Za vel'ju dobrotu ku scijenjah u ovoj
mojemu životu rekoh ja: "Služi njoj,
jere nî prilično on pozor izbrani
i ličce obično da mi se zabrani."
Zatoj ja dan i noć vazeh njoj služiti, 5
želeći da bi m' moć od nje dar združiti;
ma nu je sve tašto, ma nu je sve mani,
kad meni navlašto vidit se još brani.
Vide mnjah prî umrit i skopnit kako mraz
negli će ona krit od mene svoj obraz. 10
Nî moga življen'ja u niko' radosti,
kad ni nje smiljen'ja vrh moje mladosti!
Da se ja ne uzdah u slavnu ovu vil,
ne bih sad za uzdah ljuveni potamnil.
Ovo ću li tamnit svaki čas, svaki hip, 15
dokli mi uzbranit bude svoj obraz lip.
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Šiško Menčetić, umro 1527, pre 497 godina.
