35
ње, Присојница, Аџијовци, Болетин, Жерноница, Видуше, Брошица, Горенци, Баланци, Папрадница. Мијачка села ван Дабра: Екловец (у Кичевском округу), Папрадиште у околини Велеса, Крушево, између Прилипа, Велеса и Битоља, и Снилово у околини Битоља. Мијака има и православних и потурчењака, као год и Брсјака.
Пољани (Поленци) имају ова главнија села: Дренок или Дреница, Модрич (Модрић?), Врбица, Себиште. Главно место Кецкара је Клење или Клинци.
Познати лексикограф Пуљевски, Мијак је из села Галичника (написао је упоредне речнике: словенско-албански, арбанаско-арнаутски, турски и грчки упоредни речник, и македонско-арнаутско-турски, оба у Београду, 1873. и 1875. године.)
Главне особине дебарскога или мијачкога говора по П. Драганову, од кога смо и горње податке о именима села узели, ове су:
Старословенско лъ замењује се са ол: јаболка, волк, волна, молзем. Старословенско јус Мијаци изговарају као о: мож, пот, зоб, рока, рочица, али, као што ћемо ниже видети, чује се у њих по каткад и у као замена јуса. Као Мијаци замењују јус и западнородопски Рупалани, па у неколико и Чепинци, Неврокопски
3*
