Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/63

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

59

свака од по сто стихова, нисам нашао никакав члан ниједанпут.[1]

У преко сто педесет песама, дакле, које имају у најмању руку око 2600 стихова, члан свега долази 106 пут, па и то опет не пада све на карактеристичан бугарски члан ть, та, то, већ 34 случаја долазе на македонске чланове нъ, на, но и въ, ва, во, а само 72 случајева на ть, та, то ть, та, то.[2]

Сад, према овоме нека читатељи суде од коликога је значаја ова појава и шта она управо доказује. Још овде не треба изгубити из вида могућност и вероватност непосреднога утицаја од стране албанскога језика. Факта су ова својом унутрашњом снагом толико јака, да им с наше стране, мислимо, није потребан никакав коментар.


V
Дринов и Јастребов.

После познатих Зборника македонских песама Верковића и браће Миладинова, о чијој смо врендости имали прилике већ поменути, године 1886. издао је Рус И. С. Јастребов „Обычаи и пѣсни Турецкихъ Сербовъ,“ где су изнете врло многе песме из Македоније, међу

  1. Обычаи и пѣсни турецкихъ Сербовъ. И. С. Јастребова стр. 212-232; 252-282; 408-455.
  2. Да ли се и колико нъ, на, но и въ, ва во могу рачунати у опште као чланови - то нека пресуде стручњаци.