Бено Поплесија (Робиња)3/18
| ←Шена седамнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена осамнаеста |
Шена деветнеста→ |
ПИЈЕРО: О, Зијехало, гдје си? досад сам те иско. — Ма ко је ти ту на тлем простр[т]? ко мртав стоји.
ЗИЈЕХАЛО: Ах, госпару, интравењала ми је једна ствар коју нијесам у мој живот видио!
ПИЈЕРО: Реци ми што је, зашто ћутим гдје ми срце у прсима трепти.
ЗИЈЕХАЛО: Ови младић чуо ме иментова[т] те и хотио је знат гдје се находиш; и ја сам цијенио да је твој непријатељ, то са[м] му и реко: „Мртав је Пијеро“, и делонго се то од њега учини. Зато не знам али је жив али мртав.
ПИЈЕРО: Ах, да сам ја мртав! сад се стављам да је ово мој живот! Ма како у овијем хаљинам?!
ЗИЈЕХАЛО: О, госпару, ово је жена, видиш?!
ПИЈЕРО: Видим и познам да је жена. Ах, погледу, сасма си жалостан! ах, познању, одвеће си немио! Не уфах на ови начин виђе[т] те, о придрага Маргарито, не веће животу ма смрти моја!
ЗИЈЕХАЛО: Отићу ја, госпару, донијет мало воде. — (Сам: Која сам ја бестија била да нијесам умио познат да је ово робиња!)
ПИЈЕРО (сам): Која сам ја немила звијер, када из мојијех очи не пролијевам ријеке од суза! Ма, ајмех, мртви ме зној пробија, трепти ми срце — на, ајмех, сад ћу пастит! (Овди се нагибље.)
Референце[уреди]
