком скрушеним и смерним, да оживим духове понизне, да оживим сва срца скрушена.

16 Нећу се ја једнако препирати, нити ћу се довека гневити када клону духови преда мном, душе које сам створио.

17 За грешну лакомост његову разгневио сам се и ударио га, сакрио сам се у гневу своме и одметник путем срца свог отиде.

18 Видео сам путеве његове и исцелићу га, и водићу га и утешићу га, њега и све оне који са њим плачу.

19 Метнућу ја хвалу на усне његове. Мир, мир оном који је далеко и оном који је близу, говори Господ, Исцелићу их!

20 Ал' су бездушници као море узбуркано које се не може умирити, и вода његова нечистоту и блато измеће.

21 Нема мира бездушницима говори мој Бог.

Глава 58.

1 Вичи из свега грла, не устежи се, нека глас твој буде као трубни поклич, и објави мом народу безакоња његова, дому Јаковљеву грехе његове!

2 Сваки дан ме траже, моје хоће путеве да знају, као народ који твори правду и не оставља закон Бога свога; ишту од мене решења од правде, желе да се њима Бог приближи. -

3 Нашто ми постимо, ако ти не гледаш, и мучимо душе своје, ако ти на то не пазиш? - Гле, ви и у посни дан своју чините вољу и тврди сте надничарима својим.

4 Ето ви постите да се свађате и препирете и бездушно песницом бијете. Не постите ви као што овај дан то тражи, да би се ваш глас на висини чуо.

5 Је ли то пост који ми је по вољи и дан у коме човек треба душу своју да смири? да савија главу своју као сита и да на кострет и на пепео легне?

6 Ево поста који ми је по вољи: Бездушности везе дај развежи, ропства ремење разреши, потлачене слободне отпусти, и да сваки јарам се изломи.

7 С оним који гладује хлеб ти свој подели и у кућу своју сироту без стана уведи; кад човека голог видиш, одени га, и од ближњег свога не клони се.

8 Тад ће светлост твоја као зора синути и здравље ће твоје брзо да процвате; правда твоја пред тобом ће ићи и слава Господња тебе ће пратити.

9 Тад ћеш призивати, и Господ ће ти се одазвати, завапићеш, и он ће ти рећи: Ево ме! Ако од себе ти јарам одбациш, претње и говоре бесне,

10 наситиш ли оног кога глад мори; ако душу невољнику крепиш, тада ће над мраком засјати светлост твоја, и тама ће твоје као подне бити.

11 Господ ће твој увек вођем теби бити и душу ће твоју на суши ситити, и мишиће твоје он ће да ти крепи. Бићеш као врт заливен, као извор коме вода не пресише.

12 Твоји ће на старим темељима президати, давне ћеш темеље подигнути и прозваћеш се: Оправитељ развалина, који оправља путеве, који земљу уређује.

13 Ако ногу своју у суботу устегнеш, да не чиниш вољу своју на мој свети дан, ако од суботе милину своју чиниш, да Господа светкујеш и славиш, и частиш га не идући путевима својим, не чинећи што је теби драго и празне не говорећи речи,

14 веселићеш се тада у Господу, и ја ћу те извести на висине земље и даћу ти да уживаш у наслеђу оца свог Јакова. Јер уста Господња проговорише.

Глава 59.

1 Није кратка, не, рука Господња да спасење пружи, нит је тврдо ухо његово да чује;

2 ал' злочинства ваша растављају вас са Богом вашим, греси ваши заклањају од вас лице његово и сметају да вас чује.

3 Јер су руке ваше крвљу упрљане, прсти ваши злочином; уста ваша лаж говоре а језик ваш опачину.

4 Никог нема да правду тражи нити праведност да брани. На таште се ослањају ствари и говоре лажно; зачињу злобу и рађају злочин;

5 носе јаја аспидина, паучину ткају: умре ко поједе од јаја њихових, а ако се које разбије гуја из њега излази.

6 Платно њихово није за хаљине, нити ће се они од свог рада оденути; дела руку њихових дела су насиља.

7 На зло трче ноге њихове, журе се да крв невину пролију; мисли су њихове злобне, пустош су и расап на стазама њиховим.

8 Пута мира не познају, нема правде на стазама њиховим; изабраше криве стазе; који њима иде тај не зна за мир.

9 Зато је избављење далеко од нас и спас до нас не долази; чекасмо светлост, а оно, гле, мрак, сјајност, а по тами, гле, идемо.

10 Пипамо ко слепци зид, као они који немају очи ми пипамо; спотичемо се у подне као и у ноћ, и усред обиља као мртви изгледамо.

11 Гунђамо сви као медведи, гучемо као голубови, чекамо ослобођење, а њега нам нема, спасење, ал' оно далеко је од нас.

12 Јер преступи наши многи су пред тобом, греси наши против нас сведоче; Јер преступи наши уз нас стоје, а ми своја безакоња знамо.

13 Криви бесмо Господу и неверни, одступисмо од Бога свога, говорисмо о насиљу и буни, састављасмо и из срца лажне речи износисмо;

14 и одступи избављење и далеко стоји спас; јер се истина по улицама ваља и правда се не може примаћи.

15 И истине је нестало а ко се од зла уклања он је опљачкан. Немилим погледом Господ гледа што ни праведности више нема.

16 И он види да нема човека, и чуди се што нико то ка срцу не узима, и тад му поможе десница његова, а ослонац му је правица његова.

17 Ко у оклоп у правду се обуче и на главу шљем спасења меће, одева се осветом ко оделом, и ко плаштем ревношћу с' огрће.

18 Свакоме ће по његовим делима вратити: гнев за противнике своје, одмазду за непријатеље своје, одмазду ће острвима дати.

19 До запада ће се имена Господњег бојати, славе његове до истока сунчаног. Кад као река непријатељ навали, дух ће га Господњи на бегство терати.

20 Избавитељ ће Сиону доћи и онима од Јакова који се од греха обраћају, говори Господ.

21 Ево, савеза мога с њима, вели Господ: Дух мој који је на теби и речи моје које у уста твоја метнух неће отићи од уста твојих ни од уста деце твоје, ни од уста деце деце твоје, - говори Господ, - од сад и довека.

Глава 60.

1 Устај, осветли се, јер долази светлост твоја и слава Господња се сврх тебе диже.

2 Ено мрак покрива земљу и тама народе, али се сврх тебе Господ диже и слава његова над тобом се показује.

3 Прилазе народи светлости твојој, и краљеви сјају зракова твојих.

4 Окрени очи своје унаоколо и гледај: сви се они скупљају и ка теби иду; из далека твоји синови ти стижу, а кћери се твоје у наручју носе.

5 Пренућеш се тад и радоваћеш се и срце ће твоје заиграти и рашириће се у теби, кад се к теби морско богатство окрене, и кад к теби благо од народа дође.

6 Многе ће те камиле прекрилити; дромедари из Мадијама и из Ефе; сви ће из Саве долазити, доносиће злато и тамјан и јављаће славу Господњу.

7 Стада ће се Кидарска скупити ка теби, овнови ће Навајотски на потребу теби бити, доћи ће на олтар мој, и биће ми угодни, и дан славе прославићу своје.

8 Ко су они што као облаци лете, као голубови на свој голубињак?

9 Јер се у ме уздају острва а прве су лађе Тарсиске да синове твоје довезу из далека, са сребром и златом њиховим, ради имена Господа, Бога твога, Свеца Израиљева, који те прославља.

10 Синови ће туђина зидове ти президати, и краљеви служиће ти њихови, јер ударих тебе ја у гневу своме, али по милости смилујем се теби.

11 Твоја врата свагда ће отворена бити, неће се она ни дању ни ноћу затворити, да на њих богатства од народа уђу, и краљеви њихови са свитом њиховом.

12 Јер ће погинути и народ и краљевство које ти не служи; истребиће се сви ти народи.

13 Доћи ће ти слава Ливанска, чемпрес, брест и шимшир, да украсе место светилишта мога; и ја ћу прославити место починка ногу мојих.

14 Поклониће се теби синови мучитеља твојих, и сви који те презреше падаће пред ноге твоје, зваће те градом Господњим, Сионом Свеца Израиљева.

15 Што си био напуштен и омражен и нико кроза те пролазио није, ја ћу од тебе вечан накит учинити, украс и славу од колена на колено.

16 Ти ћеш млеко од народа сати и сисе ћеш краљевске дојити, и знаћеш да сам ја, Господ, твој спаситељ, избавитељ твој, силни Јаковљев.

17 Место бакра злато ћу донети, место гвожђа сребро ћу донети, место дрва бакра, и место камена гвожђа, и даћу да мир над тобом влада и правда да краљује.

18 Неће се у твојој земљи више за насиље чути, ни за потирање, ни за пустошење на међама твојим; зидове ћеш своје спасењем назвати, врата своја славом.

19 Неће теби сунце бити дању светло нити ће те месец својим сјајем обасјати, него ће ти Господ вечна светлост бити. Бог ће ти твој слава твоја бити.

20 Неће више сунце твоје залазити нити ће се месец твој више помрачити, јер ће теби Господ вечна светлост бити, и престаће дани жалости твоје.

21 Само ће праведника у твом народу бити, и они ће земљу за навек држати. Младица је то коју сам ја садио, дело руку мојих да ми слави служи;

22 од најмањега хиљада ће постати, од мањега силан народ. Ја, ја, Господ, учинићу брзо то у своје време.

Глава 61.

1 Дух је Господа, Бога, на мени, јер ме Господ помаза да невољнима добре гласе јављам; посла ме да завијем у срцу рањене, да огласим сужњима слободу а заробљенима избављење;

2 да огласим годину милости Господње, и дан освете Бога нашега; да утешим све жалосне;

3 да подарим жалосне у Сиону, да им даднем венац уместо пепела, уље од радости уместо жалости, хаљину свечану уместо клонула духа, да се храстовима правде прозову, садом Господњим на славу његову.

4 Они ће на старим рушевинама зидати, подигнуће старе развалине, и градове поновиће пусте и одавна разваљене.

5 И туђини ће ту бити и пасти ће стада ваша, синови ће туђинаца орачи вама и тежаци бити.

6 И ви ћете свештеници звати се Господњи, слуге Бога нашег називаће вас. Ви ћете богатства од народа јести и славом ћете се њиховом хвалити.

7 Уместо свог стида имаћете дупли део. Уместо срамоте задовољни ће својим делом бити; и тако ће дупли део имати у својој земљи, и вечна ће бити радост њихова.

8 Јер ја, Господ, волим правду, и мрзим на грабеж и на злобу: даћу верно награду њихову и с њима ћу вечан савез учинити.

9 Род ће њихов знати се у народима и потомство њихово у племенима, и сви који их виде познаће да су од лозе коју Господ благослови.

10 Радоваћу се у Господу, душа ће се моја веселити у Богу моме, јер ме у хаљине спасења обуче, огрте ме плаштем избављења, као кад се женик венцем кити и невеста уресима својим.

11 Јер као што земља чини да узрасте њено биље и у врту ниче што се сеје, тако ће чинити Господ да спас никне и хвала пред свим народима.

Глава 62.

1 За љубав Сиона нећу ућутати, за љубав Јерусалима нећу се смирити, док не сине као зора спасење његово, као буктиња упаљена избављење његово.

2 Видеће тад народи спасење твоје, сви краљеви славу твоју, и прозваћеш се новим именом које ће уста Господња изрећи.

3 Светао ћеш бити венац у руци Господњој, краљска чалма у руци Бога свога.

4 Нећеш се ти више напуштена звати него ће те мојом милином прозвати, и невестом земљу твоју; јер те Господ заволе, и земља ће твоја свог мужа имати.

5 Јер као што се женик девојци приљуби, тако ће се синови твоји теби приљубити; и како се невеста младоме свом радује, тако ћеш ти бити радост Бога свога.

6 На бедеме твоје, Јерусалиме страже поставих; неће оне ни дању ни ноћу ћутати. Ви који Господа призивате, не дајте себи одмора!

7 И не дајте да се опочине док он Јерусалим не поврати, и славним га на земљи направи.

8 Десницом се својом Господ закле и мишицом својом крепком: Нећу више жита твога непријатељима твојим дати, нити ће туђин пити вина твога, плода труда твога;

9 него који га жању они ће од жита јести и хвалиће Господа, а који грожђе беру ти ће вино пити у тремовима светилишта мога.

10 Уђите, уђите на врата! Приправите пут народу! Поравните, поравните пут, камење уклоните, заставу испред народа подигните!

11 Ено Господ огласи до крајева земље: Реците кћери Сионској: Ево иде твој спаситељ, ево и награда је уз њега, а пред њим је дело његово.

12 Прозваће се они народ свети, избављени Господњи, а ти ћеш се звати тражени, град ненапуштени.

Глава 63.

1 Ко је оно што из Едома иде, из Восора у црвеним хаљинама, у красним хаљинама, крочећи смело у напону снаге? - Ја сам то, који сам спасење обећао и моћ имам да спасавам. -

2 Зашто су ти хаљине црвене и одећа твоја као одећа оног који грожђе муља? -

3 Сам сам муљао у бадњу, нико са мном не би из народа. У гневу их своме изгнах, у својој их јарости погазих; хаљине је моје крв њихова попрскала и одећу моју искаљала.

4 Јер у срцу моме дан освете беше, и стиже година искупљених мојих.

5 Погледах и нико да ми поможе; пренеразих се што нико мене не подржа; ал' ме моја избави десница и јарост ме моја подржа.

6 И у гневу своме изгазих народе, и јарошћу опојих их својом, и на земљу крв њихову пролих.

7 Прогласићу милости Господње, хвале Господње, за све што нам Господ учини, и казаћу велику доброту његову за дом Израиљев, који је он милосрђем својим и богатством своје љубави обдарио.

8 Јер он рече: Заиста су они мој народ, синови који неће бити неверни! И њима је он спаситељ био.

9 У тескоби њиховој нису без помоћи били и анђео који је пред њим спасе их. Он их сам љубављу својом и милошћу својом избави, и подиже их и подржа у старе дане.

10 Ал' се они одметаше и жалостише свети дух његов, - и он им непријатељ поста и ратова на њих.

11 Опомену се тад народ његов старих времена Мојсија. Где је онај који их из мора изведе са пастирем стада свога? Где је онај који усред њих свети дух свој метну?

12 Који је Мојсијеву десницу водио славном својом мишицом; који пред њима воду раздвоји да би себи вечно име стекао;

13 који их води кроз валове као коње кроз пустињу, а да се не спотакоше?

14 Дух Господњи их одмору води. Као кад стадо у долину слази, тако си ти народ свој водио да би себи славно име стекао.

15 Погледај ти с неба и види, погледај из светог, славног стана свога! Где је ревност твоја и сила твоја? Милосрђе твоје велико и милост твоја, не обраћају се више к мени!

16 Али си ти ипак отац наш; јер Авраам не зна за нас и Израиљ нас не познаје; ти, Господе, ти си отац наш, који се од искона спаситељ наш називаш.

17 Зашто си нам дао да зађемо, Господе, с путева твојих, да отврдне срце наше, да се тебе не бојимо? Врати се за љубав слуга својих, наслеђа племена свога!

18 Народ твој за мало држа земљу; непријатељи наши светилиште погазише твоје.

19 Одавна ми постадосмо народ којим ти не управљаш и који се именом твојим не призива...

Глава 64.

1 Ох, кад би ти раздро небеса и сишао! Горе би се пред тобом помериле,

2 као што распламти огањ од сувога грања и пари се вода узаврела; име твоје познали би непријатељи твоји, и дрхтали би народи пред тобом.

3 Кад си ти чудеса којима се ни надали нисмо чинио, ти си силазио и горе се пред тобом померише.

4 И никад се не чу нити рече, нити је икад око другог бога осим тебе видело да тако учини онима који се у њега уздају.

5 Ти испред онога који радо правду твори идеш и пред онима који путем твојим иду и помињу те. Али си се разгневио што смо ми згрешили, и ми дуго зато трпимо док се не спасемо.

6 Сви смо ми као нечисти, и сва правда наша као хаљина нечиста; сви смо ми као лист увенули, а безакоња нас наша као ветар разносе.

7 Никог нема да твог имена призива, да се прене и тебе се држи. И ти сакри лице своје од нас и пушташ да пропадамо с безакоња својих.

8 Ал' си ти, Господе, ипак отац наш; ми смо глина и ти си нас градио, сви смо дело руку твојих.

9 Не гневи се, Господе, до краја, не помињи једнако неправде наше, погледај на нас, сви смо народ твој.

10 Свети твоји градови пустиње постадоше; Сион опусте, Јерусалим пустош поста.

11 Дом наш свети и славни, у коме те оци наши хвалише, изгоре, и све што нам мило беше потрвено је!

12 Хоћеш ли се и даље устезати, Господе? Хоћеш ли ти замукнути и једнако нас жалостити?

Глава 65.

1 Услишио сам оне који ништа не питаху, пустио да ме нађу који ме не тражаху, народу који се именом мојим не називаше рекао сам: Ево ме, ево ме!

2 Сваки дан сам руке своје непокорном народу пружао, који рђавим путем иде за мислима својим,

3 народу који једнако пред очима мојим ме гневи, који жртве у вртовима пали и на опекама кади;

4 који у гробовима станује, и у пећинама ноћује; који свињско месо једе и у судовима својим нечисто јело има.

5 Који говори: Одлази, не дохватај ме се, јер сам свет!... Та то је дим у ноздрвама мојим, огањ који цео дан гори!

6 Ево што за себе реших: Нећу ћутати, него ћу чинити да носе казну, да, учинићу да носе казну.

7 Безакоња ваших, вели Господ, безакоња отаца ваших, који на горама кадише и на хумовима ме ружише. Измерићу њиме плату за дела њихова давна.

8 Овако говори Господ: Кад се нађе сок у грожђу рече се: Не квари га, јер је благослов у њему! Тако ћу ја учинити за љубав слугу својих, да их све не потрем.

9 Из Јакова извешћу потомство и из Јуде наследника гора својих, моји ће избраници земљу задржати, и моје је слуге населити.

10 Овцама ће Сарон паша бити, пландиште говедима Ахорска долина за мој народ који мене тражи.

11 Али ви који Господа напуштате, који свету гору моју заборављате, који гаду трпезу постављате и Менију пехар пуните,

12 ја вас мачу предајем! Сви ћете ви на колена пасти и заклани бити, јер сам ја вас звао, а ви се не одазвасте, говорих вам, а ви се не одазвасте, говорих вам, а ви не слушасте, но чинисте што је зло преда мном, изабрасте што ми није по вољи.

13 Зато овако говори Вечни, Господ: Гле, слуге ће моје јести, а ви ћете гладни бити; гле, слуге ће моје пити, а ви ћете жедни бити; гле, слуге ће се моје радовати, а ви ћете се застидети,

14 гле, слуге ће моје у весељу срца свога певати, а ви ћете у болу душе своје завриштати, ридаћете у тузи духа свога.

15 Име своје ви ћете за уклин избраницима мојим оставити. Господ ће, Бог ће смрт вама послати, а слуге ће своје другим именом назвати.

16 Ко благослов у земљи зажели, тражиће да њега Бог истине благослови, а ко се у земљи окуне, Богом ће се истине заклети, јер ће старе заборавити се невоље, сакривене биће од очију мојих.

17 Јер ћу нова ја небеса створити и нову земљу, а што је пре било, то се неће помињати, нити ће на ум долазити.

18 Али се радујте и једнако веселите ономе што ћу сада ја створити; јер ћу ја Јерусалим за весеље створити и за радост народ његов.

19 Од Јерусалима весеље ћу своје учинити, радост своју од народа свога, и неће се више тад у њему чути ни ридање плача ни одјек од туге.

20 Неће више ни детета нити старца бити који неће дане своје навршити, јер ће млад још бити онај који од сто година премине и проклеће се грешник од сто година.

21 И они ће куће градити и у њима седети, и садити винограде и род њихов јести.

22 Неће они другима куће за насеље градити, неће они другима винограде садити, јер народу моме, биће дани ко дани дрвету, избраници моји уживаће дело руку својих.

23 Неће они узалудно радити нити ће децу пропалу гледати, јер ће то род благословен бити од Господа, и с њима ће деца бити њихова.

24 Пре но што ме зову, одазваћу им се, пре но што заћуте, услишићу их.

25 Заједно ће вук и јагње пасти, лав ће као и во траву јести, прашина ће змији храна бити; неће ни неправде нити штете бити на свој светој гори мојој, говори Господ.

Глава 66.

1 Овако говори Господ: Небо је престо мој, земља је подножје ногама мојим. Какав ми ви дом сазидати можете и за моје почивање које место дати?

2 Све је моја рука то створила, и све је то постало, говори Господ. Ево на ког ћу ја погледати: На невољног и на оног коме клоне дух, на онога који се моје речи боји!

3 Који вола коље он је као онај који човека убија, који јагње туче он је као онај који главу псу разбије, који дар приноси он је као онај који прасећу крв лије, који кадом кади он је као онај који идола обожава. Сви се ови диче путевима својим и души се њиховој миле гадови њихови.

4 Дичићу се и ја пропашћу њиховом, и пустићу на њих што им страх задаје! јер сам звао, ал' се нико не одазва, говорио сам, али не слушаше, и чинише што је зло пред очима мојим, изабраше што по мојој вољи није.

5 Слушајте реч Господњу ви, који се речи његове бојите. Ево што говоре браћа ваша који мрзе на вас и изгоне вас због имена мога: Нек покаже славу своју Господ па да вашу радост ми видимо! - Али ће се они посрамити.

6 Силан глас се из града чује, глас се из храма чује. Глас је то Господњи који душманима својим надницу плаћа.

7 Пре но што болове осети она се породи; пре но што на њу дођоше муке роди она дете.

8 Ко ли је то игде чуо? Ко је то игда видео? Може ли земља за један дан настати? Може ли се народ у један дан родити? А Сион роди децу чим болове осети.

9 Хоћу ли ја утробе материне отворити, па да не дам да се зачне? говори Господ. Хоћу ли ја, који стварам, сметати да се рађа? говори Бог твој.

10 Радујте се с Јерусалимом, веселите се о њему сви који га волите; радујте се са њим сви који га жалисте,

11 да се храните и наситите млеком утехе његове, да се у срећи наслађујете и у пуној слави његовој.

12 Јер овако говори Господ: Гле, ја ћу као реку мир на њега навратити, а славу народа као бујан поток; и подојићете се, и на рукама ће вас носити, на коленима ћете миловани бити.

13 Као човека кога матер теши, тако ћу ја вас тешити; утешићете се у Јерусалиму.

14 Ви ћете га видети и обрадоваће се срце ваше, и кости ће се ваше као трава помладити. Показаће Господ силу своју на слугама својим а гнев његов осетиће душмани његови.

15 Јер, гле, иде Господ у пламену и као вихор кола су његова, од гнева свога жераве он спрема, и од претња својих ватру прави.

16 Пламеном ће Господ суд свој чинити, мачем својим сваку пут казнити, и много ће бити од Господа побијених

17 који се у вртовима освештају и чисте, и куд један за другим иду, и који ваздан свиљско месо једу, гадове и мишеве. Сви ће они изгинути, говори Господ.

18 Знам дела и мисли њихове; дође време да све народе сабирам и све језике. И они ће доћи и видеће славу моју.

19 Поставићу знак ја на њих и послаћу избеглице њихове у све народе: У Тарсис, у Фул и Луд, који лук натежу, у Тувал и у Јаван, на далека острва, која никад гласа о мени не чуше, нити славе моје не видеше, и јављаће славу моју народима.

20 И сву браћу вашу доводиће из свих народа Господу на принос: на коњима, на колима, на носилима, на мазгама и на камилама, ка светој гори мојој, у Јерусалим, - говори Господ, - као што синови Израиљеви дарове носе у чистоме суду у дом Господњи.

21 И узећу између њих свештенике и Левите, говори Господ.

22 Јер као што ће нова небеса и земља коју ћу створити, преда мном стајати, - говори Господ, тако ће стајати пород ваш и име ваше.

23 И од младине до младине, од суботе до суботе, долазиће свака пут да се преда мном поклони, говори Господ;

24 и излазећи видеће се лешеви људи који се на ме побунише, јер црв њихов неће погинути, и огањ се њихов неће угасити, и свакој ће пути они бити гад.

1. ват: мера за течности.
2. гомер: мера за жито. У гомеру има десет ефа.
3. Ово име значи: Нек се журе на плен, нек похитају у пљачку.
4. Асирци