Biblija (Bakotić) : Isaija

←Pesma nad pesmama

BIBLIJA Pisac: Lujo Bakotić

Jeremija→

Glava 1.

1 Proročanstvo Isaije, sina Amosova, o Judi i o Jerusalimu, za vreme Ozije, Joatana, Ahaza i Jezekije, kraljeva Judinih.

2 Čujte, nebesa! Slušaj, zemljo! Jer Gospod govori: Sinove odgojih i podigoh, ali se oni pobuniše na me.

3 Vo poznaje gospodara svoga, i magare jasle gospodara svoga, a Izrailj ništa ne poznaje; narod moj je bez razuma.

4 Teško grešnom narodu, ogrezlom u nepravdi, rodu zlikovačkom, sinovima pokvarenim! Ostaviše Gospoda, prezreše Sveca Izrailjeva, odmetnuše se...

5 Kakvim kaznama da vas opet kaznim kada se vi sve više bunite? Sva je glava bolesna, i celo je srce slabo.

6 Od pete do glave ništa nije zdravo, sve je samo uboj i modrice i rane gnojave, niti isceđene, niti zavijene, niti uljem zablažene.

7 Zemlja vam je raskopana, gradovi vam ognjem popaljeni; njive vaše tuđini na oči vaše grabe, pustoše i uništavaju kao varvari.

8 I Sionska kćer ostade kao koliba usred vinograda, kao senica u gradini od krastavaca, kao pošteđen grad.

9 Da nam Gospod nad vojskama mali ostatak ne ostavi, bili bismo kao Sodom, jednaki Gomoru bismo bili!

10 Čujte reč Gospodnju, knezovi Sodomski! Slušaj zakon Boga našega, narode Gomorski!

11 Našto li mi mnoge žrtve vaše? - veli Gospod. Sit sam ja žrtava paljenica od ovaca, i pretiline od teladi, i ne marim za krv junčiju, jagnjeću i jareću.

12 Kad se preda mnom pokazujete, ko vam traži da mi tremove prljate?

13 Više zaludne ne prinosite žrtve! Na tamjan se gadim, a o mladinama, o subotama, i o sazivu skupštine ne mogu podneti što bezakonja sa praznicima sastavljate.

14 Na mladine i na praznike vaše mrzi duša moja. Dosadiše mi, dodijaše mi.

15 Kad širite ruke svoje, ja zaklanjam oči svoje od vas; i ne slušam kada molitve množite, jer su ruke vaše pune krvi.

16 Umijte se i očistite se, uklonite zloću dela svojih ispred očiju mojih, prestanite zlo činiti.

17 Učite se dobro činiti, pravdu istražujte, potlačenog u zaštitu uzimajte, siroti pravicu dajte, branite udovicu.

18 Dođite, pa da se sudimo, govori Gospod. Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur crveni, postaće kao vuna.

19 Ako ćete slušati i pokorni biti, najboljeg ćete se roda zemlje okusiti;

20 ali ako se oprete i bunite, mač će vas istrebiti, jer usta Gospodnja progovoriše.

21 Što? Bludnica zar postade verna varoš? Puna pravednosti beše, pravda u njoj nastavaše, a sada su u njoj krvnici.

22 Srebro tvoje troska posta, vino tvoje pomeša se s vodom.

23 Knezovi su tvoji odmetnici i druzi lupeža: svaki mito voli, za dobitkom ide. Siroti pravice ne daju njegove, parba udovice do njih ne dostiže.

24 Zato evo što govori Gospod, Gospod nad vojskama, Silni Izrailjev: Ah!, naplatiću se ja na protivnicima svojim, osvetiću se neprijateljima svojim.

25 Okrenuću ruku svoju na te, pročistiću kao ceđem troske tvoje, izbaciću sve delove olova tvoga.

26 Postaviću ti opet sudije kao pre, savetnike kao u početku. I tada ćeš se zvati varoš pravedna, varoš verna.

27 Sion će se pravednošću spasti, i svi koji se obrate pravdom će se otkupiti.

28 Ali će se odmetnici i grešnici svi satrti, izginuće svi koji Gospoda napuštaju.

29 Jer ćete se posramiti gajeva u kojima uživaste, i zastideti vrtova koje zavoleste.

30 Jer ćete vi biti kao hrast kome je lišće isčupano, kao vrt u kome nema vode.

31 I junak će kao od konoplja biti i kao iskra delo njegovo; i goreće oboje, i niko gasiti neće.

Glava 2.

1 Proročanstvo Isaije, sina Amosova, za Judu i za Jerusalim.

2 Biće u potonje vreme da će gora doma Gospodnjega utvrđena biti uvrh gora, uzvišena iznad humova, i svi će narodi u njoj se sticati.

3 Ići će tu mnogi narodi i kazaće: Dođite da se popnemo na goru Gospodnju, idimo u dom Boga Jakovljeva, da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim. Jer će zakon iz Siona izići, reč Gospodnja iz Jerusalima.

4 On će biti narodima sudija, odabranik mnogih naroda. Od mačeva svojih kovaće raonike i srpove od kopalja svojih; neće više narod mač na narod vaditi niti će se više boju učiti.

5 Dome Jakovljev, hodi da idemo k svetlosti Gospodnjoj!

6 Jer si narod svoj ti ostavio, dom Jakovljev, jer su oni puni istočnih zala; gatanju se podaše kao Filisteji, s tuđinskim se sinovima druže.

7 Puna srebra i zlata je zemlja i mnogoga blaga; puna je zemlja konja, a kolima u njoj broja nema

8 Puna je zemlja idola; klanjaju se ispred dela ruku svojih, ispred onog što njihovi prsti načiniše.

9 Mali će se oboriti a veliki uniziti: njima nećeš oprostiti.

10 Uđi u stene i u prah se sakrij, da se skloniš od gneva Gospodnjeg i od sjaja veličanstva njegovog.

11 Uniziće se čovek prezirnih očiju, poniziće se oholi; Gospod će se sam u taj dan uzvisiti.

12 Jer ima dan Gospoda nad vojskama nad svakim oholim i ponosnim licem, i nad svakim koji se podiže, - da se ponize;

13 nad svim kedrima Livanskim velikim i visokim, i nad svim Vasanskim hrastovima,

14 i nad svim gorama visokim, i nad uzdignutim humovima,

15 i nad svakom kulom visokom, i nad svakim tvrdim bedemom,

16 i nad svim lađama tarsiskim, i nad svime što je oku lepo.

17 Poniziće se oholi, uniziće se prezirni; Gospod će se sam u taj dan uzvisiti.

18 Svih će idola nestati.

19 I bežaće ljudi u pećine kamene i u rupe zemaljske, od gneva Gospodnjeg i od sjaja veličanstva njegovog, kad ustane da zemlju prestravi.

20 I tada će svoje srebrne i zlatne idole, koje načiniše da im se klanjaju, baciti ljudi krticama i slepim mišima.

21 I ulaziće u raseline kamene, u pećine kamene, da se uklone od gneva Gospodnjeg i od sjaja veličanstva njegovog, kad ustane da zemlju prestravi.

22 Prestanite uzdati se u čoveka u čijim je nozdrvama samo dah; jer šta on vredi?

Glava 3.

1 Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi svaku potporu i pomoć; svaku potporu u hlebu, svaku potporu u vodi,

2 i junaka i vojnika, i sudiju i proroka, mudraca i starca,

3 pedesetnika i upravnika, savetnika, umetnika i vešta bajača.

4 Daću njima mladiće za vođe, deca će im zapovedati,

5 i zatiraće u narodu jedan drugoga, jedan drugoga će gnječiti; mlađi će na starce napadati, nevaljali na poštene.

6 I sam će se brat u očevoj kući uhvatiti: "Ti imaš haljinu, budi nama vođ! uzmi u ruke svoje ove ruševine!"

7 I tog istog dana on će odgovoriti: "Ne mogu ja vama biti lekar, a u mojoj kući niti ima hleba ni haljina; ne postavljajte me vođem naroda!"

8 Ljulja se Jerusalim i ruši se Juda, jer su im i reči i dela protivu Gospoda, prkoseći pogledima veličanstva njegovog.

9 Samo lice njihovo protiv njih svedoči; razglašuju kao Sodom, bestidno, zla dela svoja. Teško duši njihovoj!, jer sami sebi zla pripremaju.

10 Recite im da će pravi srećni biti, jer će uživati od ploda dela svojih.

11 Teško bezdušniku! Zlo će njemu biti, jer će obrati plod od ruku svojih.

12 Deca narod moj ugnjetaju, žene nad njim gospodare. Narode moj, koji te vode, zavode te, i kvare ti puteve kojima ideš.

13 Ide Gospod da govori; ustade da narodima sudi.

14 Gospod će suditi sa starešinama svog naroda i vođama njegovim:

"Vi potraste vinograd! Plen od siromaha u vašim je kućama!

15 Kojim pravom narod moj gazite i satrete lice siromaha?", - veli Gospod, Gospod nad vojskama.

16 Govori Gospod: Što se kćeri Sionske poneše idući uzdignute glave, bestidno gledajući, sitnim koracima zvekećući grivnama što na nogama nose,

17 oćelaviće Gospod teme kćerima Sionskim i otkriće Gospod golotinju njihovu.

18 I toga će dana oteti im Gospod grivne, kojima noge svoje nakitiše, i mreščiće i mesečiće,

19 i oboce, narukvice i koprene,

20 ukosnice, podveze i pojase, staklenice s mirisima, amajlije,

21 prstenove i počeonike,

22 i haljine skupe i široke dolame, i mantije i torbice,

23 ogledala i tanke košulje, i čalme i prevese lagane.

24 Smrad će biti umesto mirisa, umesto pojasa konop, umesto vitica glava ćelava, umesto širokih skuta uzan kostret, umesto lepote ogorelica.

25 Tvoji će ljudi svi od mača pasti, junaci će tvoji izginuti u boju.

26 Zajaukaće od žalosti vrata Siona, i na zemlji pust će on ležati.

Glava 4.

1 I toga će dana sedam žena uhvatiti jednoga čoveka i reći će: "Svoga ćemo hleba jesti, svoje ćemo haljine nositi, samo da se tvojim imenom nazovemo! Skini ti sa nas sramotu našu!"

2 I u to će vreme klica Gospodnja slavu i čast imati, i sjajan će i krasan biti plod od zemlje preostatku Izraelovu;

3 i što ostane od Siona, i što ostane od Jerusalima sveto će se zvati, i svi će u Jerusalimu zapisani biti među živima,

4 kada Gospod dahom pravde i dahom rušenja nečistotu kćeri Sionskih opere, i očisti Jerusalim od krvi na njemu.

5 Gospod će nad celom gorom Sionskom i nad zbornicama njenim postaviti oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenoga noću, jer će sve što god je slavno u zaklonu biti;

6 i biće sklonište danju od vrućine, utočište i zaklon od vihora više.

Glava 5.

1 Zapevaću dragome svome pesmu dragog svoga o vinogradu njegovom. Dragi je moj na rodnome humu vinograd imao.

2 Okopa ga, otrebi kamenje, i posadi lozom plemenitom; i sazida kulu usred njega, muljaonu iskopa u njemu. Nadao se dobrom grožđu, al' on rodi vinjagom.

3 I sad stanovnici Jerusalima i ljudi iz Jude, sudite između mene i mog vinograda!

4 Što se imalo činiti vinogradu mome što mu ne učinih?

Kad sam dobrom grožđu se nadao, zašto on vinjagom rodi?

5 Kazaću vam sada što ću vinogradu svome učiniti. Oboriću mu ogradu, da opusti, razvaliću mu zid, da se izgazi,

6 uparložiću ga. Neće se on više ni rezati ni kopati, no će rasti čkalj i trnje u njemu, i zapovediću oblacima da više ne puste kiše na nj.

7 Vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev a ljudi iz Jude mili sad njegov. On se pravednosti nadao, a gle, krvi prolivene! Pravdu očekivao, a gle, vike očajanja!

8 Teško onima koji kuću s kućom sastavljaju i njivu na njivu nastavljaju, - pa da nigda više mesta nema -, da bi sami u zemlji ostali!

9 Evo što mi Gospod nad vojskama javi: Zaista će sve te mnoge kuće se razrušiti, puste će ostati te velike lepe kuće;

10 i deset će rala vinograda jedan sami vat^[1] da daju, jedan gomer^[2] od semenja samo jednu efu.

11 Teško onima što za rana jutra žestoka pića traže, i koji su već pre noći raspaljeni od vina!

12 Harfe, gusle i daire, frule i vino vesele im gozbe njihove; al' oni ne paze na dela Gospodnja i ne vide rada ruku njegovih.

13 Zato će se narod moj iznenada u roblje odvesti; plemstvo će njegovo umreti od gladi, a mnoštvo njegovo izdisati od žeđi.

14 Zato i otvara Šeol usta svoja, razvaljuje ždrelo svoje preko mere; i propada sjaj i bogatstvo Siona, i bučno i veselo naselje njegovo.

15 Mali će se oboriti a veliki uniziti, poniziće se oči ponosite,

16 Gospod će nad vojskama suđenjem se uzvisiti, pravdom će se sveti Bog posvetiti.

17 Jaganjci će kao na svojoj paši pasti, i propala bogata imanja tuđini će da

prožderu.

18 Teško onima koji bezakonje užama poroka vuku i greh kao remenima kolskim,

19 i koji govore: "Nek pohiti, neka brzo svoje delo svrši, da ga vidimo! Neka dođe, i izvrši se namera Sveca Izrailjeva, da je poznamo!"

20 Teško onima koji zlo dobro a dobro zlo zovu, koji od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti, koji od gorkoga prave slatko a od slatkoga gorko.

21 Teško onima koji su mudri pred očima svojim i misle da su razumni!

22 Teško onima koji su na vinu jaki i junaci u mešanju pića žestokih;

23 koji za poklon bezdušnika opravdaju a nevinima pravdu otimaju!

24 Zato - kao što oganj strnjiku proždire i nestaje suhe trave u plamenu -, tako će i koren njihov kao trulež biti i cvet će se njihov u prah da raspadne, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama, i prezreše Sveca Izrailjeva.

25 Zato se raspali gnev Gospodnji na narod njegov i zamahnuv rukom svojom udari ga da se gore zadrmaše, i mrtva im tela behu kao blato na ulici. Kod sveg toga gnev se njegov ne utiša, i ruka njegova još je uvek podignuta.

26 On dalekim narodima zastavu podiže i jednoga od njih s kraja zemlje zove; i gle, on ga brzo i lako sustiže.

27 Niko umoran ni sustao nije, niti dremljiv niti sanjiv; nikom nije pojas raspasan niti se kome otkida remen na obući.

28 Strele su njegove oštre, zapeti su svi lukovi njegovi; kao kremen kopita su konja njegovih, kao vihor točkovi kola njegovih.

29 Vika njegova je kao rika lavovska, kao lavić riče, buči i grabi plen, i nosi, i nikog nema da u pomoć dođe.

30 U taj dan će buka oko njega se dizati kao od oluje na moru. Gledajući zemlju, videće se samo mrak, u kome se strah i čežnja bore, a na nebu kraljevaće tama.

Glava 6.

1 U godini smrti kralja Ozije videh Gospoda koji je sedeo na prestolu visokom i uzdignutom, a skutovi haljine njegove ispunjavahu hram.

2 Više njega stajahu serafimi, svaki sa šest krila: Sa dvema on pokrivaše lice svoje, sa dvema pokrivaše noge svoje a sa dvema letaše.

3 Oni vikahu jedan drugome i govorahu: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove!

4 Od glasa koji se razlegaše zadrmaše se vrata na pragovima i dom se napuni dima.

5 Tada rekoh: Jaoh meni, pogiboh!; jer sam čovek nečistih usna i nastavam usred naroda nečistih usana, a oči moje videše kralja, Gospoda nad vojskama!

6 Ali jedan od serafima dolete k meni držeći u ruci kamen usijan koji uze kleštima s oltara.

7 On mi dodirnu usta i reče: Evo, ovo dodirnu usta tvoja, uze se bezakonje tvoje i okajan je greh tvoj.

8 I čuh glas Gospodnji koji reče: Koga ću poslati, ko će za nas ići? I ja odgovorih: Evo mene, mene pošalji.

9 Tada on reče: Idi i reci tome narodu: "Čućete, al' nećete razumeti, videćete, ali nećete poznati."

10 Učini tom narodu srce neosetljivo, uši mu začepi i oči zatvori, da očima svojim ne vidi, da ušima svojim ne čuje, i da srcem svojim ne razume, i ne obrati se, da se ne isceli.

11 A ja rekoh: Dokle Gospode? I on odgovori: Dokle se ne unište gradovi i ne ostanu bez naroda, i kuće bez ljudi, i dok zemlja sasvim ne opusti;

12 I dok Gospod ne izbaci ljude, i dok cela zemlja pustoš velika ne bude.

13 I ostane li u njoj još deseti deo ljudi, i oni će se zatirati. Ali kao što brest i hrast sačuvaju prut svoj kada se okrešu, tako će se iz toga naroda sveti narod opet naroditi.

Glava 7.

1 U vreme Ahaza, sina Jotama, sina Ozije, kralja Judina, dogodi se da se Resin, kralj Sirski, krenu s Fakejem, sinom Remalijinim, kraljem Izrailjevim, na Jerusalim da ga opsedne, ali ga ne može opsedati.

2 I dođe glas domu Davidovu: Sirci se ulogoriše u zemlji Jefremovoj. I srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta kao što drveće u šumi trepti od vetra.

3 Tada Gospod reče Isaiji: Iziđi na susret Ahazu, ti i Sear-Jasuv, sin tvoj; nakraj jaza od gornjega jezera, na put kod polja beljareva.

4 I reci mu: Miruj i ničega se nemoj bojati, i da se ne uplaši srce tvoje ispred kraja ovih ugaraka, ispred Resinova i Sirskoga raspaljenog gneva; i Remalijina sina i onog što Sirska zlo na tebe smišlja,

5 i onoga što Jefrem i Remalijin sin govore: "Idimo na Judu, da grad opsadimo,

6 jurišajmo na nju, da u njoj sina Taveilova kraljem postavimo." Ovako govori Gospod, Bog:

7 Neće se to učiniti, neće to nikada biti.

8 Jer je Damask glava Sirije a Damaska glava jeste Resin. (I još šeset i pet godina i Jefrem neće više narod biti). Samarija glava jeste Jefrema

9 a glava je Samarije sin Remalijin. Ako to ne verujete nećete se održati.

10 Gospod opet progovori Ahazu i reče:

11 Išti za sebe znak od Gospoda, Boga svoga; išti ga ozdo iz dubine, ili ozgo s visine.

12 Ahaz odgovori: Neću iskati, niti ću kušati Gospoda.

13 Tad Isaija reče: Slušajte, dakle, dome Davidov! malo l' vam je što ljudima dosađujete, pa da i Bogu mome dosađujete!

14 Zato će vam znak sam Gospod dati: Gle, devica će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo.

15 On će jesti med i maslo, dokle ne nauči odbaciti zlo i izabrati dobro.

16 Ali pre no što nauči dete odbaciti zlo i izabrati dobro, napuštena će biti zemlja od čija se ti dva kralja plašiš.

17 Gospod će pustiti na te, na tvoj narod i na kuću oca tvoga dane kakvih nije bilo od kad se Jefrem odvoji od Jude (kralja Asirskoga).

18 U to vreme zazviždaće Gospod muhama koje nakraj reka Egipatskih stoje i pčelama u zemlji Asirskoj.

19 I one će doći i sve će padati na puste doline, i kamene raseline, i na sve česte i na sve paše.

20 I tada će Gospod obrijati britvom preko reke zakupljenom, kraljem Asirskim, i glavu i dlake na nogama i svu bradu.

21 I tada će svaki mladu kravu i dve ovce hraniti,

22 i biće toliko mleka da će se pavlaka jesti, jer će se pavlakom i medom hraniti oni koji ostanu u zemlji.

23 I tada će svako mesto u kom ima hiljade čokota za hiljadu sikli srebrnih, u čkalj i trnje zarasti.

24 Sa strelama, i sa lukom ići će se tamo, jer će sva ta zemlja čkalj i trnje biti.

25 I sve gore što su motikom se krčile biće napuštene od straha od čkalja i od trnja, i one će biti ispust za volove, i ovce će po njima gaziti.

Glava 8.

1 Gospod mi reče: Uzmi veliku tablu i napiši na nju jasno: Nek se žure na plen, nek pohitaju u pljačku.

2 Ja uzeh verne svedoke, sveštenika Uriju i Zahariju, sina Jeverehijina.

3 Približih se proročici, ona zatrudne i rodi sina. Gospod mi reče: Nadeni mu ime Maher-Šelal-Haš-Vaz^[3],

4 jer pre nego dete nauči govori: Oče moj! majko moja!, odneće se blago Damaštansko i plen Samarijski pred kraljem Asirskim.

5 Gospod mi još govori i reče:

6 Što ovaj narod prezre vodu Siloamsku koja tiho teče, i raduje se Resinu i sinu Remalijinu,

7 zato evo, Gospod navešće na njih veliku i silnu vodu s reke, (kralja Asirskoga i svu slavu njegovu), te će preko svojih bregova se dići i preplaviće sve obale svoje,

8 i navaliće na Judu i plaviće i razlivaće se i do grla će doći. A zahvat krila njenih zahvatiće svu širinu zemlje tvoje, Emanuilo!

9 Dajte bojne pokliče, narodi!, i bićete slomljeni, prignite uho svoje koji ste daleko! Spremite se za boj, i bićete slomljeni; spremite se za boj, i bićete slomljeni!

10 Zamišljajte osnove, i one će propasti, zapovesti dajte, i biće zaludne, jer je s nama Bog!

11 Ovako mi reče Gospod kad me ruka njegova uhvati i opomenu me da ne idem putem ovog naroda:

12 Ne recite da je buna sve što ovaj narod kaže da je buna, ne bojte se čega se on boji, ne plašite se!

13 Gospoda nad vojskama treba da svetite, njega treba da se strašite i bojite.

14 I on će biti svetilište, ali i kamen spoticanja i stena sablazni za dva doma Izrailjeva, zamka i mreža stanovnicima Jerusalima.

15 Mnogi će se spotaknuti, i pašće i satrće se, zaplešće se i uhvatiće se.

16 Sveži ovo proročanstvo, zapečati ovo objavljenje pred učenicima mojim.

17 Ja se u Gospoda uzdam, koji od doma Jakovljeva sakri lice svoje, u njega ja stavljam nadu svoju.

18 Evo ja i deca koju mi Bog dade, mi smo znamenje i znak u Izrailju od Gospoda nad vojskama koji na gori Sionu nastava.

19 I ako vam reku: Pitajte one koji mrtve zazivaju i budućnost proriču, koji zvižde i uzdišu, - odgovorite: Ne treba li narod Boga svog da pita? ili će zar mrtve pitati za žive?

20 Zakon i svedočanstvo tražite! Ako li se tako ne govori nema zore narodu.

21 Gladan će se i iznemogao potucati on po zemlji, a kada ogladne ljut će tada biti, proklinjaće kralja i Boga svoga.

22 I dignuće oči gore pa će gledati na zemlju, i gle, tu će samo biti nevolja i mrak i teška muka i u gustu biće odgurnut tamu.

Glava 9.

1 Ali neće uvek mrak vladati u zemlji u kojoj sada je nevolja Ako su prošla vremena sramotom pokrila zemlju Zavulonovu i zemlju Neftalimovu, buduće će vreme slavom obaviti zemlju do mora preko Jordana, Galileju pagansku.

2 Narod koji je u tami hodio vidi svetlost veliku; onima koji u zemlji senke smrti seđahu zasvetli svetlost.

3 Ti svoj narod umnožavaš i veliku mu radost daješ, i on se pred tobom raduje, kao što se o žetvi raduje, kao što se veselo kliče kad se deli plen.

4 Jer ti lomiš jaram pod kojim mu teško beše, i štap kojim ga po leđima bijahu i palicu mučitelja njegovog; lomiš ih kao u dan Madijanski.

5 Jer će sva obuća što se u boju nosi i sva ratnička odeća krvlju poprskana plamenu se predati.

6 Jer se rodi dete, sin se nama dade, i vlast će da bude na ramenu njegovom; nazvaće se: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mira.

7 Povećaće kraljevstvo, daće mir beskrajan prestolu Davida i kraljevstvu njegovom; pravom će ga učvrstiti, pravdom će ga podizati od sad i doveka! Eto to će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.

8 Gospod posla reč Jakovu i ona na Izrailja pade.

9 Znaće za nju ceo narod, Jefrem i stanovnici Samarijski koji oholo i ponosno vele:

10 "Raspadoše se opeke, al' ćemo mi tesanim kamenom zidati."

11 Gospod će na njih protivnike Resinove podignuti, neprijatelje oružaće njegove,

12 Sirce sa istoka, Filisteje sa zapada, i oni će na sva usta Izrailja proždirati. Kod sveg toga gnev se njegov ne utiša, i ruka njegova još je uvek podignuta.

13 Narod se ne vraća onom koji ga bije i ne traži Gospoda nad vojskama.

14 Zato će otseći Gospod Izrailju glavu i rep, granu palmovu i situ u jedan dan.

15 (Starešina i poglavar, to je glava, a prorok koji uči laž, to je rep.)

16 Koji taj narod vode, oni ga zavode a koji se daju voditi u propast srljaju.

17 Zato se Gospod neće radovati momcima njegovim, niti će se na sirote ni na udovice smilovati njegove; jer su svikoliki bezdušnici i zlikovci, i svačija usta pogano govore. Kod sveg toga gnev se njegov ne utiša, i ruka njegova još je uvek podignuta.

18 Jer bezdušnost kao oganj pali, kao plamen koji čkalj i trnje proždire, pa upali gustu šumu

iz koje se stubovi dima dižu.

19 Od gneva Gospoda nad vojskama zapali se zemlja i narod je hrana ognju; niko brata svog ne žali.

20 I grabi se desno, i glad se ne utoli, i pljačka se levo i opet se nije sit, svaki grize meso mišice svoje.

21 Manasija proždire Jefrema, a Jefrem Manasiju, obojica Judu napadaju. Kod sveg toga gnev se njegov ne utiša, i ruka njegova još je uvek podignuta.

Glava 10.

1 Teško onima koji neduševne naredbe izdaju i presude nepravedne pišu,

2 da odreknu pravo ubogima, da pravdu siromasima moga naroda oduzmu, da od udovica svoju pljačku prave i svoj plen od siročadi.

3 Što ćete vi činiti u dan kazne i pogibli koja će se svaliti na vas iz daleka?

4 Kome l' ćete pribeći za pomoć i gde ćete slavu svoju ostaviti? Jedni će u ropstvu čamiti, drugi će međ' mrtve pasti. Kod sveg toga gnev se njegov ne utiša i ruka njegova još je uvek podignuta.

5 Teško Asircu, biču gneva moga! Bič u ruci njegovoj oružje je jarosti moje.

6 Nadražih ga na narod bezdušni, poslah ga na narod gneva moga, da ga pleni i otima, da ga kao blato ulično pogazi.

7 Ali on ne sudi tako i ne misli tako u svom srcu. On hoće samo da zatre i da redom narode istrebi.

8 Jer veli: Knezovi moji, nisu li svi kraljevi?

9 Nije li Halanu kao i Harkemisu bilo? Nije li Ematu kao i Arfadu bilo? Nije li Samariji bilo kao i Damasku?

10 Kako je ruka moja dostigla kraljevstva idola, gde je likova njihovih bilo više nego u Jerusalimu i u Samariji,

11 i kako sam Samariji i idolima njenim učinio, neću li učiniti Jerusalimu i likovima njegovim?

12 Al' kad svrši Gospod celo delo svoje na gori Sionskoj i u Jerusalimu, tad ću kralja Asirskoga kaznom da udarim za plodove srca ohola njegova, i za drskost prezirnih očiju njegovih.

13 Jer on veli: Silom svoje delovao sam ruke, i mudrošću svojom jer sam ja razuman. Pomakao sam međe narodima i blago im oplenio, i kao junak oborio one što su na prestole seli;

14 i kao da sam gnezdo dohvatio rukom sam ja svojom ugrabio bogatstva naroda; i kao što se razbacana jaja kupe pokupio sam celu zemlju, a da niko nije ni krilom mahnuo, ni kljun otvorio, ni cijukom zacičio. -

15 Hvali li se sekira pred onim koji se njome služi? Testera l' će drska biti pred onim koji rukuje njome? Kao da bi prut mahao onim koji ga digne, kao da bi štap podigao onog koji od drveta nije!

16 Zato će Gospod, Gospod nad vojskama, moru pustiti na snažne ratnike njegove, i pod veličanstvom njegovim plamen će zaplamteti kao plamtenje požara.

17 Svetlost će Izrailjeva oganj postati a Svetac će njegov plamen biti, koji će upaliti i sažeći trnje i čkalj njegov u jedan dan;

18 koji će i telo uništiti i dušu, i lepotu šume i njiva njegovih, i biće mu kao bolesnome koji iznemože.

19 I što ostane od drveta šume njegove lako će se moći da prebroji; dete će mu moći napisati broj.

20 I toga će dana preostatak Izrailja i koji s' izbavi od doma Jakovljeva prestati da se oslanjaju na onoga koji ih je bio; nego će se oslanjati na Gospoda, na Sveca Izrailjeva.

21 Ostatak će se obratiti, ostatak Jakovljev, Bogu silnome!

22 I kad bi naroda tvoga, Izrailju, bilo tol'ko kol'ko peska morskog, samo će se ostatak njegov obratiti. Rešena je pogibao i od nje će pravda se razliti.

23 I tu pogibao, koja je rešena, svaliće Gospod, Gospod nad vojskama, na celu zemlju.

24 Al' ovako veli Gospod, Gospod nad vojskama; Ne boj se Asirca, moj narode koji sediš na gori Sionu! Prutom te udari i štap na te diže, kao što ti Egipćani učiniše.

25 Ali jošte malo pa će kazna prestati; i tad će se gnev moj na njegovu pogibao obratiti.

26 Zamahnuće na nj Gospod nad vojskama bičem svojim, i kao što udari Madijana na steni Orivu, i kao što je štap svoj na more podigao, opet će ga kao u Egiptu podignuti;

27 i tad će se skinuti breme njegovo s ramena tvoga a i jaram njegov s vrata tvoga, i jaram će prsnuti od masti.

28 On ide na Ajat, Migronom prolazi, u Mihmasu prtljag svoj ostavlja!

29 Prelaze klanac, u Gevi zanoće. Zadrhti Rama, Gavaja Saulova beži.

30 Nek odjekne glas tvoj, kćeri Galimova! Pazi se Laise, teško tebi Anatote!

31 Madmina se rasprša, begaju Gevimski stanovnici.

32 Još dan odmora u Novu, pa rukom svojom preti gori kćeri Sionske, humu Jerusalimskome.

33 Gle, Gospod, Gospod nad vojskama, silno grane kreše; najveće se seku, najviše se obaraju.

34 Gospod šumu gvožđem seče; i pod Silnim Livan pada.

Glava 11.

1 Pa će izići šibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak šiknuće iz korena njegova.

2 Duh Gospodnji će na njemu počivati, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh poznanja i straha od Gospoda.

3 I disaće u strahu od Gospoda, i neće po spoljašnosti suditi, niti po čuvenju govoriti,

4 nego će po pravdi siromasima suditi i po pravu o nevoljama zemlje progovoriti, i kao prutom udaraće zemlju rečima svojim i ubiće bezdušnika dahom usni svojih.

5 Pravda biće pojas oko bokova njegovih, i istina pojas oko bedara njegovih.

6 Vuk će sa jagnjetom zajedno boraviti i panter će s jaretom ležati; tele, lavić i gojna stoka zajedno će biti, i malo će dete njih voditi.

7 Zajedno će krava i medvedica pasti, i zajedno mladi ležaće njihovi, i travu će lav i vo da jedu.

8 Dete koje sisa kod rupe će zmijine igrati, dete tek odbijeno u rupu će ruku svoju zmije vasilinske pružiti.

9 Niti će kvara niti štete biti na svoj svetoj gori mojoj; jer će zemlja biti puna poznanja Gospoda kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva.

10 U to vreme grana Jesejeva biće kao barjak narodima; narodi će k njemu se okrenuti i stan njegov biće slava.

11 Tad će Gospod ruku svoju opet podignuti da ostatak spase svog naroda raštrkana po Asiriji i Egiptu, u Patrosu i Etiopiji, u Elamu, Senaru i Ematu i po morskim ostrvima.

12 Podignuće zastavu narodima i skupiće prognane Izrailjeve i sabraće rasejane Judine sa četiri kraja zemlje.

13 I nestaće Jefremove zavisti, uništiće se u Judi neprijatelji njegovi; neće više Jefrem Judi nenavideti, neće više Juda Jefremu zlobiti.

14 I oni će se k zapadu na Filistejska pleća zaleteti, i zajedno će sinove Istoka oboriti. Edom i Moav biće plen ruku njihovih i pokorni će im biti sinovi Amonovi.

15 Gospod će presušiti zaliv Egipatski i na reku silnu ruku svoju podignuti, i silno će na nju zaduvati, i razdeliće je u sedam rukava, i s obućom će se prelaziti.

16 I postojaće put ostatku naroda njegovog koji će se iz Asirije spasti, kao što je bio Izrailju kad iziđe iz zemlje egipatske.

Glava 12.

1 Ti ćeš u taj dan kazati: Hvalim tebe Gospode, jer si se ti na me razgnevio, pa se gnev tvoj utišao i utešio si me.

2 Gle, Bog je spasenje moje; pun ću biti pouzdanja i neću se ničega plašiti; jer je Gospod, Gospod je sila moja i pesma hvala moje; on je spasitelj moj!

3 Vodu ćete s radošću grabiti iz izvora spasenja.

4 I tad ćete reći: Hvalite Gospoda, glasite ime njegovo, javljajte po narodima dela njegova, spomenite veličinu imena njegova!

5 Hvalite Gospoda, jer učini velika dela, nek se ona po svoj zemlji poznaju!

6 Klikuj i raduj se stanovniče Sionski! jer je velik usred tebe Svetac Izrailjev.

Glava 13.

1 Proročanstvo o Vavilonu, koje se objavi Isaiji, sinu Amosovu.

2 Zastavu na golu goru podignite, vičite im punim glasom, mašite im rukama, nek na vrata tirjanska navale!

3 Zapovesti svetoj vojsci svojoj dadoh, junake ja gneva svoga pozvah, one koji se raduju s veličine moje.

4 Vika se na gorama čuje, vika kao od velikoga naroda, vika i vreva kraljevstava, sakupljenih naroda. Gospod nad vojskama pregleda vojsku koja u boj ide.

5 Oni iz daleke zemlje idu, sa kraja nebesa. Gospod i oruđa gneva njegova idu da svu zemlju zatru.

6 Ridajte, jer ide dan Gospodnji, dolazi kao pustoš od Svemoćnog.

7 Zato svaka ruka klonu i svako je srce ljudsko potišteno.

8 Strah ih smete, spopadaju ih muke i bolovi, previjaju se kao porodilja, i u čudu jedan u drugoga gleda; lica su im upaljena.

9 Evo ide dan Gospodnji, dan strahovit, dan jarosti i gneva plamenog, koji će od zemlje pustoš učiniti i grešnike iz nje istrebiti.

10 Jer zvezde nebeske i sazvezde njine svetlost svoju više puštati neće; pomrčaće sunce o svome rođaju, a ni mesec neće svetlost svoju dati.

11 Kazniću ja svet za zloću njegovu, bezdušnike za nepravde njihove, i razmetanje ću oholih ukinuti, i drskost ću silnika oboriti.

12 Učiniću ljude ređe od žeženoga zlata, ređe od Ofirskoga zlata.

13 Zato ću zatresti nebo i zemlja će se sa svoga mesta pokrenuti od jarosti Gospoda nad vojskama u dan plamenoga gneva njegovoga.

14 I tad će kao srna uplašena, kao stado bez pastira, svaki k svome narodu gledati i u svoju će bežati zemlju.

15 Svaki koji se nađe biće proboden, ko se god uhvati, od mača će pasti.

16 Deca će se njihova na njihove oči zaklati, domovi će im se opleniti i žene sramotiti.

17 Evo dražim na njih Mide koji za srebro ne mare i zlata ne traže.

18 Iz lukova svojih mladiće će ubijati, nemilosni plodu utroba će biti, i ni decu neće oko njihovo poštedeti.

19 I Vavilon, ukras kraljevstva, ponosita dika Haldejaca, biće kao Sodom i Gomor, koje Gospod zatra.

20 Neće više niko živeti u njemu neće više biti u njemu naroda, niti će tu šator svoj Arapin raspeti, niti će onuda plandovat pastiri.

21 Lože će tu svoje zveri iz pustinje napraviti, buljine će kuće njihove naseliti, koje će tu svoje stanove imati, i jarci će skakati po njima.

22 Zaurlaće šakali u palatama njihovim, zavijaće divlji psi u dvorima od veselja. Blizu je njegovo vreme, dani se njegovi neće protegnuti.

Glava 14.

1 Jer će se smilovati Gospod na Jakova, Izrailja će on opet izabrati, i namestiće ih u zemlji njihovoj, i pristaće uz njih i strani narodi i pridružiće se domu Jakovljevu.

2 Njih će tad narodi uzeti i odvesti na mesto njihovo, i njih će Izrailjci u zemlji Gospodnjoj držati kao sluge i kao sluškinje; zarobiće one koji njih robiše, i zapovedaće mučiteljima svojim.

3 I kad tebi Gospod dadne da se smiriš od svega truda svoga i od muke svoje, i od teškog ropstva koje ti nametnu;

4 tad ćeš ovu pesmu o Vavilonskom kralju ti pevati i kazaćeš: Šta? Nestade zar tirjanina? Nema više robovanja?

5 Slomi Gospod štap pagancima, vladaocima palicu!

6 Koji je u jarosti svojoj narode jednako udarcima bio, i u gnevu svome narodima vladao, nemilice se goni.

7 Sva zemlja uživa počinka i mira, pesme se veselja ore.

8 S propasti se tvoje vesele čempresi i kedri Livanski: "Od kako pade, niko više ne ide da nas seče!" -

9 Šeol se do temelja uskoleba da te primi kad mu dođeš, seni ispred tebe budi, sve silnike zemlje, i s njihovih prestola kraljeve naroda diže.

10 Svi reč uzimaju da ti kažu: "I ti li si kao mi bez snage, i ti posta kao mi!"

11 Spusti se u Šeol veličanstvo tvoje uza zvuk gusala tvojih; prostrti su crvi poda te, i crvi su jorgan tvoj.

12 Gle, ti pade s neba, zvezdo sjajna, zorin sine! Obori se na zemlju ti, naroda pobedioče!

13 U srcu si svome govorio: Popeću se do neba, više zvezda Božjih presto svoj ću uzdignuti, sešću na goru zbornu, na stranu severnu;

14 izići ću svrh oblaka, sa Svevišnjim jednak ću ja biti.

15 Ali ti u Šeol pade, u dubinu jame.

16 Koji te vide gledaju te i posmatraju te govoreći: "To l’ je onaj koji je čino da se zemlja trese, koji je kraljevstva drmao;

17 koji je u pustinju zemlju obraćao i gradove raskopavao njene, i roblje svoje otpuštavao nije?"

18 Svi kraljevi naroda, svikoliki, slavno leže, svaki u svom grobu,

19 a ti iz groba izbaci se svoga kao grana prezrena, kao plen od mača ubijenih i bačenih u jamu kamenu, kao pregažen leš.

20 Nisi se sa njima u grobu sastao, jer si zemlju svoju zatro i narod svoj usmrtio; rod se zlikovački neće više spominjati!

21 Spremajte sad pokolj sinovima za nepravde otaca njihovih! Da se ne podignu da zemlju dobiju i da dušmanima svet napune. -

22 Ustaću ja na njih, veli Gospod nad vojskama, Vavilonu zatrću ja ime i trag njegov, i sav narod i potomke njegove, govori Gospod.

23 Načiniću od njega stan ježeva i blatnu baru, omešću ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama.

24 Zakle se Gospod nad vojskama, govoreći: Jeste, što sam smislio to će biti, vršiće se što sam naumio.

25 Slomiću Asirca ja u zemlji svojoj, izgaziću ga na gorama svojim, i skinuću sa njih jaram njegov, i s leđa njihovih skinuće se teret njegov.

26 Evo suda na svu zemlju, ruke podignute na sve narode.

27 Gospod je nad vojskama sudio, ko će mu se protiviti? Njegova je ruka podignuta, ko će je odvratiti?

28 Godine koje umre kralj Ahaz bi objavljeno ovo proročanstvo:

29 Ne raduj se, zemljo Filistejska, što se slomi prut koji te bio, jer će iz korena zmijnjeg vasilisk izići i rod će mu zmaj krilati biti.

30 Tad će najsirotiji moći da s’ nahrane i ubogi da počivaju, ali tvoj ću koren glađu umoriti, i što ostane od tebe biće pobijeno.

31 Zajaučite vrata! Zakukaj grade! Drhti sva zemljo Filistejska! Jer se dim sa severa diže i gusti su neprijateljski redovi. -

32 Što li će se vesnicima naroda odgovoriti? - Da je Gospod Sion osnovao, i da nevoljnici naroda njegovog zaklon imaju u njemu.

Glava 15.

1 Proročanstvo o Moavu. Iste noći kad se raskopa, Ar-Moav propade! Iste noći kad se Kir-Moav raskopa on propade!...

2 Ide se u hram i u Devon, na visine, da se suze liju. Moav plače za Nevonom i za Medevom: Sve su glave obrijane sve su brade očupane.

3 Po ulicama svi su kostretom ogrnuti, po krovovima i po trgovima svi kukaju i svi suze liju.

4 Viču Esevon i Eleala, do Jase glas se njihov čuje; i ratnici Moavski jadikuju, muka im je u duši.

5 Srce moje plače za Moavom, čiji su begunci do Sigora utekli, do Eglat-Selisije! Plačući uz brdo se Luitsko penju, a putem Oronaimskim razleže se jauk njihov!

6 Jer su pustošene vode Nimrimske, posahnulo je bilje, zatrta je trava, zeleni je nestalo.

7 Zato kupe ono što im osta i prenose dobra svoja preko Vrbova potoka.

8 Jer vika njihova do Moavskih se međa čuje, a jauk njihov sve do Eglaima, jauk njihov do Vir-Elima stiže.

9 Pune krvi vode su Dimonske, a na Dimon nove baciću pogibli. Lava ću na Moavske begunce, na ostatak zemlje nadražiti.

Glava 16.

1 Vladaocu zemlje jaganjce šaljite, šaljite ih iz Sele preko pustinje na goru kćeri Sionske!

2 Jer će kćeri Moavske na brodima Arnonskim biti kao ptice zalutale, kao gnezdo uplašeno.

3 Daj savet i učini pravdu, pokrij nas ti senkom svojom u po dana kao usred noći, zakloni ti one koje gone, begunaca nemoj da izdaješ!

4 Kod tebe nek ostanu izgnani iz Moava, budi im ti zaklon od pustošnika; jer nestaće nasilnika i prestaće pustošenje, istrebiće se iz zemlje koji zemlju gaze,

5 i presto će se milošću učvrstiti i sedeće verno u domu Davidovu sudija koji voli pravo i revan je za pravdu. -

6 Čusmo za oholost ponosnog Moava, za bes njegov i obest njegovu, i čujemo prazne reči njegove.

7 Zato rida Moav, nad Moavom sve rida; i uzdišete nad Kir-Aresetskim temeljima duboko razrivenim.

8 Jer se posušiše polja Esevonska i vladaoci naroda potrše loze Sivamskih vinograda, koje su do Jazira se širile i pustinju zahvatale. Trsje se njihovo pružaše i preko mora prolažaše.

9 Zato ja za vinogradom Sivamskim kao za Jazirom plačem! Suzama svojim zalivam vas, Esevone i Elalo! Jer na berbu vašu i na žetvu vašu bojni poklič pade.

10 Nestade radosti i veselja na livadama, podvikivanja i pevanja u vinogradima! Vinogradar grožđe u badnjima ne mulja. Prekinuo sam vesele pokliče!

11 Zato pluća moja kao harfa za Moavom ječe i za Kir-Eresomom srce moje tuži.

12 Vidi se Moav gde se na visinama muči; ulazi u svetilište svoje da se moli, ali ništa ne može da izmoli.

13 Takva je reč koju Gospod odavna izreče za Moav.

14 A sad Gospod govori i veli: Za tri godine, tri najamničke godine, prezreće se slava Moavska sa svim tim velikim narodom njegovim, i što ostane biće vrlo malo, skoro ništa.

Glava 17.

1 Proročanstvo o Damasku. Gle, Damask neće više biti grad, već gomila razvalina.

2 Napušteni gradovi su Aroirski, za stada su ostavljeni, ona tuda počivaju i niko ih ne plaši.

3 Svršiše grad Jefremov, kraljevstvo Damaštansko i ostatak Sirski! Biće s njima kao sa slavom sinova Izrailjevih, govori Gospod nad vojskama.

4 U taj dan će malaksati slava Jakovljeva, i pašće debljina tela njegovoga.

5 Biće mu kao žeteocu koji žito kupi i otkida klasje laktom svojim; kao kad se kupi klasje u dolini Rafajskoj.

6 Od njega će pabirci ostati kao kad se maslinka otrese, i dve tri masline na vrhu ostanu, i četiri ili pet na rodnim granama, - govori Gospod, Bog Izrailjev.

7 U to vreme pogledaće čovek na svog tvorca, na Sveca Izrailjeva gledaće oči njegove.

8 Neće više gledati na oltare, na delo ruku svojih, ni na delo prstiju svojih, na idole Astartine i na likove sunčane.

9 U to vreme tvrdi gradovi njegovi biće kao grm u šumi i navrh gore napuštene ispred sinova Izrailjevih, i svi će pusti biti.

10 Jer si Boga spasa svoga ti zaboravio, nisi se setio stene zaklona svoga; a i sadove si za uživanje sadio i stranu si lozu presadio.

11 Kad si ih sadio plotom si ih ogradio i brzo su ti cvetale, al’ je izdala berba u času uživanja, i ostade ti muka bez leka.

12 Jaoh buke naroda mnogih! Buče kao što more buči. Jaoh navale naroda! Buče kao velike vode što buče.

13 Buče narodi kao velike vode što buče... On njima zapreti i oni daleko beže, gonjeni kao gorska pleva u vetru, kao prah u vihoru.

14 Ali kad se veče spušta eto straha iznenada, i pre nego svane više ih nema! Eto dela onih koji nas gaze, sudbine onih koji nas pljačkaju.

Glava 18.

1 Zemljo u kojoj zveka od oružja preko reka Etiopskih odjekuje,

2 ti što morem glasnike šalješ lađama od site veslajući po vodama!

Idite hitri glasnici, k narodu jakom i snažnom, k narodu strašnom od kada postoji, k narodu silnom koji sve pregazi, i čiju zemlju reke presecaju.

3 Svi vi stanovnici sveta i zemlje pogledajte zastavu koja se na gorama vije! Čujte trubu koja trubi!

4 Jer ovako mi govori Gospod: U vreme tople žetve, sa stana svoga, kroz sjajnu toplinu svetlosti i kroz oblak rose mirno gledam.

5 Ali on pre žetve, kad je klasje puno i kad cvet postaje grožđe, srpom svojim trsje kreše, grabi i odseca loze...

6 Svi će se oni^[4] gorskim pticama i zverima poljskim ostaviti, i ptice će letovati na leševima njihovim i na njima zveri poljske zimu prezimiti.

7 Tad će se doneti darovi Gospodu nad vojskama od naroda jakoga i snažnog, od naroda strašnog od kada postoji, od naroda silnog koji sve pregazi, i čiju zemlju reke presecaju, i oni će se prinositi na mestu imena Gospoda nad vojskama, na gori Sionskoj.

Glava 19.

1 Proročanstvo o Egiptu. Gospod sede na lak oblak i u Egipat stiže; drhću pred njim idoli egipatski i srce malakše u Egipćanima.

2 Naoružaću Egipćana na Egipćana i pobiće se brat s bratom i prijatelj s prijateljem, i grad će na grad vojevati i kraljevstvo na kraljevstvo.

3 I nestaće duha u Egiptu. I razbiću nameru njegovu; i pitaće se idoli i bajači i svi oni koji mrtve zazivaju i oni koji budućnost proriču.

4 I predaću Egipat u ruke svirepom gospodaru, ljut će kralj nad njim zavladati, govori Gospod, Gospod nad vojskama.

5 I nestaće vode s mora i reka će presahnuti;

6 obale će zarazne postati, sasušiće se potoci egipatski, i trunuće i trska i sita.

7 Sve će i do reke i na ušću njenom golo biti, posahnuće svi usevi do reke, sve će da propadne, svega će nestati.

8 Tužiće ribari, setovaće koji udicu bacaju, zabrinuće se oni koji po vodama mreže razgrću,

9 i zbuniće se oni koji rade tanki lan i koji belo platno tkaju.

10 Sve će da propadnu pomoći u zemlji i svi nadničari biće u očajanju.

11 Bezumni su knezovi Soanski, lud je savet Faraona mudrih savetnika. Kako smete Faraonu reći: Sin sam mudrih, sin sam starih kraljeva?

12 Gde su ti mudraci tvoji? Nek ti kažu i neka se zna što je Gospod nad vojskama za Egipat naumio.

13 Poludeše knezovi Soanski, knezovi se Nofski prevariše, prelastiše Egipat glave plemena njegovih.

14 Gospod je među njih mahnit duh izlio, i oni činiše da Egipat posrće u svim delima svojim, kao što pijan čovek bljujući posrće.

15 I Egipat neće biti kadar da učini šta mogu da čine glava ili rep, grana od palme ili sita.

16 I toga će dana Egipat biti kao žene: bojaće se i zadrhtaće od ruke Gospoda nad vojskama, kad on na njega zamahne.

17 I zemlja Judina biće strah Egiptu; čim je ko spomene prepašće se, radi namere Gospoda nad vojskama što je protiv njega namerio.

18 U to vreme pet će gradova zemlje egipatske hananskim jezikom zboriti i zaklinjati se Gospodom nad vojskama; jedan će se zvati grad rušenja.

19 U to vreme biće oltar Gospodnji usred zemlje egipatske, i spomenik Gospodnji na međi njezinoj.

20 I biće to znak i svedočanstvo Gospodu nad vojskama u zemlji egipatskoj. Oni će ka Gospodu zbog nasilnika zavapiti i on će im poslati spasitelja, branitelja da ih izbavi.

21 I Gospod će biti poznat Egipćanima; u taj dan će poznati Egipćani Gospoda i prinosiće žrtve i darove i učiniće zavete Gospodu i izvršiće ih.

22 Tako će Gospod Egipćane udariti, udariće, ali će ih isceliti, i oni će se Gospodu obratiti i on će ih uslišiti i isceliti.

23 U to vreme put će iz Egipta u Asirsku biti; Asirci će put Egipta ići i Egipćani put Asirije, i Egipćani će s Asircima Gospodu služiti.

24 U to vreme Izrailj će biti treći, spojen s Egiptom i s Asirijom, i biće blagoslov u zemlji njihovoj.

25 Blagosiljaće ih Gospod nad vojskama govoreći: Blagosloven da je Egipat, narod moj, i Asirija, delo ruku mojih, i Izrailj nasleđe moje.

Glava 20.

1 Godine koje Tartan, poslan od Sargona, kralja Asirskoga, dođe da opsedne Azot i uze ga,

2 u to vreme upravi Gospod reč Isaiji, sinu Amosovu, i reče mu: Idi, skini kostret sa sebe, i izuj obuću s nogu svojih. I on učini tako i iđaše go i bos.

3 Tada Gospod reče: Kao što sluga moj Isaija ide go i bos, što će do tri godine Egiptu i Etiopiji biti znak i znamenje,

4 tako će kralj Asirski odvesti iz Egipta i iz Etiopije zarobljene i proterane mlade ljude i starce gole i bose i otkrivenih leđa na sramotu Egipta.

5 Tada će se oni prepasti i posramiti s Etiopske, uzdanice svoje, i s Egipta, ponosa svoga,

6 I stanovnici ove strane reći će tada: Gle, to je uzdanica naša, ka kojoj priticasmo za pomoć da se oslobodimo od kralja Asirskoga! Kako ćemo se izbaviti?

Glava 21.

1 Proročanstvo o pustinji na moru. Kao što vihor s juga ide, tako on ide iz pustinje, iz zemlje strahovite.

2 Strašno mi se pojavi viđenje; Mučitelj muči, pustošnik pustoši, - popni se, Elame, opkoli Midijo! Prekinuću svačje uzdisaje. -

3 Zato su bedra moja puna bola, i muke me obuzeše kao kad se porodilja u mukama previja: ne čujem od bolova, ne vidim od drhtanja.

4 Srce mi se smete, groza me poduze, noć strave posta noć slasti mojih!

5 Postavlja se trpeza, stražar stražu čuva, jede se, pije se... Ustajte knezovi, namažite štitove!

6 Jer ovako mi Gospod reče: Idi, postavi stražara, i što vidi nek ti javi.

7 I on vide konjicu, konjanike u dva reda, jahače na magarcima, jahače na kamilama; i on dobro posmatraše, dobro pažaše,

8 pa povika kao lav: Gospodaru, ceo sam dan na straži, celu noć ja stražu čuvam;

9 i gle, ide konjica, u dva reda idu konjanici! I tad opet povika i reče! Pade, pade Vavilon, i svi kipovi bogova njegovih razbijeni na zemlji leže!

10 O narode moj, koji si kao žito na mom gumnu vršen, što čuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjeva, to ja javih tebi!

Glava 22.

1 Proročanstvo o dolini viđenja. Šta je tebi da se ceo narod tvoj na krovove penje,

2 grade puni vike i vreve, grade veseli? Mrtvi tvoji neće od mača pasti, neće ginuti u boju.

3 Vojvode tvoje beže svikoliki, strelci ih zarobiše; svi stanovnici tvoji svi su ropstva dopali, ako i pobegoše daleko.

4 Zato kažem: Prođite me se, pustite da gorko plačem, ne trudite se da me tešite za pogiblju kćeri mog naroda.

5 Jer je to dan muke, potiranja i bune od Gospoda, Gospoda nad vojskama, u dolini viđenja. Razvaljuju se bedemi, do planina vika boli odjekuje.

6 Elam nosi tul, idu bojna kola, idu konjanici, a Kir štit ističe.

7 Najlepše doline tvoje pune su kola, a pred vratima tvojim konjanici staju u bojne redove.

8 Probijeni su poslednji rovovi Judini, i ti u taj dan u šumskoj kući oklope pregledaš.

9 Vi mnoge prolome na gradu Davidovu gledate i sabirate vodu u donjem jezeru.

10 Vi brojite kuće Jerusalimske i razvaljujete da bedeme utvrdite.

11 Vi pravite jaz između dva zida iz staroga jezera za vodu; ali ne gledate na onoga koji to učini, ne obazirete se na onog koji odavna to spremi.

12 Gospod, Gospod nad vkojskama, zove vas u ovaj dan da plačete i kukate, da glavu brijete, kostret pripašete!

13 A gle, radost i veselje! Tuku se goveda i ovce se kolju, jede se meso i vino se pije: jedimo i pijmo, jer ćemo sutra umreti!

14 Gospod nad vojskama mi javi: Neće vam se ovaj zločin do smrti oprostiti, govori Gospod, Gospod nad vojskama.

15 Ovako govori Gospod, Gospod nad vojskama: Idi k onom dvoraninu, k Somni, dvorskom upravniku,

16 i reci mu: Šta ćeš tu i ko je tu, te tu kopaš grob? Kopa sebi groba na visini, sprema sebi stana u kamenu!

17 Gle, Gospod će tebe strahovito zgrabiti, zamotaće te kao klupče

18 i zavitlaće te, i ti ćeš se kao lopta po prostranoj zemlji kotrljati; i tu ćeš umreti, i tu će biti kola slave tvoje, sramoto doma gospodara svoga!

19 Svrći ću ja tebe s mesta tvoga, isteraće Gospod tebe s mesta tvoga.

20 U to vreme pozvaću ja slugu svoga Elijakima, sina Helkijina,

21 i obući ću mu haljinu tvoju, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju vlast u ruke mu dati, i on će biti otac stanovnicima Jerusalima i domu Judinu.

22 I metnuću na rame njegovo ključ doma Davidova: i kad on otvori neće niko zatvarati a kad on zatvori neće niko otvarati.

23 Uglaviću ga kao klin na tvrdu mestu, i biće presto slave doma oca svoga.

24 I biće oslonac sve slave oca svoga, i plemenitih i prostih grana, svega maloga posuđa, legena i sudova.

25 U to vreme, govori Gospod nad vojskama, videće se klin uglavljen na tvrdu mestu. I on će se slomiti i pašće, i propašće breme s njega, jer Gospod reče.

Glava 23.

1 Proročanstvo o Tiru. Zaurlajte lađe Tarsiske! Jer je raskopan! Nema više kuća! nema više kapija! Iz zemlje Kitimske ta im vest se javi.

2 Zanemite od užasa, stanovnici obala, koje Sidonski trgovci ploveći morem puniše!

3 Preko širokih voda nilsko žito, žetva rečna, njemu prihod beše; sajmište naroda on beše.

4 Stidi se Sidone, jer govori more, bedem morski ovako govori: Niti sam se porođajem mučio, niti sam rodio ni odgojio momke, ni devojke podigao!

5 Kad Egipćani to doznaju zadrhtaće čujući da je pao Tir.

6 Idite u Tarsis, zakukajte, stanovnici obala!

7 Je li to vaš grad veseli? Staro mu poreklo beše a na dalek stan ga vode noge njegove.

8 Ko je to na Tir smislio, koji je vence delio, čiji su kupci knezovi bili, a trgovci najbogatiji u zemlji?

9 Gospod je nad vojskama to rešio, da uništi ponos svake slave, da sve velikaše u zemlji ponizi.

10 Pređi slobodno preko svoje zemlje, kao Nil što teče, kćeri Tarsiska! Nema više jarma!

11 Ruku svoju Gospod podiže na more, zadrma kraljevstva, naredi da se gradovi Hananski raskopaju,

12 i reče: Nećeš se više veseliti, osramoćena devojko, kćeri Sidonska! Ustani, idi u Kitim! I ni onde nećeš mira naći.

13 Eno Haldejaca, koji ne behu narod ti stanovnici pustinje kojima je Asur zemlju utvrdio; oni kule podižu i Tarsiske palate obaraju, oni njih zatiru.

14 Zaurlajte lađe Tarsiske, jer je grad vaš raskopan!

15 I tada će Tir zaboravljen biti za sedamdeset godina, za vek jednog kralja, a posle sedamdeset godina biće Tiru kao i bludnici o kojoj se peva:

16 "Uzmi harfu, obiđi grad, bludnice zaboravljena! Dobro igraj, ponovi pesme svoje, da bi te se opet setili!"

17 Jer će posle sedamdeset godina Gospod pohoditi Tir, i on će se vratiti na sramnu zaradu svoju, i kao bludnica podaće se svim kraljevima zemlje.

18 Ali će se zarada njegova i sramna nadnica njegova Gospodu posvetiti; neće se ni kupiti ni čuvati, nego će zarada njegova dati hranu obilatu i odeću sjajnu onima koji pred Gospodom nastavaju.

Glava 24.

1 Gle, Gospod razriva i pustoši zemlju, prevrće je i rasejava stanovnike njene.

2 Svešteniku je kao i narodu, gospodaru kao i sluzi, i gospođi kao i sluškinji, prodavcu kao i kupcu, onome koji daje kao onom koji uzima, onome koji prima dobit kao i onome koji je plaća.

3 Zemlja je uništena i oplenjena, jer Gospod to reče.

4 Tužna je zemlja, iznemogla, žalosni su i očajni stanovnici njeni, bez snage su naroda glavari.

5 Oskvrni se zemlja pod stanovicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše savez večni.

6 Zato zemlju proždire prokletstvo i stanovnici njeni kaznu svojih zločina nose; zato iščileše stanovnici zemlje i malo ih ostade.

7 Tuži vino, uvenula je loza; svi uzdišu koji su vesela srca bili.

8 Prestade veselje daira, prestade bezbrižna graja, prestade harfine radosti.

9 Ne pije se vino uz pesmu, ogrknu jako piće pijanici.

10 Ruši se taj pusti grad: sve su kuće zatvorene i već niko u njih ne ulazi.

11 Po ulicama je vika, jer nestade vina, otide svako veselje, radost otide iz zemlje!

12 Pustoš sama ostade u gradu, i već trunu vrata razvaljena.

13 Jer je u zemlji i u narodu kao kad se maslinka istrese, kao kad se posle berbe paljetkuje.

14 Oni glas podižu, pokliče radosti daju, oni sa obale morske veličanstvo Gospoda slave.

15 Slavite, dakle, Gospoda na mestima gde se svetlost sjaji, ime Gospoda, Boga Izrailjeva, na ostrvima morskim.

16 S kraja zemlje čujemo mi pesmu: "Slava pravednome!" Al' ja kažem: Propadoh! propadoh! teško meni! Pljačkaju, pljačkaju, pljačkaši i dalje pljačkaju. -

17 Strava, jama i zamka pred tobom su, stanovniče zemlje.

18 Koji uteče ispred vike od strahote taj u jamu pada, a ko iz jame iziđe u zamku se hvata, jer se otvaraju ustave s visine, i zemlja se strese iz temelja svojih.

19 Sva je zemlja razrivena, sva se zemlja raspada, sva se zemlja uskolebala.

20 Sva se zemlja kao pijan čovek ljulja njiha se kao koliba, jer joj bezakonje njeno oteža. Ona pada i više ne ustaje.

21 U to vreme kazniće Gospod vojsku visoku na nebu i sve kraljeve zemaljske na zemlji.

22 I skupiće se kao sužnji u tamnici i zatvoreni biće u tamnici, i kazniće se posle mnogih dana.

23 Mesec će se sramotom pokriti a sunce stidom, kada Gospod nad vojskama stane kraljevati na gori Sion i u Jerusalimu, i proslavi se pred starešinama njenim.

Glava 25.

1 Gospode, ti si Bog moj, uzvišivaću te, ime ću tvoje slaviti, jer si velika dela učinio, i namere tvoje verno se ispuniše!

2 Jer si od grada gomilu kamenja načinio, od tvrdoga grada ruševine; uništen je grad tuđinaca. Nikad se on više sagraditi neće.

3 Zato tebe silni narodi slave i boje te se gradovi naroda silnih.

4 Jer si slabom utočište bio, utočište nevoljnome u teskobi njegovoj, spas od oluje, zaklon od žege; jer je jarost tirjanska kao vihor koji na bedem udara.

5 Tuđinsku si vrevu savladao kao što senkom od oblaka pripeku u suhoj zemlji savlađuješ. Tako se ugušiše i pobedne pesme tirjanina.

6 Gospod nad vojskama na ovoj gori gozbu sprema svima narodima zemlje, gozbu od sočnih jela, gozbu od starih vina, od sočnih jela i srži, od starih čistih vina.

7 I na ovoj gori on koprenu kida koja sve narode pokriva, zastor kojim svi su narodi zastrti.

8 On za navek i smrt uništava. Gospod, Večni, utire suze sa svačijeg lica, i sramotu svog naroda s cele zemlje skida. Jer progovori Gospod.

9 U to vreme reći će se: Gle, to je Bog naš u kog se uzdamo, on je nas spasao; to je Gospod, u kog se uzdamo,radujmo se, veselimo se za spasenje njegovo! -

10 Jer na ovoj gori ruka Gospodnja počiva a Moav na mestu svome je pregažen, kao što se slama na đubrištu gazi.

11 Razmahuje rukama svojim usred njega kao što razmahuje plivač kada pliva, al' obara Gospod oholost njegovu i razbija spletku ruku njegovih;

12 i obara i ruši visoke bedeme tvoje, na zemlju ih na prašinu baca.

Glava 26.

1 Tada će se u zemlji Judinoj pevati ova pesma: Tvrd grad mi imamo, zidovi su nama i bedemi spasenje njegovo.

2 Otvarajte vrata, dajte da uđe narod pravedni i verni.

3 Ko se u duši svojoj verno drži, mir mu čuvaš, mir mu čuvaš, jer se on u tebe uzda.

4 Uzdajte se uvek u Gospoda, jer je Gospod, Gospod je stena večna.

5 Obori on one koji su na visinama bili, obori on grad visoki, obori ga do zemlje, u prah ga vrže.

6 On je nogama pregažen, nogama ubogih, stopalama nevoljnika.

7 Put je pravednika pravednost. Ti, koji si pravedan ti uravniš pravednome stazu.

8 Zato te mi čekamo, Gospode, na putu sudova tvojih; duša naša čezne za imenom tvojim i za uspomenom tvojom.

9 Duša moja usred noći tebe želi i duh moj te u meni traži; jer kada se tvoji sudovi na zemlji izvršuju nauče se pravdi stanovnici sveta.

10 Ako se bezdušnik pomiluje on se pravdi ne nauči; on zlo čini u zemlji pravednoj, i za veličanstvo Božje on ne mari.

11 Moćna je ruka tvoja, Gospode; oni je ne vide. Videće oni revnost tvoju za narod i zbuniće se; oganj će proždreti neprijatelje tvoje.

12 Ti nam daješ mir, Gospode, jer sve što mi radimo, ti za nas dovršuješ.

13 Gospode, Bože naš! gospodariše nad nama osim tebe drugi gospodari; i mi samo tvojom milošću pominjemo ime tvoje.

14 Koji su pomrli neće oživeti neće seni ustati, jer si ih ti osudio i istrebio i zatro si svaki spomen njihov.

15 Umnožio si, Gospode, narod, umnožio si narod i proslavio se, i zemlji međe proširio.

16 Tražiše te, Gospode, kad su u nevolji bili, moliše te skrušenom molitvom kad si njima kaznu ti poslao.

17 Kao trudnoj ženi kada rađa, kad od bola viče i previja se, tako nam je bilo, Gospode, daleko od lica tvoga!

18 Zatrudnismo, mučismo se da rodimo, a kad rodismo, a to samo vetar beše: nikako mi zemlji niti pomogosmo, niti se rodiše stanovnici njeni.

19 Da ožive mrtvi tvoji! Da ustanu leševi moji! - Probudite se, radujte se, stanovnici praha! Jer je tvoja rosa, rosa od života, i zemlja će dan senima vratiti.

20 Hajd' narode moj, uđi u sobe svoje i zaključaj vrata svoja za sobom, krij se za čas, dok ne prođe gnev!

21 Jer, gle, Gospod izlazi iz stana svoga da kazni nedela stanovnika zemlje, i zemlja će krvi svoje da otkrije, i neće ubistva više prikrivati.

Glava 27.

1 Tad će Gospod zamahnuti ljutim, moćnim i velikim mačem svojim na levijatana, prugu zmiju, na levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja u moru.

2 I tog dana zapevajte pesmu o vinogradu.

3 Ja, Gospod, ja sam čuvar njegov, svaki čas ga ja zalivam, dan i noć ga čuvam da ga niko ne ošteti.

4 Nema gneva u mene, al’ imam li da se borim sa čkaljem i trnjem, boriću se s njima, i sve ću ih uništiti,

5 ako se moj zakon ne prihvati i mir sa mnom ne učini, i mir sa mnom ne učini.

6 Vremenom će se ukoreniti Jakov, procvetaće i uzrašće Izrailj, i plodom će svojim napuniti svet.

7 Je l’ ga Gospod udario kao što je udario one koji njega udariše? Je li ga on onako ubio, kao što je ubijao one koji su njega ubijali?

8 S merom si ga izgnanstvom kaznio, kada si ga silnim vetrom istočnim odneo.

9 Ispaštan je tako zločin Jakovljev i gle ploda oproštenja greha njegova; Gospod je kamenje od oltara razmetnuo, kao razdrobljeno krečno kamenje, te se neće više podizati idoli Astartini ni sunčani kipovi.

10 Jer je tvrdi grad osamljen, napušten i zanemaren kao pustinja. Tuda telad pasu i leže i granje brste.

11 Kad usahnu grane lome se; žene dođu na vatru da ih lože. Nerazuman beše to narod, zato ga i ne žali ko ga je stvorio, ne smiluje se na nj ko ga je sazdao.

12 U to vreme istresti će Gospod voćke od vode rečne do potoka egipatskog, i vi ćete se jedan'po jedan pokupiti, sinovi Izrailjevi.

13 I tad će se u veliku trubu zatrubiti, i koji behu oterani u zemlju Asirsku, i koji behu pobegli u zemlju egipatsku, doći će i klanjaće se Gospodu na svetoj gori u Jerusalimu.

Glava 28.

1 Teško vencu ponosnome pijanica Jefremovih, uvelome cvetu krasnog nakita njihovog, uvrh rodnog dola onih koji se opijaju!

2 Gle, od Gospoda dolazi čovek jak i silan kao oluja od grada, kao vihor koji lomi, kao pljusak koji potoke vode sipa i silno na zemlju ih sruči.

3 Nogama će se ponositi venac pijanica Jefremovih zgaziti,

4 i uveli cvet krasnoga nakita njihovog na vrhu rodnog dola biće kao smokva pre leta uzrela, koju čim ko vidi rukom grabi i jede.

5 U to vreme Gospod će nad vojskama ostatku naroda svoga sjajna kruna i dičan venac biti,

6 i duh pravde onom koji na sedištu pravde sedi, i sila onima koji neprijatelja do vrata njegovih uzbijaju.

7 Ali i oni od vina posrću, zanose se od žestokih pića; sveštenici i proroci posrću od silnog pića. Vino ih je osvojilo; zaneli se od silnoga pića i posrću u proricanju, spotiču se u suđenju.

8 Svi stolovi puni su bljuvotine i nečisti, i nikome više mesta nema.

9 Ko li će se mudrosti učiti, kome li će razum se deliti? Deci koja više se ne doje, deci tek od sise odbijenoj?

10 Jer tu jesu: Zapovest na zapovest, zapovest na zapovest, pravilo na pravilo, pravilo na pravilo, ovde malo onde malo. -

11 Pa dobro! Zbog toga će preko ljudi tepavih i tuđinskim jezikom Gospod tom narodu govoriti.

12 On im reče: Eto vam počinka, dajte umornome da počine; evo mesta počivanja! Ali oni ne hteše slušati.

13 I za njih će reč Gospodnja biti: Zapovest na zapovest, Zapovest na zapovest, pravilo na pravilo, pravilo na pravilo, ovde malo, onde malo, da idu, i nauznako padaju, i razbiju se, i u zamke se uhvate.

14 Slušajte, dakle, reč Gospodnju, ljudi podsmevači, koji narodom vladate u Jerusalimu.

15 Vi rekoste: Savez sa smrću učinismo, sa Šeolom ugovorismo; kada prođe bič koji plavi, neće se on nas dohvatiti, jer od laži učinismo utočište, za prevaru zaklonismo se.

16 Zato ovako govori Gospod, Večni: Evo metoh u Sionu kamen, kamen izabrani, kamen skupoceni od ugla, temelj tvrdi; ko se na nj nasloni neće žuriti da beži.

17 Od poštenja napraviću pravilo a od pravde merilo, i grad će utočište prevare potrti, i vode će zaklon laži potopiti.

18 Uništiće se savez vaš sa smrću, neće vaš ugovor ostati sa Šeolom, i kad prođe bič koji plavi potrće vas.

19 Čim on prođe, odneće vas, jer će zalaziti svako jutro, dan i noć, i čim se on čuje biće strah.

20 Jer će odar kratak bit čoveku da se ispruži, i pokrivač uzan da se ogrne.

21 Jer će Gospod kao na gori Ferasimu ustati, kao na dolu Gavaonskom razgneviće se, da izvrši delo svoje, neobično delo svoje.

22 Ne predajte se podrugivanju da vam se okovi vaši još više ne stegnu, jer čuh od Gospoda, Gospoda nad vojskama pogibao svoj zemlji suđenu.

23 Prignite uho i čujte moj glas! Pazite, i slušajte moju reč!

24 Ore li navek sejač da seje? Brazdi li i povlači li neprestano njivu svoju?

25 Kad poravni ozgo ne seje li kim i grahor? ne meće li pšenicu na redove i krupnik na mesto određeno?

26 I Bog njegov njega uči, upućuje kako će raditi.

27 Jer se grahor ne vrše sa branom nit se kolski točak obrće po kimu, nego se cepom grahor mlati a kim prutom.

28 Pšenica se vrše, al’ ne vrše se jednako; idu po njoj i točkovi kolski i kopita konjska, al’ se ne satire.

29 I to dolazi od Gospoda nad vojskama, koji je divan u savetu, velik u mudrosti.

Glava 29.

1 Teško Arilu, Arilu, gradu gde je David prebivao! Godinu na godinu dodajte krug svoj neka praznici ispune,

2 pa ću pritesniti Arila! I biće žalost i tuga, i grad će za mene kao Aril biti.

3 Navaliću na te sa svih strana, opkoliću te vojskom oružanom, opkope ću protiv tebe podignuti.

4 I bićeš ponižen. I reč tvoja iz zemlje će doći a glas njezin prah će ugušiti. Glas će tvoj iz zemlje kao glas utvare doći, iz praha ćeš govor svoj mucati.

5 Mnoštvo neprijatelja tvojih biće kao sitan prah, a mnoštvo ratnika kao pleva koja se rasipa, i doći će za čas, iznenada.

6 Od Gospoda će nad vojskama kazna doći s gromovima i potresima i s hukom velikom, sa vihorom i olujom i s plamenom ognjenim koji proždire.

7 I kao što su u snu utvare noćne, tako će biti i mnoštvo naroda koji na Arila vojuju, i svih koji udare na nj i njegov grad i koji ga pritešnjuju.

8 Biće kao kada gladan sanja da jede, pa mu je želudac prazan kada se probudi, ili žedan kada sanja da pije, pa probudi se žedan i iznemogao. Tako će biti mnoštvu svih naroda koji na goru Sionsku vojuju.

9 Stanite i čudite se! Zatvorite oči, postanite slepi! Pijani su, ali ne od vina, posrću al’ ne od jakih pića.

10 Jer je Gospod duh tvrdoga sna izlio na vas i oči vam (proroke) zatvorio i pokrio glave vaše (videoce).

11 Pred vama je celo objavljenje, kao reči knjige pečaćene koja se čoveku koji zna čitati daje, govoreći: Čitaj to, a on odgovori: Ne mogu, jer je zapečaćeno!

12 Ili kao knjiga koja se daje čoveku koji ne ume da čita, govoreći: Čitaj to, a on odgovori: Ne znam čitati.

13 Govori Gospod: Kad se ovaj narod meni približuje on me ustima i usnama poštuje ali srce njegovo daleko je od mene, a strah kojim me se boji zapovest je samo ljudskoga predanja.

14 Zato ću ja čudima i čudesima još taj narod udariti, i propašće mudrost mudraca njegovih, i nestaće razum razumnih njegovih.

15 Teško onima koji namere svoje kriju da ih od Gospoda sakrivaju; koji u mraku dela svoja rade i govore: Ko nas vidi i ko nas poznaje?

16 Naopake li su misli vaše! Može li se lončar posmatrati kao da je napravljen od gline, pa da delo reče o majstoru: Nije me on načinio? I da lonac o lončaru reče: Nema u njemu razuma?

17 Jošte malo pa će Livan u vrt se pretvoriti, i vrt će se kao šuma posmatrati.

18 U taj dan će gluhi čuti reči iz knjige i iz tame će i mraka oči slepaca videti. Nevoljnici će sve više radovati se u Gospodu, veseliće se ubogi sa Sveca Izrailjeva.

20 Jer neće više nasilnika biti i nestaće podsmevača i istrebiće se oni koji bezakonja čuvahu,

21 koji na sudu druge osuđivahu, a onome koji pred vratima branijaše parbu svoju zamke metahu, i lažima pravo nevinih obarahu.

22 Zato ovako govori Gospod domu Jakovljevu, ovako otkupitelj Avramov govori: Postideti se neće Jakov više, niti će mu lice prebledeti.

23 Jer kad vide deca njegova delo ruku mojih, svetiće oni ime moje, svetiće Sveca Jakovljeva, bojaće se Boga Izrailjeva.

24 I koji duhom zalutaše orazumeće se, i koji mrmljaše primiće nauku.

Glava 30.

1 Teško sinovima buntovnima, reče Gospod, koji bez mene rešavaju i saveze protiv volje moje zaključuju, da domeću greh na greh!

2 Koji ne pitajući mene u Egipat slaze da se pod zaštitu Faraona sklone, da zaklon traže u senci egipatskoj.

3 Faraona će zaštita na sramotu vama biti, na porugu zaklon pod senkom egipatskom.

4 Već su u Soanu knezovi njegovi, do Hanesa vesnici njegovi stigoše.

5 Svi će se posramiti s naroda koji njima neće biti koristan ni da ih izbavlja ni da im pomogne, nego će im na sramotu i porugu biti. Izreka životinja s juga:

6 Preko zemlje nevolje i muka, odakle dolaze lavi i lavići, guje i zmajevi krilati, nose blago svoje na leđima magarećim i bogatstvo svoje na grbama od kamila k narodu koji im pomoći neće.

7 Jer egipatska pomoć zaludna je i prazna; zato ja to zovem vikom koja ni čemu ne vodi.

8 Idi sad, ureži ovo pred njima na tablu, napiši u knjigu da ostane za buduće vreme, za navek.

9 Jer to jeste narod nepokoran, sinovi lažljivi, sinovi koji zakona Gospodnjeg neće da slušaju.

10 Koji videocima govore: Ne progledajte! A prorocima: Ne prorokujte što jeste, govorite nam laskavo, prorokujte opsene;

11 svrnite sa puta, odstupite od staze, uklonite od nas Sveca Izrailjeva!

12 Zato ovako govori Svetac Izrailjev: Kad odbacujete ovu reč i uzdate se u nasilje i prevaru i na njih se oslanjate,

13 zato će vam to bezakonje biti kao pukotina u zidu koji će da se ruši, koja visok zid zahvati koji se naglo ođednom obori,

14 i zdrobi se kao što se sud lončarski zdrobi koji se baca i ne žali za njim, i od čijih crepova ne ostaje ni komad da s njim ognja uzmeš sa ognjišta, il’ da vodu zahvatiš s bunara.

15 Jer ovako reče Gospod, Večni, Svetac Izrailjev: "U mpru i pokoju spas će vama biti, u tišini i u pouzdanju biće snaga vaša." Ali vi to ne htedoste.

16 Nego rekoste: "Ne! na konj’ma ćemo trku mi dobiti!" Zato ćete bežati sa trke. "Brze ćemo konje uzjahati!" Al’ će zato brži biti oni koji će vas terati.

17 Na pretnju će samo jednog hiljada bežati, a na pretnju petorice bežaćete dok ne ostanete kao motka na vrh gore, kao zastava na bregu.

18 Ali će se Gospod smilovati na vas i ustaće da vas pomiluje; jer je Gospod Bog pravedan; blago svima koji se u nj uzdaju!

19 Da, narode Sionski, stanovniče Jerusalimski, nećeš više ti plakati! Kad zavapiš, pomilovaće te, čim te čuje, odazvaće ti se.

20 Daće vama Gospod hleba u žalosti i vode u nevolji; koji te uče neće se više kriti, nego će oči tvoje videti učitelje tvoje.

21 I uši će tvoje slušati da se za tobom govori: "To je put, idite njim!", jer biste vi svrnuli desno ili levo.

22 I oprznićete srebro od idola, k sve zlato koje ih pokriva bacićete kao nečistotu, i reći ćeš njima: "Napolje!"

23 I daće on tad semenu kišu koje poseješ na njivi, i dobar će i obilan biti hleb koji će ti zemlja dati. I tada će i stada tvoja na prostranim pašama pasti.

24 Volovi i magarci koji ti zemlju rade ješće čistu zob, ovejanu vejalicom i rešetom.

25 Na svakoj gori visokoj i na svakom humu uzdignutom izvora će biti i vode žive u dan velikog pokolja, pri padanju kula.

26 Svetlost će meseca biti kao svetlost sunca a svetlost od sunca sedam puta veća (kao svetlost od sedam dana), kada Gospod zavije ulom narodu svome, i isceli rane od udaraca svojih.

27 Gle ime Gospodnje ide iz daleka, i gnev njegov kao besan požar gori, usne su mu pune ljutnje i jezik mu ko proždrljiv plamen.

28 Dah je njegov kao preplavljen potok koji do grla dopire, da narode bičem zatiranja bije, kao đem prevarni u ustima naroda.

29 Pevaćete ko u noći kad se praznik praznuje, i srce će vam veselo biti kao onom koji za frulom ide na goru Gospodnju, k steni Izrailja.

30 I Gospod će činiti da ođekne njegov silan glas, pokazaće ruku svoju, spreman da zamahne u ljutini gneva svoga, usred plamena ognjenog koji proždire, usred poplave i oluje i kamenog grada.

31 Od glasa Gospodnjeg prepašće se Asirac; Gospod će ga bičem svojim udariti.

32 I na svaki udarac biča koji mu je namenjen i kojim će Gospod njega ošinuti čuće se daire i čuće se harfe; ratovaće Gospod uzdignutom rukom na nj.

33 Odavna je spremljena lomača, kralju spremljena je ona; duboka je i široka, mesta, ognja, mnogo ima i drva: dah će je Gospodnji, kao potok sumporni zapaliti.

Glava 31.

1 Teško onima koji za pomoć u Egipat idu, koji na konje s’ oslanjaju, i uzdaju u mnoga kola i u silu konjanika, a ne gledaju na Sveca Izrailjeva i ne traže Gospoda!

2 Al’ je i on mudar i zlo će navući i reč svoju neće on poreći! On ustaje na dom nevaljalih i na pomoć onih koji nepravde čine.

3 Egipćanin je čovek a ne Bog, i konji njihovi put su a ne duh. Kad zamahne Gospod rukom svojom posrnuće zaštitnik, pašće zaštićeni i propašće svi zajedno.

4 Jer mi ovako reče Gospod: Kao što lav i lavić nad svojim lovom riče, a i kad se na nj svi pastiri stiču ne plaši se vike njihove, nit se broja boji njihova, tako će da siđe Gospod nad vojskama da vojuje na gori Sionskoj i na humu njenom.

5 Kao ptice koje krila svoja nad ptićima svojim šire, tako će i Gospod nad vojskama zaklanjati Jerusalim. Zaklanjaće i izbaviće ga, sačuvaće i spasiće ga.

6 Vratite se k njemu, od kog s’ odvrgoste, sinovi Izrailjevi!

7 U taj dan će svaki odbaciti idole svoje srebrne i idole svoje zlatne, koje ruke vaše grešne načiniše.

8 I Asirac ćs pasti od mača koji nije mač od ljudi, istrebiće ga mač koji neće od čoveka biti. Bežaće on ispred mača, i mladi će ratnici njegovi u ropstvo pasti.

9 I stena njegova bežaće od straha, knezovi njegovi zadrhtaće pred zastavom, veli Gospod, čiji je oganj na Sionu a peć u Jerusalimu.

Glava 32.

1 Tad će kralj po pravu kraljevati i knezovi po pravdi vladati.

2 Svaki će biti kao zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj.

3 I oči što vide neće biti zaslepljene, i uši što čuju slušaće.

4 I lakomislenih srce razumeće, i jezik mucavih brzo će i jasno govoriti.

5 Bezumnik se neće više plemenitim zvati, niti lukavi velikodušnim.

6 Jer bezumnik ludost kaže i njegovo se srce zlu podaje, da radi bezakonje i na Boga laž govori, da isprazni dušu gladnom, a oduzme napoj žednom.

7 Opasno je oružje lukavoga: podvale smišlja da rečima lažnim uboge zatire i kada je parba ubogog pravedna.

8 A ko je plemenit plemenito smišlja i ustraje u namerama plemenitim svojim.

9 Ustanite žene nemarne, slušajte moj glas! Kćeri lene čujte reči moje!

10 Do godine i još malo dana zadrhtaćete vi lene, jer neće biti berbe, a ni žetve neće biti.

11 Strašite se, vi nemarne! Drhtite, vi lene! Svucite se, svucite se gole, i kostret pripašite!

12 Biju se u prsa za uspomenom na lepe njive!, i na rodne vinograde.

13 Trnje raste i čkalj na zemlji naroda moga i po svima kućama veselja grada veseloga.

14 Napušteni su dvorovi, vreve gradske nestalo; bedemi i kule za navek će kao pećine služiti. Po njima će divlji magarci igrati i plandovati stada,

15 dokle se ne izlije na nas duh s visine i pustinja u vrt se pretvori i vrt se kao šuma ne posmatra.

16 Tada će u pustinji pravednost stanovati i pravda u vrtu nastavati.

17 Delo pravde mir će biti i plod pravde pokoj i bezbednost večna.

18 U stanu će mira moj narod sedeti u stanovima bezbednim, i zaklonima tihim.

19 Ali će grad survati šumu i grad će se u ponor srušiti.

20 Blago vama koji svuda kraj vode sejete i drešite noge volu i magarcu!

Glava 33.

1 Teško tebi koji pustošiš, a tebe ne pustošiše! Koji pljačkaš, a još nisi opljačkan! Kad prestaneš pustošiti, bićeš opustošen, kad prestaneš pljačkati, bićeš opljačkan.

2 Gospode, smiluj se na nas! Mi se u te uzdamo! Budi nam pomoć svako jutro, i spasenje naše u nevolji!

3 Kada glas tvoj jekne beže narodi; raseju se narodi kad se ti podižeš.

4 Žanje se vaš plen kao skakavci što žanju; skače se na nj kao skakavci što skaču.

5 Uzvišen je Gospod jer visoko nastava; on puni Sion pravednošću i pravdom.

6 Dani tvoji spokojni će biti. Mudrost i razum izvori su spasa; Strah je od Gospoda blago Sionsko.

7 Eno viču na polju junaci, gorko vesnici mira plaču.

8 Opusteše putevi, niko više drumovima ne ide. On pokvari savez, prezre gradove, nikoga ne štedi.

9 Zemlja je u žalosti i tuzi, zbunjen je i klone Livan. Kao pustinja je Saron, otpalo je lišće s Vasana i Karmila.

10 Sad ću da ustanem, veli Gospod, sada ću se uzvisiti, sada ću se izdignuti.

11 Zatrudneli ste senom, rodićete slamu; dah vaš to je oganj koji će vas proždreti.

12 Narodi će biti peći krečne, trnje posečeno, što u vatri gori.

13 Koji ste daleko, slušajte što učinih! a koji ste blizu, moju moć poznajte!

14 Uplašeni su u Sionu grešnici, bezdušnike drhat spopada! Ko će stati kod ognja koji proždire? ko će stati kod večnog plamena?

15 Ko u pravdi hodi, ko po pravu zbori, koji na dobitak od nasilja mrzi, ko otresa ruke da ne primi mita, ko uši zatiskuje da za krv ne čuje i zažima oči svoje da ne vidi zla, -

16 on će nastavati na visokim mestima, i tvrdi gradovi biće njemu utočište. Hleb će mu se davati, voda mu se neće premicati.

17 Oči tvoje videće kralja u krasoti njegovoj i gledaće zemlju u svoj širini njenoj.

18 Srce tvoje sećaće se straha: "Gde je tajnik, gde je rizničar? gde je onaj što pregleda kule?"

19 Nećeš više smelog naroda videti, naroda tamnoga govora, koji se ne shvaća, tuđinskog jezika koji se ne razume.

20 Pogledaj na Sion, na grad svetkovina naših! Oči tvoje videće Jerusalim, stan pokoja, šator koji se neće više prenositi, kom’ se kolje neće nikada vaditi, i kome se uzice neće otkinuti.

21 Tu je nama veličanstveni Bog naš, i on nam je reka i voda široka, kud ne idu brodovi veslački i velike ne prolaze lađe.

22 Jer je Gospod naš sudija, Gospod nam zakone daje, Gospod je naš kralj; on je koji nas spasava. Tad se plen veliki deli a i hromi grabe plen.

23 Popustiše uža tvoja; ona više stezati ne mogu katarke niti jedra razapeti.

24 Niko od žitelja ne govori: Bolestan sam! Narod Jerusalimski prima oprost od nedela svojih.

Glava 34.

1 Pristupite narodi i čujte! Pazite narodi! Neka čuje zemlja i sve što je u njoj, vaseljena i sav njezin rod!

2 Jer će gnev Gospodnji na sve narode planuti i jarost njegova na vojsku njihovu. Zatire ih, pokolju predaje.

3 Bacaju se mrtvi njihovi, zaudaraju leševi njihovi, i gore se tope u krvi njihovoj.

4 Sva se vojska nebeska rasplinula, nebesa se kao knjiga savijaju, i sva vojska njihova popada kao što sa loze list otpada, kao što sa smokve list otpada.

5 Mač se moj, gle, na nebu opio, i evo ga, pada već na Edom, na narod koji sam propasti predao.

6 Pun je krvi i masti mač Gospodnji krvi jagneće i jareće, masti od bubrega ovnujskih. Jer ima žrtava Gospodnjih u Vosoru, i veliko klanje u zemlji Edomskoj.

7 I bivoli padaju sa njima, i junci sa bikovima. Zemlja se opija od krvi, a prah se od masti siti.

8 Jer je to dan osvete Gospodnje, godina odmazde za pravo Sionsko.

9 Potoci će Edomski u smolu se pretvoriti, prah njegov u sumpor, i zemlja njegova biće kao smola u plamenu;

10 neće se ni noću ni danju gasiti. Dim će njezin večno se dizati, od kolena do kolena biće u žalosti: Niko neće više njome prolaziti.

11 Držaće je gem i ćuk, sova će se i gavran u njoj naseliti, preko nje će s’ uže pogibli rastegnuti i visak pustošenja.

12 Neće više biti knezova da kralja biraju, svi će se knezovi njeni zatirati.

13 Trnje će niknuti u dvorima njihovim, kopriva i čkalj u gradovima njihovim, i biće stan šakalima i naselje nojama.

14 Zveri će s pustinje divlje pse sretati, jarci će se dovikivati, i aveti noćne onde se naseliti i počinka naći.

15 Onde će i zmije jajca svoja sneti, leći male svoje pod senku njezinu. Onde će se i svi jastrebovi sresti.

16 Tražite u knjizi Gospodnjoj i čitajte! Ništa od ovoga neće izostati, ni jedno ni drugo neće tu nedostajati, jer su to njegova usta naredila i duh će ih njegov već sabrati.

17 On im kocku baci, i ruka njegova užem im zemlju razdeli, i ona će biti do veka njihova, od kolena do kolena nastavaće u njoj.

Glava 35.

1 Radovaće se pustinja i zemlja suha, veseliće se pustoš i cvetaće ko ruža.

2 Cvećem će se pokriti, zaigraće od radosti s pesmama veselja, s pobednim pokličima. Daće joj se slava Livanska, lepota Karmilska i Saronska. Videće oni slavu Gospodnju, veličanstvo Boga našega.

3 Ukrepite ruke klonule, iznemogla učvrstite kolena:

4 recite onima kojima se srce zamutilo: Ohrabrite se, ne plašite se, evo Boga vašeg, doći će osveta, odmazda Božja. Sam će on da dođe i spasiće vas.

5 Tada će se slepima oči otvoriti, uši će se gluhima otvoriti;

6 tada će i hromac kao jelen skakati, i jezik nemoga radosno klicati, jer će provreti vode po pustinji i potoci po bespuću;

7 svetlosna varka postaće jezero, zemlja sasušena izvor vode; i u stanu gde su ležali šakali rašće trska i sita.

8 Probijen će biti put i staza koja će se sveti put nazvati; neće niko nečist njome ići; biće samo za njih; ko njom ide neće zastraniti, ma i bio lud.

9 Neće na njoj biti lava, neće ljuta zver njom ići.

10 Izbavljeni Gospodnji vratiće se i u Sion će s pesmama pobednima doći, i večna će im radost glave krunisati, primaknuće se radost i veselje i bežaće tuga i jadikovanje.

Glava 36.

1 Četrnaeste godine kraljevanja Jezekijine, Senaherim, kralj Asirski krenu se na sve tvrde gradove Judine i uze ih.

2 I kralj Asirski posla iz Lahisa u Jerusalim prema kralju Jezekiji Ravsaka s velikom vojskom. Ravsak stade kod jaza gornjega jezera na putu kod polja beljareva.

3 Tada Elijakim, sin Helkijin, upravnik dvora kraljevskoga, iziđe k njemu sa Somnom, tajnikom i s Joahom, sinom Asafovim, letopiscem.

4 Ravsak im reče: Kažite Jezekiji: Ovako govori veliki kralj, kralj Asirski: Koja je to uzdanica na koju se oslanjaš?

5 Ja ti kažem da su to samo prazne reči. Za rat treba pameti i sile. U što se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?

6 Gle, na Egipat se osloni, na štap od trske slomljene koji ulazi u ruku i probode svakoga koji se na nj oslanja.

7 Ako li mi rečeš: Uzdamo se u Gospoda, Boga svoga, - nije li to onaj čije je visine i oltare oborio Jezekija govoreći Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjate se?

8 Ali sad, pogodi ss s mojim gospodarem kraljem Asirskim, i daću ti dve hiljade konja ako možeš dobaviti ljude koji će ih jahati.

9 Kako bi ti mogao odbiti i samo jednog vođu između najmanjih sluga moga gospodara? Ali se ti uzdaš u Egipat za kola i konjanike.

10 Inače jesam li ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi reče: Idi na tu zemlju i zatri je.

11 Elijakim, Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim aramejski, jer ga razumemo, i nemoj govoriti judejski na uši naroda na zidu.

12 Ravsak odgovori: Je li me moj gospodar poslao k tvome gospodaru ili k tebi da kažem ove reči? Nije li k tim ljudima koji sede na zidu, da jedu svoju nečist i piju svoju mokraću s vama?

13 Zatim se Ravsak približi i povika glasno judejski: Čujte reči velikoga kralja Asirskoga!

14 Ovako govori kralj: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas on ne može izbaviti.

15 Nemojte da vas Jezekija nagovori da se pouzdate u Gospoda govoreći: Gospod će vas izbaviti, ovaj se grad neće dati u ruke kralju Asirskome.

16 Ne slušajte Jezekiju, jer ovako govori kralj Asirski: Zaključite mir sa mnom i dođite k meni, i svaki će od vas jesti sa svog čokota i sa svoje smokve i piće svaki iz svoga studenca,

17 dok ne dođem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima.

18 Nemojte da vas Jezekija vara govoreći: Gospod će nas izbaviti, je li koji od bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke kralja Asirskoga?

19 Gde su bogovi Ematski i Arfadski? Gde su bogovi Sefarvimski? Jesu li oni izbavili Samariju iz mojih ruku?

20 Koji su između svih bogova ovih zemalja izbavili svoju zemlju iz moje ruke? A Gospod će izbaviti Jerusalim iz moje ruke?

21 Ali oni ćutahu; ne odgovoriše ni reči, jer kralj beše dao ovu zapovest: Ne odgovarajte.

22 I Elijakim, sin Helkijin, upravnik dvora kraljevskoga, Somna, tajnik i Joah, sin Asafov, letopisac, dođoše k Jezekiji razdrtih haljina i kazaše mu reči Ravsakove.

Glava 37.

1 Kad to ču kralj Jezekija, razdre haljine svoje, veza oko sebe kostret i otide u dom Gospodnji.

2 On posla Elijakima, upravnika kraljevskoga dvora, Somnu, tajnika, i najstarije sveštenike obučene u kostret k Isaiji, proroku, sinu Amosovu.

3 Oni mu rekoše: Ovako govori Jezekija: Ovo je dan nevolje, kazne i sramote; jer prispeše deca do porođaja, a nema snage da se rode.

4 Može biti da je Gospod, Bog tvoj, čuo reči Ravsaka koga kralj Asirski, gospodar njegov, posla da ruži Boga živoga, i može biti da će Gospod, Bog tvoj, udariti kazne svoje zbog reči koje je čuo. Podigni zato molitvu za ostatak koji još postoji.

5 Sluge kralja Jezekije dođoše k Isaiji.

6 Isaija im reče: Recite gospodaru svome: Ovako govori Gospod: Ne plaši se od reči koje si čuo, kojima sluge kralja Asirskoga huliše na me.

7 Evo ja ću pustiti na njih duh, da će na glas koji će čuti vratiti se u svoju zemlju, i učiniću da u svojoj zemlji on pogine od mača.

8 Ravsak, na povratku, nađe kralja Asirskoga kad je napadao na Livnu, jer on beše saznao da je on bio otišao iz Lahisa.

9 Tada kralj Asirski primi vest o Tiraku, kralju Etiopskome. Reče mu se: Krenuo je u rat na te. Čim on to ču posla glasnike k Jezekiji govoreći:

10 Ovako recite Jezekiji, kralju Judinu: Da te ne vara Bog tvoj, u koga se uzdaš govoreći: Neće se Jerusalim dati u ruke kralju Asirskome.

11 Eto čuo si šta su učinili kraljevi Asirski svim zemljama potrvši ih sasvim; a ti li ćeš se izbaviti?

12 Jssu li narode koje satraše oci moji izbavili bogovi njihovi? Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji su u Telasaru?

13 Gde su kralj Emotski, kralj Arfadski i kralj od grada Sefarvaima od Ene i Ave?

14 Jezekija primi knjigu iz ruku glasnika i pročita je. Zatim otide u dom Gospodnji i razvi je pred Gospodom;

15 pa se pomoli Gospodu govoreći:

16 Gospode nad vojskama, Bože Izrailjev, koji sediš na heruvimima, ti si sam Bog svim kraljevstvima na zemlji, ti si stvorio nebo i zemlju.

17 Prigni, Gospode, uho svoje i čuj! Otvori, Gospode, oči svoje i vidi! Čuj sve reči što Senaherim posla da ruži Boga živoga!

18 Istina je, Gospode, opustošili su kraljevi Asirski sve one narode i zemlje njihove,

19 i pobacali su bogove njihove u oganj, ali to ne bejahu bogovi, nego delo ruku čovečjih, drvo i kamen i oni ih potrše.

20 A sad, Gospode, Bože naš, izbavi nas iz ruku Senaherimovih, da poznaju sva kraljevstva na zemlji da si ti sam Gospod!

21 Tada Isaija, sin Amosov, poruči Jezekiji: Ovako govori Gospod, Bog Izrailjev; Uslišio sam molitvu koju si mi upravio zbog Senaherima, kralja Asirskoga.

22 Ovo je reč koju za nj Gospod izreče: Ruga ti se, podsmehiva ti se devojka, kći Sionska; glavom maše za tobom kći Jerusalimska.

23 Koga si ti ružio i hulio? i na koga si glas podigao? Podigao si u vis oči svoje na Sveca Izrailjeva!

24 Preko glasnika svojih ružio si Gospoda i rekao si: Sa mnoštvom kola svojih stadoh navrh gora, na visinu Livansku. Iseći ću najveće kedre njegove i najlepše čemprese njegove, i ući ću u krajnji stan njegov, u šumu njegovu poput bašte lepu.

25 Kopao sam i vodu sam pio, a stopama ću svojim sve egipatske reke isušiti.

26 Nisi l’ čuo da sam ja odavna to spremio, od iskona da sam tako uredio? Sad sam pustio da se to ispuni, u puste gomile da prevratiš gradove.

27 Iznemogoše stanovnici njihovi, prestrašiše se i smetoše se, postaše kao trava poljska, kao meka trava, kao trava na krovovima, kao pšenica koja se osuši pre nego li sazre.

28 Ali ja znam kad ti sediš i kada polaziš, i kada dolaziš i kad besniš na me,

29 A što besniš na me, i obest mi tvoja dođe do ušiju, zato ću brnjicu svoju provući kroz nozdrve tvoje i metnuću uzdu svoju u usta tvoja, pa ću natrag te voditi putem kojim si došao.

30 A tebi neka ovo bude znak: Jeo se jedne godine rod od otpalog žita, druge godine ono što samo od sebe rodi; ali ćete treće godine sejati i žeti i sadićete vinograde i ješćete rod od njih.

31 Ostatak doma Judina što se spase opet će pustiti žile ozdo i roditi ozgo.

32 Jer će iz Jerusalima izići ostatak i iz gore Siona izbeglice. Eto to će učiniti revnost Gospoda nad vojskama.

33 Zato ovako govori Gospod za kralja Asirskoga: Neće on u ovaj grad ulaziti, niti će bacati amo strele; neće se on k njemu sa štitom primaći, niti će opkopa oko njega kopati.

34 Vratiće se putem kojim je došao a u ovaj grad on neće ulaziti, govori Gospod.

35 Jer ću ja taj grad braniti i sačuvati radi sebe i radi Davida, sluge svoga.

36 Anđeo Gospodnji iziđe i pobi u logoru Asirskom sto i osamdeset i pet hiljada ljudi. I kad ustaše u jutru, a tu behu sve sama mrtva telesa.

37 Tad Senaherim, kralj Asirski, diže svoju vojsku i otide, i vrati se; i osta u Nineveji.

38 I kad se on klanjaše u domu Nisroka, boga svoga, Adrameleh i Sarasar, sinovi njegovi, ubiše ga mačem, a sami pobegoše u zemlju Araratsku, i na njegovo se mesto zakralji Esar-Adon, sin njegov.

Glava 38.

1 U to vreme Jezekija se razbole na smrt. Prorok Isaija, sin Amosov, dođe k njemu i reče mu: Ovako govori Gospod: Daj naredbe svoje domu svome, jer ćeš umreti, i nećeš više živeti.

2 Jezekija se okrete licem k zidu i upravi Gospodu ovu molitvu:

3 Ah Gospode, opomeni se da sam pred licem tvojim verno i čistim srcem hodio i činio ono što je dobro pred očima tvojim. I Jezekija se rasplaka.

4 Zatim reč Gospodnja progovori Isaiji i reče:

5 Idi i reci Jezekiji: Ovako govori Gospod, Bog Davida, oca tvoga: Čuo sam molitvu tvoju i video sam suze tvoje. Evo dodaću ti veku tvome petnaest godina.

6 Izbaviću tebe i ovaj grad iz ruku kralja Asirskoga i braniću ovaj grad.

7 I evo ti znaka od Gospoda, po kome ćeš poznati da će Gospod ispuniti reč koju izreče.

8 Evo ja ću vratiti natrag senku sa suncem za deset stepeni po stepenima po kojima je pala na sunčanik Ahazov. I sunce se vrati za deset stepeni po stepenima po kojima bejaše sišlo.

9 Pesma Jezekije kralja Judina o bolesti svojoj i o ozdravljenju svome:

10 Ja rekoh: Kad se presekoše dani moji moram ja na vrata od Šeola ići. Uze mi se ostatak godina mojih!

11 I rekoh: Neću više Gospoda videti, Gospoda na zemlji živih; neću više ja ni čoveka videti među onima koji na svetu stanuju!

12 Stan mi se moj ote i daleko od mene prenese, kao šator pastirski. Presečen mi je život kao da je tkač odsekao me od osnutka. Od jutra do večera činićeš mi kraj!

13 Držao sam se do jutra; i kao lav kidaše sve kosti moje. Od jutra do večera činićeš mi kraj!

14 Pištah kao lasta kada se previja, hukah kao golubica, oči moje iščileše gledajući u nebo. Gospode, na muci sam, pomozi mi!

15 Šta da rečem? On mi odgovori i on me usliši. Ja ću smerno ići do kraja svojih dana posle jada duše svoje.

16 Tvojom dobrotom, Gospode, život se uživa, i po njoj ja jošte dišem. Iscelio si me i vratio životu.

17 Evo, i muke moje na spas meni behu i tebi bi milo da iz jame pogibli dušu moju izvučeš, jer si ti za svoja leđa grehe moje sve bacio.

18 Ne slavi tebe Šeol niti te smrt hvali. Koji siđoše u jamu vernosti se tvojoj više ne nadaju.

19 Živi, živi oni tebe slave, kao ja danas! Otac sinovima vernost tvoju javlja.

20 Gospod me spase! Odjeknuće žice harfi naših kroz sve dane života našeg u domu Gospodnjemu.

21 Isaija beše rekao: Neka donesu grudu suhih smokava i priviju na otok, i Jezekija će živeti.

22 A Jezekija beše rekao: Po kome ću znaku poznati da ću ići u dom Gospodnji?

Glava 39.

1 U to isto vreme Merodah-Valadan, sin Valadanov, kralj Vavilonski posla pismo i poklon Jezekiji, jer beše saznao za njegovu bolest i za njegovo ozdravljenje.

2 Jezekija se obradova tome i pokaza izaslanicima sve riznice svoje, srebro i zlato, mirise i skupoceno ulje, svu svoju oružnicu i sve što se nalažaše u riznicama njegovim. Ne osta ništa da im Jezekija ne pokaza u domu svome i na svim imanjima svojim.

3 Prorok Isaija dođe posle toga ka kralju Jezekiji i reče mu: Šta su govorili ti ljudi i odakle su doši k tebi? Jezekija odgovori: Došli su mi iz daleke zemlje, iz Vavilona.

4 Isaija reče još: Šta su videli u tvome domu? Jezekija odgovori: Videli su sve što ima u mome domu; nije ništa ostalo u riznicama mojim da im nisam pokazao.

5 Tada Isaija reče Jezekiji: Slušaj reč Gospoda nad vojskama.

6 Evo doći će vreme kad će se odneti u Vavilon sve što ima u domu tvome, i što su sabrali oci tvoji do danas. Ništa neće ostati, govori Gospod.

7 I uzeće se i sinovi tvoji, koji će izići od tebe, koje ćeš roditi da budu evnusi u dvoru kralja Vavilonskoga.

8 Jezekija odgovori Isaiji: Dobra je reč Gospodnja koju si izgovorio, jer, reče, za moga veka biće mir i bezbednost.

Glava 40.

1 Tešite, tešite moj narod, govori vaš Bog.

2 Govorite srcu Jerusalimskom, i vičite mu da se završilo robovanje njegovo, da je ispaštalo bezakonje svoje, da je primilo iz ruke Gospodnje dvojnom za sve grehe svoje.

3 Viče jedan glas: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustoši stazu Bogu našemu.

4 Sve doline neka se povise i slegnu se bregovi i gore, i doline nek postanu ravne i klisure nek postanu dole!

5 Tada će se slava Gospodnja objaviti i tad će ga svako telo videti; jer usta Gospodnja govoriše.

6 Jedan glas govori: Viči: I on odgovori: Šta da vičem? Svako telo je kao trava i slava njegova kao poljski cvet.

7 Osuši se trava i otpada cvet kad na njega vetar Gospodnji zadune. - Zaista je narod kao i trava:

8 osuši se trava, i otpada cvet, ali reč Boga našega doveka ostaje.

9 Popni se na goru visoku, Sione, da objaviš dobru vest; podigni svoj glas, Jerusalime, da objaviš dobru vest; podigni svoj glas, ne boj se; kaži gradovima Judinim: "Evo Boga vašega!"

10 Evo ide Gospod, ide Bog u sili i rukom svojom zapoveda. Eno plata je kod njega i nagrade su pred njime.

11 Kao pastir će on stado svoje pasti, u naručje svoje uzeće jaganjce, nosiće ih u nedrima i vodiće dojilice.

12 Ko je grstima svojim vodu izmerio i nebesa među premerio? Ko je prah zemaljski u varićak pokupio? Ko je gore na terazije i bregove na poteg merio?

13 Ko je prozreo duh Gospodnji il' naučio ga savetom svojim?

14 S kim je on rešavao, da upute primi, ko je njega putu pravde naučio, ko li ga je mudrosti učio i ko mu je put razuma pokazao?

15 Gle, narodi su kao kap iz vedra, kao prašak na merilima, gle, ostrva su kao sitan prašak na vetru.

16 Livan ni za vatru ne dostaje, a životinje njegove ni za žrtvu paljenicu. -

17 Svi su narodi pred njim kao ništa; ništa su za njega oni, sama su taština!

18 S kime ćemo, dakle, Boga porediti? i kakvu ćemo mu priliku mi naći?

19 Umetnik, on idol lije a zlatar ga pozlaćuje, i meće mu srebrne verižice.

20 Kome siromaštvo čini da da malo bira drvo što ne trune i majstora vešta traži da mu pravi idol koji se ne miče.

21 Ne znate li to, niste li to naučili? nije vam se odmah to u početku reklo? Jeste l' ikad o postanju zemlje razmislili?

22 Ta on je koji sedi nad krugom od zemlje a njeni su stanovnici kao skakavci. On nebesa kao tanko platno razastire i kao šator sebi za stan razapinje.

23 On knezove u ništa obraća, i taštinu od sudija zemaljskih on pravi.

24 Oni nisu posađeni niti posejani i stablo im se nije ukorenilo u zemlji; i on na njih dune i oni posahnu, i vihor ih raznosi ko plevu.

25 S kim ćete me dakle porediti, da bih mu ličio?, veli Sveti.

26 Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio? Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove i s velike sile i moći njegove ni jedno ne izostaje.

27 Zašto govoriš, Jakove, zašto govoriš, Izrailju: "Sudbina je moja pred Gospodom sakrivena i ne izlazi pravo moje ispred Boga moga?"

28 Ne znaš li to, nisi li to naučio? Bog je, Gospod večni, krajeve zemlje stvorio: ne muči se on niti sustaje; razum njegov ne može se izmeriti.

29 On umornom snagu daje i sustalom život krepi;

30 deca se umore i sustaju, a i mladići posrću;

31 ali koji se u Gospoda uzdaju ponavljaju snagu svoju; ko orlovi podignu se, zalete se, ne sustaju, hode i ne umore se.

Glava 41.

1 Umuknite preda mnom ostrva! Neka snage svoje narodi saberu, nek pristupe i neka govore. Hajdemo da se sudimo.

2 Ko je onog podigo s istoka kog spasenje samo k sebi zove? ko li mu je narode predao i kraljeve pokorio, i u prah smrvio mačeve njihove, i u plevu razvejanu lukove njihove?

3 Pogna on njih, prođe sretno putem kojim nije pre nikada zakročila noga njegova.

4 Ko li sve to uradi i svrši? To je onaj koji je od iskona naraštaje podigao, ja, Gospod, prvi i isti do poslednjih dana.

5 Vide ga ostrva i plaše se, tresu se krajevi zemlje: Približuju se, dolaze,

6 jedan drugome pomaže, i brat bratu kaže: Budi hrabar!

7 Vajar hrabri livca, koji čekićem kleplje hrabri onog koji na nakovnju kuje, i za spoj kaže: Dobar je! i idola klincima učvrsti da se ne pomiče.

8 Ali ti, Izrailju, slugo moj, Jakove, koga sebi ja izabrah; seme Avraama, koga sam voleo,

9 ti, kog uzeh sa krajeva zemlje, i kog dozvah iz zemlje daleke, i rekoh ti: Ti si sluga moj, - tebe ja izabrah i ne odbacih te!

10 Ne boj mi se, jer sam ja sa tobom, ne plaši se, jer sam ja tvoj Bog, i ja tebe krepim i spasavam i svojom te podržavam pobednom desnicom.

11 Gle, postideće se i osramotiće se svi koji su na te ljuti, uništiće se, propašće koji se tebi protive.

12 Potražićeš suprotnike svoje, al' ih nećeš više naći, uništiće se, ništa će postati koji na tebe vojevaše.

13 Jer sam ja, Gospod, Bog tvoj, koji desnicu tvoju krepim, i kažem ti: Ne boj se, ja ti u pomoć dolazim.

14 Ne boj se, crviću Jakovljev, mali ostatak Izrailjev, ja ti u pomoć dolazim, govori Gospod, Svetac Izrailjev spasitelj tvoj.

15 Gle od tebe ću ja vršalicu oštru, novu, sa zupcima učiniti: gore ćeš ti gnječiti i satirati, brda ćeš u plevu obratiti.

16 Vejaćeš ih; vetar će ih nositi, vihor će ih rasuti; ali ćeš se ti u Gospodu veseliti, hvalićeš se Svecem Izrailjevim.

17 Siromasi i ubogi vode traže, a nje nema; jezik im se od žeđi osuši. Njih ću ja, Gospod, uslišiti, ja, Bog Izrailjev, njih ostaviti neću.

18 Otvoriću reke na visovima i izvore usred dolina, pustinju ću u jezero obratiti i tu suhu zemlju u izvore vode;

19 u pustinji kedar i bagrem ću saditi, mirtu i maslinku; u pustoj ću zemlji čempres, brest i šimšir posaditi, -

20 da vide i da poznaju, da promisle i da razumeju da je to Gospodnja ruka uradila, Svetac Izrailjev da je to stvorio.

21 Iznesite parbu svoju, govori Gospod; iznesite prava svoja, veli kralj Jakovljev.

22 Neka dođu i nek nam objave šta će biti. Koja su proroštva što pre učiniste? Kažite nam, da o njima razmislimo, i poznamo ispunjenje njihovo, il' nam kazujte budućnost.

23 Kažite nam što će posle biti da poznamo jeste li bogovi. Učinite nešto zlo il' dobro, pa da se divimo i svi da gledamo. -

24 Gle, vi ništa niste, i delo je vaše ništa, sramota je vama se diviti.

25 Sa severa ga zazvah, i on k meni dođe, sa istoka ime moje on priziva; kao blato silnike on gazi, kao glinu koju lončar gnječi. -

26 Ko ga od iskona objavi, da ga znamo, a odavna unapred, da rečemo: Istina je? Niko ga ne objavi. niko unapred ne proreče, niko nije vaših reči čuo.

27 Ja sam prvi Sionu kazao: Evo ih, evo ih!, i Jerusalimu: Dobrih vesti glasnika ti šaljem!

28 Gledam, i nikoga nema, nikog koji bi među njima proricao, koji bi odgovorio kada ga upitam.

29 Gle, svi oni samo su taština, ništa nisu dela njihova; idoli su njihovi samo ništavilo.

Glava 42.

1 Evo sluge moga, kog ću podržati, izbranika moga, milog duši mojoj. Na njega sam duh svoj ja metnuo; i on će javljati narodima pravdu.

2 Neće on vikati niti glasa podizati, niti će se njegov glas po ulicama čuti.

3 Trske on stučene neće prelomiti, i stenjak koji još gori neće ugasiti. Po istini pravdu će javljati.

4 Neće klonuti niti malaksati dokle god na zemlji pravdu ne postavi, a u zakon njegov nadaju se ostrva.

5 Ovako govori Bog, Gospod koji je stvorio i razapeo nebesa, koji je zemlju i plodove njene rasprostro i disanje daje onima koji su na njoj, i dah onima koji po njoj hode.

6 Ja te, Gospod, za spasenje zazvah i za ruku ću te uhvatiti i čuvaću i učvrstiću te, da učinim sa narodom savez i da budem svetlost narodima,

7 da otvorim svim slepima oči i da sužnje iz zatvora pustim, i iz tame koji u mraku sede.

8 Ja sam Gospod, to je ime moje, i ja slave svoje neću drugom dati, niti hvale svoje idolima.

9 Evo su se prva dela ispunila i ja vama opet nova javljam, kazujem ih pre no što nastanu.

10 Pesmu novu Gospodu pevajte, pevajte hvalu njegovu krajevima zemlje, vi koji po moru veslate i u njemu živite, ostrva i stanovnici njihovi!

11 Pustinja i gradovi njezini nek podignu glas! Sela koja Kidar drži nek podignu glas! Neka se gorštaci raduju po brdima, neka savrh gora klikuju!

12 Nek se da Gospodu slava i hvala njegova neka se po ostrvima javlja.

13 Gospod kao junak ide, kao ratnik revnost svoju diže. Diže glas, poklikuje, silu svoju nad dušmanima svojim pokazuje.

14 Dugo sam se uzdržao, ćutao sam, ustezao sam se, al' ću sad kao porodilja da zavičem, i sve ću istrebiti i potrti.

15 Opustiću gore i bregove i na njima isušiću svaku travu, od reka ću suhu zemlju napraviti i jezera sva ću isušiti.

16 Uputiću slepe na put koji nisu znali, vodiću ih stazama što nisu poznali; mrak ću pred njima u svetlost pretvoriti, i neravne krajeve u ravne. To ću njima učiniti i neću ih napustiti.

17 Ustuknuće tad i posramiće se koji se u idole rezane uzdaju, koji idolima livenim govore: Vi ste naši bogovi!

18 Čujte gluhi! Progledajte slepi i vidite!

19 Ko je slep osim sluge moga, i gluh kao vesnik koga šaljem? Ko je gluh kao prijatelj Božji i slep kao sluga Gospodnji?

20 Mnoge stvari gledao si, al' ih nisi video, otvoriše se uši, ali ne čuše.

21 Gospod je za sreću Izrailja hteo velik i sjajan zakon proglasiti.

22 A to je narod oplenjen i opljačkan! Svi su po pećinama povezani, i po tamnicama sakriveni; opljačkani, i niko ih ne izbavlja! oplenjeni, a niko da reče: Vraćaj!

23 Ko će od vas slušati te stvari? Ko će paziti da i dalje sluša?

24 Ko dade Jakova da s' opleni i pljačkašima Izrailja izdade? Nije li to Gospod?... Mi smo njemu zgrešili. Ne htedoše putevima njegovim hoditi, niti slušati zakona njegova.

25 Zato on izli na njih jarost svoju žestoku i ratnu strahotu; rat ga sa svih strana plamenom zahvati, ali on ne razume, zapali ga, ali on ne mari.

Glava 43.

1 A sad ovako govori Gospod koji te stvori, Jakove! onaj koji te sazda, Izrailju! Ne boj se, jer te ja otkupljujem, imenom te tvojim nazivam: Moj si!

2 Ako preko vode prođeš, ja ću s tobom biti, i neće te reke potopiti; ideš li kroz vatru, nećeš izgoreti, i neće te plamen opaliti.

3 Jer sam ja, Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, izbavitelj tvoj. Za te Egipat ja u otkup dajem, Etiopsku i Sevu mesto tebe.

4 Jer si drag ti pred očima mojim, jer si čašćen i ja tebe volim. Dajem za te ljude, narode za život tvoj.

5 Ne boj se, jer sam ja sa tobom, od istoka rod ću tvoj dovesti, sabraću te od zapada.

6 Kazaću severu: Daj! a jugu: Ne brani!, iz daleka dovedi mi sinove, kćeri moje iz krajeva zemlje,

7 sve koji se mojim imenom zovu, koje stvorih ja sebi na slavu, koje sazdah i načinih.

8 Nek' se izvede narod slepi koji oči ima a i gluhi koji uši ima.

9 Nek se svi narodi skupe i plemena neka se saberu. Ko je od njih ovo objavio? Ko li nam je prvi prorekao? Neka svojim svedocima dođu i utvrde pravo svoje; nek se čuje i neka se kaže: Istina je!

10 Vi ste moji svedoci, veli Gospod, vi i sluga moj, koga izabrah, da znate, da verujete i da razumete da sam to ja. Pre mene nije Boga bilo niti će ga posle mene biti.

11 Ja sam, ja sam Gospod, osim mene nema spasitelja.

12 Ja sam koji sam objavio, spasao i prorokovao, a ni koji tuđi bog međ vama; i vi ste svedoci, veli Gospod, ja sam Bog.

13 Ja sam od iskona, i niko iz moje ruke ne izbavlja! Ja ću delovati: ko li će se protiviti?

14 Ovako govori Gospod, izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Radi vas dušmana na Vavilon ja šaljem i rasejem izbeglice njegove, i Haldejce s lađama kojima se hvališe.

15 Ja sam Gospod, Svetac vaš, stvoritelj Izrailjev, kralj vaš.

16 Ovako govori Gospod koji načini put po moru i po silnim vodama stazu;

17 koji izvodi i kola i konje, vojsku i ratnike silne, da svi popadaju i više ne ustaju, i da se ugase kao što se stenjak gasi.

18 Što je bilo pre ne pominjite, o delima starim ne mislite.

19 Evo ja ću novo učiniti i odmah će to nastati: Nećete li ga prepoznati? U pustinji ću put probiti, reke u pustoj zemlji.

20 Slaviće me zveri poljske, šakali i noje, što ću u pustinju vode da izvedem i u pustu zemlju reke, da napojim narod svoj, izbranika svoga.

21 Narod koji sebi sazdah proglasiće hvalu moju.

22 I ne prizva me ti, Jakove, i bejah ti dosadio, Izrailju!

23 Jaganjaca svojih nisi mi na žrtvu ti prineo, niti me žrtvama svojim počastio. Nisam da mi služiš tebe nagonio, niti da mi kadiš ja tebe trudio.

24 Nisi mi za srebro kâda ti kupio, ni žrtava svojih pretilinom me nasitio; nego si me gresima svojim ti mučio i nepravdama mi svojim dosadno.

25 Ja, sam ja, prestupe tvoje radi sebe brišem i grehe tvoje ne pominjem.

26 Opomeni me, pa da se sudimo, sam ti kazuj, da bi se opravdao.

27 Prvi otac tvoj sagreši, učitelji tvoji skriviše mi.

28 Zato sam izbacio knezove iz svetilišta i Jakova u prokletstvo dao, Izrailja u sramotu.

Glava 44.

1 Al' čuj sad, Jakove, slugo moj! Izrailju, koga ja izabrah!

2 Ovako govori Gopod koji te stvori i sazda te od rođenja tvoga, i koji je pomoć tvoja: Ne boj se ti, slugo moj, Jakove, Izrailju moj, koga ja izabrah.

3 Jer na zemlju zažarenu izliću ja vode i potoke na zemlju isušenu; duh ću svoj ja na rod tvoj izliti i na decu tvoju svoj blagoslov;

4 i procvetaće ti kao usred trave, kao vrbe pokraj vode žive.

5 Ovaj će reći: Ja sam Gospodnji, onaj će se po imenu Jakovljevu zvati; a drugi će svojom rukom pisati: Gospodnji, i rado će ime Izrailja pominjati.

6 Ovako govori Gospod, kralj Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: Ja sam prvi i ja sam poslednji, osim mene nema Boga.

7 Ko je kao ja proroštva kazao (nek to reče i dokazuje) od kako utvrdih narod starodrevni? Neka proriču budućnost i što će dalje biti!

8 Ne plašite se, ne drhtite; nisam li ja to davno kazao i objavio? Vi ste mi svedoci: ima li drugog Boga osim mene? Nema druge stene, ja za drugu ne znam.

9 Koji idole grade samo su taština; najlepša njihova dela ništa ne pomažu, i ona to sama i svedoče: ona niti vide, niti razumeju da ostaju u sramoti.

10 Ko je koji boga gradi i idole lije da ni kakvu korist od njih nema?

11 Gle, svi koji oko njih rade posramiće se, a koji ih grade, to su sami ljudi. Nek se skupe svi i nek se pokažu, i svi će zadrhtati, i sramotom se pokriti.

12 Kovač sekiru pravi na živom ugljevlju; čekićem kuje i radi snažnom rukom svojom; ali čim ogladne nema više snage, ako ne pije vode, iznemogne.

13 Drvodelja uzicu rasteže, i olovkom beleži, nožem drvlje obrađuje, mere šestarom uzima, i načini lik čoveka, lepu ljudsku sliku, da u kući stoji.

14 Seče sebi kedre, hrast i česvinu uzima, bira među drvljem šumskim; bore sadi, i kiša čini da rastu.

15 Ta drveta služe čoveku za oganj i uzima od njih te se greje; upali ih i hleb peče; i još od njih boga gradi i klanja mu se, idola gradi i pred njime na kolena pada.

16 Polovinu loži on na oganj, uz nju sebi meso sprema, ispeče pečenje i sit se najede, i greje se i govori: Ha! ha!, grejem se i plamen gledam!

17 Od ostatka boga gradi, idola svoga, pada pred njim na kolena, klanja se i moli mu se, i govori: Izbavi me, jer si ti moj bog!

18 Nemaju ni pameti ni razuma, jer su im oči zaslepljene, a ne vide, i srca im zatvorena, da ne razumeju.

19 Niti na um uzimaju, nit' imaju znanja i razuma da bi koji rekao: Polovinu od ovoga ja na vatru spalih i na žaru njenom hleb ispekoh; meso ispekoh i jedoh; a od ostatka gadost ću da pravim!, klanjaću se panju drvenome!

20 On se hrani pepelom, zavodi ga prevareno srce njegovo, i on neće duše izbaviti, i on neće reći: Nije li laž ono što u desnoj ruci imam?

21 Pamti to, Jakove! i Izrailju!, jer si sluga moj; ja sam tebe sazdao, ti si sluga moj. Izrailju, neću te ja zaboraviti.

22 Ja prestupe tvoje kao oblak rasipam, i kao maglu grehe tvoje; vrati se k meni, ja sam tebe iskupio.

23 Veselite se, nebesa! jer je Gospod delovao; podvikujte od radosti, dubine zemaljske! Poklikujte gore visoke! I vi šume sa svim drvetima svojim, jer otkupi Gospod Jakova, i pokaza slavu svoju u Izrailju.

24 Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, koji te sazda od rođenja tvoga: Ja, Gospod, sve načinih, sam sam nebo razapeo, sam sam zemlju rasprostro.

25 Ja ukidam znake lažljivih poroka, vrače obezumljujem; činim da mudraci uzmaknu, i mudrost njihovu u ludost pretvaram.

26 Potvrđujem reč sluge svoga, izvršujem savete glasnika svojih. Govorim Jerusalimu: Naselićeš se! i gradovima Judinim: Prezidaćete se!, podignuću pustoline njihove.

27 Bezdanu ja govorim: Presahni, isušiću reke tvoje!

28 Govorim o Kiru: On je pastir moj, i on će izvršiti volju moju; i on će Jerusalimu reći: Prezidaćeš se! a hramu: Opet se osnuj!

Glava 45.

1 Ovako govori Gospod pomazaniku svome Kiru, koga za desnicu drži da obori pred njim narode i raspaše kraljeve, da se pred njim otvaraju vrata, da ne budu više zatvorena:

2 Ići ću ja pred tobom, poravniću puteve neravne, razbiću vrata bakrena, prevornice slomiću gvozdene;

3 i daću ti blago tajno i bogatstvo skriveno, da poznaš da sam ja Gospod, Bog Izrailjev, koji te po imenu zovem.

4 Radi ljubavi sluge svog Jakova i Izrailja, izbranika svoga, prozvah te imenom tvojim, i milostivo ti govorih pre no što si me poznao.

5 Ja sam Gospod i drugoga nema, osim mene nema Boga; opasah te pre no što si me poznao,

6 da se zna do istoka sunčanog i do zapada njegovog da sem mene nema drugog Boga. Ja sam Gospod i drugoga nema.

7 Ja sam svetlost stvaram, a i mrak ja pravim, sreću dajem i nevolju pripremam. Ja, Gospod, sve to činim.

8 Rosite, nebesa, ozgo, oblaci neka pravdom kaplju! Nek se otvori zemlja i spasenje cvate, i nek iz nje izbavljenje nikne! Ja, Gospod, sve to činim.

9 Teško onom koji se s tvorcem svojim prepire, - crepu među crepovima zemaljskim! Kaže l' glina lončaru koji je radi: "Šta to radiš?" i delo tvoje: "On nema ruku?"

10 Teško onom koji ocu svome kaže: "Što si me gradio?" i majci svojoj: "Što si me rodila?"

11 Ovako govori Gospod, Svetac Izrailjev i tvorac njegov: Pitate me što će dalje biti? Za sinove moje i za delo ruku mojih hoćete li mi naredbe dati?

12 Ja sam zemlju načinio i čoveka na njoj sam stvorio, ja sam svojom rukom nebesa razapeo i svu vojsku njihovu uredio.

13 U pravdi sam svojoj Kira podigao, i puteve njegove sve ću poravniti. On će grad moj prezidati i roblje moje otpustiti, ne za srebro ni za dare, veli Gospod nad vojskama.

14 Ovako govori Gospod! Trud egipatski i korist od Etiopije i od Savaca visoka rasta, doći će k tebi i tvoji će biti. Za tobom će ti narodi ići, u okovima će prolaziti; pred tobom će se klanjati, i reći će, moleći te: Samo se kod tebe Bog nalazi, i drugoga Boga osim njega nema.

15 Ali si ti Bog koji se kriješ, Bože Izrailjev, spasitelju!

16 Svi su postiđeni i posramljeni, svi osramoćeni idu koji idole grade.

17 Od Gospoda spas Izrailj dobija, večno spasenje. Nećete se postideti ni zbuniti doveka!

18 Jer ovako govori Gospod, stvoritelj neba, jedini Bog, koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava: Ja sam Gospod i drugoga nema.

19 Nisam tajno govorio na mračnome mestu na zemlji; nisam ja narodu Jakovljevu rekao: "Tražite me uzalud!" Ja, Gospod, istinu govorim, javljam što je pravo.

20 Skupite se i dođite, pristupite svi koji ste od naroda izbavljeni! Ništa ne znaju koji nose svoje idole drvene i mole se bogu koji ne može pomoći.

21 Oglasite to i dovedite ih! Neka među sobom savete dele! Ko je to od početka unapred kazao, još odavna javio? Nisam li ja, Gospod? Nema osim mene drugog Boga; jedini sam ja Bog koji spasava.

22 Obratite se k meni i bićete spaseni svi koji ste na svima krajevima zemlje, jer sam ja Bog i drugoga nema.

23 Sobom se ja kunem, istina iz mojih usta izlazi, reč se moja ne poriče. Svako će se koleno preda mnom prekloniti, i svaki će jezik mnome se zaklinjati.

24 I kazaće: Samo u Gospodu pravda je i sila; ka njemu će doći da se zbune svi koji se na njega gneviše.

25 U Gospodu će se opravdati i proslaviti svi potomci Izrailjevi.

Glava 46.

1 Pade Vil, izvali se Nevo; idoli njihovi na stoku se prte, na životinje. Vi ih nosite i eno ih natovarene, teret postadoše umornoj životinji!

2 Padoše, svi skupa se srušiše! Tovara ne mogu izbavljati, nego i sami u ropstvo idu.

3 Slušajte me, dome Jakovljev, i svi koji ostaste od doma Izrailjeva, koje držim od početka vašeg, koje nosim od rođenja vašeg!

4 Do starosti vaše ja ću isti biti, nosiću vas do starosti vaše; ja sam to stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i vas izbavljati.

5 S kim ćete me izjednačiti i porediti? koga čete za priliku uzeti da bi bio kao ja?

6 Zlato iz kese svoje vade, na merilima srebro mere; plaćaju zlatara da im boga pravi, i pred njim padaju i klanjaju se.

7 Nose ga, na rame ga meću, stavljaju ga na mesto njegovo i on stoji; ne miče se s mesta svoga. Vapije se k njemu, ali on ne odgovara niti iz nevolje ikada izbavlja.

8 Zapamtite to, i budite ljudi, saberite se, grešnici!

9 Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog i drugoga Boga nema. Ja sam Bog i niko nije kao ja.

10 Od početka javljam što će biti, unapred ja javljam što se još nije zbilo. Ja govorim: Ostaće rešenja moja i svu volju svoju ja ću izvršiti!

11 Ja sam koji s istoka pticu grabljivicu zovem, i čoveka iz zemlje daleke, da izvrši volju moju. Rekao sam i učiniću. Naumio sam i izvršiću.

12 Slušajte me ljudi srca uporna, protivnici pravde!

13 Primičem ja pravdu svoju, ona nije daleko, i spasenje moje neće odocneti: u Sionu spasenje ću postaviti, slavu svoju u Izrailju.

Glava 47.

1 Siđi i na prašinu sedi, device, kćeri Vavilonska! Sedi, bez prestola, na zemlju, kćeri Haldejska! Nećeš se ti više ljupka i nežna nazvati.

2 Uzmi žrvnje i melji brašno, skini koprenu svoju, podigni skute haljine svoje, izuj obuću svoju, idi preko reke.

3 Otkriće se golotinja tvoja, videće se sramota tvoja. Izvršiću ja osvetu svoju, nikog neću poštedeti. -

4 Spasitelj je naš onaj kome je ime Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev. -

5 Sedi ćuteći i uđi u tamu, kćeri Haldejska! Nećeš se ti više gospođom nad kraljevstvima nazvati.

6 Gnevan bejah na svoj narod, oskvrnih nasleđe svoje, i tebi ga u ruke predadoh. Ti nisi za njega milosti imala; na starce si jaram svoj preteški metla,

7 i govorila si: Doveka ću ja vladarka biti! Nikad nisi na um uzimala, nikad nisi pomišljala da će to prestati.

8 Slušaj sada ovo, ljubazna, ti koja bezbrižno sediš i u srcu svome veliš: "Ja, pa ja! Neću nikad udovica biti, neću nikad bez dece ja biti."

9 To će ti oboje u jedanput doći, u jedan dan: i da nemaš dece i da si udovica. Oboje će tebe oštro ošinuti, pored svih čina tvojih, i pored svih čaranja tvojih.

10 U zloću si svoju se uzdala, govorila si: "Niko me ne vidi!" Pamet tvoja i znanje te tvoje zavedoše. Ti si u svom srcu govorila: Ja, pa ja!

11 Zlo će doći na te, a da mu zore ne vidiš, nevolja će na te pasti da je nećeš moći odvraćati; propast će se odjednom na tebe sručiti, iznenada.

12 Ostani ti, dakle, kod vračanja svoga i kod mnogih čina svojih, kojima si od mladosti svoje trud svoj posvetila; valjda će ti to pomoći, valjda ćeš postati silna.

13 Umorila si se od silnog propitivanja! Nek ustaju sad i nek te spasu ti koji nebo znaju i zvezde gledaju; koji po novom mesecu proriču sve što ima da te snađe!

14 Gle, oni su kao slama, oganj ih proždire! Neće oni život od plamena spasti; neće to biti ugljen za grejanje, niti vatra kod koje se sedi.

15 To će biti sudbina onih koje si se trudila da pitaš i onih s kojima si od mladosti svoje trgovala. Razbeći će se svaki na svoju stranu, nikog neće biti da bi te izbavio.

Glava 48.

1 Čujte ovo, dome Jakovljev, i vi koji nosite ime Izrailja i iz vode iziđoste Jude, koji se imenom Gospodnjim kunete, Izrailja Boga prizivate, ali ne po istini i pravdi!

2 Jer se imenuju po svetome gradu i oslanjaju se na Boga Izrailjeva, kome je ime Gospod nad vojskama.

3 Odavna sam prva proricanja ja kazao, ona iz usta mojih iziđoše, ja sam ih objavio; namah sam delao, i zbiše se.

4 Znajući da si uporan, da ti je gvožđem vrat okovan, i bakreno da ti je čelo,

5 odavna sam tebi ja to objavio, pre nego se zbilo kazao sam ja tebi, da ne bi ti rekao: Idol moj to učini, lik rezani i lik moj liveni narediše to.

6 Razumeš li? Razmisli o tome! i nećete li to vi priznati?... Sad ja tebi opet nove stvari javljam, sakrivene, tebi nepoznate.

7 One sad bivaju, nisu one davne, i ti za njih nisi pre nikada znao, - da ne rečeš: Eto, ja sam već to znao.

8 O njima ti nisi čuo, za njih nisi znao, uši tvoje za to ništa pre ne čuše. Jer sam znao da ćeš ti neveran biti, da se od rođenja svoga buntovnik nazivaš.

9 Radi imena svoga, gnev sam svoj ustezao, i radi slave svoje ja se uzdržavam, da te ne istrebim.

10 Pretopio sam te, al' ne da bih srebro izvadio, kušao sam te u peći nevolje.

11 Radi ljubavi svoje, radi ljubavi svoje delaću; jer zašto da se ime moje oskvrni? Slave svoje drugom dati neću.

12 Čuj me Jakove! I ti Izrailju, koga ja pozvah! Ja sam prvi, ja sam i poslednji.

13 Moja je ruka zemlju osnovala, i moja desnica nebo razapela, kad ih zovnem svi mi oni dođu.

14 Skupite se svi i čujte! Ko je od njih sve to objavio? Onaj koga Gospod voli, onaj će na Vavilonu volju njegovu vršiti, i mišica će njegova Haldejcima teška biti.

15 Ja, ja sam rekao i ja sam ga zvao, ja ga dozvah i delo će njegovo uspeti.

16 Pristupite k meni i čujte! U početku nisam tajno govorio. Od početka od tih stvari ja sam onde bio, a sada me Gospod, Večni, duhom svojim posla.

17 Ovako govori Gospod, izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev: Ja, Gospod, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići.

18 Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio, sreća tvoja kao valovi morski;

19 poroda bi tvoga kao peska bilo, poroda utroba tvojih kao zrna od peska; ime tvoje ne bi se zatrlo, uništilo ispred mene.

20 Iziđite iz Vavilona, bežite od Haldejaca, objavljujte glasom radosnim i kazujte, razglašujte do krajeva zemlje, recite: Izbavi Gospod slugu svoga Jakova!

21 Oni u pustinji, kuda će ih voditi, neće ožedneti; vodu će im iz stene točiti, rascepiće kamen, i poteći će voda.

22 Nema mira bezdušnima, govori Gospod.

Glava 49.

1 Poslušajte, ostrva! Pazite, vi narodi daleki! Gospod me pozva od rođenja moga, od utrobe majke moje pomenu on ime moje.

2 On napravi usta moja kao oštar mač, senkom ruke svoje pokri me, učini me oštrom strelom i u tulu svom me sakri.

3 I reče mi: Ti si sluga moj, Izrailju, u kom ću se proslaviti.

4 A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud potroših i na prazno silu svoju, ali je pravo moje kod Gospoda i nagrada moja kod Boga moga.

5 Sada Gospod govori, on koji me od rođenja moga sazda da mu budem sluga, da mu povratim Jakova i Izrailja još rasutog. Jer sam ja u časti pred Gospodom i Bog moj je snaga moja.

6 On reče: Malo mi je da mi budeš sluga da se vrati pleme Jakovljevo, da se ostatak Izrailjev kupi! Učvršćujem te, da budeš svetlost narodima, da spasenje moje do krajeva zemlje nosiš.

7 Tako veli Gospod, izbavitelj, Svetac Izrailjsv, onom kog preziru, koga mrzi narod, sluzi moćnika: Videće ga i ustaće kraljevi i knezovi, i pokloniće se, radi Gospoda koji je veran, Sveca Izrailjeva koji te izabra.

8 Ovako govori Gospod: U vreme milosti ja ću tebe uslišiti, i u dan spasenja ja ću tebe izbaviti. Čuvaću te i utvrdiću te da savez s narodom činim, da podignem zemlju da opustelo nasleđe razdelim;

9 da rečem sužnjima: Iziđite! i onima koji su u mraku: Pokažite se! I oni će pored puta pasti i na svim će humovima pašu naći.

10 Neće biti ni gladni ni žedni, neće ih ni žega ni sunce ubiti, jer koji se njima smilovao, on će ih voditi, vodiće ih živoj vodi.

11 Sve ću gore svoje u staze obratiti, putevi će moji prokrčeni biti.

12 Evo ih, iz daleka stižu, jedni sa severa i zapada, drugi iz zemlje Sinske.

13 Razveselite se, vi nebesa! Raduj se, ti zemljo! Od veselja poklikujte gore! Jer Gospod narod svoj uteši, smilova se nevoljnicima svojim.

14 Sion reče: Ostavi me Gospod, zaboravi Gospod na me!

15 Zaboravlja li mati čedo koje je dojila? Ne smiluje li se na plod utrobe svoje? A kad bi ga i zaboravila neću tebe ja zaboraviti.

16 Gle, na dlanu mi je slika tvoja; zidovi su tvoji uvek pred očima mojim.

17 Stižu deca tvoja; koji te pustošiše i koji te razvališe otići će od tebe.

18 Pogledaj unaokolo i vidi: Svi se oni skupljaju i k tebi idu. Živ sam! veli Gospod, kao nakitom ćeš se njima okititi! ko nevesta ćeš se njima ogrnuti.

19 Jer trgovi tvoji, razvaljeni i pusti u toj tvojoj raskopanoj zemlji tesni biće stanovnicima tvojim, i oni koji tebe proždiraše udaljiće se.

20 I kazaće ti na uši tvoje deca koja ti oteta behu: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se, da se mogu nastaniti.

21 I ti ćeš u srcu svome reći: Ko mi ih rodi? Jer sam ja bez dece bila, nerotkinja sam bila, zarobljena, odbačena bila. Ko li mi ih odgoji? Sama sam ostala bila, a gde li su ona bila?

22 Ovako reče Gospod, Večni: Evo ruku svoju podignuću k narodima i k plemenima zamahnuću zastavom svojom; i sinove tvoje doneći ti oni u naručju svome, kćeri tvoje na ramenima svojim.

23 Kraljevi će biti hranitelji tvoji a dojkinje tvoje kneginje njihove; klanjaće se licem pred tobom do zemlje i lizaće prah sa nogu tvojih, i poznaćeš da sam ja Gospod, i da se neće zbuniti koji se u me uzdaju.

24 Hoće li se plen uzeti junaku, hoće li pljačka pravednoga izbeći?

25 Jest, govori Gospod, junaku će se pljačka oduzeti i plen će se silniku oteti. Ja ću se s dušmanom tvojim boriti i ja ću sinove tvoje izbaviti.

26 Učiniću da mučitelji tvoji svog rođenog mesa se najedu i rođene krvi svoje kao novog napiju se vina, i poznaće svako telo da sam ja, Gospod, spasitelj tvoj, izbavitelj tvoj, moćni Jakovljev.

Glava 50.

1 Ovako govori Gospod: Gde je knjiga kojom mater vašu pustih? ili kome sam ja vas potražiocu svome prodao? Gle, za svoja ste vi nedela prodani i zbog vaših greha puštena je mater vaša.

2 Dođoh ja: Zašto nije tu nikoga bilo? Zvao sam: Što se niko nije odazvao? Zar je kratka moja ruka da bi vas pokupila? Nemam li ja snage da vas izbavljam? Pretnjom svojom more isušujem i obraćam reke u pustinju; pokvare se s nestajanja vode ribe njihove i od žeđi crkavaju.

3 Ja nebesa tamom obavijam i jorgan im od kostreti pravim.

4 Gospod, Večni, vešt mi jezik dade, da klonule rečju svojom držim; i budi mi svako jutro uši da bih slušao kao učenik što sluša.

5 Gospod, Večni, uši mi otvori i ja njemu niti se protivih, niti ustuknuh.

6 Leđa svoja podmetnuh onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svoga od ruganja i od zapljuvanja.

7 Al' mi Gospod, Večni mi pomože; i zato se nisam sramotio, i zato je čelo moje kao kremen bilo, znajuć da se neću postideti.

8 Blizu mi je onaj koji me opravda: ko će meni da se opre? Stanimo zajedno! Ko je moj protivnik? Neka mi pristupi.

9 Gle, Gospod, Večni će meni pomoći. Ko će me osuditi? Gle, svi će se oni kao haljina istrošiti, moljac će ih izesti.

10 Ko se među vama Gospoda boji neka sluša glas sluge njegovoga! Ko po mraku hodi i svetlosti nema, nek se uzda u ime Gospodnje, nek se na svog Boga osloni.

11 Gle, vi svi koji oganj ložite i koji ste buktinjama oružani, idite vi usred ognja svoga i buktinja svojih raspaljenih. Moja ruka vam je to spremila; u mukama ćete vi ležati.

Glava 51.

1 Slušajte me, koji za pravdom idete, koji Gospoda tražite! Pogledajte stenu iz koje ste isečeni, otvor jame iz koje ste izvađeni,

2 Pogledajte na svog Oca Avrama, i na Saru koja vas je rodila. Jer ja njega samo pozvah, blagoslovih i umnožih.

3 Zato se i Gospod smiluje Sionu, smiluje se svima ruševinama njegovim; napraviće Edem od pustinje njegove i baštu Gospodnju od pustoši njegove. Radost će se i veselje nalaziti u njemu, žrtve zahvalnice i pesme pobožne.

4 Slušaj, narode moj, čuj me, rode moj! Jer će od mene izići zakon, postaviću zakon svoj da zasvetli narodima.

5 Pravda moja blizu je, spasenje je moje gotovo, a narodima će mišica moja suditi. U mene će nadati se ostrva,

6 uzdaće se u mišicu moju. Podignite k nebu oči i gledajte dole zemlju, jer će kao dim iščeznuti nebesa i zemlja će se kao haljina na komade raspadnuti, i njeni će stanovnici ko muhe pomreti. Al' spasenje moje ostaće doveka, a pravdi mojoj neće kraja biti.

7 Slušajte me, vi koji znate pravdu, narode, kome je zakon moj u srcu! Ne bojte se ljudskoga rušenja, nemojte se plašiti huljenja njihova.

8 Jer će moljac njih kao haljinu izesti, i crv će ih kao vunu gristi. Ali pravda moja doveka ostaje i spasenje moje od kolena na koleno.

9 Preni se, preni se, u svilu se obuci, mišico Gospodnja! Preni se ti ko u staro doba, ko u staro vreme! Nisi li ti Egipat oborila i aždaju probola?

10 Nisi li ti more isušila, vodu od bezdana velikoga, i dubinom morskom put probila, put da prođu izbavljeni?

11 Tako će se vratiti izbavljeni Gospodnji i s pesmama u Sion će ići, i večno će veselje okititi glave njihove. Doći će im radost i veselje i bežaće tuga i uzdasi.

12 Ja sam, ja sam onaj koji vas teši. Ko si ti pa da se smrtnoga čoveka bojiš? Sina čovečjega, travi jednakoga?

13 I ti Boga, tvorca svog, da zaboraviš, koji je nebo razapeo i zemlju osnovao? I ti celog dana jednako da drhtiš ispred gneva tlačitelja svoga koji se sprema da tebe zatire! Gde je dakle tlačiteljev gnev?

14 Brzo će se sužanj oprostiti teških okova. Neće u jami on umreti, neće njemu hleb nedostajati.

15 Ja sam, Gospod, Bog tvoj, koji podižem more i činim da buče valovi njegovi; ime mi je Gospod nad vojskama.

16 Ja tebi u usta svoje reči mećem i senkom te svoje ruke ja pokrivam, da nebesa nova ja razapnem i utvrdim novu zemlju, i da rečem Sionu; Ti si narod moj!

17 Preni se, preni se, ustaj Jerusalime, koji si iz ruke Gospodnje ispio čašu gneva njegovog, koji si do taloga ispio pehar od zanosa!

18 Od svih sinova koje on rodi ni jedan se ne nađe da bi mu vođ bio, od svih sinova koje on othrani ni jedan se ne nađe da bi prihvatio ruku njegovu.

19 Ovo dvoje te zadesi: - ko će da te žali? - Pustoš i rušenje, glad i mač. - Ko sam ja da bih te utešio? –

20 Sinovi tvoji očajni po ulicama ležahu, kao jeleni u mreži, pod teretom gneva Gospodnjega i pretnji Boga tvoga.

21 Zato čujte ovo, nevoljnici, pijani, ali ne od vina!

22 Ovako govori Večni, Gospod tvoj, Bog tvoj, koji svoj narod brani: Evo uzimam iz ruke tvoje pehar od zanosa, čašu gneva svoga: Nećeš je ti više piti!

23 Daću je u ruke mučiteljima tvojim koji ti govoriše: Sagni se da pređemo! I ti leđa svoja do zemlje si savijao i od njih si put prolaznicima pravio.

Glava 52.

1 Preni se, preni se, obuci se u silu svoju, Sione! Obuci svečane haljine svoje, Jerusalime, grade sveti, jer u tebe neće više ući neobrezani ni nečisti.

2 Otresi prah sa sebe, ustani, i sedi, Jerusalime! Skini uža s vrata svoga, zarobljena kćeri Sionska!

3 Jer ovako govori Gospod: Za badava se prodadoste i nećete se za novac iskupiti.

4 Jer ovako govori Večni, Gospod: Nekad narod moj u Egipat siđe da u njemu živi, a posle ga Asirci ni za što mučiše.

5 A sad šta ću, govori Gospod, kad je narod moj badava zarobljen? Tirjani njegovi viku dižu, govori Gospod, i po ceo dan se ime moje huli.

6 Zato će poznati narod ime moje, zato će u onaj dan poznati da sam ja koji govorim: Evo me!

7 Krasne li su na gorama noge onog koji dobre glase nosi, koji mir oglašuje; onoga koji dobre vesti nosi, koji spasenje oglašuje, onoga koji kaže Sionu: Bog tvoj kraljuje!

8 Odjekuje glas stražara tvojih, oni glas podižu, podižu zajedno vesele pokliče, jer očima svojim gledaju kako Gospod Sion izbavlja.

9 Puštajte radosne glasove, razvaline Jerusalimske! Jer Gospod narod svoj uteši, izbavi Jerusalim.

10 Zagali Gospod svetu mišicu svoju na oči svih naroda, i videće svi krajevi zemlje spasenje Boga našega.

11 Idite, idite, iziđite odatle! Ne dotičite se ničega nečista! Iziđite, očistite se vi koji sudove Gospodnje nosite.

12 Ne žurite, ne idite trkom; jer će Gospod pred vama da ide, Bog će Izrailjev hod vaš zaštititi.

13 Gle, sluga će moj napredovati, podignuće se, uzvisiće se, visoko će se uspeti.

14 Kao što je za mnoge čudo bio - toliko je nagrđeno bilo lice njegovo, toliko se odvajao izgled njegov od sinova čovečjih -,

15 tako će on opet mnoge narode udiviti. Kraljevi će pred njim usta svoja zatisnuti, jer će videti što im nije kazivano i naučiti što pre nisu znali.

Glava 53.

1 Ko verova onom što nam bi javljeno? Ko je prepoznao mišicu Gospodnju?

2 Podiže se pred njim kao nežna biljka, kao grana iz opustele zemlje. U njega ne beše ni obličja ni lepote da bi ga gledali. Izgled njegov nije ništa bio da bi nam se dopao.

3 Prezren beše, odbačen od ljudi, čovek vičan patnji i bolu, kao neko od kog lice svoje svaki zaklanja, prezren, da ga ni za što ne uzesmo.

4 Ipak nam on patnje naše nosi i bolove naše na se uze; i mi ga za kažnjenog posmatrasmo, uniženog i od Boga pogođenog.

5 Al' je on za naše grehe ranjen za naše je bezakonje slomljen; kazna koja mir nam daje na njega pade i ranom njegovom mi se iscelismo.

6 Svi smo mi kao ovce zašli bili, svaki od nas svojim putem pođe, a na nj Gospod pusti krivicu sviju nas.

7 Mučen bi i zlostavljen, ali usta svojih ne otvori, kao jagnje koje se na klanje vodi, kao ovca nema pred onim koji je striže usta svojih ne otvori.

8 Muka i kazna oteše ga, i od kolena njegova ko je verovao da se iz zemlje živih on istrže i da je pogođen za prestupe naroda moga?

9 Grob je njegov među zločincima, grobnica mu s bogatima, a da on ne počini nasilja niti se prevara nađe u ustima njegovim.

10 Gospod htede da ga mukom slomi... i pošto on za greh život svoj žrtvova videće potomstvo svoje, produljiće dane svoje, i delo će Gospodnje cvetati u rukama njegovim.

11 S muke duše svoje nasitiće oči svoje, i poznanjem svojim opravdaće mnoge sluga moj pravedni, a sam će na sebi nositi nepravdu njihovu.

12 Zato ću ja njemu deo s velikima dati i on će sa silnima plen deliti, jer je on sam sebe smrti predao, i među zločince je metnut, jer je grehe od mnogih na sebi nosio, i za grešnike se molio.

Glava 54.

1 Raduj se nerotkinjo, ti što više ne rađaš! Zapevaj i poklikni, ti što bolova više nemaš! Jer će sinova napuštene više biti no sinova one koja je kod muža govori Gospod.

2 Raširi prostor svog šatora, i nek se razastru zastori stana tvoga. Ne steži! Rastegni uža svoja i utvrdi kolje svoje!

3 Jer ćeš se ti i na desno i na levo raširiti, porod tvoj će narode potisnuti i gradove puste naseliti.

4 Ne boj se ti, jer se nećeš obrukati, ne crveni, jer se nećeš sramotiti; nego ćeš zaboraviti sramotu mladosti svoje, i prekora udovištva svoga nećeš se sećati.

5 Jer je muž tvoj tvorac tvoj, ime mu je Gospod nad vojskama; spasitelj je tvoj Svetac Izrailjev, preziva se Bog nad celom zemljom.

6 Jer kao ženu ostavljenu i ožalošćenu tebe Gospod doziva, kao ženu od mladosti otpuštenu, govori tvoj Bog.

7 Za malo sam tebe napustio, al' ću te s velikom ljubavlju primiti;

8 u času gneva sakrih lice svoje od tebe, ali ću se večnom ljubavlju smilovati na te, govori Gospod, izbavitelj tvoj.

9 Biće ti to kao s potopom Nojevim, jer kao što se zakleh da se potop Nojev nikad više neće vratiti na zemlju, tako ti se kunem da se ja na tebe više gneviti neću, niti ću ti pretiti više.

10 Ako će se i gore pomaknuti i humovi opet uskolebati, moja ti se ljubav neće odmaknuti i savez mira moga neće zaljuljati, govori Gospod, koji ti se smiluje.

11 Nevoljnice, koju vetar bije, koju niko ne uteši! Evo ja ću ukrasiti porfirno kamenje tvoje, i daću ti temelj od safira.

12 Načiniću tebi pendžere od rubina, vrata od crljenka, a ogradu od dragog kamenja.

13 Sinovi će tvoji učenici Gospodnji biti, veliku će sreću sinovi ti imati.

14 Ti ćeš se pravdom učvrstiti; ostavi sad brige jer ti nemaš čega da se bojiš, i strah, jer se neće on tebi primaći.

15 Ako se i bune na te, to ti neće biti od mene, koji se god na tebe diže pod tvoju će pasti vlast.

16 Gle, stvorih kovača koji uglje raspali i oružje za svoje delo gradi, ali ja i pustošnika stvorih koji će da ga slomi.

17 Svako će oružje protiv tebe tupo biti, a i svaki jezik koji bi se na sudu na te podigao ti ćeš sama osuditi. To je nasleđe sluga Gospodnjih i spas njihov od mene, -govori Gospod.

Glava 55.

1 Svi vi koji ste žedni, dođite na vodu pa i koji novca nemate! Dođite, kupujte i jedite, dođite, kupujte vina i mleka bez novaca, i bez plate!

2 Što srebro merite za ono što hrane ne daje? Što trud svoj dajete za ono što ne siti? Slušajte me zato, i ješćete što je dobro, i duša će se vaša sočnih jela nasladiti.

3 Uho svoje sad prignite i dođite k meni, slušajte i živeće duša vaša: s vama ću ja savez večan učiniti, da utvrdim milost Davidu.

4 Evo postavih ga narodima za svedoka, za vođa i vladaoca naroda.

5 Evo zvaćeš narode, što nisi znao, i narodi koje nisi znao steći će se k tebi, radi Gospoda, Boga tvoga, Sveca Izrailjeva, koji te proslavi.

6 Tražite Gospoda, dok se može naći, prizivajte njega dok je blizu.

7 Neka put svoj bezdušnik ostavi, nepravednik misli svoje; nek se vrati Gospodu koji će mu se smilovati, Bogu našemu, koji mnogo prašta.

8 Jer moje misli nisu vaše misli ni putevi vaši moji putevi, - govori Gospod.

9 Koliko je nebo iznad zemlje, toliko su moji putevi iznad puteva vaših, misli moje iznad misli vaših.

10 Ko što kiša i sneg padaju sa neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani,

11 tako je i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila.

12 Da, vi ćete s veseljem izići, i u miru bićete vođeni; gore i bregovi u veselju će pred vama biti, i sva će drveta šumska vama zapljeskati.

13 Mesto trnja čempres će da raste, umesto koprive, mirta će niknuti; i slava će to biti Gospodu, večno, nepropadljivo znamenje.

Glava 56.

1 Ovako govori Gospod: Pazite na pravo i pravdu tvorite; jer će uskoro spasenje moje stići, i pravda se moja objaviti.

2 Blažen čovek koji tako radi, sin čovečji koji se čvrsto drži čuvajući subotu, da je ne oskvrni, i pazeći na ruku svoju da zla ne učini!

3 Nek ne reče tuđin koji uz Gospoda pristane: Gospod će me odlučiti od naroda svoga; i neka ne kaže uškopljenik: Gle! ta ja sam suho drvo!

4 Jer ovako govori Gospod: Uškopljenom koji subote moje drži, i izbira šta mi je ugodno, i savez moj poštuje,

5 daću ja u domu svome i međ’ zidovima svojim mesto i ime bolje nego sinova i kćeri, večno ću mu ime dati koje se zatrti neće.

6 A tuđine koji uz Gospoda pristanu da mu služe i da ime Gospodnje ljube, da mu budu sluge; koji drže subotu, da je ne oskvrnu, i poštuju savez moj,

7 njih ću ja dovesti na svetu goru svoju, razveseliću ih u mom domu molitvenom, žrtve njegove i paljenice njegove ugodne će mi na mom oltaru biti; jer će se moj dom dom molitve svih naroda zvati.

8 Gospod, Večni, govori, on koji prognanike Izrailjeve sabira: Još ću njemu i druge narode kod već sabranih sabrati.

9 Zveri poljske svekolike, dođite da jedete, vi sve zveri šumske!

10 Stražari njegovi svi su slepi, bez razuma, svi su nemi psi koji ne laju, sanjivi su, vole da leškare, mio im je dremež.

11 Ali to su psi proždrljivi, nenasiti, i to su pastiri koji ništa ne znaju; svaki svojim putem ide, svaki za svojom korišću, svaki do poslednjeg:

12 "Hodite vi, idem ja po vino, napićemo se žestokih pića; Sutra ćemo isto terati i još mnogo više!"

Glava 57.

1 Pravednik propada, i niko za to ne mari, pošteni se ljudi odvode, a da niko se ne seti da se goni pravednik iz zlobe.

2 Ulaziće u mir, na odru će svome počivati onaj koji pravim putem hodi.

3 Ali vi, vračarini sinovi, bludnički i brakolomni rode, ovamo pristupite!

4 Čemu se vi rugate? Na koga li usta razvaljujete i jezik plazite? Niste li vi sinovi prestupa, rod laži,

5 koji se pod lugovima upaljujete i pod svakim zelenim drvetom, koji po dolinama decu svoju koljete i pod vrletima kamenim?

6 U glatkom je potočnom kamenju deo tvoj; eto to je deo tvoj. Njemu naliv svoj ti livaš, njemu dar prinosiš. Mogu li ja to trpeti?

7 Na visokoj, uzvišenoj gori ti postelju svoju, gle, prostireš i onamo ti izlaziš

8 žrtve svoje da prineseš. Ti svoj spomen iza vrata i dovratka mećeš, jer se ti daleko od mene otkrivaš i penješ. Odar svoj ti širiš i sa njime savez činiš; milo ti je opštenje sa njime, i ti sebi mesto tu izbiraš.

9 Ti sa uljem kralju ideš i mirise svoje množiš, i daleko šalješ poslanike svoje, do Šeola se ti spuštaš.

10 Umorna si od pustoga puta svoga, al' ne kažeš: Odričem se njega. Nalaziš još snage u ruci svojoj, i ne sustaješ.

11 Od koga li si se uplašila, od koga se pobojala, te si me se izneverila, i nit si me pominjala, ni marila za me? Zar ne ćutim ja odavna? Zato li se mene ti ne bojiš?

12 Ja ću tvoje razglasiti poštenje, al' ti tvoja neće pomoć dela.

13 Kad staneš vikati hoće li te izbaviti vojska od idola tvojih? Sve će njih odneti vetar, izduvaće se. Ali ko se u me uzda taj će zemlju naslediti i svetu će goru dobiti moju.

14 Reći će se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite svaku smetnju mom narodu s puta!

15 Jer ovako govori Svevišnji, čiji je dom večan i čije je ime sveto: Na visini i u svetosti stanujem ali sam ja sa čovekom skrušenim i smernim, da oživim duhove ponizne, da oživim sva srca skrušena.

16 Neću se ja jednako prepirati, niti ću se doveka gneviti kada klonu duhovi preda mnom, duše koje sam stvorio.

17 Za grešnu lakomost njegovu razgnevio sam se i udario ga, sakrio sam se u gnevu svome i odmetnik putem srca svog otide.

18 Video sam puteve njegove i isceliću ga, i vodiću ga i utešiću ga, njega i sve one koji sa njim plaču.

19 Metnuću ja hvalu na usne njegove. Mir, mir onom koji je daleko i onom koji je blizu, govori Gospod, Isceliću ih!

20 Al' su bezdušnici kao more uzburkano koje se ne može umiriti, i voda njegova nečistotu i blato izmeće.

21 Nema mira bezdušnicima govori moj Bog.

Glava 58.

1 Viči iz svega grla, ne usteži se, neka glas tvoj bude kao trubni poklič, i objavi mom narodu bezakonja njegova, domu Jakovljevu grehe njegove!

2 Svaki dan me traže, moje hoće puteve da znaju, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja zakon Boga svoga; ištu od mene rešenja od pravde, žele da se njima Bog približi. -

3 Našto mi postimo, ako ti ne gledaš, i mučimo duše svoje, ako ti na to ne paziš? - Gle, vi i u posni dan svoju činite volju i tvrdi ste nadničarima svojim.

4 Eto vi postite da se svađate i prepirete i bezdušno pesnicom bijete. Ne postite vi kao što ovaj dan to traži, da bi se vaš glas na visini čuo.

5 Je li to post koji mi je po volji i dan u kome čovek treba dušu svoju da smiri? da savija glavu svoju kao sita i da na kostret i na pepeo legne?

6 Evo posta koji mi je po volji: Bezdušnosti veze daj razveži, ropstva remenje razreši, potlačene slobodne otpusti, i da svaki jaram se izlomi.

7 S onim koji gladuje hleb ti svoj podeli i u kuću svoju sirotu bez stana uvedi; kad čoveka golog vidiš, odeni ga, i od bližnjeg svoga ne kloni se.

8 Tad će svetlost tvoja kao zora sinuti i zdravlje će tvoje brzo da procvate; pravda tvoja pred tobom će ići i slava Gospodnja tebe će pratiti.

9 Tad ćeš prizivati, i Gospod će ti se odazvati, zavapićeš, i on će ti reći: Evo me! Ako od sebe ti jaram odbaciš, pretnje i govore besne,

10 nasitiš li onog koga glad mori; ako dušu nevoljniku krepiš, tada će nad mrakom zasjati svetlost tvoja, i tama će tvoje kao podne biti.

11 Gospod će tvoj uvek vođem tebi biti i dušu će tvoju na suši sititi, i mišiće tvoje on će da ti krepi. Bićeš kao vrt zaliven, kao izvor kome voda ne presiše.

12 Tvoji će na starim temeljima prezidati, davne ćeš temelje podignuti i prozvaćeš se: Opravitelj razvalina, koji opravlja puteve, koji zemlju uređuje.

13 Ako nogu svoju u subotu ustegneš, da ne činiš volju svoju na moj sveti dan, ako od subote milinu svoju činiš, da Gospoda svetkuješ i slaviš, i častiš ga ne idući putevima svojim, ne čineći što je tebi drago i prazne ne govoreći reči,

14 veselićeš se tada u Gospodu, i ja ću te izvesti na visine zemlje i daću ti da uživaš u nasleđu oca svog Jakova. Jer usta Gospodnja progovoriše.

Glava 59.

1 Nije kratka, ne, ruka Gospodnja da spasenje pruži, nit je tvrdo uho njegovo da čuje;

2 al' zločinstva vaša rastavljaju vas sa Bogom vašim, gresi vaši zaklanjaju od vas lice njegovo i smetaju da vas čuje.

3 Jer su ruke vaše krvlju uprljane, prsti vaši zločinom; usta vaša laž govore a jezik vaš opačinu.

4 Nikog nema da pravdu traži niti pravednost da brani. Na tašte se oslanjaju stvari i govore lažno; začinju zlobu i rađaju zločin;

5 nose jaja aspidina, paučinu tkaju: umre ko pojede od jaja njihovih, a ako se koje razbije guja iz njega izlazi.

6 Platno njihovo nije za haljine, niti će se oni od svog rada odenuti; dela ruku njihovih dela su nasilja.

7 Na zlo trče noge njihove, žure se da krv nevinu proliju; misli su njihove zlobne, pustoš su i rasap na stazama njihovim.

8 Puta mira ne poznaju, nema pravde na stazama njihovim; izabraše krive staze; koji njima ide taj ne zna za mir.

9 Zato je izbavljenje daleko od nas i spas do nas ne dolazi; čekasmo svetlost, a ono, gle, mrak, sjajnost, a po tami, gle, idemo.

10 Pipamo ko slepci zid, kao oni koji nemaju oči mi pipamo; spotičemo se u podne kao i u noć, i usred obilja kao mrtvi izgledamo.

11 Gunđamo svi kao medvedi, gučemo kao golubovi, čekamo oslobođenje, a njega nam nema, spasenje, al' ono daleko je od nas.

12 Jer prestupi naši mnogi su pred tobom, gresi naši protiv nas svedoče; Jer prestupi naši uz nas stoje, a mi svoja bezakonja znamo.

13 Krivi besmo Gospodu i neverni, odstupismo od Boga svoga, govorismo o nasilju i buni, sastavljasmo i iz srca lažne reči iznosismo;

14 i odstupi izbavljenje i daleko stoji spas; jer se istina po ulicama valja i pravda se ne može primaći.

15 I istine je nestalo a ko se od zla uklanja on je opljačkan. Nemilim pogledom Gospod gleda što ni pravednosti više nema.

16 I on vidi da nema čoveka, i čudi se što niko to ka srcu ne uzima, i tad mu pomože desnica njegova, a oslonac mu je pravica njegova.

17 Ko u oklop u pravdu se obuče i na glavu šljem spasenja meće, odeva se osvetom ko odelom, i ko plaštem revnošću s' ogrće.

18 Svakome će po njegovim delima vratiti: gnev za protivnike svoje, odmazdu za neprijatelje svoje, odmazdu će ostrvima dati.

19 Do zapada će se imena Gospodnjeg bojati, slave njegove do istoka sunčanog. Kad kao reka neprijatelj navali, duh će ga Gospodnji na begstvo terati.

20 Izbavitelj će Sionu doći i onima od Jakova koji se od greha obraćaju, govori Gospod.

21 Evo, saveza moga s njima, veli Gospod: Duh moj koji je na tebi i reči moje koje u usta tvoja metnuh neće otići od usta tvojih ni od usta dece tvoje, ni od usta dece dece tvoje, - govori Gospod, - od sad i doveka.

Glava 60.

1 Ustaj, osvetli se, jer dolazi svetlost tvoja i slava Gospodnja se svrh tebe diže.

2 Eno mrak pokriva zemlju i tama narode, ali se svrh tebe Gospod diže i slava njegova nad tobom se pokazuje.

3 Prilaze narodi svetlosti tvojoj, i kraljevi sjaju zrakova tvojih.

4 Okreni oči svoje unaokolo i gledaj: svi se oni skupljaju i ka tebi idu; iz daleka tvoji sinovi ti stižu, a kćeri se tvoje u naručju nose.

5 Prenućeš se tad i radovaćeš se i srce će tvoje zaigrati i raširiće se u tebi, kad se k tebi morsko bogatstvo okrene, i kad k tebi blago od naroda dođe.

6 Mnoge će te kamile prekriliti; dromedari iz Madijama i iz Efe; svi će iz Save dolaziti, donosiće zlato i tamjan i javljaće slavu Gospodnju.

7 Stada će se Kidarska skupiti ka tebi, ovnovi će Navajotski na potrebu tebi biti, doći će na oltar moj, i biće mi ugodni, i dan slave proslaviću svoje.

8 Ko su oni što kao oblaci lete, kao golubovi na svoj golubinjak?

9 Jer se u me uzdaju ostrva a prve su lađe Tarsiske da sinove tvoje dovezu iz daleka, sa srebrom i zlatom njihovim, radi imena Gospoda, Boga tvoga, Sveca Izrailjeva, koji te proslavlja.

10 Sinovi će tuđina zidove ti prezidati, i kraljevi služiće ti njihovi, jer udarih tebe ja u gnevu svome, ali po milosti smilujem se tebi.

11 Tvoja vrata svagda će otvorena biti, neće se ona ni danju ni noću zatvoriti, da na njih bogatstva od naroda uđu, i kraljevi njihovi sa svitom njihovom.

12 Jer će poginuti i narod i kraljevstvo koje ti ne služi; istrebiće se svi ti narodi.

13 Doći će ti slava Livanska, čempres, brest i šimšir, da ukrase mesto svetilišta moga; i ja ću proslaviti mesto počinka nogu mojih.

14 Pokloniće se tebi sinovi mučitelja tvojih, i svi koji te prezreše padaće pred noge tvoje, zvaće te gradom Gospodnjim, Sionom Sveca Izrailjeva.

15 Što si bio napušten i omražen i niko kroza te prolazio nije, ja ću od tebe večan nakit učiniti, ukras i slavu od kolena na koleno.

16 Ti ćeš mleko od naroda sati i sise ćeš kraljevske dojiti, i znaćeš da sam ja, Gospod, tvoj spasitelj, izbavitelj tvoj, silni Jakovljev.

17 Mesto bakra zlato ću doneti, mesto gvožđa srebro ću doneti, mesto drva bakra, i mesto kamena gvožđa, i daću da mir nad tobom vlada i pravda da kraljuje.

18 Neće se u tvojoj zemlji više za nasilje čuti, ni za potiranje, ni za pustošenje na međama tvojim; zidove ćeš svoje spasenjem nazvati, vrata svoja slavom.

19 Neće tebi sunce biti danju svetlo niti će te mesec svojim sjajem obasjati, nego će ti Gospod večna svetlost biti. Bog će ti tvoj slava tvoja biti.

20 Neće više sunce tvoje zalaziti niti će se mesec tvoj više pomračiti, jer će tebi Gospod večna svetlost biti, i prestaće dani žalosti tvoje.

21 Samo će pravednika u tvom narodu biti, i oni će zemlju za navek držati. Mladica je to koju sam ja sadio, delo ruku mojih da mi slavi služi;

22 od najmanjega hiljada će postati, od manjega silan narod. Ja, ja, Gospod, učiniću brzo to u svoje vreme.

Glava 61.

1 Duh je Gospoda, Boga, na meni, jer me Gospod pomaza da nevoljnima dobre glase javljam; posla me da zavijem u srcu ranjene, da oglasim sužnjima slobodu a zarobljenima izbavljenje;

2 da oglasim godinu milosti Gospodnje, i dan osvete Boga našega; da utešim sve žalosne;

3 da podarim žalosne u Sionu, da im dadnem venac umesto pepela, ulje od radosti umesto žalosti, haljinu svečanu umesto klonula duha, da se hrastovima pravde prozovu, sadom Gospodnjim na slavu njegovu.

4 Oni će na starim ruševinama zidati, podignuće stare razvaline, i gradove ponoviće puste i odavna razvaljene.

5 I tuđini će tu biti i pasti će stada vaša, sinovi će tuđinaca orači vama i težaci biti.

6 I vi ćete sveštenici zvati se Gospodnji, sluge Boga našeg nazivaće vas. Vi ćete bogatstva od naroda jesti i slavom ćete se njihovom hvaliti.

7 Umesto svog stida imaćete dupli deo. Umesto sramote zadovoljni će svojim delom biti; i tako će dupli deo imati u svojoj zemlji, i večna će biti radost njihova.

8 Jer ja, Gospod, volim pravdu, i mrzim na grabež i na zlobu: daću verno nagradu njihovu i s njima ću večan savez učiniti.

9 Rod će njihov znati se u narodima i potomstvo njihovo u plemenima, i svi koji ih vide poznaće da su od loze koju Gospod blagoslovi.

10 Radovaću se u Gospodu, duša će se moja veseliti u Bogu mome, jer me u haljine spasenja obuče, ogrte me plaštem izbavljenja, kao kad se ženik vencem kiti i nevesta uresima svojim.

11 Jer kao što zemlja čini da uzraste njeno bilje i u vrtu niče što se seje, tako će činiti Gospod da spas nikne i hvala pred svim narodima.

Glava 62.

1 Za ljubav Siona neću ućutati, za ljubav Jerusalima neću se smiriti, dok ne sine kao zora spasenje njegovo, kao buktinja upaljena izbavljenje njegovo.

2 Videće tad narodi spasenje tvoje, svi kraljevi slavu tvoju, i prozvaćeš se novim imenom koje će usta Gospodnja izreći.

3 Svetao ćeš biti venac u ruci Gospodnjoj, kraljska čalma u ruci Boga svoga.

4 Nećeš se ti više napuštena zvati nego će te mojom milinom prozvati, i nevestom zemlju tvoju; jer te Gospod zavole, i zemlja će tvoja svog muža imati.

5 Jer kao što se ženik devojci priljubi, tako će se sinovi tvoji tebi priljubiti; i kako se nevesta mladome svom raduje, tako ćeš ti biti radost Boga svoga.

6 Na bedeme tvoje, Jerusalime straže postavih; neće one ni danju ni noću ćutati. Vi koji Gospoda prizivate, ne dajte sebi odmora!

7 I ne dajte da se opočine dok on Jerusalim ne povrati, i slavnim ga na zemlji napravi.

8 Desnicom se svojom Gospod zakle i mišicom svojom krepkom: Neću više žita tvoga neprijateljima tvojim dati, niti će tuđin piti vina tvoga, ploda truda tvoga;

9 nego koji ga žanju oni će od žita jesti i hvaliće Gospoda, a koji grožđe beru ti će vino piti u tremovima svetilišta moga.

10 Uđite, uđite na vrata! Pripravite put narodu! Poravnite, poravnite put, kamenje uklonite, zastavu ispred naroda podignite!

11 Eno Gospod oglasi do krajeva zemlje: Recite kćeri Sionskoj: Evo ide tvoj spasitelj, evo i nagrada je uz njega, a pred njim je delo njegovo.

12 Prozvaće se oni narod sveti, izbavljeni Gospodnji, a ti ćeš se zvati traženi, grad nenapušteni.

Glava 63.

1 Ko je ono što iz Edoma ide, iz Vosora u crvenim haljinama, u krasnim haljinama, kročeći smelo u naponu snage? - Ja sam to, koji sam spasenje obećao i moć imam da spasavam. -

2 Zašto su ti haljine crvene i odeća tvoja kao odeća onog koji grožđe mulja? -

3 Sam sam muljao u badnju, niko sa mnom ne bi iz naroda. U gnevu ih svome izgnah, u svojoj ih jarosti pogazih; haljine je moje krv njihova poprskala i odeću moju iskaljala.

4 Jer u srcu mome dan osvete beše, i stiže godina iskupljenih mojih.

5 Pogledah i niko da mi pomože; prenerazih se što niko mene ne podrža; al' me moja izbavi desnica i jarost me moja podrža.

6 I u gnevu svome izgazih narode, i jarošću opojih ih svojom, i na zemlju krv njihovu prolih.

7 Proglasiću milosti Gospodnje, hvale Gospodnje, za sve što nam Gospod učini, i kazaću veliku dobrotu njegovu za dom Izrailjev, koji je on milosrđem svojim i bogatstvom svoje ljubavi obdario.

8 Jer on reče: Zaista su oni moj narod, sinovi koji neće biti neverni! I njima je on spasitelj bio.

9 U teskobi njihovoj nisu bez pomoći bili i anđeo koji je pred njim spase ih. On ih sam ljubavlju svojom i milošću svojom izbavi, i podiže ih i podrža u stare dane.

10 Al' se oni odmetaše i žalostiše sveti duh njegov, - i on im neprijatelj posta i ratova na njih.

11 Opomenu se tad narod njegov starih vremena Mojsija. Gde je onaj koji ih iz mora izvede sa pastirem stada svoga? Gde je onaj koji usred njih sveti duh svoj metnu?

12 Koji je Mojsijevu desnicu vodio slavnom svojom mišicom; koji pred njima vodu razdvoji da bi sebi večno ime stekao;

13 koji ih vodi kroz valove kao konje kroz pustinju, a da se ne spotakoše?

14 Duh Gospodnji ih odmoru vodi. Kao kad stado u dolinu slazi, tako si ti narod svoj vodio da bi sebi slavno ime stekao.

15 Pogledaj ti s neba i vidi, pogledaj iz svetog, slavnog stana svoga! Gde je revnost tvoja i sila tvoja? Milosrđe tvoje veliko i milost tvoja, ne obraćaju se više k meni!

16 Ali si ti ipak otac naš; jer Avraam ne zna za nas i Izrailj nas ne poznaje; ti, Gospode, ti si otac naš, koji se od iskona spasitelj naš nazivaš.

17 Zašto si nam dao da zađemo, Gospode, s puteva tvojih, da otvrdne srce naše, da se tebe ne bojimo? Vrati se za ljubav sluga svojih, nasleđa plemena svoga!

18 Narod tvoj za malo drža zemlju; neprijatelji naši svetilište pogaziše tvoje.

19 Odavna mi postadosmo narod kojim ti ne upravljaš i koji se imenom tvojim ne priziva...

Glava 64.

1 Oh, kad bi ti razdro nebesa i sišao! Gore bi se pred tobom pomerile,

2 kao što rasplamti oganj od suvoga granja i pari se voda uzavrela; ime tvoje poznali bi neprijatelji tvoji, i drhtali bi narodi pred tobom.

3 Kad si ti čudesa kojima se ni nadali nismo činio, ti si silazio i gore se pred tobom pomeriše.

4 I nikad se ne ču niti reče, niti je ikad oko drugog boga osim tebe videlo da tako učini onima koji se u njega uzdaju.

5 Ti ispred onoga koji rado pravdu tvori ideš i pred onima koji putem tvojim idu i pominju te. Ali si se razgnevio što smo mi zgrešili, i mi dugo zato trpimo dok se ne spasemo.

6 Svi smo mi kao nečisti, i sva pravda naša kao haljina nečista; svi smo mi kao list uvenuli, a bezakonja nas naša kao vetar raznose.

7 Nikog nema da tvog imena priziva, da se prene i tebe se drži. I ti sakri lice svoje od nas i puštaš da propadamo s bezakonja svojih.

8 Al' si ti, Gospode, ipak otac naš; mi smo glina i ti si nas gradio, svi smo delo ruku tvojih.

9 Ne gnevi se, Gospode, do kraja, ne pominji jednako nepravde naše, pogledaj na nas, svi smo narod tvoj.

10 Sveti tvoji gradovi pustinje postadoše; Sion opuste, Jerusalim pustoš posta.

11 Dom naš sveti i slavni, u kome te oci naši hvališe, izgore, i sve što nam milo beše potrveno je!

12 Hoćeš li se i dalje ustezati, Gospode? Hoćeš li ti zamuknuti i jednako nas žalostiti?

Glava 65.

1 Uslišio sam one koji ništa ne pitahu, pustio da me nađu koji me ne tražahu, narodu koji se imenom mojim ne nazivaše rekao sam: Evo me, evo me!

2 Svaki dan sam ruke svoje nepokornom narodu pružao, koji rđavim putem ide za mislima svojim,

3 narodu koji jednako pred očima mojim me gnevi, koji žrtve u vrtovima pali i na opekama kadi;

4 koji u grobovima stanuje, i u pećinama noćuje; koji svinjsko meso jede i u sudovima svojim nečisto jelo ima.

5 Koji govori: Odlazi, ne dohvataj me se, jer sam svet!... Ta to je dim u nozdrvama mojim, oganj koji ceo dan gori!

6 Evo što za sebe reših: Neću ćutati, nego ću činiti da nose kaznu, da, učiniću da nose kaznu.

7 Bezakonja vaših, veli Gospod, bezakonja otaca vaših, koji na gorama kadiše i na humovima me ružiše. Izmeriću njime platu za dela njihova davna.

8 Ovako govori Gospod: Kad se nađe sok u grožđu reče se: Ne kvari ga, jer je blagoslov u njemu! Tako ću ja učiniti za ljubav slugu svojih, da ih sve ne potrem.

9 Iz Jakova izvešću potomstvo i iz Jude naslednika gora svojih, moji će izbranici zemlju zadržati, i moje je sluge naseliti.

10 Ovcama će Saron paša biti, plandište govedima Ahorska dolina za moj narod koji mene traži.

11 Ali vi koji Gospoda napuštate, koji svetu goru moju zaboravljate, koji gadu trpezu postavljate i Meniju pehar punite,

12 ja vas maču predajem! Svi ćete vi na kolena pasti i zaklani biti, jer sam ja vas zvao, a vi se ne odazvaste, govorih vam, a vi se ne odazvaste, govorih vam, a vi ne slušaste, no činiste što je zlo preda mnom, izabraste što mi nije po volji.

13 Zato ovako govori Večni, Gospod: Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladni biti; gle, sluge će moje piti, a vi ćete žedni biti; gle, sluge će se moje radovati, a vi ćete se zastideti,

14 gle, sluge će moje u veselju srca svoga pevati, a vi ćete u bolu duše svoje zavrištati, ridaćete u tuzi duha svoga.

15 Ime svoje vi ćete za uklin izbranicima mojim ostaviti. Gospod će, Bog će smrt vama poslati, a sluge će svoje drugim imenom nazvati.

16 Ko blagoslov u zemlji zaželi, tražiće da njega Bog istine blagoslovi, a ko se u zemlji okune, Bogom će se istine zakleti, jer će stare zaboraviti se nevolje, sakrivene biće od očiju mojih.

17 Jer ću nova ja nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti.

18 Ali se radujte i jednako veselite onome što ću sada ja stvoriti; jer ću ja Jerusalim za veselje stvoriti i za radost narod njegov.

19 Od Jerusalima veselje ću svoje učiniti, radost svoju od naroda svoga, i neće se više tad u njemu čuti ni ridanje plača ni odjek od tuge.

20 Neće više ni deteta niti starca biti koji neće dane svoje navršiti, jer će mlad još biti onaj koji od sto godina premine i prokleće se grešnik od sto godina.

21 I oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti.

22 Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi, jer narodu mome, biće dani ko dani drvetu, izbranici moji uživaće delo ruku svojih.

23 Neće oni uzaludno raditi niti će decu propalu gledati, jer će to rod blagosloven biti od Gospoda, i s njima će deca biti njihova.

24 Pre no što me zovu, odazvaću im se, pre no što zaćute, uslišiću ih.

25 Zajedno će vuk i jagnje pasti, lav će kao i vo travu jesti, prašina će zmiji hrana biti; neće ni nepravde niti štete biti na svoj svetoj gori mojoj, govori Gospod.

Glava 66.

1 Ovako govori Gospod: Nebo je presto moj, zemlja je podnožje nogama mojim. Kakav mi vi dom sazidati možete i za moje počivanje koje mesto dati?

2 Sve je moja ruka to stvorila, i sve je to postalo, govori Gospod. Evo na kog ću ja pogledati: Na nevoljnog i na onog kome klone duh, na onoga koji se moje reči boji!

3 Koji vola kolje on je kao onaj koji čoveka ubija, koji jagnje tuče on je kao onaj koji glavu psu razbije, koji dar prinosi on je kao onaj koji praseću krv lije, koji kadom kadi on je kao onaj koji idola obožava. Svi se ovi diče putevima svojim i duši se njihovoj mile gadovi njihovi.

4 Dičiću se i ja propašću njihovom, i pustiću na njih što im strah zadaje! jer sam zvao, al' se niko ne odazva, govorio sam, ali ne slušaše, i činiše što je zlo pred očima mojim, izabraše što po mojoj volji nije.

5 Slušajte reč Gospodnju vi, koji se reči njegove bojite. Evo što govore braća vaša koji mrze na vas i izgone vas zbog imena moga: Nek pokaže slavu svoju Gospod pa da vašu radost mi vidimo! - Ali će se oni posramiti.

6 Silan glas se iz grada čuje, glas se iz hrama čuje. Glas je to Gospodnji koji dušmanima svojim nadnicu plaća.

7 Pre no što bolove oseti ona se porodi; pre no što na nju dođoše muke rodi ona dete.

8 Ko li je to igde čuo? Ko je to igda video? Može li zemlja za jedan dan nastati? Može li se narod u jedan dan roditi? A Sion rodi decu čim bolove oseti.

9 Hoću li ja utrobe materine otvoriti, pa da ne dam da se začne? govori Gospod. Hoću li ja, koji stvaram, smetati da se rađa? govori Bog tvoj.

10 Radujte se s Jerusalimom, veselite se o njemu svi koji ga volite; radujte se sa njim svi koji ga žaliste,

11 da se hranite i nasitite mlekom utehe njegove, da se u sreći naslađujete i u punoj slavi njegovoj.

12 Jer ovako govori Gospod: Gle, ja ću kao reku mir na njega navratiti, a slavu naroda kao bujan potok; i podojićete se, i na rukama će vas nositi, na kolenima ćete milovani biti.

13 Kao čoveka koga mater teši, tako ću ja vas tešiti; utešićete se u Jerusalimu.

14 Vi ćete ga videti i obradovaće se srce vaše, i kosti će se vaše kao trava pomladiti. Pokazaće Gospod silu svoju na slugama svojim a gnev njegov osetiće dušmani njegovi.

15 Jer, gle, ide Gospod u plamenu i kao vihor kola su njegova, od gneva svoga žerave on sprema, i od pretnja svojih vatru pravi.

16 Plamenom će Gospod sud svoj činiti, mačem svojim svaku put kazniti, i mnogo će biti od Gospoda pobijenih

17 koji se u vrtovima osveštaju i čiste, i kud jedan za drugim idu, i koji vazdan sviljsko meso jedu, gadove i miševe. Svi će oni izginuti, govori Gospod.

18 Znam dela i misli njihove; dođe vreme da sve narode sabiram i sve jezike. I oni će doći i videće slavu moju.

19 Postaviću znak ja na njih i poslaću izbeglice njihove u sve narode: U Tarsis, u Ful i Lud, koji luk natežu, u Tuval i u Javan, na daleka ostrva, koja nikad glasa o meni ne čuše, niti slave moje ne videše, i javljaće slavu moju narodima.

20 I svu braću vašu dovodiće iz svih naroda Gospodu na prinos: na konjima, na kolima, na nosilima, na mazgama i na kamilama, ka svetoj gori mojoj, u Jerusalim, - govori Gospod, - kao što sinovi Izrailjevi darove nose u čistome sudu u dom Gospodnji.

21 I uzeću između njih sveštenike i Levite, govori Gospod.

22 Jer kao što će nova nebesa i zemlja koju ću stvoriti, preda mnom stajati, - govori Gospod, tako će stajati porod vaš i ime vaše.

23 I od mladine do mladine, od subote do subote, dolaziće svaka put da se preda mnom pokloni, govori Gospod;

24 i izlazeći videće se leševi ljudi koji se na me pobuniše, jer crv njihov neće poginuti, i oganj se njihov neće ugasiti, i svakoj će puti oni biti gad.

1. vat: mera za tečnosti.
2. gomer: mera za žito. U gomeru ima deset efa.
3. Ovo ime znači: Nek se žure na plen, nek pohitaju u pljačku.
4. Asirci