Аца Грозница/II

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

II
◄   I III   ►
- Та, гле чуда! - оте се узвик Гаји Провлаку. - Та... подрум баш отворен!...

Сви засташе. Подрум доиста стоји широм отворен.

- Заборавили да га затворе.
- Па ни свећу нису угасили! Еј, Глишо, Глишо! Шта ће сутра бити батина!
- Та, шта би им и помогло и да су угасили!... - вели Вересија. - Носим ја увек са собом воштани котур од бденија.
- Оћемо л'? Онај Глиша ће већ и онако да буде бијен те бијен, - бар нек зна и зашто! - вели Грозница.
- Како би било да наточимо мало? А? - пита их Грозница.
- А у шта ћемо?
- Биће тамо свега: и путуња, и чутура и стаклади, ко у газдинској кући. Ја знам све, - вели им Гаја Провлак - јербо сам ја с Глишом

бојтаром једанпут дан и ноћ прово ето баш ту. Помаго му... Ту сам ја ко код своје куће. Него 'ајд да не дангубимо! Брже...

Оставише џакове иза амбара па сиђоше у подрум. Подрум пун-пунцат буради сваке величине, а бурад пуна вина сваке врсте.
- Та немојте да паднемо ко мушице на прво ма какво!... Какво кудушко (просјачко) вино, што га пију вандрокачи, него, - вели Аца

Грозница - кад већ грешимо душу и - што каже госпо'н попа - нашу совјест, онда бар да знамо зашто грешимо, онда бар нек је

штогод "вајн"... Онако ко пред солгабирова, или пред пуста-комесара. 'Ајд бирај, јербо ти си овде, ко што и сам кажеш, ко код своје куће.

Стадоше пробати. Заредише од бурета до бурета па пробају вино, па се зауставише код једнога које им се најбоље допадало. На бурету пише

кредом: карловачки ауспрух.

Ту седоше. Још кад су пробали (а имали су доста да пробају), већ су прилично били затегли.
- А ја ко велим, - рече Аца Грозница кад седе - ја ко велим, ко један који је ово и предложио... а кад ви мене већ признајете ко

једног, каз'ти, старешину и фирера... а ја ко велим да онда мало седнемо и поседимо... А и кога да се бојимо? Знам ја и газда-Гецу и

онога његовог Глишу... Та не би' њи' сада, како су у првом сну, пробудили ни сви варадински топови, ни сва карловачка звона... Него ми

лепо да поседимо мало, и да се госпоцки напијемо; то ће нам требати и ради снаге, а и ради храбрости! Ај', како велите?...