Јаквинта/48
| ←ПОЈАВА VI | Јаквинта Писац: Драгутин Илић ПРОМЕНА III |
ПОЈАВА II→ |
ПРОМЕНА III
Ноћ у Јаквинтином двору. ЂОРЂЕ, ЈАКВИНТА, РАТКО и СТРИБОР.
ЈАКВИНТА:
Ти хоћеш Ђорђе да то махнемо;
Е добро дакле, али шта ћемо,
Ако главари оду онамо
Где оде Мргуд са Браниславом.
Ил' што је горе, дочекају ли
Да отуд Мргуд крене с’ Грубешом,
Они ће листом с’ њиме пристати!
СТРИБОР:
И ја се тога бојим краљице!
Четворо их је јоште сумњиви
Па зашто од њих да ми зебемо! —
Свршимо с’ њима!
ЂОРЂЕ:
Не они не ће поћи путем тим!
Бар за сад не ће, јер су немоћни
И своје главе да сачувају
А камо л' другог да нападну јошт!
ЈАКВИНТА:
Ђорђе, ти браниш њих?
ЂОРЂЕ:
То не!
Ја само чекам време згодније
А онда већ,
Савете твоје употребићу.
РАТКО:
То је прави пут,
Иначе народ може букнути,
Ко некад што је!
ЈАКВИНТА:
Ал' ја вам рекох не разумете!
Сада ил' никад! Ти си Ђорђе млад,
Па овај народ ниси познао,
Кад мислши да, то чиниш доцније
Учини сада, затворимо нх!
ЂОРЂЕ:
Сувишна плашња само превиђа.
Ја нисам жена!
ЈАКВИНТА:
Е добро дакле, нек буде тако!
Ал' добро пази покајаћеш се!
ЂОРЂЕ:
То не верујем.
ЈАКВИНТА:
Хајд видећемо! А сад пређимо
На друге ствари. — Дакле остаје
Да присталице Владимирове
За сада мирно гледаш у земљи?
ЂОРЂЕ:
Остаје.
ЈАКВИНТА:
А Вукана !
Ви знате да је с' нама пристао
Заклонивши ме од Бранислава:
У народу је Вукан уважен
За то га треба ближе привући.
Шта ви мислите, над Шкутарима
Војводом да га поставимо ми?
ЂОРЂЕ:
Сувише млого дајеш краљице,
Са мањим биће задовољан он.
Војводство ово чувам за другог!
ЈАКВИНТА:
То ми је било прво на уму,
Шта дајете ви?
ЂОРЂЕ:
На границама наше државе,
За њега имам бољу управу
На Грчка нека мотри кретања!
СТРИБОР:
Такав нам тамо потребује сад.
ЈАКВИНТА:
Добро!
Нек Вукан буде према Грцима!
ЂОРЂЕ:
Сад још остаје
Стеваново бивше војводство
И над Шкутарским градом управа
Најбоља места у свој држави
За вас двојицу сачувао сам,
Бирајте дакле!
СТРИБОР:
С' тим смо готови,
Стефаново ми дајте војводство
С његовим замком и са земљама
Што припадају замку овоме.
РАТКО:
Ја примам радо градску управу.
ЂОРЂЕ:
Добро, нек буде!
Заслуге ваше ишту награду
Преплатити их ничим не могу! —
Гле, поноћ глува већ нам долази
Штапцима бледим китећ' вео свој!
Она нам носи чашу санова
Да нас уморне њима напаја.
Сан иште своје, збогом господо!
СТРИБОР:
Збогом краљу мој! Збогом краљице!
Нека вас снови снагом окрепе!
јаквинта:
Збогом војводо!
РАТКО:
И у сну нек вас срећа походи!
ЈАКВИНТА:
Хвала војводо! (Стрибор и Ратко оду.)
|