91
da je s njih preneto ime na prostoru u opšte. Razlika je samo u tome što mi mislimo, da je bolje i bliže uzeti da je to izvedeno iz reči vulgarus. Svakojako nije bez značaja što je i Miklošić opazio, da bugariti, bugarštica, bugar, stoji u vezi sa prostim, pastirskim i seljačkim životom. Primedba Jagićeva da bi u tom slučaju valjalo pre očekivati reč vlašiti od Vlah ne može, po našem mišljenju, opstati već po tome, što su obe reči mogle jedna drugu zamenjavati i što gornji primer iz one primorske pesme očevidno pokazuje da ima veze između oba izraza: vlah i bugarin; a ne treba, sem toga, zaboraviti i to da su se slovenski prosti stanovnici mogli nazivati ovim drugim imenom, dok je ono prvo, vlah, vezivano bilo više za romanizovane starosedioce: mogla su, dakle, biti dva različna izvora za dve vrste prosta stanovništva.
Prema tome će Daničić imati potpuno pravo, kad veli: da je sasma teško verovati, da su reči bugariti i bugarštica mogle postati od imena naroda bugarskoga; jer ako je istina, da se srpska narodna poezija kretala od jugoistoka na severozapad i da postanjem svojim stoji u vezi s vremenom i mestom prvih velikih sukoba s Turcima – Maricom i Koso-
