Аца Грозница/I
- Кућа Геце Пакашког позната је била надалеко са свог богатства, као и домаћин Геца што је чувен био као човек весељак и добра срца.
Толике мање крађе и веће похаре што су му се десиле, - и све то нити се познало нити оставило трага ни на имању ни на нарави његовој.
Геца је остао и даље најбогатији и највеселији газда у селу. А то је можда и охрабрило лоповски тријумвират сеоски, наиме: Ацу Грозницу,
Мију Вересију и најмлађег им друга Пају Провлака, - људе који су се редовно тужили на дације и неродицу, - охрабрило их је, велим, да
једне ноћи уђу неопажени у авлију, а одатле у амбаре газда-Гецине, ради мало 'ране: колико тек да се исхране до прве жетве, која ће кроз
три-четири недеље бити. Три џака само, то се на имању газда-Геце - кога су у околини звали "богатим Гаваном" - неће ни познати, а њима
ће, ко једним сиромашним људима, бити споможено.
- Што рекоше, то и учинише једне вечери. А лако им је било. Те вечери била је нека вечера код газда-Геце; јело се и пило добро, и то је
целу кућу успавало. И све је спавало мртвим сном, чак и сам Гаџа, стари пас газда-Гецин, - који се толико с вечера налајао а после најео,
да не памти да се кадгод тако најео, - и он се, сит и уморан, успавао, па хрче и спава ко заклан.
- Дакле, жива згода. Ушли су неопажено у авлију и у амбар. Изабрали три најбоља џака брашна мутмела и једну кесу опет брашна. "То је -
како Грозница рече - за онога лопова (мислећи ту на Проку Боктера, који је обично бивао "на талу"), ако га сретнемо; а ако га не
сретнемо, још и боље, биће то ко поручено за ону моју сиротињу... За оне моје црвиће!"
- Упртише џакове, па ће поред подрума.