stavljaju pred nominativ: na bašta, na konъ, na svoboda.
Glagoli nemaju neodređenog načina i priloga sadašnjega i prošloga vremena.[1] Tako Vimazal. J. Živanović (u knjizi „O srpskom jeziku“ str. 227.) dopušta prilog sadašnjega vremena na šči, a Draganov mu odriče nastavak ekьi. Mislim da je u Živanovića pogrešno. U Miklošića (Lautlehre, str. 378.) ima primera iz Makedonije za prilog sad. vremena na šti: berašti, odešti (zbor. Miladinovaca), što je sumnjivo prema tvrđenju Draganova, koji veli da Brsjaci stalno upotrebljavaju prilog sad. vremena sa završetkom ekьi (Zbornik Miladinovaca baš daje Brsjačke pesme.)
Buduće vreme u bugarskom jeziku postaje iz šte i sadašnjega vremena.
U aoristu i imperfektu h se ne pretvara, a prvo lice množine svršava se na me.
Iza imenica i prideva uvek se stavlja određeni član: tъ, ta, to. Bugarski jezik za drugi određeni član ne zna.
Lična zamenica: ja ti, on glasi: azъ, ti, toй, a u množini: ni, vi, tѣ. Za treće lice kaže se, ali ređe, i on. Interesno bi bilo znati, da li se iza Iskre govori ovo on?
- ↑ Fr. Vymazal.
