Sad gre noć mrkla van u tmine od gora,
a dzora bijeli dan s neba zgar otvora
ter ptice sve sili ljuveno na sviti,
da žuber njih mili počinju tvoriti,
najliše tuj, koja u našem dvoru stan
sama se dostoja činiti noć i dan,
ka slatko ljuvezni tač spjeva medene,
da i mene na pjesni probuđa ljuvene.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
