Beograd nekad i sad/1
DJEJSTVO PRVO
(Lepo nameštena soba, o zidu visi jedan sat, jedno portre i različne figure iz drevne mitologije. U kraju stoji fortepijano; a u pročelju kanape, više njega veliko ogledalo a pred njim astal i naokolo stolice.)
1.
VUČKO (stupi)
VUČKO: Ja! „Vučko, trči tamo; Vučko, peri sudove; Vučko, daj jednu Vatru; Vučko, peci jednu kafu; Vučko, nosi ovo pismo; zovi šnajdera; idi u dućan“ — sve Vučko; a da se odmori nema Vučko. (Uzme Gazdin čibuk i puni lulu.) Pravo ima Ilija što je postao pandur, bar puši raat, a ne „Vučko, Vučko!“ da nema mira. (Međutim je zapalio lulu, povukao dva dima, pa onda ostavi, uzme jedan ćilim, prostre i izvali se pušeći.) Oh, oh, oh, prava bošča! Dobro ti žive gospoda, kako dođe mesec, uzme svoje pare, pa mir. Ja da sam išo u čkolu, kako su me zvali, eto Vučko gospodin; a ćirica, rđava posla. (Izvadi jednu knjigu iz nedara.) Valja da se uči. (Počne čitati.)
|