Сузана чиста/Сказање четврто
| ←Сказање треће | Сузана чиста Писац: Мавро Ветрановић Сказање четврто |
Говор први[уреди]
ДАНИО:
Сад судци остали, рец'те ми истину,
јесте ли познали од попов кривину?
од правде од праве је ли суд прид вами,
да се сад раставе за свој грих з главами?
али ће сада суд законе побити
и попом смртни труд на вољу простити?
НАКОР:
Дужни су главами, за то сад одлучи,
да их пук прид нами з главицом разлучи.
ДАНИО:
I парци још нека на правди говоре
што се правди чека, ка се крит' не море,
тер чујмо и парце, и парци што ће рит',
хоће ли зле старце камењем пук побит';
за ч веће гди је људи и разумних глава,
боље се суд суди, кад се свјет одава.
Говор други[уреди]
БАТУЕЛ:
О суце праведан, кому је дана влас
од пука ових дан и с правдом славна час
и разум и наук, како се пристоји,
да судиш ови пук, прид тобом ки стоји,
и бог ти објави потајна да видиш
и туј те постави на столу да судиш;
од горњих висина покли ти би дано
да правда једина слирани се уфано,
спомен' се ти сада што писма јур праве
да на тли не спада најмањи лис траве
од божје милости, свакоја ки сазда
и својом крипости господи и влада.
А за тој мисли свак рад божје љубави:
ако се љувен гад мен попи објави,
све од божје воље могло би бити тој 1075
да са зла на боље поврате живот свој;
за што бог тој души све гриелие опрости,
која се пак скруши и боли зађости,
тер сузе пролије и цвили по себи
да свој гриели омије прид богом на неби, 1080
и бог ју не изгуби, о суце, за грири тај,
нег ли ју обљуби и да јој вјечни рај.
За ч божја тај крипос по својој љубави
и правду и милос заједно састави,
и ш њими садружи вични мир и üокои, 1085
нека свак у души ужива вични гој.
Ру правда пеђипше, тко з глином остаје,
а милос не липше, тко свој грилл познаје.
Тим правду састави и милос заједно
рад божје љубави, за што је праведно 1090
да врата отвориш од божје милости,
да кривце не умориш, нег ли им грих прости.
Вим да се пристоји, тко задје у блуду,
да га мач раздвоји законом по суду.
Ну мисли сваки нас, ко је родјен од жене, 1095
пођсиона стоје влас коштраве Ијувене;
Ер блажен та би бил, право т' се сад прави,
тко би сад одолил проклетој љубави;
лагодна жа ö је пут чио вика и жене,
а шип је тај приљут стрелице Ијувене, 1100
а сви смо од пути, а свих. је тој слије,
рад кога свак ћути љувено подсиље,
које се усија у попе у старе,
и тач им додија да умрити не маре;
ер се тач опише проклетом љубави, 1105
тер сасма забише од правде друм прави.
Од оне прилике ма ну се ти спомени,
и молбе толике, о суце почтени,
Мојсес кад клече богу се молећи
и ову рич рече пуком се болећи: 1110
о боже милостив, пун сваке радости,
ако ћеш да сам жив, гр их. пуку опрости;
то ли не е' простит' грилл од пука овога,
смрси ме на поспих од либарца твога.
Тим ако бит' може, чин' суце драги мој, 1115
да милос приможе одлуку и суд твој.
Покарај, опрости, на смрт их ти не дај,
тер правду с милости једнага измиешај ;
за што се сад кају за злобу и грих свој
и дужни се дају, о славни суце мој; 1120
од коли вишњи бог, који је врбу свих,
не ставља на разлог злед људи скрушених,
тием те ћу молити, о круно свиех људи,
не мој крв пролити од скрушениех људи;
помилуј, помили, пољуби, пољуби, 1125
загрли, окрили, ђвие душе не изгуби,
покажи смиљење врх попов, ки туже,
и грозно цвиљење, тер схрани ђви душе;
и милос за љубав, молим те приклоно,
једнага тер састав', за што је достојно, 1130
о судце славни наш, кога бог прослави,
да мјесто правди даш, а милос не остави,
тер ће пук вас познат' да с' судац ти прави,
и хвалу бога дат', ки нам те објави.
Говор трети[уреди]
ФАНУЕЛ:
Изабрани суце, шлишај што говору, 1135
и остали пуче, ки сте од' на збору.
Најприе ћу бога зват' из гласа са сву моћ
да буде милос дат1, да ми је рећи моћ',
да милос туј стеку прид тобом да саде
ја право све реку у разлог од правде; 1140
а правду тко крије, може знат' сваки вас,
да заман вапије на помоћ божју влас;
за ц бог га остави, и сасма осуди
у живој жерави по вас вик да труди.
Ну пуце што чух сад од пареа овога, 1145
велми сам тому рад и весел од тога,
толику да милос на суду сад има
да душе. на свитлос из пакла изима.
За тој се свак чуди, сви ки сте туј стали,
гди прид њом сви суди заман су остали, 1150
и заман посла бог законе с небеса, *•
кад правда и разлог заман се поплеса.
А вај је тој души, за ц пакал добива,
ка закон не •обслужи, нег ли га покрива.
Ну покли на вољу та милос хоће сад 1155
попови да кољу и деру ови град,
сва писма ждежите и добре законе
под ноге сплешите, нека пук вас тоне,
и нека град ови у тому чемеру
суци и попови вас колик прождеру, 1160
и нека попови и суци и главе
под закон под нови божји пук поставе.
Ну ако се изгуби с законом правда тај,
свак јаму сам дуби, и жив се укопај;
за ч да се тој згоди, сви бисмо познали 1165
да би сви народи жалосни остали,
с расрџбом ер би гњив вишњи бог згар послал,
рад кога болежљив ови би пук остал;
ер кад бог свит сазда по својој одлуци,
бридак нож правди да да носи у руци, 1170
да сиеце и реже и циепа тутако,
тко закон поплеше и живе опако.
I ти сам знати мож' и ови збор остали,
Мојзеса када нож тој мноштво повали
и у крв постави и крви замете 1175
рад божје љубави и божје освете ;
а то би за наук, о суце избрани,
остали нека пук законе сахрани.
А сад сам чини суд и кушај добро сад,
може ли толик труд трпјети ови град, 1180
у ком је постала погана коштрава
и сва зла остала од судац и глава,
ки правду продају и суде по миту,
обранит' не хају праву крв пролиту;
а добро тој знају црне удовице, 1185
ке плачне остају желећи хранице ;
дјевице и жене још су тој познале,
ке су поражене од судац остале;
и сироте плачне и оне тој познају,
ке голе и лачне ођ отац остају; 1190
и ови пук остали свидочит' може вас;
тим правду пожали, освети твоју влас.
За ч правда ни права ни ее бит' божји ред,
да у пуку крвава остане така злеђ.
Тим правду пожали и правду освети, 1195
тер попе повали за њих гриех проклети,
нека твој крвав мач учини суд прави,
злим попом све у плач весеље да стави.
За Г се њим подоба, право је сад рити,
за мноштво од злоба да буду умрити; 1200
и она иста смрт нека их задави,
којом су ктили стрт' безредном љубави
Сузани почтен глас, да ју смрт повали,
како зна твоја влас и ови пук остали,
за што су остали и дужни и криви, 1205
да оба попали с небеса плам живи.
ДАНИО:
Паде правда права с разлогом на суду
од попов врх глава, умрити да буду.
Говор четврти[уреди]
ДАНИО:
0 сестро Сузано и драга и мила,
вим да си уфано ти бога молила; 1210
за то те божја влас од судац обрани
и твоју славну час прид пуком сахрани ;
и за то ти саде јакино све права
прид судом не паде у нокти од лава.
Тим богу хвалу дај, како се пристоји. 1215
ер ми те смртни вај тужну не посвоји,
а пук је видил вас да се сад не крати
на суду моја влас, да ти час поврати.
СУЗАНА:
Хвалу ћу дат' богу и твојој љубави,
који ме небогу од смрти избави; 1220
и докли на свити жива сам небога,
вазда ћу молити за тебе ја бога;
за што је и право цла те бог сахрани,
од судац свих главо, и ода зла обрани.
Говор пети[уреди]
ДАНИО:
На славу и на час онога све буди, 1225
M има таку влас, вас сај свит да суди,
којега дан и ноћ од часа до часа
вапије на помоћ ови пук из гласа.
На двадести дана мјесеца травнога
мени би влас дана врх пука овога, 1230
по божјој љубави шибику држећи,
да чиним суд прави на столу сиђећи;
а за то ја Данил по божјој области
покли сам на сто сил да судим у части,
хотил је бог живи и правда његова,
да надјох суд криви од злобних попова,
ки хтјеху побити праведну С узану
и од ње пролити праву крв издану;
по нашем закону суђјени тим јесу,
да исту смрт ону оба два поднесу; 1240
за е закон тај с небес послал је бог прави,
да стари Моизес пуку га објави,
да се пук њим влада у страху стојећи
и да га никада не врже за плееи.
На смрт се тим суде, не може друго бит' 1245
нег да их вас буде камењем пук побит'.
Узмите ви сада дворани конопе,
руками на зада тер веж'те те попе,
и сад их овамо довед'те свезане,
нека им придамо разлог од Сузане.
Говор шести[уреди]
иза тога старцем који клече говори.
ДАНИО:
0 старци брадати, злогриве сједине,
ни камо лагати, не тајте истине;
покли тој хотјеше несреће све худе,
ки ваше одкрише химбене све суђе,
за то ми не лаж'те, ер ни куд лагати,
нег злобу ту каж'те, ку ние тајати,
у гриеху у тому јесте ли ви били,
по суду овому што вам су сад штили ?
ИЗАК:
Наша је вај злоба, право је вам рити,
рад ке се пођоба објема умрифци, 1260
Зо то чин' прави суд и правду не потај,
ер нам је смртни труд поднести за гриех тај.
ИЛИЈАКИН:
Хотил је бог живи, који нас сатвори,
да нас суд окриви и да нас помори;
за што смо подобни злом смрти умрити 1265
за та гриех позлобни, ки нас ће прождрити.
Тим суди како знаш по правој одлуци,
ер за грих за тај наш смрти смо у руци.
ДАНИО:
Тако ли се клесте на виру и бога,
када влас узесте врх. пука овога, 1270
да ћете обслужит' закон и статуте
и правду садружит' и од правде све путе ?
а сад се надјосте у химби и блуду
и далек задјосте од правде на суду,
злогривасте куне, за то се приправ'те, 1275
притиле бокуне тер сада пробав'те,
које сте ждерали без муке и труда,
и нисте гледали ни правде ни суда,
ни душе ни бога, негли се склописте
од пука овога тере крв пописте, 1280
и пјенез побрасте меу собом дилећи
и наге прогнасте сироте евилећи.
То знају кантуни, гђи сте се верали,
гђи су се капуни у сапур жђерали
и разлике птице, што може. перје дат', 1285
навлас јаребице, ким ние броја знат',
а камо шкрпине и тригле грбаве,
дебеле мурине и друге подставе,
а навлас еиполи и фази притили,
које сте на поли с цафраном жутили, 1290
зубатци, оврате и дари остали,
све сте то без плате по миту папали,
и разлико винце, заједно кад бисте,
у добре здравице стумбице тер писте;
а сироте плачне, које вас познаше, 1295
и жедне и лачне ради вас осташе.
Меу друге још ствари од вас сам ја поз-нал,
и карте и чари бјеше вам за посал.
I такој испразни блудом се смамисте,
обиесни и лажни тер бога забисте. 1800
За то бог одлуци и његов суд сами
да вас сад разлучи ови пук главами.
ДАНИО:
Сви руке двигните, о драги пуце мој,
тер попе побите, ер закон боде тој;
пак на тој пољани врз'те их на страну, 1305
да нису копани, нег да тац остану,
нека им телеса туј мухе распљују
и да им сва меса вранови раскљују.