srpski ni bugarski; ali mu je lice sa svim srpsko.“[1]
Na strani 72. Iste knjige g. Milićević priča ovo: „u selu Maštici ustavismo se.... Razbirajući za put do Breznika i za imena mesta kroz koja iđasmo, opazismo da ti seljaci nemaju članova u govoru, ili bar članovi im se ređe čuju, i da oni ličnu zamenicu kažu ja a ne az. Mi upitasmo za što je to? – „Mi si tako zborimo od vreme. Toj ni je jezik.“ – Mi čusmo da u Sofiji govore az a ne ja. - „Može da je u Sofiju tako, za što tamo ima ljudi od celu Bulgariju. Ama ako da pitate za šopsko – ovako se zbori.““
Prema oskudnom materijalu kojim smo raspolagali, mi smo se potrudili pobeležiti glavnije osobine govora, kojim govori slovensko stanovništvo Makedonije i onih krajeva koji su joj najbliži a danas nose ime Stare Srbije.
Posle ovoga prirodno nam se nameće pitanje: kako stoji ovaj jezik, ili ovo narečije, kojim se u Makedoniji govori, prema srpskom
- ↑ Godišnjica, V, str 66.
