ПРИКАЗАЊЕ ЧЕТВРТО
РЕДОВНИК И КРАЉ
РЕДОВНИК
Узô бих ти гласе боље, 885
свијетли краљу, ја донијети,
божја срџба теби пријети
трудне згоде и невоље.
КРАЉ
Ја сам рекô да кигоди
наш гријех тежак и немио 890
вишњега је расрдио.
С том бесједом напријед ходи!
РЕДОВНИК
Кô ми тва влас рече, опета
ја понових по закону
светилишта свијетла и света 895
великому Јову Амону.
Светилишту у овому
расрџба се иста указа
како јутрос у првому
исти биљег од пораза, 900
тим ја хотећ да бог буде
праве узроке нам казати
од расрџбе своје худе
и кô ће ово зло пристати,
у присвету и велику 905
гласовиту пођох спилу
ка у тмастом свому крилу
Амонову држи слику, Ј
Амонову слику која
под образом виторозијем 910
величанства каже своја
и чудеси слове мнозијем,
гди на вратим ријечи ове
гледају се уписане:
„Овди стоји свети Јове, 915
сви свјетовни стан’те стране!“
Ту ја падох на кољена,
ту молитву врућу ову
узех срцем поднижена
смерно молит влас његову: 920
„О велики, славни Јове,
ки под сликом овна силна
етиопска мјеста обилна
и државе браниш ове,
доста божје гњевне власти, 925
тресковита рука врла
снижила је и сатрла
злоћу наше охоласти.
Објави нам, веће објави
тва могућа влас велика 930
од бремена худа и прика
и од срџбе узрок прави!
Умоли се и твојима
вернијем слугам реци кога
увриједили ми смо бога 935
и како се смирит има!
КРАЉ
Тај молитва блага и мила,
поднижена сва у себи
ку небеску силу не би
утажила и смирила? 940
РЕДОВНИК
Не добро ове ја бесједе
подно спиле бијех изрекô,
кад се спила трести сједе
и забуча надалеко.
Света отара тад копрена 945
по себи се сва раствори,
а прилика божанствена
страшнијем гласом проговори:
„Нерејиде су расрчене
и свê срџбе неће уставит 950
докли голу рад њих цијене
и свезану кћер поставит
краљ на морску хрид не буде,
увријеђене морске виле
нека буду њу подати 955
кому су оне одлучиле,
не кому отац хоће и мати
ка љепоту њих погрди".
Ове ријечи Јове изрече
а ненадња свјетлос мила 960
из отара света утече
ким сва около сину спила.
Свитлос приста и копрена
на мјесто се своје врати,
тим сред стана посвећена 965
ја не хотјех веће стâти.
И чим ступај мој се управи
Теби, краљу пун уреса,
видјех свијетлу сред небеса
дугу, од мира биљег прави. 970
3ô је почетак, ну бог с неби
добре сврхе биљег даје,
свијетли краљу, стоји у теби
довршити наше ваје,
засве ер могу моје осуде 975
таште бити, ну једа кога
од валова морскијех бога
твоја кћерца стећи буде!
КРАЉ
Таки ли су гријеси твоји,
Касиопе худа и прика, 980
за те у мени да не стоји
кћерци подат вјереника!
То ли ја ћу морској сили
за мê вјечно боловање
подложити мој род мили, 985
срца мога све уфање!
Загрлити мени је тријеби
што влас божја заповиједа
и злом мојијем вољу од неби
ставит вољи мôј наприједа. 990
Недостојно од онога
краљевске се носе одјеће
ко цјећ добра опћенога
своје добро пустит неће,
тим у свијетле поћу дворе 995
за послушној кћерци рити
ове божје одговоре
и боговом погодити.
