pokorili Vizantinci 971. godine, a Slavinija je trajala do 1018. godine. Pri kraju 10. veka i u početku jedanaestoga nalazimo u gradu Srbici naslednoga dinastu Nikolicu, o kome na jednom mestu nalazimo ovo zabeleženo: „Srьbina že nuždeю prѣetь, i Nikolicu načelnika srьbčiщemь priіetь carь i počte patrikіemь.“[1]
I Ireček i Drinov smatraju, da je ona država u Makedoniji, koja se razvila iz ustanka Brsjaka pod njihovim knezom Šišmanom, a posle pod Samuilom, drugo, zapadno bugarsko carstvo. Da li se ona tako može smatrati mi, razume se, ne možemo ovde raspravljati, i ostavićemo tu stvar presudi stručnih ali bespristrasnih istorika. Neka oni isto tako po pravdi ocene i one poznate povelje Vasilija II od 1020. godine, o kojima se doznaje iz povelje Mihaila Paleologa iz druge polovine 13. veka. Mi ćemo ovde samo spomenuti, da je ugovor o miru, zaključen po smrti Simeunovoj između njegova sina Petra i Vizantije (8 oktobra 927. g.), priznao caru Petru carsku titulu i patrijarško dostojanstvo arhijepiskopa Damnjana u Drstru, zajedno sa samostalnošću bugarske crkve. Ovo-
- ↑ Starine, XIV str. 163.
