Jakvinta/48
| ←POJAVA VI | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić PROMENA III |
POJAVA II→ |
PROMENA III
Noć u Jakvintinom dvoru. ĐORĐE, JAKVINTA, RATKO i STRIBOR.
JAKVINTA:
Ti hoćeš Đorđe da to mahnemo;
E dobro dakle, ali šta ćemo,
Ako glavari odu onamo
Gde ode Mrgud sa Branislavom.
Il' što je gore, dočekaju li
Da otud Mrgud krene s’ Grubešom,
Oni će listom s’ njime pristati!
STRIBOR:
I ja se toga bojim kraljice!
Četvoro ih je jošte sumnjivi
Pa zašto od njih da mi zebemo! —
Svršimo s’ njima!
ĐORĐE:
Ne oni ne će poći putem tim!
Bar za sad ne će, jer su nemoćni
I svoje glave da sačuvaju
A kamo l' drugog da napadnu jošt!
JAKVINTA:
Đorđe, ti braniš njih?
ĐORĐE:
To ne!
Ja samo čekam vreme zgodnije
A onda već,
Savete tvoje upotrebiću.
RATKO:
To je pravi put,
Inače narod može buknuti,
Ko nekad što je!
JAKVINTA:
Al' ja vam rekoh ne razumete!
Sada il' nikad! Ti si Đorđe mlad,
Pa ovaj narod nisi poznao,
Kad mislši da, to činiš docnije
Učini sada, zatvorimo nh!
ĐORĐE:
Suvišna plašnja samo previđa.
Ja nisam žena!
JAKVINTA:
E dobro dakle, nek bude tako!
Al' dobro pazi pokajaćeš se!
ĐORĐE:
To ne verujem.
JAKVINTA:
Hajd videćemo! A sad pređimo
Na druge stvari. — Dakle ostaje
Da pristalice Vladimirove
Za sada mirno gledaš u zemlji?
ĐORĐE:
Ostaje.
JAKVINTA:
A Vukana !
Vi znate da je s' nama pristao
Zaklonivši me od Branislava:
U narodu je Vukan uvažen
Za to ga treba bliže privući.
Šta vi mislite, nad Škutarima
Vojvodom da ga postavimo mi?
ĐORĐE:
Suviše mlogo daješ kraljice,
Sa manjim biće zadovoljan on.
Vojvodstvo ovo čuvam za drugog!
JAKVINTA:
To mi je bilo prvo na umu,
Šta dajete vi?
ĐORĐE:
Na granicama naše države,
Za njega imam bolju upravu
Na Grčka neka motri kretanja!
STRIBOR:
Takav nam tamo potrebuje sad.
JAKVINTA:
Dobro!
Nek Vukan bude prema Grcima!
ĐORĐE:
Sad još ostaje
Stevanovo bivše vojvodstvo
I nad Škutarskim gradom uprava
Najbolja mesta u svoj državi
Za vas dvojicu sačuvao sam,
Birajte dakle!
STRIBOR:
S' tim smo gotovi,
Stefanovo mi dajte vojvodstvo
S njegovim zamkom i sa zemljama
Što pripadaju zamku ovome.
RATKO:
Ja primam rado gradsku upravu.
ĐORĐE:
Dobro, nek bude!
Zasluge vaše ištu nagradu
Preplatiti ih ničim ne mogu! —
Gle, ponoć gluva već nam dolazi
Štapcima bledim kiteć' veo svoj!
Ona nam nosi čašu sanova
Da nas umorne njima napaja.
San ište svoje, zbogom gospodo!
STRIBOR:
Zbogom kralju moj! Zbogom kraljice!
Neka vas snovi snagom okrepe!
jakvinta:
Zbogom vojvodo!
RATKO:
I u snu nek vas sreća pohodi!
JAKVINTA:
Hvala vojvodo! (Stribor i Ratko odu.)
|