Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj
Pisac: Šiško Menčetić
108. pesma prvog dela Ranjinina zbornika. Akrostih Šišmundo.


Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj




Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj
   mojemu životu rekoh ja: "Služi njoj,
jere nî prilično on pozor izbrani
   i ličce obično da mi se zabrani."
Zatoj ja dan i noć vazeh njoj služiti, 5
   želeći da bi m' moć od nje dar združiti;
ma nu je sve tašto, ma nu je sve mani,
   kad meni navlašto vidit se još brani.
Vide mnjah prî umrit i skopnit kako mraz
   negli će ona krit od mene svoj obraz. 10
Nî moga življen'ja u niko' radosti,
   kad ni nje smiljen'ja vrh moje mladosti!
Da se ja ne uzdah u slavnu ovu vil,
   ne bih sad za uzdah ljuveni potamnil.
Ovo ću li tamnit svaki čas, svaki hip, 15
   dokli mi uzbranit bude svoj obraz lip.




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 494 godine.