српски ни бугарски; али му је лице са свим српско.“[1]
На страни 72. Исте књиге г. Милићевић прича ово: „у селу Маштици устависмо се.... Разбирајући за пут до Брезника и за имена места кроз која иђасмо, опазисмо да ти сељаци немају чланова у говору, или бар чланови им се ређе чују, и да они личну заменицу кажу ја а не аз. Ми упитасмо за што је то? – „Ми си тако зборимо од време. Тој ни је језик.“ – Ми чусмо да у Софији говоре аз а не ја. - „Може да је у Софију тако, за што тамо има људи од целу Булгарију. Ама ако да питате за шопско – овако се збори.““
Према оскудном материјалу којим смо располагали, ми смо се потрудили побележити главније особине говора, којим говори словенско становништво Македоније и оних крајева који су јој најближи а данас носе име Старе Србије.
После овога природно нам се намеће питање: како стоји овај језик, или ово наречије, којим се у Македонији говори, према српском
- ↑ Годишњица, V, стр 66.
