Udovica — Le Comtelsse d'Escarbagnas7

←Šena šesta

Udovica Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA SEDMA

Šena osma→

ŠENA SEDMA

Pijero, Meštar, Deša, Ivo, Anica, Ivan i Džono

 
     Meštar: Via, da bravo Piero, čini vidjet da napreduješ u onemu što te se uči. Pokloni se svijem ovijem gosparima i gospođama.
     Deša: Pokloni se onoj gospođi; digni klobuk gosparu Džonu i poljubi u ruke gosparu Ivu.
     Ivo: Drago mi je, gospo, da mi dopustivate da mogu zagrlit gospara Pijera, vašega sina. Ne može se dobro hotjet jedan dub bez da hoćeš dobro i grane od njega.
     Deša: U, u, za karitat, gosparu Ivo, s kojijem se paragonom služiš!
     Anica: Zaisto, gospo, gospar je Ivo veoma skladan i spiritoz.
     Deša: Po njemu se ončas vidi od koga je rodjen i kaže da će s vremenom izit za moć se svak njegov dičit njim.
     Anica: Ko bi rекo da gospođa Deša može imat ovolikoga sina?
     Deša: Kad sam ga rodila, mogu rijet da sam bila još dijete; promislite, još sam se s pupom igrala.
     Anica: Pàra piuttosto da ti je ovo brat, a ne sin.
     Deša: Signor majstro, imaj svu pomnju od njega; nemoj da pasalijeri.
     Meštar: Zaisto, gospo, neću propustit za trudit sve što umijem oko ovega, može se rijet, stoprv niknuta stabra, koga je tvoja dobrota pustila u moje
ruke za da imam pomnju od njega.
     Deša: Signor majstro, čini mu da štogod reče što umije napamet.
     Meštar: Presto Piero, reci taj lecion od danas pobjed.
     Pijero: Cum tamen in nostrum fueris penetrale receptus,
                Contigerisque tuam, scrinia curva, domum.^[1]
     Deša: Nemoj da ove gadarije i rječetine uči.
     Meštar: Ovo je latino, gospo, iz Ovidija iz prvoga libra Tristium.
     Deša: To vase Ovidio saviše je, er što god je, rđavo je čut.
     Meštar: Ako hoćete da dospije sva tri distika što umije napamet, pak će vam spjegat što ove riječi hoće rijet.
     Deša: Neću, ne, saviše se razumijedu.
     Ivan: Koimedijanti su i mužikijeri poručili da su sporavni.
     Deša: Hod'mo, gosparu Ivo; daj ruku gospođi.
     Džono: Od potrebe je da vam rečem da ova komedija nije bila učinjena nego samo za moć skupit ujedno muziku i bal, s kojlijem se sklopilo za postat
malo veselo i...
     Deša: Pusti, neka je čujemo, a razumijemo se toliko i mi, umjet ćemo rijet kakva je.
(Iza kako su muzici pouđarali i svak je sio, Ivo kandže kleči prid Dešom, a utoliko izlazi Andrija alla levantina s klobukom i perukom)

 

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.

1. To je prvi dio citata iz Ovidijevih Tristia (I, 105—108), koje su elegije učili u školi, a potpun odlomak glasi ovako: Cum tamen in nostrum fueris penetrale
   receptus /Contigerisque tuam, scrinis curva, domum, / Aspicies illic positos ех ordine fratres,/ Quos studium cunctos evigilavit idem. — Pjesnik tu kaže svojoj knji­
   zi: Međutim kad budeš primljena u moju knjižnicu i kad uđeš u okruglu spremicu, svoj dom, ugledat ćeš ondje poredanu svoju braću, koju je svu izradila ista sklonost. Zahvaljujem kolegi V. Gortanu koji je preveo te distihe. — U originalu je drugi, također nepotpun, citat iz udžbenika Jeana Despauterea Commentarii gram-
   matici (I izdanje 1537) i sasvim je drukčiji.