Udovica — Le Comtelsse d'Escarbagnas7
←Šena šesta | Udovica Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA SEDMA |
Šena osma→ |
Meštar: Via, da bravo Piero, čini vidjet da napreduješ u onemu što te se uči. Pokloni se svijem ovijem gosparima i gospođama.
Deša: Pokloni se onoj gospođi; digni klobuk gosparu Džonu i poljubi u ruke gosparu Ivu.
Ivo: Drago mi je, gospo, da mi dopustivate da mogu zagrlit gospara Pijera, vašega sina. Ne može se dobro hotjet jedan dub bez da hoćeš dobro i grane od njega.
Deša: U, u, za karitat, gosparu Ivo, s kojijem se paragonom služiš!
Anica: Zaisto, gospo, gospar je Ivo veoma skladan i spiritoz.
Deša: Po njemu se ončas vidi od koga je rodjen i kaže da će s vremenom izit za moć se svak njegov dičit njim.
Anica: Ko bi rекo da gospođa Deša može imat ovolikoga sina?
Deša: Kad sam ga rodila, mogu rijet da sam bila još dijete; promislite, još sam se s pupom igrala.
Anica: Pàra piuttosto da ti je ovo brat, a ne sin.
Deša: Signor majstro, imaj svu pomnju od njega; nemoj da pasalijeri.
Meštar: Zaisto, gospo, neću propustit za trudit sve što umijem oko ovega, može se rijet, stoprv niknuta stabra, koga je tvoja dobrota pustila u moje
ruke za da imam pomnju od njega.
Deša: Signor majstro, čini mu da štogod reče što umije napamet.
Meštar: Presto Piero, reci taj lecion od danas pobjed.
Pijero: Cum tamen in nostrum fueris penetrale receptus,
Contigerisque tuam, scrinia curva, domum.[1]
Deša: Nemoj da ove gadarije i rječetine uči.
Meštar: Ovo je latino, gospo, iz Ovidija iz prvoga libra Tristium.
Deša: To vase Ovidio saviše je, er što god je, rđavo je čut.
Meštar: Ako hoćete da dospije sva tri distika što umije napamet, pak će vam spjegat što ove riječi hoće rijet.
Deša: Neću, ne, saviše se razumijedu.
Ivan: Koimedijanti su i mužikijeri poručili da su sporavni.
Deša: Hod'mo, gosparu Ivo; daj ruku gospođi.
Džono: Od potrebe je da vam rečem da ova komedija nije bila učinjena nego samo za moć skupit ujedno muziku i bal, s kojlijem se sklopilo za postat
malo veselo i...
Deša: Pusti, neka je čujemo, a razumijemo se toliko i mi, umjet ćemo rijet kakva je.
(Iza kako su muzici pouđarali i svak je sio, Ivo kandže kleči prid Dešom, a utoliko izlazi Andrija alla levantina s klobukom i perukom)
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|
- ↑ To je prvi dio citata iz Ovidijevih Tristia (I, 105—108), koje su elegije učili u školi, a potpun odlomak glasi ovako: Cum tamen in nostrum fueris penetrale
receptus /Contigerisque tuam, scrinis curva, domum, / Aspicies illic positos ех ordine fratres,/ Quos studium cunctos evigilavit idem. — Pjesnik tu kaže svojoj knji
zi: Međutim kad budeš primljena u moju knjižnicu i kad uđeš u okruglu spremicu, svoj dom, ugledat ćeš ondje poredanu svoju braću, koju je svu izradila ista sklonost. Zahvaljujem kolegi V. Gortanu koji je preveo te distihe. — U originalu je drugi, također nepotpun, citat iz udžbenika Jeana Despauterea Commentarii gram-
matici (I izdanje 1537) i sasvim je drukčiji.