Arjani. Mesto ъ upotrebljavaju uvek o; dobor, polno, ogonj, kakov, takov, dorvo, molčati. I ь isto tako zamenjuju, ali ga zamenjuju i sa e. Dalje e, u Mijaka, jača u o: nebo, plot, drobno, poj, pojem; o u oj i aj: lojze, grojze, vajskres. Imaju meke glasove lj i nj: sablja, zemlja, njiva, boljka, željka, češalj. Glas h zamenjuju sa v: Stevan, kave, suvo, muva, gluvo, uvo, ves, ruvo, duvam. U selima: Lazarovom Polju, Drenici, Galičniku čuje se sa svim čisto ć, ali se staro št zamenjuje i sa šč i sa kъ. „Čisti ć i đ, veli Draganov, postoje nesumnjivo u severomakedonskim govorima.“[1] Glas žd zamenjuje se sa gъ ili bolje sa dъ, kao što Pejčinović i piše. Mesto č upotrebljava se c: corkov, corga, corvo. I Mijaci upotrebljavaju skraćene pokazne imenice: tъ, ta, to; vъ, va, vo; nъ, na no, kao i Brsjaci. U zapadnorodopskih Rupalana i Čepinaca ima i zamenica: sъ, sa, so.
Padeža u Mijaka takođe ima, i ako nisu dobro očuvani: Velit majke, majce si, ptici, u zemlju latinsku, porobili zemlju Arbaniju,
- ↑ Da ih ima i u južnih svedoči, kao što smo videli, i Vuk, a Puljevski u svom rečniku redovno i stalno piše ć i đ. Pejčinović iz Tetova, na koga se Ofejkov poziva, takođe piše ć i đ (tj i dj).
