Aca Groznica/I

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

I
◄   Sadržaj II   ►
Kuća Gece Pakaškog poznata je bila nadaleko sa svog bogatstva, kao i domaćin Geca što je čuven bio kao čovek veseljak i dobra srca.

Tolike manje krađe i veće pohare što su mu se desile, - i sve to niti se poznalo niti ostavilo traga ni na imanju ni na naravi njegovoj.

Geca je ostao i dalje najbogatiji i najveseliji gazda u selu. A to je možda i ohrabrilo lopovski trijumvirat seoski, naime: Acu Groznicu,

Miju Veresiju i najmlađeg im druga Paju Provlaka, - ljude koji su se redovno tužili na dacije i nerodicu, - ohrabrilo ih je, velim, da

jedne noći uđu neopaženi u avliju, a odatle u ambare gazda-Gecine, radi malo 'rane: koliko tek da se ishrane do prve žetve, koja će kroz

tri-četiri nedelje biti. Tri džaka samo, to se na imanju gazda-Gece - koga su u okolini zvali "bogatim Gavanom" - neće ni poznati, a njima

će, ko jednim siromašnim ljudima, biti spomoženo.

Što rekoše, to i učiniše jedne večeri. A lako im je bilo. Te večeri bila je neka večera kod gazda-Gece; jelo se i pilo dobro, i to je

celu kuću uspavalo. I sve je spavalo mrtvim snom, čak i sam Gadža, stari pas gazda-Gecin, - koji se toliko s večera nalajao a posle najeo,

da ne pamti da se kadgod tako najeo, - i on se, sit i umoran, uspavao, pa hrče i spava ko zaklan.

Dakle, živa zgoda. Ušli su neopaženo u avliju i u ambar. Izabrali tri najbolja džaka brašna mutmela i jednu kesu opet brašna. "To je -

kako Groznica reče - za onoga lopova (misleći tu na Proku Boktera, koji je obično bivao "na talu"), ako ga sretnemo; a ako ga ne

sretnemo, još i bolje, biće to ko poručeno za onu moju sirotinju... Za one moje crviće!"

Uprtiše džakove, pa će pored podruma.