Ја посадих виту јелу,
јело, јело!
Наврнух јој жубор воду,
Посадих јој жуту дуњу;
Па ја одох низ планину, 5
Па не дођох за годину.
Често мене гласи доде,
Да се јела осушила,
Жубор вода усахнула,
Жута дуња увенула! 10
Па ја одох уз планину,
Кад се тамо прић’ не може,
Од висине вите јеле,
И жубора жубор воде,
И мириса жуте дуње![1]15
Певач и место записа
Мачја Стена — Косаница; ова се песма пева и уз окретање тепсије.
Референце
↑Т. П. Вукановић: нав. рад, стр. 137; упор. Н. Шаулић: Српске народне песме, књ. !, св. 4, стр, 83; В. Ст. Караџић: Српске народне пјесме, књ. I, стр. 259.
Извор
Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 101-102.
