D. Karonte, ki duše privoziš na on kraj,
cić da već ne tuže na svitu plač i vaj.
K. Tko je ono, iz glasa tko zove sad mene
stojeći do pasa sred vode studene?
D. Ja jesam jedan, znaj, priveran ljuveni,
ki želju na taj kraj moći doć žuđeni.
K. Reci mi ti sada zled tvoje nesreće,
tko ti tuj smrt zada žestoku od veće?
D. Zla ljubav nemila, ke silna može moć
kroz nje plam i krila svakomu vrha doć.
K. Ljuvene ne općim ja privažat nikada,
inamo pođi tja, za te nać plav sada.
D. Još da ti nećeš toj, priću val studeni,
er imam tolik broj od strila u meni,
da ću moć malo stav na kraju ovamo
sagradit s vesli plav za doći pak tamo.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
