Ja posadih vitu jelu,
jelo, jelo!
Navrnuh joj žubor vodu,
Posadih joj žutu dunju;
Pa ja odoh niz planinu, 5
Pa ne dođoh za godinu.
Često mene glasi dode,
Da se jela osušila,
Žubor voda usahnula,
Žuta dunja uvenula! 10
Pa ja odoh uz planinu,
Kad se tamo prić’ ne može,
Od visine vite jele,
I žubora žubor vode,
I mirisa žute dunje![1]15
Pevač i mesto zapisa
Mačja Stena — Kosanica; ova se pesma peva i uz okretanje tepsije.
Reference
↑T. P. Vukanović: nav. rad, str. 137; upor. N. Šaulić: Srpske narodne pesme, knj. !, sv. 4, str, 83; V. St. Karadžić: Srpske narodne pjesme, knj. I, str. 259.
Izvor
Tatomir Vukanović: Srpske narodne lirske pesme, Radnički univerzitet, Vranje, 1975., str. 101-102.
