Pređi na sadržaj

Pjesan 143 (Nikola Nalješković)

Izvor: Викизворник
Pjesan 146. (143)
Писац: Никола Наљешковић



* * *


 

146. (143)

Duzi t' su, jaoh, dni, od koli, ma vilo,
     naćin mi vidit ni tve lice pribilo,
a kratke, jaoh, noći kada se prigodi
     da budu ja doći u tebe kadgodi.
I kratke radosti ljubavi od naše, 5
     i duge žalosti koje nas skončaše.
Rad ti bih umrijeti u tebe na ruci,
     da mi nije živjeti bez tebe u muci,
jer bi mi dvaš bolje taku smrt prijati
     neg ove nevolje ke život moj pati. 10
Još mi je, jaoh, veće, gospođe, za što znam
     da ove nesreće ne patim nebog sam.
Nu sa mnom jednaga podnosi nepokoj,
     gospođe pridraga, anđelski ures tvoj.
Tijem veće, ma vilo, ne imaj zle volje, 15
     ako neć' nemilo da me smrt zakolje,
neg ufaj domalo da ćemo bit mirni,
     jedina ma hvalo, ti i rob tvoj virni.



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.