89
valja tražiti postanak i značenje u latinskoj reči vulgarus, prost, prostački, seljački. Po njegovu tvrđenju u rečima bugarštici i bugarinu isto je to značenje, i za to on nesumnjivo drži: 1, da reč bugarin kao ime naroda nema nikakve veze sa gornjim rečima; 2, da je ono objašnjenje najprirodnije i da se njim tumače sva ostala značenja u osnovi bugar u srpskom jeziku. Moramo ispovediti, da osnovnu misao ovoga objašnjenja smatramo kao srećnu, i da nam se čini da ona i više i bolje objašnjava mnogo od onoga što u ovom pitanju valja razjasniti. Mi bismo samo rekli da ona opet ne može sve objasniti – bar ne onako lako i prirodno, kao što neke pojave, po našem shvatanju, zaista i objašnjava. Mi ćemo s toga pokušati da ovde izložimo osnovnu misao g. Srećkovićevu s nekim našim dopunama i da, u potvrdu njenu, obratamo pažnju na neke činjenice na koje g. Srećković ili nije nikako obratio pažnju ili ih je tek lako samo dodirnuo. Njegove od naših misli nećemo ovde odvajati, jer svak posle upoređenjem može videti ima li i kakve su razlike između g. Srećkovićevih misli i razloga i naših.
Pre svega moramo svratiti pažnju na tu važnu okolnost da se reči bugariti, bugarštica i bugar javljaju u Primorju i Hr-
