Бено Поплесија (Робиња)3/19
| ←Шена осамнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена деветнаеста |
Шена двадесета→ |
ПЕРАШТАНИН: Теке, pofar di quel che non digho, научићу капетана с којијем се модом имаду тратат [поступати] племићи од Пераста; а по тило грешње чинићу да онђека стоји докле се од њега оволики црви закоте. Ма нути по тило дјавлово, онђе једнога мрца; а ну онега другога који ће, по моју главу, саде стрептит.
ПИЈЕРО: Ја сам мртав, и ти ме за мртва не држиш?!
ПЕРАШТАНИН: Теке си мртав и тако стојиш алертан [пажљив]?! ере то не може бит, зашто да си мртав, не би могал дискурит [говорити].
ПИЈЕРО: Ходи амо, мој животу, не остављај ме овако! (Овди се приближе.)
ПЕРАШТАНИН: Ну, стани тамо, јуначе. A, pofar del mondo, хтио бих утећ, али не могу, ер ми се зло ноге лелећу.
ПИЈЕРО: Како ти живеш, ако у мени није духа?!
ПЕРАШТАНИН: Теке, господине драги, мој спирит [дух] добро стоји. А по тило грешње, ово ми се чини спирит онега који је био објешен.
ПИЈЕРО: Ајмех, ајмех, ти, ми смрт пода!
ПЕРАШТАНИН: Нијесам, по светога Трипуна! и тако ми покој оцу (che dio l' abbi in gloria [бог му се смиловао]!), ја те нијесам убил него боја [џелат] и указа[т] ти ћу десетину свједока.
ПИЈЕРО: Тријеба ми је умријет, мој животу, però [али] хоћу умријет у твому крилу, о приљубљена Маргарито! (Овди хоће пастит, то и загрлива Пераштанина.)
ПЕРАШТАНИН: Теке дигни се, дигни! Једа кога помага! Што, ова razza renegada хоће ме софогат [задушити]?! ух ух ух!
ЗИЈЕХАЛО: Што је ова треска? ко је ово?
ПЕРАШТАНИН: Ево видиш, драги брате, гдје ме ови спирит хоће софогат.
ЗИЈЕХАЛО: Чеса спирит?! То је њеки Пијеро, и он ти се сиромах принемого од жалости, а ја још не могу наћ мало воде.
ПЕРАШТАНИН: Теке дигнимо га одовле, тако ти здраво глава.
ЗИЈЕХАЛО: Држи га ти, да не паде, а ја ћу зват кога, да поможе. — Тик, ток. О, Милица! Тик, ток. О Милица! Враг те понио! Тик, ток.
Референце[уреди]
