Suzana čista/Skazanje četvrto
| ←Skazanje treće | Suzana čista Писац: Мавро Ветрановић Skazanje četvrto |
Govor prvi
[uredi]
DANIO:
Sad sudci ostali, rec'te mi istinu,
jeste li poznali od popov krivinu?
od pravde od prave je li sud prid vami,
da se sad rastave za svoj grih z glavami?
ali će sada sud zakone pobiti
i popom smrtni trud na volju prostiti?
NAKOR:
Dužni su glavami, za to sad odluči,
da ih puk prid nami z glavicom razluči.
DANIO:
I parci još neka na pravdi govore
što se pravdi čeka, ka se krit' ne more,
ter čujmo i parce, i parci što će rit',
hoće li zle starce kamenjem puk pobit';
za č veće gdi je ljudi i razumnih glava,
bolje se sud sudi, kad se svjet odava.
Govor drugi
[uredi]BATUEL:
O suce pravedan, komu je dana vlas
od puka ovih dan i s pravdom slavna čas
i razum i nauk, kako se pristoji,
da sudiš ovi puk, prid tobom ki stoji,
i bog ti objavi potajna da vidiš
i tuj te postavi na stolu da sudiš;
od gornjih visina pokli ti bi dano
da pravda jedina slirani se ufano,
spomen' se ti sada što pisma jur prave
da na tli ne spada najmanji lis trave
od božje milosti, svakoja ki sazda
i svojom kriposti gospodi i vlada.
A za toj misli svak rad božje ljubavi:
ako se ljuven gad men popi objavi,
sve od božje volje moglo bi biti toj 1075
da sa zla na bolje povrate život svoj;
za što bog toj duši sve grielie oprosti,
koja se pak skruši i boli zađosti,
ter suze prolije i cvili po sebi
da svoj grieli omije prid bogom na nebi, 1080
i bog ju ne izgubi, o suce, za griri taj,
neg li ju obljubi i da joj vječni raj.
Za č božja taj kripos po svojoj ljubavi
i pravdu i milos zajedno sastavi,
i š njimi sadruži vični mir i üokoi, 1085
neka svak u duši uživa vični goj.
Ru pravda peđipše, tko z glinom ostaje,
a milos ne lipše, tko svoj grill poznaje.
Tim pravdu sastavi i milos zajedno
rad božje ljubavi, za što je pravedno 1090
da vrata otvoriš od božje milosti,
da krivce ne umoriš, neg li im grih prosti.
Vim da se pristoji, tko zadje u bludu,
da ga mač razdvoji zakonom po sudu.
Nu misli svaki nas, ko je rodjen od žene, 1095
pođsiona stoje vlas koštrave Ijuvene;
Er blažen ta bi bil, pravo t' se sad pravi,
tko bi sad odolil prokletoj ljubavi;
lagodna ža ö je put čio vika i žene,
a šip je taj priljut strelice Ijuvene, 1100
a svi smo od puti, a svih. je toj slije,
rad koga svak ćuti ljuveno podsilje,
koje se usija u pope u stare,
i tač im dodija da umriti ne mare;
er se tač opiše prokletom ljubavi, 1105
ter sasma zabiše od pravde drum pravi.
Od one prilike ma nu se ti spomeni,
i molbe tolike, o suce počteni,
Mojses kad kleče bogu se moleći
i ovu rič reče pukom se boleći: 1110
o bože milostiv, pun svake radosti,
ako ćeš da sam živ, gr ih. puku oprosti;
to li ne e' prostit' grill od puka ovoga,
smrsi me na pospih od libarca tvoga.
Tim ako bit' može, čin' suce dragi moj, 1115
da milos primože odluku i sud tvoj.
Pokaraj, oprosti, na smrt ih ti ne daj,
ter pravdu s milosti jednaga izmiešaj ;
za što se sad kaju za zlobu i grih svoj
i dužni se daju, o slavni suce moj; 1120
od koli višnji bog, koji je vrbu svih,
ne stavlja na razlog zled ljudi skrušenih,
tiem te ću moliti, o kruno svieh ljudi,
ne moj krv proliti od skrušenieh ljudi;
pomiluj, pomili, poljubi, poljubi, 1125
zagrli, okrili, đvie duše ne izgubi,
pokaži smiljenje vrh popov, ki tuže,
i grozno cviljenje, ter shrani đvi duše;
i milos za ljubav, molim te priklono,
jednaga ter sastav', za što je dostojno, 1130
o sudce slavni naš, koga bog proslavi,
da mjesto pravdi daš, a milos ne ostavi,
ter će puk vas poznat' da s' sudac ti pravi,
i hvalu boga dat', ki nam te objavi.
Govor treti
[uredi]FANUEL:
Izabrani suce, šlišaj što govoru, 1135
i ostali puče, ki ste od' na zboru.
Najprie ću boga zvat' iz glasa sa svu moć
da bude milos dat1, da mi je reći moć',
da milos tuj steku prid tobom da sade
ja pravo sve reku u razlog od pravde; 1140
a pravdu tko krije, može znat' svaki vas,
da zaman vapije na pomoć božju vlas;
za c bog ga ostavi, i sasma osudi
u živoj žeravi po vas vik da trudi.
Nu puce što čuh sad od parea ovoga, 1145
velmi sam tomu rad i vesel od toga,
toliku da milos na sudu sad ima
da duše. na svitlos iz pakla izima.
Za toj se svak čudi, svi ki ste tuj stali,
gdi prid njom svi sudi zaman su ostali, 1150
i zaman posla bog zakone s nebesa, *•
kad pravda i razlog zaman se poplesa.
A vaj je toj duši, za c pakal dobiva,
ka zakon ne •obsluži, neg li ga pokriva.
Nu pokli na volju ta milos hoće sad 1155
popovi da kolju i deru ovi grad,
sva pisma ždežite i dobre zakone
pod noge splešite, neka puk vas tone,
i neka grad ovi u tomu čemeru
suci i popovi vas kolik prožderu, 1160
i neka popovi i suci i glave
pod zakon pod novi božji puk postave.
Nu ako se izgubi s zakonom pravda taj,
svak jamu sam dubi, i živ se ukopaj;
za č da se toj zgodi, svi bismo poznali 1165
da bi svi narodi žalosni ostali,
s rasrdžbom er bi gnjiv višnji bog zgar poslal,
rad koga boležljiv ovi bi puk ostal;
er kad bog svit sazda po svojoj odluci,
bridak nož pravdi da da nosi u ruci, 1170
da siece i reže i ciepa tutako,
tko zakon popleše i žive opako.
I ti sam znati mož' i ovi zbor ostali,
Mojzesa kada nož toj mnoštvo povali
i u krv postavi i krvi zamete 1175
rad božje ljubavi i božje osvete ;
a to bi za nauk, o suce izbrani,
ostali neka puk zakone sahrani.
A sad sam čini sud i kušaj dobro sad,
može li tolik trud trpjeti ovi grad, 1180
u kom je postala pogana koštrava
i sva zla ostala od sudac i glava,
ki pravdu prodaju i sude po mitu,
obranit' ne haju pravu krv prolitu;
a dobro toj znaju crne udovice, 1185
ke plačne ostaju želeći hranice ;
djevice i žene još su toj poznale,
ke su poražene od sudac ostale;
i sirote plačne i one toj poznaju,
ke gole i lačne ođ otac ostaju; 1190
i ovi puk ostali svidočit' može vas;
tim pravdu požali, osveti tvoju vlas.
Za č pravda ni prava ni ee bit' božji red,
da u puku krvava ostane taka zleđ.
Tim pravdu požali i pravdu osveti, 1195
ter pope povali za njih grieh prokleti,
neka tvoj krvav mač učini sud pravi,
zlim popom sve u plač veselje da stavi.
Za G se njim podoba, pravo je sad riti,
za mnoštvo od zloba da budu umriti; 1200
i ona ista smrt neka ih zadavi,
kojom su ktili strt' bezrednom ljubavi
Suzani počten glas, da ju smrt povali,
kako zna tvoja vlas i ovi puk ostali,
za što su ostali i dužni i krivi, 1205
da oba popali s nebesa plam živi.
DANIO:
Pade pravda prava s razlogom na sudu
od popov vrh glava, umriti da budu.
Govor četvrti
[uredi]DANIO:
0 sestro Suzano i draga i mila,
vim da si ufano ti boga molila; 1210
za to te božja vlas od sudac obrani
i tvoju slavnu čas prid pukom sahrani ;
i za to ti sade jakino sve prava
prid sudom ne pade u nokti od lava.
Tim bogu hvalu daj, kako se pristoji. 1215
er mi te smrtni vaj tužnu ne posvoji,
a puk je vidil vas da se sad ne krati
na sudu moja vlas, da ti čas povrati.
SUZANA:
Hvalu ću dat' bogu i tvojoj ljubavi,
koji me nebogu od smrti izbavi; 1220
i dokli na sviti živa sam neboga,
vazda ću moliti za tebe ja boga;
za što je i pravo cla te bog sahrani,
od sudac svih glavo, i oda zla obrani.
Govor peti
[uredi]DANIO:
Na slavu i na čas onoga sve budi, 1225
M ima taku vlas, vas saj svit da sudi,
kojega dan i noć od časa do časa
vapije na pomoć ovi puk iz glasa.
Na dvadesti dana mjeseca travnoga
meni bi vlas dana vrh puka ovoga, 1230
po božjoj ljubavi šibiku držeći,
da činim sud pravi na stolu siđeći;
a za to ja Danil po božjoj oblasti
pokli sam na sto sil da sudim u časti,
hotil je bog živi i pravda njegova,
da nadjoh sud krivi od zlobnih popova,
ki htjehu pobiti pravednu S uzanu
i od nje proliti pravu krv izdanu;
po našem zakonu suđjeni tim jesu,
da istu smrt onu oba dva podnesu; 1240
za e zakon taj s nebes poslal je bog pravi,
da stari Moizes puku ga objavi,
da se puk njim vlada u strahu stojeći
i da ga nikada ne vrže za pleei.
Na smrt se tim sude, ne može drugo bit' 1245
neg da ih vas bude kamenjem puk pobit'.
Uzmite vi sada dvorani konope,
rukami na zada ter vež'te te pope,
i sad ih ovamo doved'te svezane,
neka im pridamo razlog od Suzane.
Govor šesti
[uredi]iza toga starcem koji kleče govori.
DANIO:
0 starci bradati, zlogrive sjedine,
ni kamo lagati, ne tajte istine;
pokli toj hotješe nesreće sve hude,
ki vaše odkriše himbene sve suđe,
za to mi ne laž'te, er ni kud lagati,
neg zlobu tu kaž'te, ku nie tajati,
u griehu u tomu jeste li vi bili,
po sudu ovomu što vam su sad štili ?
IZAK:
Naša je vaj zloba, pravo je vam riti,
rad ke se pođoba objema umrifci, 1260
Zo to čin' pravi sud i pravdu ne potaj,
er nam je smrtni trud podnesti za grieh taj.
ILIJAKIN:
Hotil je bog živi, koji nas satvori,
da nas sud okrivi i da nas pomori;
za što smo podobni zlom smrti umriti 1265
za ta grieh pozlobni, ki nas će proždriti.
Tim sudi kako znaš po pravoj odluci,
er za grih za taj naš smrti smo u ruci.
DANIO:
Tako li se kleste na viru i boga,
kada vlas uzeste vrh. puka ovoga, 1270
da ćete obslužit' zakon i statute
i pravdu sadružit' i od pravde sve pute ?
a sad se nadjoste u himbi i bludu
i dalek zadjoste od pravde na sudu,
zlogrivaste kune, za to se priprav'te, 1275
pritile bokune ter sada probav'te,
koje ste žderali bez muke i truda,
i niste gledali ni pravde ni suda,
ni duše ni boga, negli se sklopiste
od puka ovoga tere krv popiste, 1280
i pjenez pobraste meu sobom dileći
i nage prognaste sirote evileći.
To znaju kantuni, gđi ste se verali,
gđi su se kapuni u sapur žđerali
i razlike ptice, što može. perje dat', 1285
navlas jarebice, kim nie broja znat',
a kamo škrpine i trigle grbave,
debele murine i druge podstave,
a navlas eipoli i fazi pritili,
koje ste na poli s cafranom žutili, 1290
zubatci, ovrate i dari ostali,
sve ste to bez plate po mitu papali,
i razliko vince, zajedno kad biste,
u dobre zdravice stumbice ter piste;
a sirote plačne, koje vas poznaše, 1295
i žedne i lačne radi vas ostaše.
Meu druge još stvari od vas sam ja poz-nal,
i karte i čari bješe vam za posal.
I takoj isprazni bludom se smamiste,
obiesni i lažni ter boga zabiste. 1800
Za to bog odluci i njegov sud sami
da vas sad razluči ovi puk glavami.
DANIO:
Svi ruke dvignite, o dragi puce moj,
ter pope pobite, er zakon bode toj;
pak na toj poljani vrz'te ih na stranu, 1305
da nisu kopani, neg da tac ostanu,
neka im telesa tuj muhe raspljuju
i da im sva mesa vranovi raskljuju.