Сад гре ноћ мркла ван у тмине од гора,
а дзора бијели дан с неба згар отвора
тер птице све сили љувено на свити,
да жубер њих мили почињу творити,
најлише туј, која у нашем двору стан
сама се достоја чинити ноћ и дан,
ка слатко љувезни тач спјева медене,
да и мене на пјесни пробуђа љувене.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
