Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/54

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
50

стављају пред номинатив: на башта, на конъ, на свобода.

Глаголи немају неодређеног начина и прилога садашњега и прошлога времена.[1] Тако Вимазал. Ј. Живановић (у књизи „О српском језику“ стр. 227.) допушта прилог садашњега времена на шчи, а Драганов му одриче наставак екьи. Мислим да је у Живановића погрешно. У Миклошића (Lautlehre, стр. 378.) има примера из Македоније за прилог сад. времена на шти: берашти, одешти (збор. Миладиноваца), што је сумњиво према тврђењу Драганова, који вели да Брсјаци стално употребљавају прилог сад. времена са завршетком екьи (Зборник Миладиноваца баш даје Брсјачке песме.)

Будуће време у бугарском језику постаје из ште и садашњега времена.

У аористу и имперфекту х се не претвара, а прво лице множине свршава се на ме.

Иза именица и придева увек се ставља одређени члан: тъ, та, то. Бугарски језик за други одређени члан не зна.

Лична заменица: ја ти, он гласи: азъ, ти, той, а у множини: ни, ви, тѣ. За треће лице каже се, али ређе, и он. Интересно би било знати, да ли се иза Искре говори ово он?

  1. Fr. Vymazal.