Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/53

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

49

Фр. Вимазал у својој већ наведеној граматици бугарскога језика не зна ништа о гласовима љ и њ, јер их нигде не помиње, ма да о свим другим говори. Код јотовања (стр 7.) вели само ово: „јотовани вокали су: я = ја и ю = ју. Јо се пише йо или ьо: булйонь = булјон, павильонъ = павилјон...“ и даље: „језик има јаку тежњу јотоване гласове да замењује нејотованим: конј = кон, видја = вида, јаблъка = аблъка.“ Миклошић допушта да се групе лј и нј могу изговарати као љ и њ, али су му примери неопоуздани (Период Сисан. и Миладин.), те мислим да према горњем мора отпасти.[1]

За важност и значај гласова у језику нека је споменуто овде, да је пок. Даничић на основу гласова ћ и ђ учинио поделу словенских језика (у „Диоба словенских језика“), за коју му је Шлајхер писао: „ Mitt dem gesagtem haben sie, nach meiner Meinung, den Nagel auf den Kopf getroffen.“

У науци облицима за бугарски језик ово су главније особине:

Именице и придеви немају никаквих падежа осим номинатива. Генетив и датив изражавају се предлозима на, от или за, који се

  1. Lautlehre, стр. 377.