59
svaka od po sto stihova, nisam našao nikakav član nijedanput.[1]
U preko sto pedeset pesama, dakle, koje imaju u najmanju ruku oko 2600 stihova, član svega dolazi 106 put, pa i to opet ne pada sve na karakterističan bugarski član tь, ta, to, već 34 slučaja dolaze na makedonske članove nъ, na, no i vъ, va, vo, a samo 72 slučajeva na tь, ta, to tь, ta, to.[2]
Sad, prema ovome neka čitatelji sude od kolikoga je značaja ova pojava i šta ona upravo dokazuje. Još ovde ne treba izgubiti iz vida mogućnost i verovatnost neposrednoga uticaja od strane albanskoga jezika. Fakta su ova svojom unutrašnjom snagom toliko jaka, da im s naše strane, mislimo, nije potreban nikakav komentar.
Posle poznatih Zbornika makedonskih pesama Verkovića i braće Miladinova, o čijoj smo vrendosti imali prilike već pomenuti, godine 1886. izdao je Rus I. S. Jastrebov „Obыčai i pѣsni Tureckihъ Serbovъ,“ gde su iznete vrlo mnoge pesme iz Makedonije, među
