PJESAN 176
Po kli me toliko svršeno ostavi,
jedina ma diko, moj cvite gizdavi,
molim te rad boga, hotjej mi odnesti
iz srca iz moga uzrok me bolesti,
a to jes, priliku tvojega uresa, 5
ki sletje za diku na saj sviet s nebesa;
neka daj svršeno, moj cvite, zabudu
tve lice rumeno, s koga mrem u trudu.
po kli mi nije moć' do smrti, jaoh, veće
u krilo tvoje doć' cić moje nesreće; 10
koja nas toliko nemilo razdili
po vrieme veliko, moj džilju pribili.
Nu brže ni toga učinit' ne mož' ti,
iz srca iz moga da budeš iziti.
Kroz toj te sad molju, da me daj žaluješ, 15
kad ovu nevolju i nemir moj čuješ.
Jer će te žalosti razgovor meni bit',
po kli tve lieposti ne mogu vik zabit'.