Београд некад и сад/1
ДЈЕЈСТВО ПРВО
(Лепо намештена соба, о зиду виси један сат, једно портре и различне фигуре из древне митологије. У крају стоји фортепијано; а у прочељу канапе, више њега велико огледало а пред њим астал и наоколо столице.)
1.
ВУЧКО (ступи)
ВУЧКО: Ја! „Вучко, трчи тамо; Вучко, пери судове; Вучко, дај једну Ватру; Вучко, пеци једну кафу; Вучко, носи ово писмо; зови шнајдера; иди у дућан“ — све Вучко; а да се одмори нема Вучко. (Узме Газдин чибук и пуни лулу.) Право има Илија што је постао пандур, бар пуши раат, а не „Вучко, Вучко!“ да нема мира. (Међутим је запалио лулу, повукао два дима, па онда остави, узме један ћилим, простре и извали се пушећи.) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла. (Извади једну књигу из недара.) Ваља да се учи. (Почне читати.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|