Арјани. Место ъ употребљавају увек о; добор, полно, огоњ, каков, таков, дорво, молчати. И ь исто тако замењују, али га замењују и са е. Даље е, у Мијака, јача у о: небо, плот, дробно, пој, појем; о у ој и ај: лојзе, гројзе, вајскрес. Имају меке гласове љ и њ: сабља, земља, њива, бољка, жељка, чешаљ. Глас х замењују са в: Стеван, каве, суво, мува, глуво, уво, вес, руво, дувам. У селима: Лазаровом Пољу, Дреници, Галичнику чује се са свим чисто ћ, али се старо шт замењује и са шч и са къ. „Чисти ћ и ђ, вели Драганов, постоје несумњиво у северомакедонским говорима.“[1] Глас жд замењује се са гъ или боље са дъ, као што Пејчиновић и пише. Место ч употребљава се ц: цорков, цорга, цорво. И Мијаци употребљавају скраћене показне именице: тъ, та, то; въ, ва, во; нъ, на но, као и Брсјаци. У западнородопских Рупалана и Чепинаца има и заменица: съ, са, со.
Падежа у Мијака такође има, и ако нису добро очувани: Велит мајке, мајце си, птици, у земљу латинску, поробили земљу Арбанију,
- ↑ Да их има и у јужних сведочи, као што смо видели, и Вук, а Пуљевски у свом речнику редовно и стално пише ћ и ђ. Пејчиновић из Тетова, на кога се Офејков позива, такође пише ћ и ђ (тј и дј).
